Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, po amandmanu. Izvolite.
(Branka Stamenković dobacuje.)
Dvadeset i tri sekunde kolega Orlić ima. Ukoliko već želite precizno, javno, transparentno, molim vas da vodite računa.
Kolega Orliću, izvolite, imate 23 sekunde po amandmanu.

Pozivam da se ne usvoji. Prvo, jer ne umeju da objasne šta će deci od šest meseci do jedne godine računar. Drugo, jer ne umeju da kažu koliko to sve zajedno košta. Hvala.

Vidite, vrlo precizno i jasno u 10 sekundi. Zahvaljujem, kolega Orliću.
(Branka Stamenković: Ima još 14 sekundi.)
Ima još 14 sekundi, naravno, i to će iskoristiti.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pomalo sam i srećan. Dobro je što koleginica nije predložila da se dele, pored laptopova, računara, deci od godinu, dve dana, natalne karte i staklene kugle. Stoga sam srećan što se zaustavila na tabletima, računarima i laptopovima.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema besplatnog ručka i s tim u vezi ne možete oporezovati ništa. Znači, da bi ubrali porez, morate da ga uberete od nekog kapitala, od nekog rada, od nekog proizvoda. Ne možete da živite u državi koja će samo oporezivati.

Slažem se sa prethodnim govornikom da treba oporezovati sve one koji su doprineli divljoj, predatorskoj grabizaciji koju nazivaju privatizacijom. To nije radila samo Vlada i bivši režim. To su radili i stečajni upravnici. Neki od njih su nam došli kao američki proizvod, uvozni, koji je tamo nešto zabrljao, pa je došao ovde, pa misle da mogu nekažnjeno da pljačkaju, a onda se ti isti zalažu da se oporezuje. Šta? Stečajni upravnici i tajkuni jedino, ali s obzirom da se ne može živeti od magle, mora se živeti od proizvodnje. Oni kažu – nećemo proizvodnju, nećemo dualno obrazovanje, nećemo radnike, nećemo fizički rad, nećemo proizvod, mi želimo samo da oporezujemo. Možete da oporezujete samo nešto što stoji. Novac je sredstvo za razmenu robe i kao takvo ga treba gledati.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić i mr Jasmina Nikolić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Još jednom da ponovimo za šta se zalaže poslanička DJB kada je u pitanju predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Pod brojem jedan, da naziv „predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ promenimo u „predškolsko obrazovanje i vaspitanje“, ne bismo li edukovali malo širu javnost o tome da vrtići nisu servis za čuvanje dece, već da deca od treće godine pa do polaska u školu, taj period predstavlja period njihovog najbržeg ranog razvoja, kada su najprijemčiviji da najlakše uče. Oni tada i ne uče, oni prosto usvajaju.

Ako dete sa tri, četiri godine izložite okruženju u kome se priča neki strani jezik, on taj strani jezik neće naučiti, on će ga usvojiti i biće bilingvalan. Znači, toliko je moćan taj period, toliko deca u tom periodu lako i brzo primaju iz okruženja stimulanse i sve to pomaže razvoju njihovih moždanih sinapsi, da je neophodno da svu decu što pre obuhvatimo predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem već od treće godine.

Da bi to mogli da uradimo, naše predškolsko obrazovanje i vaspitanje mora da postane potpuno besplatno, jer samo tako može biti dostupno svima. Ne sme da zavisi od finansijske snage roditelja. Šta više, upravo deca siromašnijih roditelja imaju potrebu za tim stimulativnim okruženjima u kojima će biti podstaknut njihov rani razvoj, da bi na početku osnovne škole bili u istim startnim pozicijama sa ostalom decom. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Za mene izraz „vaspitanje i obrazovanje“ i „obrazovanje i vaspitanje“ je potpuno istovetna stvar. Ako je ovo tradicionalno kod nas i da se u ovom uzrastu kaže prvo vaspitanje, čak bih menjao da se i ostali uzrasti zovu „vaspitanje i obrazovanje“, jer ako je neko nevaspitan ne možete ga ničemu naučiti.

Zahvaljujem.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih pre vaspitanja i obrazovanja dodao i negu dece, s obzirom da se radi gotovo o bebama.

Sada, kada je vaspitanje u pitanju, da je ono bilo na prvom mestu ranijih godina, danas bismo imali povodom usvajanja amandmana i zakona daleko lakši posao, da je vaspitanje bilo obavezno, ne bih doživeo da ovde budem pljunut u parlamentu, ne bih doživeo da me traže po zgradi da me biju, ne bih doživeo od prethodnog govornika da budem uštinut da je bilo vaspitanja.

Veliko je pitanje da li je bilo obrazovanja, ali oni žele da sve bude besplatno. Nažalost, nema besplatnog ručka, moram to da ponovim. Mi moramo da radimo, da zaradimo, moramo biti vredni i posvećeni svom poslu, u fabrici, na njivi, sa plugom, sa strugom, svako na svoj način mora da provodi vreme u radu, jer ukoliko to budemo radili, onda nećemo imati samo besplatne udžbenike, nećemo imati samo besplatne računare. Imaćemo i besplatne odlaske na more, na ekskurzije itd, jer je prethodno to neko zaradio.

Da bi nešto mogli da trošite, da bi mogli da pijete vodu, morate imati vodu u čaši, ne možete da pijete iz prazne čaše. Ne možete iz prazne kase, koju su ispraznili u zločinačkom poduhvatu stečajni upravnici i tajkuni i stranka bivšeg režima, ne možete odatle da finansirate. Hvala.