Član 4. čije brisanje predlažemo govori o organima za uspostavljanje nacionalne akademije za javnu upravu, protiv koje smo mi, kada se vide i članovi koji slede i nadležnosti koje ste predvideli za upravni odbor i za savet, onda se zaista potvrđuje ono što mi od početka tvrdimo, da je ovo zaista potpuno bespredmetno, da ovo apsolutno ništa ne znači, da će ta Nacionalna akademija za javnu upravu će predstavljati opet neka nova uhlebljenja. Da, ministre, smeškate se ali je tako. Ovaj zakon mi deluje kao da ste ga kao najpovoljnijeg uzeli na tenderu. A čak i ako je najpovoljniji, trebalo je gledati da bude najbolji.

Govorite ovde o nekim edukacijama, radionicama. Zaista, ne znam kako ne primećujete da to vređa ozbiljne državne službenike? Kakve edukacije, kakve radionice, o čemu vi pričate? Zar neko ko je regularno završio određenu školu, fakultet, srednju školu, zavisno šta je potrebno na tom mestu, ako je ozbiljan, poštuje svoje radno mesto, pa sam se valjda edukuje? Zar možete da zamislite pravnika koji ne prati promenu zakonskih propisa i koji svoje znanje ne upotpunjuje na taj način? To prosto nije moguće. Kao što nije moguće biti lekar specijalista, a ne pratiti određene napretke u medicini, itd.

Verujte, ovo je apsolutno nepotrebno. Dajte državnim službenicima da se bave svojim poslom, dajte im zadatke, naravno, u skladu sa onim što jeste vaša politika. Jer, državni službenici jesu sistemski radnici, to jeste činjenica, ali je važno da ih ne dovodite u situaciju da moraju da rade nešto što nije u skladu sa zakonom, da ne moraju da idu u kol centre u toku radnog vremena, dakle, samo ih pustite da rade, obezbedite im bolje plate i obezbedite konačno još ono što je Kori Udovički obećala, pa posle Brnabićka, od gospodina Ružića to još nisam čula ali pretpostavljam da i on ima nameru da uvede platne razrede u državnu službu, ali stvarno da uvede, a ne kao ovi pre njega. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Stamenković i Tatjana Macura.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala. Ovo je prvi od nekoliko mojih amandmana kojima sam gledala da se u ovom predlogu zakona dosledno briše bilo kakvo pominjanje „kouča“ i „koučinga“. Postoje dva razloga zbog kojih sam to predložila, jedan je lingvističke a drugi suštinske prirode.

Mi smo čuli od ministra tokom rasprave u načelu da je reč „kouč“ i „koučing“ potekla u 15. veku iz mađarskog jezika. Uz malu ispravku da nije u 15-om, nego u 16-om, to jeste donekle tačno i mi već imamo usvojenu tuđicu od te mađarske reči u našem jeziku – kočijaš i kočijašenje. Ako smo već hteli da se držimo porekla reči, najstarijega, onda smo mogli ovo da zovemo kočijašenjem, umesto što smo uzimali anglicizam pa uvodili još jednu tuđicu, preko one koje smo već odavno usvojili. Ali, to je primedba manje težine, lingvističke.

Suštinska primedba koju imam je šta će „koučing“ na nacionalnoj akademiji? To je alternativna metoda za samospoznaju. Kao što imamo medicinu, pa imamo alternativnu medicinu; kao što imamo psihologiju, pa imamo popularnu psihologiju. Znači, kočijašenje ili „koučing“ je u stvari deo popularne psihologije.

Da me pogrešno ne shvati predlagač zakona, od svih 250 poslanika ovde, sigurna sam da ću ja prva najsnažnije braniti korisnost alternativnih metoda, ali postavlja se pitanje zašto kočijašenje, a ne transcedentalna meditacija; zašto kočijašenje, a ne psihološka astrologija; zašto kočijašenje, a ne silva metod? Sve te discipline svode se na isto – pomoć u samospoznaji putem nekih alternativnih metoda koje su nastale i koje mogu biti vrlo korisne, jer ljudi često prema zvaničnim metodama imaju otklon. To kočijašenje ili „koučing“ praktično je alternativa psihoterapiji. Mnogi ljudi će da zaziru od odlaska na psihoterapiju, ali će pre da odu na „koučing“ i ako im to pomaže, u redu, ali šta će to unutar Nacionalne akademije? Šta će nam spominjanje „kouča“ i „koučinga“ u zakonu? Mislim da ih ne treba spominjati. Čak i ako ih budemo angažovali na Akademiji, ne postoji apsolutno nikakva potreba da se oni spominju u samom zakonu.

Dovoljno je da pričamo o predavačima i trenerima. Ne vidim potrebu da jednoj alternativnoj metodi samospoznaje dajemo bilo kakvu prednost nad svim ostalim metodama samospoznaje, naročito ako se uzme u obzir, pa recimo, da bi neko bio psihoterapeut, treba da ima preko tri hiljade sati iskustva u radu sa klijentima, a kouč se postaje nakon 136 sati.

Znači, ako već mislimo da su nam rezultati koje kouči postiži bitni za obuku državnih službenika, hajdemo onda da se malo vratimo na zvanične metode. I naravno, vi znate da osnovna primedba poslaničke grupe Dosta je bilo je što se uopšte osniva ova akademija. Mi smatramo da je obuka državnih službenika, njihovo stručno usavršavanje, trebalo da se organizuje unutar fakulteta, unutar zvaničnih obrazovnih ustanova, umesto što pravimo novi trošak i organizujemo jednu potpuno novu instituciju i novu strukturu kroz koju će se to raditi. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici prof. dr Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Imajući u obzir događanja prethodnih dana u ovom visokom domu, izazvana nedoličnim ponašanjem od strane nekih narodnih poslanika minornih opozicionih grupa, a štedeći vreme u svrhu racionalizacije našeg rada, ja odustajem od obrazloženja amandmana.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 4. govori šta Nacionalna akademija čini. Ja nisam razumeo prethodne govornike koji su govorili o kočijašenju. Ja sam razumeo samo da ta poslanička grupa psuje kao kočijaši. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Pavlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Zdravko Stanković i Goran Bogdanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marinika Tepić, Sonja Pavlović, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Zoran Živković.
Reč ima narodna poslanica Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U ovom članu koji definiše delokrug rada Nacionalne akademije za javnu upravu, takođe, kao i mojoj koleginici Stamenković, izuzetno smeta, i ne samo u ovom članu, nego u još nekoliko navrata, ubacivanje ovih termina „kouč“ i „koučing“, bez obzira što smo mi čuli od ministra u uvodnom izlaganju jednu simpatičnu priču o uvreženosti ovog termina i postanku praktično još od 15. veka u nekom malom mađarskom selu, priču u koju čak ni on sam ne veruje, jer se neskriveno smeškao sve vreme dok je to čitao, ali je okej, napunilo stenografske beleške za neko vreme.

Ja smatram, iz dodatnih razloga, zašto je ovo neprimereno. Najpre, mi smo protekle nedelje imali izuzetno aktivnu raspravu od dva obrazovna zakona i satima je bila rasprava na mom amandmanu, koji je tražio da srpsko latiničko pismo bude prepoznato u ovim zakonima, koji se inače odnose na upotrebu srpskog jezika u javnoj upravi.

Bila sam optužena od kolege Srbislava Filipovića ovde pred svima za genocidne namere, za mržnju protiv srpskog naroda i srpske države, zato što srpsko latiničko pismo želim da vidim jednako u javnoj upotrebi.

Mi ovde imamo pitanje službene upotrebe, gde nesrpske reči vi potpuno jednako tretirate, prepoznajete bez ikakvih opaski pozicione većine da je to protiv srpskog naroda i protiv srpske države, i to ne u javnoj upotrebi, nego u službenoj upotrebi, što je još gore, zato što se radi o zakonu i proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Smatramo da ovi termini treba da se brišu, kao što smatramo da poslednji stav treba da se briše za ovaj organ, koji treba da osnuje Narodna skupština, a kome vi dodeljujete mogućnost da obavlja komercijalne usluge, što je potpuno nedopustivo za ovu Nacionalnu akademiju. Nemojte legitimisati ovim poslednjim stavom način da se projekti, zvanični, ali i oni nezvanični, partijski projekti, kroz komercijalne sadržaje svedu na ono što bismo zvali sutra pranje para.

Na član 4. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Radoslav Milojičić, Dejan Nikolić i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.