Jeste, i kada se promeni ta metodologija tako da bude u skladu sa Evropskom, onda opet ne valja. I kad se pokaže, baš od strane tog Zavoda za statistiku, da kad se obračuna i po jednoj i po drugoj metodologiji, opet je neuporedivo bolje nego sa ovim što je ostavljeno Srbiji 2012. godine, opet nekom nešto nije jasno.
Ne razumem tu čudnu i nakaradnu logiku da to što je danas bolje, nekome može da smeta. Da li je moguće da je neko do te mere sebičan da ako se pokazuje da sam nije umeo bolje od onoga što je danas, da mora zbog toga da svaki put bude negativan, da kritikuje i ono što je teško razumnom čoveku da kritikuje? To zaista ne razumem, meni je to ne prihvatljivo.
Kažu - zbog ekonomske situacije u kojoj je Srbija danas, ovaj Predlog zakona nije dobar. Pazite, zbog ekonomske situacije. I sad, šta čovek da shvati kao poruku? Koštaće državu, a nije joj lako danas. A kako će to koštati? Da li su sami poslodavci izrazili želju da u ovome učestvuju? Jesu. Da li su prihvatili da sami snose deo troškova, i materijalnih, ali i te finansijske naknade koje su predviđene đacima? Jesu. Dakle, čega se mi to odričemo u značajnoj meri, a da nije prešlo, bukvalno, na privredne subjekte? Zar mi nećemo uštedeti sa druge strane upravo kroz sredstva koja su škole ulagale, koliko je ko imao mogućnosti, upravo kroz sredstva koja je država davala da se opremaju tamo neke radionice, neki radni kabineti, da se neki materijal nabavlja? Dakle, šta je tu neprihvatljivo sa aspekta naše ekonomske situacije, kakav je to, pa, argument?
Oni koji su se trudili malo pre da zvuče strašno zabrinuti nad sudbinom države, zbog toga se kritički obrušili na to kako je to danas i šta je to, pa, postignuto. Pa tih 140 hiljada radnih mesta koja jesu obezbeđena u tom periodu sa kojim neki ne mogu da žive, sa kojim ne mogu da se pomire, to je ta razlika i to je ta realnost. Što je nekima bilo bolje sa Draganom Đilasom, žutim tajkunom u njegovim upravnim i nadzornim odborima, to razumem. To da njima nedostaje i da im fali, to je tačno, ali ako se ikada zabrinete nad pitanjem tih subvencija o kojima mnogi i dalje pričaju, a teško im je, muka im je da pročitaju o njima i jednu jedinu rečenicu, videćete da je tačna jedna stvar – bilo je tu i spornih programa. Onda, ako zagrebete malo dublje, videćete i kada. Upravo u predizborno doba 2012. godine, to divno, sjajno, blistavo, i tog žutog tajkuna i tih koji su mu sasluživali iz sve snage, i tih statističkih pokazatelja, koji opet ne mogu da se porede sa dobrim stanjem kakvo je danas. Ako to nekom nedostaje, nek ostane njegova lična potreba, nek ne opterećuje Srbiju kojoj danas ide bolje nego u njihovo vreme. Hvala.
