Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Izvolite, povreda Poslovnika.

Na osnovu člana 88. izražavam sumnju da imamo kvorum jer ovde predlažemo zakone, a narodni poslanici pokušavaju da u ova tri minuta smeste svoje ideje i predlože zakone. Mislim da bi bilo korektno prema svima njima da utvrdimo broj poslanika prisutnih u sali jer mislim da u ovom trenutku imamo problem sa kvorumom da bismo bez sumnje utvrdili da li se glasa za ili protiv ovih predloga.

Molim da utvrdimo kvorum.
Ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
(Balša Božović: Opet vam ne radi sistem.)
Hvala na pomoći, nije potrebno, elektronski sistem radi, pokazaće koliko ima poslanika u sali.
(Radoslav Milojičić: Molim vas izvadite kartice)
Hvala vam na sugestiji. Dobro, elektronski sistem pokazuje da u sali ima 119 poslanika i dajem pauzu od pet minuta, pa ćemo ponovo utvrditi kvorum.
(Posle pauze)

Molim poslanike da sednu, da bismo utvrdili kvorum i nastavili sa radom.
Molim da ubacite svoje poslaničke kartice u elektronski sistem za glasanje.
Konstatujem da je u sali prisutno 138 narodnih poslanika.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakonika.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, promenu predloga izmena Krivičnog zakona u članu 250. sam predložio zajedno sa Nacionalnim udruženjem obolelih od HIV-a, od side.

Naime, država Srbija pokušava da se bori protiv diskriminacije na svakom mestu i u svakom segmentu društva, međutim, greškom zakonodavca u godinama kada se donosio Krivični zakonik i kada je virus HIV-a bio nešto što je bilo novo oboljenje nekih 80-ih godina, je uveden član 250, koji posebno tretira obolele osobe od HIV-a, za razliku od ostalih zaraznih bolesti koje se tretiraju u članu 249. Krivičnog zakonika.

Prijatelji iz Nacionalne organizacije obolelih od HIV-a smatraju da izdvajanje samo HIV infekcije i transmisija iste dodatno stigmatizuje ove osobe i predlažemo da se član 250. izbriše, a da se oboleli od HIV-a prebace u član 249, gde se tretiraju ostale zarazne bolesti, i hepatitis C i hepatitis B, koje su nekim slučajevima mnogo opasnije i teže za lečenje nego pacijenti oboleli od HIV-a.

Član 249. Krivičnog zakonika već predviđa sankcionisanje prenosa zarazne bolesti i smatramo da se samo izdvajanje HIV infekcije u članu 250. stavlja u diskriminisani položaj i da su ove osobe i po zakonu diskriminisane, pored brojnih barijera koje naši građani još uvek, nažalost, imaju u svojim glavama. Problem su te barijere koje moramo da rušimo. Sa HIV-om se živi. Naše komšije, naši sugrađani, mogu da imaju tu zaraznu bolest, ali sa tom bolešću se živi i oni mogu da obavljaju svoj posao. Ovo je apel Nacionalnog udruženja obolelih od side da se ova promena Zakona izvrši.

U prethodnom mandatu ja sam gospodina Selakovića molio i predlagao da se ovo pitanje reši. Zbog vanrednih parlamentarnih izbora koji su se desili, ovo nije došlo na dnevni red Skupštine i ja nastavljam sada da se u ime obolelih od HIV-a borim da Ministarstvo pravde uđe u promenu izmene ovog člana 250. i da osobe koje su obolele od side ne budu i zakonski diskriminisane. Hvala vam.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Izvolite.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog ovog zakona je usmeren ka jednom preventivnom radu sa našom decom u osnovnim i srednjim školama, s obzirom da smo upoznati i da smo praktično zgroženi, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, kada vidimo na naslovnim stranama nekih novina ili u nacionalnim medijima da je neko dete povređeno u školi, da je neko dete bilo žrtva nasilja.

Predlog je da se uvede obavezan prvi čas u mesecu da bude preventivni čas sa razrednim starešinom, sa učiteljem, gde bi se pričalo o toleranciji, gde bi se pričalo o važnosti da zajedno žive, da ta deca koja su u odeljenju, koja su ista generacija, da shvate da postoje deca koja slabije čuju, da postoje deca koja slabije vide, da postoje deca koja imaju šećernu bolest, da postoje deca koja se slabije kreću, da postoje deca koja su sa smanjenim intelektualnim mogućnostima za praćenje nastave i da to nije razlog da ta različitost bude predmet napada vršnjaka jedne na druge i da se kroz jedan preventivni rad, kroz jedan rad sa upravo tom decom stiče jedna kultura, jedna tolerancija prema svojim vršnjacima.

Predlog ovog zakona je došao od Udruženja građana „Dragana Rodić“, jedne sjajne Nišlijke koja je, nažalost, posle saobraćajne nesreće ostala u kolicima i dalje se bori i dalje veruje da će prohodati. Ja se iskreno nadam da će pobediti tu bolest, kao što je i do sada sve to radila. Ta sjajna Nišlijka je inicirala da decu učimo toleranciji od malih nogu i zajedno smo napravili jedan mali bonton za decu osnovnih škola i za decu srednjih škola, gde bi se učili toleranciji i gde bi pokazivali da postoji različitost i da različitost nije razlog da drug bude meta. Drug ne sme biti meta.

Nažalost, poslednjih godina smo svedoci da se u brojnim školama, kako osnovnim tako i srednjim u Srbiji, nasilje sve više širi i da je ovo jedan preventivni vid rada sa našim đacima, sa našom decom, gde se traži da prvi čas u mesecu bude posvećen priči o različitosti, da bude posvećen borbi protiv nasilja nad vršnjacima i da svakog meseca taj prvi čas bude posvećen upravo ovoj borbi. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržan – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Poštovana predsednice, ovo je ista tematika samo za osnovne škole. Reči ću da je svako četvrto dete žrtva vršnjačkog nasilja, a da digitalno nasilje sve češće među decom. Nažalost, deca u nekim situacijama mogu biti jako surova. Kada spomenem digitalno nasilje imate različite zatvorene „viber“ grupe mališana, osnovaca i srednjoškolaca, gde se određeno dete izvrgava ruglu, gde se ogovara i gde je predmet podsmeha i ogovaranja svojih vršnjaka. Gotovo svako dete može postati žrtva vršnjačkog nasilja, a prvi korak u prevenciji sprečavanja tog problema jeste odnos poverenja između roditelja i dece.

Svakako, jedno porodično vaspitanje je ona tvrđava, najosnovnija ćelija, praktično jednog društva, jeste porodica. Međutim, prema podacima UNICEF–a, neki oblik školskog nasilja pretrpelo je dve trećine dece u Srbiji, što je frapantan podatak gde moramo da upalimo crveno svetlo i gde moramo da radimo na borbi protiv vršnjačkog nasilja, da počinioci vršnjačkog nasilja budu prepoznati, da sistem brzo reaguje kako ne bi došlo do težih posledica, kako ne bi došlo do gubitka života, s obzirom da je jedan moj mladi Nišlija, mali Aleksa, čak izgubio život u tom jednom višegodišnjem trpljenju nasilja od svojih vršnjaka.

To su teme koje su jako ozbiljne i koje traže da država i Resorno ministarstvo reaguje, da kroz jedan preventivni rad, u vođenju ovih preventivnih, praktično, edukativnih časova, gde bi se skretala pažnja da nije dobro da se drug maltretira, da nije dobro da se drug izoluje, da on bude sam, jer pored fizičkog nasilja postoji i psihološko nasilje kada vi jednog dečaka ili devojčicu izdvojite iz grupe, kada ne govorite sa njim, kada mu okrećete leđa, to je nešto što boli i što je dete podvrgnuto jednom višemesečnom i dugogodišnjoj, praktično, jednoj traumi.

Svaki četvrti đak kaže da u njegovoj školi ima učenika koji se plaši nečega, jer bi mogao da bude maltretiran. Ankete koje sam ja imao u vidu neke ankete govore da samo šest osnovaca i 23% srednjoškolaca u Srbiji nikada nije iskusilo nasilje. Smatram da je neophodno da u okviru školskog programa se uvede i program tolerancije za prevenciju vršnjačkog nasilja, koje bi obuhvatalo podizanje nivoa svesti učenika o različitosti, kako bi se povećala bezbednost dece i učenika u osnovnim i srednjim školama.

Sprovođenje pomenutog programa ostvarivalo bi se svakog meseca na prvom času sa učiteljem, odnosno razrednim starešinom, kao i na prvom roditeljskom sastanku, jer je važno da se i sa roditeljima priča, da se i roditeljima ukaže šta njegovo dete radi, da li to dete je došlo u školu da uči ili da maltretira nekog drugog đaka. Pozivam vas da ovaj predlog usvojimo.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10 , protiv – niko, uzdržanih – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam , protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni zakona o lokalnoj samoupravi.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam , protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest , protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi.
Da li želite reč?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.