Hvala lepo.

Ovom odlukom se predlaže da se obrazuje anketni odbor radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad Akcionarskog društva za osiguranje „Takovo osiguranje“ Kragujevac.

To se desilo pre neku godinu i po tvrdnji ljudi koji su vodili to osiguranje, po tvrdnji ekonomskih stručnjaka, po tvrdnji 408 zaposlenih ljudi koji sada nemaju posla zbog toga što je to osiguranje zatvoreno, da je tu bilo puno prljavih radnji od strane Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i još nekih umešača. To ne sme da ostane tajna. To mora da dobije svoj epilog pred očima srpske javnosti, a ja se nadam da ovaj parlament ima dovoljno snage, kredibiliteta, časti, poštenja, ili bar želje, da neku od tih velikih trauma koje su se desile u ovoj državi u zadnjih nekoliko decenija rešimo.

Ovde se radi o tome da se predlaže da taj anketni odbor čine po jedan narodni poslanik iz svake poslaničke grupe, da prvu sednicu Odbora, naravno, saziva predsednika Narodne skupštine, ili predsednica, kako god, da anketni odbor na svojoj prvoj sednici bira iz reda svojih članova predsednika i zamenika predsednika anketnog odbora, da je zadatak odbora da sagleda i utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad.

Odgovornost Narodne banke Srbije zbog oduzimanja dozvole za rad zbog nedostatka tehničkih rezervi u trenutku kada su one bile iznad proseka koji je bio neophodan, odgovornost za uništenu reputaciju vlasnika „Takovo osiguranja“, odgovornost za 408 zaposlenih koji su ostali bez posla.

Da se utvrdi da li je postojala saglasnost Pravne službe Narodne banke Srbije za oduzimanje dozvole za rad ovog AD društva za osiguranje, i da li je u likvidacionom postupku AD osiguranje „Takovo“ Kragujevac utvrđeno da nije bilo potrebe za oduzimanjem dozvole za rad. A to se desilo.

Anketni odbor ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, ispravke i isprave i obaveštenja. Anketni odbor je dužan da radni zadatak završi u roku od 120 dana i mislim da je to dobra prilika da polako vraćamo čast ovom hramu demokratije, ovom hramu parlamentarizma i politike Srpske, a to se zove Dom Narodne skupštine Republike Srbije.

Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen Predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika.
Da li narodna poslanica želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Najmanje je sramota što ja ovo predlažem, mislim, treću ili četvrtu godinu zaredom. Isto tako nije najveći problem što Srbiju već evo četiri godine Savet Evrope opominje na obavezu koju imamo u skladu sa presudom kojom je Srbija obavezana da usvoji zakon o nestalim bebama.

Mnogo veći problem od toga što ja ovo predlažem, mnogo veći problem je što se sramotimo i dozvoljavamo da nas Savet Evrope opominje, da usvojimo ovaj zakon, jeste to što roditelji kojima se desila najgora stvar u životu, da su im ukradena tek rođena deca, ne mogu da dođu do istine, ne mogu da dođu do pravde, ne mogu da otkriju šta se desilo sa njihovom decom, a vi ih u tome direktno sprečavate.

Ja vas zato molim da sledeći put kada se ja budem sretala sa njima, a znam da svim poslaničkim grupama pišu, jer njima je apsolutno svejedno koja će stranka, koja većina i koja će Vlada da usvoji ovaj njihov predlog, ja vas molim, zvaću vas da idete samnom i da se vidite sa njima, pa da vam oni kažu kroz kakva sva poniženja prolaze, da vam oni kažu kako tim ženama u porodilištu kada se porode, poture da potpišu desetine dokumenata a među njima i dokumenta kojima se one odriču toga da prime leš svoga deteta, pa da vam pričaju malo kako je to kada posle šest godina stigne opomena da dete nije upisano u školu, pa sami moraju da idu i da prijave da im je dete umrlo, pa da vam pričaju malo o tome kako kada dođu oni nekim svojim alternativnim istragama do toga gde bi moglo njihovo dete biti, nemaju načina da to utvrde, pa da vam pričaju malo kako je strašno kada za pet ili deset godina shvatite da nešto nije bilo u redu, da vaše dete nije mrtvo, da vam je samo rečeno da je dete mrtvo, a da onda već bude kasno, zato što je po sadašnjem zakonu zastarelo bilo šta i vi više ništa ne možete da uradite. Oni bi vam verovatno rekli da je najstrašnije od svega to što je Vlada Republike Srbije u Predlogu zakona koji je dostavila ovoj skupštini, a koji već od novembra sedi u proceduri, a hvala Bogu, ne stavljate ga na dnevni red , piše i njima se nudi da se odreknu svog deteta u zamenu za 15.000 evra.

Znate šta, kada se vi budete svoje dece odricali za 10.000 ili 15.000 evra onda tražite to.

Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen Predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Da li želite reč? (Da)

Hvala, predsednice.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je pre godinu dana usvojen u ovoj skupštini, a čije ja izmene predlažem, podrazumeva jednu veoma neobičnu proceduru po kojoj bilo koja opština u Srbiji može trećinu najboljeg poljoprivrednog zemljišta da dodeli investitoru po slobodnom izboru predsednika opštine i ministra poljoprivrede, bez tendera, bez javnog nadmetanja, bez ikakvih uslova, dokaza i bez toga da se vidi koja bi realna cena tog zemljišta mogla biti. Ako taj ponudi najviše, neka dobije itd.

Šta je problem sa tim i šta ja zapravo predlažem da se menja? Problem je u tome što između 15.000 i 17.000 porodica, živi od toga što uzima u zakup državno poljoprivredno zemljište. Nekoliko hiljada njih živi isključivo od toga i vi ste sada, pošto ste predvideli zakonom takvo rešenje, zapravo tim ljudima onemogućili da obrađuju zemlju od koje oni žive i u najboljem slučaju ste ih naterali na to da budu nadničari i da rade za nekakvu nadnicu na zemlji koju ste poklonili svojim poslovnim partnerima, opet kažem, bez ikakve procedure.

Ono što mi predlažemo jeste da se naprave makar neka pravila po kojima ti vaši poslovni partneri mogu dobiti zemlju. Da se napravi neki javni poziv, da se napravi licitacija, da se vidi ko koliko nudi, ko kakav plan ima za to zemljište, da se vidi koje je to zemljište, a ne da im se bez kriterijuma daje najbolje poljoprivredno zemljište u svakoj opštini. Mi zapravo pokušavamo da uvedemo neki red u ovu oblast, što vi očigledno ne želite.

Znamo da je zakon o poljoprivrednom zemljištu donet isključivo zbog toga, a mnogi su ga već tada nazivali „tenisov zakon“, a kasnije smo od ministra Nedimovića čuli da se kaže „teniz“, tako da je u pitanju „tenizov zakon“, da kažemo tako.

Ali, samo da vam kažem nešto, gospodo. To što vi poklanjate svojim poslovnim partnerima nije vaše, nemate pravo da poklanjate poljoprivredno zemljište, koje su generacije poljoprivrednika obrađivale i od koje hiljade porodica žive, svojim poslovnim partnerima.

Dajte da usvojimo ove izmene, pa ako vaši poslovni partneri budu najbolji, ako ponude najviše, pa proći će oni, nemojte se brinuti za njih. Problem je u tome što ne nudite ništa, a dobijaju nečije, tuđe sve.