Prošli put mi niste dozvolili da govorim o ovom predlogu zakona u traženju među ovim dokumentima, ali reći ću šta je zajedničko za set zakona koji sam podneo, radeći sa kolegama iz poslaničkog kluba DS na poreskim zakonima, pre svega, sa motivom da učinimo pravednijom socijalnu raspodelu u Srbiji, a takođe i regionalnu raspodelu.

Kada govorim o ovom Predlog zakona, hoćete porez na dohodak građana ili porez na dobit pravnih lica? Dakle, predložili smo da se menja član 39, gde se kaže da stopa poreza na dobit pravnih lica je varijabilna i iznosi 10% do 30%, a u korelaciji sa prosečnom neto zaradom po zaposlenom prama statističkim teritorijalnim jedinicama i regionima.

Ideja je sledeća, da neodgovorni vlasnici kapitala koji svoje radnike drže na minimalnim zaradama motivišemo time što neće imati fiksnu stopu plaćanja poreza na neto dobit, već da oni koji zadrže 80% do 150% prosečne zarade u svojim firmama zadrže i taj fiksni, u ovom trenutku 15% obaveza neto dobiti. Oni koji su ispod 80%, dakle oni koji plaćaju ispod 80% prosečne zarade bi plaćali porez po našem predlogu 30%, jer bi time bili motivisani da podignu cenu rada, da zarade zaposlenih bude više, u skladu sa prosekom na statističkom regionu u kome te firme funkcionišu. Treći nivo je stimulacija svih onih koji znaju šta znači zadovoljan radnik, koji znaju da se bore za svog radnika i znaju da ga motivišu, a oni koji isplaćuju iznad 150% od prosečne zarade u statističkom regionu i mislim da je to višestruko značajno.

Značajno je zbog pravednije socijalne raspodele, značajno je jer se insistira na motivaciji radnika i siguran sam da na takav način dobijamo i efikasniju privredu, ali i veću akumulaciju ljudi koji žive od sopstvenog rada. Na taj način ćemo povećati i potrošnju, što će svakako stimulisati u sledećem krugu i proizvodnju i mislim da je ovo zakon koji, još jednom ponavljam, predlog ovog zakona je ovde na dnevnom redu zbog toga što želimo da učinimo socijalnu raspodelu i u horizontalnom i u vertikalnom smislu mnogo pravednijom u Srbiji.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Hvala predsednice.

Za dva dana navršiće se tri godine od kako je Skupština usvojila Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Taj zakon je da bi opravdao reč privremeno u predlogu imao da je njegovo trajanje oročeno na tri godine. U raspravi pre tri godine, skupštinskoj raspravi, tadašnji ministar rada, sadašnji ministar odbrane rekao je, prihvatajući predlog amandmana koji je došao od strane skupštinske većine da se obriše tih tri godine u zakonu, da će potreba za jednim ovakvim zakonom prestati mnogo pre te tri godine. Mi, smatrajući iz izjava predsednika Vlade i članova Vlade od 2015. godine na ovamo, koji su govorili o sjajnim rezultatima fiskalne konsolidacije, dve godine tražimo da se ukine, odnosno usvoji zakon o prestanku važenja zakona.

Nažalost, danas, tri godine posle, građani Srbije mogu da vide da o privremenosti ovog zakona nema reči, da će ovaj zakon trajati večno, odnosno da će trajati dok traje ova vlast.

Da je drugačije i da su ostvareni proklamovani ciljevi kada je pre tri godine usvojen ovaj zakon, ne bi imali priču danas i skretanje sa priče o tome na koji način da se vrate penzije onima kojima su nepravedno oduzete pre tri godine, da li je to jedna trećina ili više penzionera u Republici Srbiji, mi imamo priču o tome kako će se povećati sve penzije i kako će navodno posle tog povećanja penzioneri u Srbiji primati više para nego ikad.

Šta su konkretni podaci? Penzije su povećane na početku 2016. godine za 1,25%, i ako je inflacija u prethodnoj godini iznosila 1,7%, pa su povećane za 1,5% kada je inflacija iznosila 2,8%. Da je ostalo usklađivanje penzija sa rastom cena, penzije bi danas i posle tog povećanja od 5% bile veće, jer je rast cena na malo u prethodne tri godine bio veći od pet plus 1,5 plus 1,25, ali i to nemate gde da čujete. Jedini način da se ispravi nepravda je usvajanje ovog zakona.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Predlog zakona o izmeni i dopuni poreza na dodatu vrednost se tiče izmene poreza na hranu za bebe. Već dve godine predlažemo da se hrana za bebe uvrsti u one proizvode koji se oporezuju sa posebnom stopom poreza na dodatu vrednost od 10%, umesto opštom stopom od 20%.

To je vrlo mala izmena i simbolična, ali je deo nekoliko mera koje bi trebale da olakšaju položaj porodica sa malom decom u Republici Srbiji, da navedu na razmišljanje mlade, koji danas odlažu roditeljstvo zbog teške ekonomske situacije, da Republika Srbija misli na njih i da će im pomoći da se ostvare kao roditelji.

Više od dve godine predlažemo ovaj zakon, i nismo dobili podršku ni poslanika većine, kada je stavljena tačka na dnevni red sednice, ali ni kada smo kroz amandmane u raspravi zakona o izmenama Zakona o PDV govorili sa ministrom, koji je rekao da nema načelno ništa protiv ove mere, ali da ne veruje da bi trgovci ovo smanjenje stope PDV-a preneli na konačan proizvod, a da bi se navodno otvorio prostor za zloupotrebu i da Poreska uprava ne bi bila u stanju da kontroliše da li su svi sproveli ovu izmenu.

Mi verujemo da Poreska uprava to može. Ako ne može onda oni koji njom rukovode moraju pod hitno da odu i veliko je pitanje na koji način Poreska uprava uopšte vrši svoju funkciju i da li ona otežava rad privrede i privrednike ili im pomaže da oni rade bolje, da rade u skladu sa zakonom, da ostvare veći prihod, samim tim i veći prihod za budžet.

Ali, da se vratimo na ovu izmenu. Najavljuju se nove izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i govorićemo više o tome, ali je rečeno da je u sklopu tih mera ova mera zanemarljiva. Ja vas pozivam, dakle, ona zanemarljiva odvojimo nekoliko minuta i bez velike rasprave usvojimo ovu izmenu i pokažemo da vodimo računa o budućnosti Republike Srbije.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju Zakona.
Izvolite.

Ovaj zakon bi trebao da uvede red u način na koji Skupština Srbije raspravlja o zakonskim rešenjima.

Ponovo danas sve tačke dnevnog reda, svih zakona koji se nalaze na dnevnom redu su stavljene u skupštinsku proceduru po hitnom postupku. Iako je predsednica Vlade pre samo nekoliko dana, na nekom od skupova na kojima se promoviše, a ovde od parlamenta beži ko đavo od krsta, rekla kako je namera Vlade da svi zakoni prođu kroz javnu raspravu. I, to naravno, dobija onda aplauz. Ali, šta je realnost?

Svi zakoni danas zakoni su stavljeni po hitnom postupku, neki su pre nekoliko dana svega, došli u parlament. Svi zakoni koji generalno dolaze od Vlade nose tu oznaku da se predlažu po hitnom postupku. Pa, onda na početku zasedanja vladajuća većina ne glasa da se uspostavi taj hitan postupak. I danas smo glasali o nekoliko zakona koje je MUP predložilo, odnosno ministar, Vlada, a ministar je ovlašćen da predloži ovde i te zakone nismo stavili. Zakon o BIA je došao po hitnom postupku i sada čami negde već dva meseca u proceduri. Čemu sve to? Čemu to služi osim da obesmisli rad ovog parlamenta?

Ono što mi predlažemo već dve godine, jer je predlog ovog zakona prvi put podnet u septembru 2015. godine, da se uvede red u način na koji zakoni dolaze u skupštinsku proceduru, na koji način se sprovodi javna rasprava, na koji način poslanici kroz rad u odborima raspravljaju o predlozima zakona, pre nego što oni dođu na plenarno zasedanje. I na kraju, na koji način se oni ovde u Skupštini raspravljaju. Da li je to kroz besmisleno objedinjavanje deset ili više tačaka dnevnog reda koje pre svega nemaju veze jedne sa drugim.

Zbog svega toga, ugled parlamenta kao najvažnije institucije parlamentarne demokratije je iz meseca u mesec svi niži. Jedini izveštaj u medijima iz ovog parlamenta su o tome koje je kome kakve uvrede izrekao. To je odgovornost svih nas. Ako nećemo da poštujemo pravila koja već postoje, mi vam predlažemo nova. Stavite na dnevni red da razgovaramo o njima i usvojimo ono što mislimo da je najbolje.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.

Hvala predsednice.

I ovaj zakon stoji u proceduri godinu i po dana, odnosno pokušavamo godinu i po dana da ga stavimo na dnevni red Skupštine Srbije. Naime, kada je ponovo uvedena taksa, RTV taksa čija se naplata vrši na gotovo identičan način kao i taksa na električno brojilo koja je bila omražena, čije se ukidanje najavljivalo odmah po dolasku ove vlasti, 2012. godine, a za to smo morali da sačekamo dve godine, a onda posle samo pola godine ponovo je vraćena, samo sa drugim imenom sličnim kanalom, odnosno istim kanalom naplate, ali drugačijim načinom obračuna naplate. Taksa za javni medijski servis danas se plaća uz račun za isporučenu električnu energiju i vi po zakonu, osim ukoliko ne spadate u kategorije lica sa invaliditetom ne možete da se oslobodite plaćanja ove takse.

Kakve su posledice toga? Ona domaćinstva, pre svega na selu koja imaju nekoliko električnih brojila, jer su ljudi godinama po malo širili svoja domaćinstva pa uz kuću sagrade neki pomoćni objekat, garažu, štalu ili slično i za svaki od njih su dobijali i danas imaju posebno električno brojilo i za svako to električno brojilo oni moraju da plate iznos ove takse. Ne mogu po zakonu da se oslobode. Ako podnesu zahtev Javnom medijskom servisu, oni im odgovore da ne postoji zakonska mogućnost.

Ono što predlažemo ovim zakonom je da se jasno definiše da jedan građanin, kao jedan poreski obveznik može samo jedanput da plati ovu taksu, što je u skladu sa Ustavom, što je u skladu sa zakonima. Nažalost, nemamo podršku vladajuće većine.

Kada se razgovaralo o izmenama i dopunama Zakona o javnom medijskom servisu pre godinu dana, kada je utvrđivana visina te pretplate, rečeno je – pa dobro, ta visina nije velika, samo je 150 dinara. Možda nekome i tih 150 dinara mnogo znači, a sigurno mnogo znači i nekome ko tri ili četiri puta treba da plati tih 150 dinara, a tek će da znači kada ova taksa bude podignuta, jer ne verujem da će Vlada iz budžeta nastaviti da finansira javni medijski servis u godinama koje dolaze.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.