Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.

Da se razumemo, osnovni cilj dualnog obrazovanja jeste stručan i obrazovni radnik. Znači, učenik je prisutan u preduzećima, a prisutan će biti i u školskim radionicama zbog toga da bi postao dobar i stručan majstor, a ne da bi zaradio. Ta zarada o kojoj vi pričate, o jeftinoj radnoj snazi to je maksimalna nedobronamernost. Znači, sve je u funkciji da dobijemo stručnog i obrazovnog radnika, a to je interes pre svega učenika i učenika u tom lancu, u tom procesu maksimalno štiti škola, odnosno Ministarstvo. Škola će paralelno sa uslovima koji će postojati van škole stvarati uslove da oni postoje i u školi. Deo tog praktičnog procesa i praktičnog obrazovanja biće i u školi.

Prema tome, nemojmo pričati ni o nadoknadi, ni o poslodavcima, ni o radnoj snazi, nego govorimo o obrazovanju i vaspitanju, jer ovde je reč o vaspitanju i obrazovanju i cilju da dobijemo stručnog i obrazovnog radnika koji će sutra biti cenjen i tražen na tržištu rada i odlučivati o svojoj sudbini i moći da bude privatnik i da osniva svoje preduzeće. Toliko i hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se amandman ne prihvati zato što član ukazuje da se dualno obrazovanje zasniva na obavezi svih učesnika da se rukovode najboljim interesima učenika. Znači, uključenost ne samo Ministarstva obrazovanja već i lokalne samouprave.

Koliko je značaj uključivanja jedinica lokalne samouprave u sistem obrazovanja mogu najbolje kroz primer svoje opštine da pokažem. Naime, opština Kuršumlija na čelu sa SNS i te kako je uključena u sistem obrazovanja i te kako pomaže i stimuliše učenike. Danas opština Kuršumlija stipendira 410 učenika srednjih škola i 269 studenata. Ukupno imamo 679 stipendista što je neuporedivo više nego na čelu sa bivšom vlašću gde je bilo samo pet stipendista.

Opština Kuršumlija na čelu sa SNS danas iz svog budžeta izdvaja 25 miliona dinara na godišnjem nivou za učenički i studentske stipendije i nagrade, a 2007. godine to je bilo samo 250 hiljade dinara. Danas je sto puta više i to govori da se danas stimuliše obrazovanje mnogo više nego ranije. Toliko i hvala.

Reč ima Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene kolege i koleginice, pred nama je jedan odličan zakon. Mi koji dolazimo iz lokalnih sredina to najbolje znamo. Sredina koje su opredeljene za mirkobiznis sve trenutno ukazuje da je ovaj zakon više nego neophodan. Imamo nedostatak kvalitetne mlade radne snage na tržištu, ljudi u Novom Pazaru i svi privatnici se praktično žale da nemaju kvalitetnu radnu snagu i ne vidim zbog čega ovoliko teške reči, ovoliko nedobronamernih, loših sugestija, da tako kažem ima opozicija. Ovo je neophodnost koja zaista Srbiju vodi u jedno društvo jednakih mogućnosti.

Ako govorimo o principima, ne znam koji princip ovde može da zasmeta. Ovi principi su motivacioni faktor za sve đake. Na kraju, jedan od principa je i pravo izbora, sloboda izbora za zanimanje obrazovnog profila. Tako da mislim da je pred nama jedan odličan zakon, da amandman u svakom slučaju treba odbaciti, a da zakon ovakav kakav je doprinosi boljem privrednom razvoju, ali i boljoj efikasnosti i znanju učenika.

Praktična znanja najviše trebaju ljudima, i to najbolje znamo mi koji dolazimo iz prirodnih nauka. Na primer, mi lekari bez praktičnih znanja, koje smo sticali na samim klinikama, naše znanje koje smo učili i dobijali iz udžbenika po sistemu el katedra, bilo bi apsolutno neprimenljivo. Stoga, mislim da mi treba iz prirodnih nauka da budemo, pre svega motori, da se ovakav jedan zakon usvoji. Dualno obrazovanje je zaista napredak i mogućnost koja daje našim mladim ljudima da se obrazuju i steknu prave veštine na pravi način.

Reč ima narodni poslanik LJubica Mrdaković.

Poštovani gospodine ministre, mi iz SNS smatramo da je zakon izuzetno dobar i da sve predložene amandmane, po tipu pokvarene gramofonske ploče – briše se, treba odbaciti.

Gospodine ministre, retki su pojedinci koji mogu da se školuju, samo radi sticanja određenog nivoa obrazovanja bez potreba i ambicija da stečeno znanje materijalizuju kroz rad u struci za koju su se obrazovali.

Velika većina mladih ljudi se školuje sa namerom da sutra po završetku svog školovanja nađe odgovarajući posao u struci, da se uključi u društvene i privredne tokove i da obezbedi sebi i svojoj porodici egzistenciju i prosperitet.

S obzirom da je privreda danas veoma dinamična oblast, reći ću recimo za Niš i Nišavski okrug, veliki broj fabrika i novih radnih mesta je otvoreno. Takođe, u narednom periodu planira se otvaranje još četiri nove fabrike sa 7.000 novih radnih mesta. Tako da, iz dana u dan se javljaju potrebe za novim zanimanjima i novim obrazovnim profilima, ali da poslodavci traže stručni kadar koji će se odmah uključiti u proces rada, što ovaj zakon i omogućava.

Na taj način ćemo prevazići dosadašnju praksu, da mladi ljudi koji nađu odgovarajući posao potroše prilično vremena da se priviknu na radno mesto i da nauče da rade. Tako da smatram da je kombinacija teoretskog znanja i adekvatne stručne prakse dobra kombinacija koja je dala dobre rezultate i u drugim zemljama i sredinama, pa ne vidim razloga zašto to tako ne bi bilo i kod nas.

Pomenuću u Nišu primer Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“, koja ima veoma dobru saradnju sa osam pretežno domaćih firmi, gde učenici stiču različite kompetencije kroz više modula koje izučavaju, ranije se to zvao kooperativni model, a sada je to model sa elementima dualnog obrazovanja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik LJubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, nažalost, mi opet upadamo u jednu zamku koja je specifična za nas. Obrazovanje nije proces koji treba da vodi jedna stranka, to je proces koji je u interesu cele države i celog društva. Mogu da pohvalim ovo što je uradilo Ministarstvo prosvete, što je smoglo snage da krene u jedan ovakav poduhvat. Međutim, ne mogu da razumem kolege koji sve što dolazi sa strane vlasti, odmah osuđuju na propast.

Mogu da ukažem na jednu činjenicu, nedavno sam bio u društvu sa grupom ljudi koji se bave građevinarstvo i njihov veliki problem je taj što nema dovoljno kvalitetnih majstora u Srbiji. Čak sam na televiziji pre neki dan čuo da uvozimo armirače iz Albanije da bi radili ovde određene poslove za koje mi nemamo stručnu i kvalitetnu radnu snagu. U Crnoj Travi je gore kod mene postojala jedna škola koja je bila čuvena širom Jugoslavije kao građevinska škola koja je obučavala građevinare za sva moguća zanimanja. Danas, kada dođete gore, videćete da jedva ima jedno odeljenje koje se bavi građevinarstvom, nego im je jedna druga struka sada primarna. Voleo bih da se potrudi ministarstvo i lokalna samouprava iz Crne Trave koja im je obećala da to hoće, da se i gore napravi na neki način jedno odeljenje koje bi obučavalo te mlade ljude da se bave zanatima, koje će nam u budućnosti biti veoma potrebni.

Neće proći mnogo vremena, mi ćemo se udariti u glavu i videćemo da nemamo kvalitetne i stručne ljude na tom nivou, koji će moći da obavljaju poslove koji su neophodni za svaku zemlju. Lepo je rekao kolega Jokić, nama trebaju stručni radnici, ljudi koji će se baviti strukom. Mogu iz svog primera da kažem koliko mi je bilo lakše da shvatim motor sa unutrašnjim sagorevanjem kada sam posle teoretskog dela došao u radionicu gde je bio taj motor isečen i video kako to izgleda. E, tako i ovi mladi ljudi u tom svom budućem dualnom zanimanju, moći će na jedan vidljiviji način da se suoči sa onim što treba da rade u praksi. Hvala.