Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo svi jednaki. Nije ovo Srpska akademija nauka, pa da bi akademici, tipa Balša, veliki znalci, oni koji se nikada u životu nisu oznojili, a kamoli znojavi vode napili. Reklamiram član 108. i član 109., vi ste trebali da obratite pažnju jer je pokušao da vodi sednicu i trebali ste pored mere upozorenja da mu izreknete opomenu, ali ja cenim vašu popustljivost.

Pokušao je čovek da me uvredi po obrazovanju. Na dnevnom redu je dualno obrazovanju. Ja kao neko ko je išao u školu od 72 – 76. godine, u Mašinsko tehničku školu, koja je bila najteža škola u Inđiji, posle toga viša Ekonomska gimnazija, morao sam da prođem i delimično kroz dualno obrazovanje da bi znao šta sve zanatlije rade da bi mogli da ih servisiramo tehnologijama itd. Prošao sam to dualno obrazovanje, radio sam u poljoprivredi i više puta sam se oznojio i zato ne mogu da doživim nikakvu uvredu ni od njega ni od Tanje Jordović koja je rekla da mi zbog toga što govorim o dualnom obrazovanju treba vezati konzerve za rep. Ja taj rep nemam, a posebno nije žute boje.

Dakle, ja verujem da sam potpuno kvalifikovan, a ministar je tu, da govorim o onome kroz šta sam ja prošao, a on nije. Meni otac nije završavao u kafiću „Bona fides“ Pravni fakultet, njegov fakultet je bio javno privatno partnerstvo, delimično je bio državni, delimično privatni kod Vodinelićke, članice njegove stranke. Ja nisam imao nesreću da prođem takvo obrazovanje i zato ne doživljavam nikakvu uvredu od njega. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite

Hvala, predsedavajući.

Ja bih samo veoma kratko reklamirao član 27. stav 2. koji kaže da se predsednik Narodne skupštine, u ovom slučaju i kao predsedavajući, starate o primeni ovog Poslovnika.

Narodna skupština je ono što joj samo ime govori. Dobro bi za ovo društvo bilo da u Narodnoj skupštini ima narodnih poslanika svih obrazovnih profila i svih nivoa obrazovanja, jer bi na taj način Narodna skupština oslikavala stanje društva i stanje naroda koji na izborima, fer i demokratski, nadamo se da ćemo i takve jednom dočekati, delegiram narodne poslanike da zastupaju interese građana ovde. Poslovnik proističe iz Zakonom o Narodnoj skupštini, a Zakon o Narodnoj skupštini proističe iz Ustava. Pošto je poželjno, kako rekoh da ovde imamo sve obrazovne profile i pošto je to u skladu sa Poslovnikom, zakonom i Ustavom smatram da je nedopustivo da bilo ko od narodnih poslnika procenjuje da li je neki drugi narodni poslanik dovoljno obrazovan, samim tim kompetentan da o nekoj temi raspravlja.

Pa, bih vas molio kao predsedavajući da reagujete na to, jer svaki obrazovni nivo i svaki obrazovni profil, ako su časno i pošteno stečeni, ako nisu zasnovani na plagijatima i krađi tuđeg znanja, intelektualne svojine svako takvo obrazovanje je za poštovanje i posao koji se na osnovu takvog obrazovanja radi, ako se obavlja časno bez nameštenih tendera, zloupotrebe uticaja političkog i sličnog. Svaki takav posao je za poštovanje bez obzira da li je zasnovan na obrazovanju stečenom u srednjoj stručnoj školi, dualnom, gimanzijskom, fakultetskom ili doktorskom obrazovanju. Hvala.

Sve to kolega Đuriću ima veza sa članom 27. i onim što se dešavalo u Narodnoj skupštini? Da, ali ukoliko ste shvatili onaj prvi deo izlaganja kada ste ukazali na povredu Poslovnika člana 27. ono o čemu ste govorili je upravo ono što sam ja malo čas govorio. Ali, sa druge strane složićete se samnom ne moguće je predvideti o čemu će poslanici govoriti kroz povredu Poslovnika ali i kada govorimo o tačkama dnevnog reda. Uvažiću vaš apel, zahvaljujem kolega Đuriću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o povredi Poslovnika? (Ne.)
Kolega Orlić već jako dugo čeka na repliku. Da li hoćete da govorite? Jako dugo čekate jer je bilo niz povreda Poslovnika i čisto da ispoštujemo sada redosled. Izvolite sada kolega Orliću.

Hvala na tome gospodine predsedavajući, gledaću i da ja ispoštujem sa svoje strane, pa da ne bude osnova da širimo priču dalje, ali ovo poslednje što sam čuo, verujte ne mogu a da ne prokomentarišem.

Dakle, ovo je bio vrhunaca licemerja danas. Zaista, vrhunac. Sve je lepo i sve tačno, pošteno učio, bilo šta završio, Skupština je laička, svako ima pravo da govori na svaku temu, ma sve savršeno, ali gde to da nam kažu oni koji su dojadili Bogu i narodu pričajući o tome da ne može da bude neki narodni poslanik predsednik nekog skupštinskog odbora zato što nije dovoljno stručan, zato što nije završio nešto što oni smatraju da treba da završi. I sad su se opametili pa drže lekcije ostalima da svaki poslanik može na svaku temu. Pa, jeste samo mi to pričamo sve vreme. Da li smo do nekoga doprli, videćemo. Videćemo, nisam baš neki optimista, ali pratićemo nastavak dana.

Hteo sam u stvari da zahvalim što odgovor na svoja pitanja nisam dobio malopre. Dakle, nisam ja čuo za koliko stotina hiljada izgubljenih radnih mesta mi stojimo bolje zahvaljujući onome što je sve znao samo izgleda nije baš sam posebno upošljavao. Nisam čuo koliko su to bile fenomenalne prosečne plate njegovom zaslugom. Evo, da pokažem svu dobru volju ovog sveta, da uvažim onih desetoro ljudi koji su zaposleni osamdeset i neke, pa da ja pretpostavljam da su bili zaposleni i u tim vinogradima. Znači, pola miliona ljudi na ulicu, a desetoro su pomogli. Ako je to bilans uspeha, što se mene tiče kapa dole.

U tom smislu i ne čudi me, što ljudi sa tim nivoom razumevanja i stručnosti u svakom smislu su u stanju da danas reklamiraju kroz neki program za Beograd da će sve ugovore u gradu Beogradu staviti na internet. Evo, koliko sutra samo da pobede, a kada ih se pita, što to niste uradili u svoje vreme, znate šta kažu – internet u naše vreme nije bio toliko razvijen pa nismo mogli. E, koliko je to ozbiljno toliko i sve ostalo što od njih možemo da čujemo. Tako da bih ja sa ovim ako se vi slažete završio, dovoljno su oni rekli sami o sebi i poslednja rečenica, gospodine predsedavajući, kultura i obrazovanje je bilo taman toliko da se samo čeka… (Isključen mikrofon.) Molim vas, dajte mi da završim.

Zahvaljujem kolega Orliću.
Reč ima narodni poslanik…
(Zoran Živković: Replika.)
Ne, nemate osnova za repliku. Ne, nećemo se igrati.
(Zoran Živković: Moja je obaveza da objasnim.)
Gospodine Živkoviću ovakvu raspravu nećete voditi u sali Narodne skupštine Republike Srbije. Pitanje ste postavili vi, molim vas samo trenutak, imali ste dodatna dva minuta da date odgovor. Kolega Orlić je imao dodatna dva minuta, dakle sada se vraćamo na dnevni red i reč ima predlagač amandmana Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Naš predlog je da se obriše član 17. jer kao i ostali članovi ovog zakona o dualnom obrazovanju ne postiže suštinu i ono u kom smeru bi trebalo sistemski rešiti obrazovni sistem u Srbiji.

Naravno, u ovom članu je još jednom pokazano da je Privredan komora ta koja procenjuje poslodavca i koja je nosilac ovog projekta. Ako je Privredna komora ta, jasno je da se ovde ne radi o nikakvom poboljšanju stanja u obrazovnom sistemu Srbije već poboljšanju u odnosu na poslodavce koji će dobiti jeftinu radnu snagu. Dalje, ako pogledamo na osnovu iskustva šta je radila Privredan komora u nekim ranijim godinama, jedan od ministara privrede od pet, šest koliko se promenilo u zadnjih pet godina koji je bio predsednik Privredne komore Srbije je bio, hvalio se svojim radom što je on za godinu dana ugasio preko 500 privrednih subjekata u Srbiji.

Dakle, to je bila njegova referenca posle čega ste ga smenili, verovatno nije bio adekvatan, ali je ovo, nažalost uradio ono što možda nije trebalo raditi ukoliko smo razmišljali da dualno obrazovanje treba da bude neki vid prakse.

Vi ste danas po gradovima širom Srbije, pogasili sve ozbiljne firme počev od IMT, koji se pominje preko „Prve petoletke“ u Trsteniku, koju ste ugasili 1. januara 2016. godine i mnogih drugih firmi u Srbiji, koje jesu bile možda preduzeće koja su mogla da budu u ovoj kategoriji poslodavaca za dualno obrazovanje.

Danas će ti poslodavci biti raznorazne strane firme, pominjem koje kao svoj proizvod imaju žice i kablove kao nekakve komponente za industrije širom sveta. I to je način i to je zapravo način na koji vidite ekonomiju i zapošljavanje Srbije u narednom periodu.

Zahvaljujem, kolega Aleksiću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Otprilike, negde drugi i treći dan kako i kroz amandmane i kroz raspravu u načelu se od strane opozicije promoviše samo jedno, a to je obesmišljavanje zakona, pri čemu se ne može obesmisliti suština onoga što se ovim zakonom postiže, odnosno cilj kojim se ovim zakonom postiže. Ako to uspeju, a siguran sam da ne mogu da uspeju, jer dualno obrazovanje nije naša tvorevina i niko nije izmislio toplu vodu sa dualnim obrazovanjem. Imajući u vidu činjenicu da ono postoji u svim pristojnim uređenim državama koje posvećuju dužnu pažnju obrazovanju naše dece, odnosno dece generalno, onda taj cilj niko ovde nije uspeo da obesmisli niti će uspeti.

Ono što je jako dobro ministre, a mislim da ste i vi to prepoznali, jeste činjenica da poslodavci danas sigurno nisu oni koji su bili poslodavci od 2002. godine do 2012. godine, kada smo po jednom kriminalnom Zakonu o privatizaciji imali upravo ono na šta opozicija ukazuje, a to je izrabljivanje radne snage, koja je, nažalost kao radna snaga prestala da postoji, zbog toga što je na stotine hiljada ljudi završila na ulicama.

Danas smo ovde u diskusiji od jednog opozicionog poslanika čuli hvalospeve, kako su uspešno privatizovane neke firme. Hajmo onda da govorimo jezikom istine, pa da kažemo danas našim roditeljima šta je to što je bilo od 2002. godine, a šta je to što je danas. Fabrika „Magnohrom“ u Kraljevu je imala nekoliko hiljada zaposlenih ljudi. Po tom istom Zakonu o privatizaciji došli su oni koje su bukvalno odabrali nazovi dušebrižnici za državu od 2002. do 2012. godine, braća iz Indije opustošili fabriku „Magnohrom“, ostavili sablasno prazne hale i doveli do toga da Kraljevo ostane grad u kome privreda umire.

To se dešavalo i u mnogim drugim gradovima, gospodine ministre. To se dešavalo i u Novom Pazaru, gde je otprilike nekoliko hiljada ljudi ostalo bez posla u Holdingu „Vojin Popović“. To se dešavalo i u Priboju gde je veliki broj zaposlenih u epoksidu i poliesteru, ostao takođe bez posla zahvaljujući tom famoznom Zakonu o privatizaciji i uspešnim privatizacijama koje su ovde danas glorifikovane. To se desilo i sa Užicem i sa saobraćajnim preduzećem „Raketa“, gde je ostalo nekoliko stotina ljudi bez posla. Ako je tako, onda danas i naša deca i naši roditelji mogu biti srećni što više takvih nema, što su te privatizacije naša prošlost i što te privatizacije ni u kom slučaju ne mogu da budu svetlo ili ogledalo na koje ukazuje danas opozicija obesmišljavajući ovaj zakon.

Zbog toga imate podršku da ćete kroz ovaj koncept koji ste ustrojili, gde se namerno deca vređaju i pojednostavljuje priča podvodeći učenike kao jeftinu radnu snagu, bez bilo kakvog prizvuka u tome da se sprovodi nastavno-obrazovni program, podređenim planovima gde će nastavnici razredne nastave pratiti obuku dece i njihovo stručno usavršavanje, gde će se njihov rad u praktičnom smislu ocenjivati, gde će se nadzirati ono gde oni rade, praktično na licu mesta u pogonu za mašinom, za alatom, to se očigledno uopšte ne posmatra, ta percepcija kod opozicije ne postoji.

Bitno je ukazati da se deca tretiraju kao robovi, da je bitno da se vezuje za nekih 15, 16, 20 hiljada dinara. Nije to suština. Nije suština da li će učenik biti plaćen ili ne, suština je da li će steći praktična znanja ili neće. Ako ne bude stekao nastavno znanje, teorijsko znanje nema vrednost i to je osnovni cilj. Zbog toga predlažem da se amandmani, a naročito poslednji amandman koji je predložen ne prihvati.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Mladen Šarčević. Izvolite.