Nisam penzioner, ali me vređate.

Pa niste vi sebi smanjili platu, nego ste njima smanjili penziju.

Poslaniče, nemojte da se svađate. Nemojte da vređate.

Ne svađam se, apsolutno, nego govorim istinu.

Vređate većinu poslanika ovde u parlamentu.

Govorim istinu, kako penzioneri danas u Srbiji ne mogu da plate porez na imovinu. Penzioneri ne mogu da se leče. Penzioneri ne mogu da plate svoje životne troškove, lekove, ne mogu da daju džeparac unucima, unukama, ne mogu da voze kola zato što nemaju novca od svoje penzije za gorivo. Ne mogu apsolutno da imaju kvalitetnu ishranu. Oni ne mogu da budu u koraku sa kulturom ili da apsolutno sa novcem koji imaju posećuju kulturne manifestacije, zato što nemaju novca apsolutno nizašta. I vi ste ih osudili na doživotnu robiju, bez prava na pomilovanje, a ti ljudi su izgradili ovaj grad.

Daću pravo na povredu Poslovnika, a onda razmišljam da napravimo pauzu. Ovo više ovako ne može. Ovo je izgubilo svaki smisao. Više nema veze sa odredbama Poslovnika koje su predvidele predlaganje dnevnog reda i dopune dnevnog reda. Ovo služi za direktne uvrede većine poslanika koji sede ovde u parlamentu.
Nisam u stanju, običan sam čovek, emotivna sam, ako neko čitav dan upućuje uvrede ovde poslanicima da smo lopovi, da smo kriminalci, da nekog osuđujemo na doživotnu kaznu, emotivno, jednostavno, ne mogu da vodim sednicu. Ako se ovako nastavi, puno sreće drugi put. Ovo stvarno nema smisla.
(Radoslav Milojičić: Raspišite izbore.)
Ako to želite, to ćete i gledati, ali nije problem za nas.
Vrlo tolerantno vodim sednicu. Počeću da prekidam, jer ovo više nema nikakvog smisla. Ovo nije u skladu sa Poslovnikom. Niko više ne obrazlaže predlog zakona koji imamo ispred sebe, niko. Uvreda, uvreda, uvreda, pljuvanje, uvreda, uvreda. Ja ne mogu ovako da vodim sednicu. Razmislite o tome i ja ću zaista da razmislim.
Nema još mnogo predloga, nije u tome problem, izdržaćemo, ali stvarno, ovo više ni na šta ne liči, ni na šta ne liči. Sad kad bi neko predložio ozbiljan zakon, niko to više ne bi uzimao za ozbiljno.
Obrazlažete time što vređate ljude. Pa, ko će za to da glasa? Da, deset glasova „za“. To nema smisla nikakvog.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem.
Ukazujem na povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine.
(Radoslav Milojičić: Nismo glasali o ovome.)

Pa, sačekajte, biće glasanje. Izvinjavam se, jel bilo i kvoruma pre glasanja? To može, a ovo ne može. Kako?
Prestanite, stvarno. Pustite me da vodim sednicu.
Evo, sada će biti i tačka da me smenite, pa Bože moj, ako imate dovoljno glasova, smenićete me. Ali, nemojte vikom da usmeravate vođenje sednice.
Izvinjavam se, poslaniče, nisam vas slušala. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Gojković, povređen je član 107.

Ceo dan poslanici SNS slušaju najgore moguće uvrede na sopstveni račun, na račun svoje stranke, na račun Aleksandra Vučića. Nismo ništa ukrali. Ja ne mogu da kupim stan u „Beogradu na vodi“. Marijan Rističević ne može da kupi. Dragan Šutanovac može da kupi stan u „Beogradu na vodi“, može da kupi obe zgrade koje su izgrađene u „Beogradu na vodi“. Balša Božović, koji kuka za decom koja nemaju za kifle, on i njegov otac mogu da kupe obe zgrade u „Beogradu na vodi“.

Gospodine Božoviću, pošto ste nam držali predavanje…