Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana 32. i član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Zoran Krasić, Nikola Savić i Vjerica Radeta, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić, Jasmina Nikolić, i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 32. ovoga zakona odnosi se na način sprovođenja i polaganja završnog, odnosno maturskog ispita. Ovim članom, između ostalog, je predviđeno da predstavnik poslodavca obavezno treba da prisustvuje završnom, odnosno maturskom ispitu. To nije sporno i svi akteri koji učestvuju u obrazovnom procesu i treba da budu prisutni kada se polaže završni, odnosno maturski ispit, ali je, po meni, ovde sporno nešto drugo, što predstavnici poslodavaca to treba da čine bez naknade, kako ovde stoji u zakonu.

Obzirom da se maturski, odnosno završni ispiti po pravilu održavaju u školi, a da su predstavnici poslodavaca u smislu ovoga zakona predstavnici privrednih komora, a znamo da se privredne komore nalaze, po pravilu, u sedištima u regionalnim centrima, znači u sedištima okruga, a škole, odnosno stručne škole u smislu ovog zakona se nalaze po celoj teritoriji Srbije, u svim opštinskim mestima, vrlo je mala verovatnoća da će predstavnik poslodavca iz ovog zakona, kako to zakon predviđa, prisustvovati polaganju završnog ili maturskog ispita, pogotovo što za to i nema svoju naknadu.

Znamo mi koji je posao Privredne komore. Ti ljudi imaju i mnogo važnije obaveze od one da idu da prisustvuju polaganju završnog, odnosno maturskog ispita nekog učenika tamo iz nekog tamo sela, nekog mesta koje može biti udaljeno i po 80 ili možda čak i 100 kilometara od sedišta gde se nalazi Privredna komora. Da je to zaista tako govori primer i srednjih stručnih škola, gde u radu sa vanrednim kandidatima, takođe se javljaju slični problemi, pošto nastavnici rade u više škola i ne mogu odgovoriti ovom zadatku. Hvala.

Zahvaljujem.
Ja bih zamolio kolege poslanike da se javljaju na vreme.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.

Član 32. govori o završnom i maturskom ispitu. Evo, još jedan primer loših rešenja koje ovaj zakon sadrži, to je činjenica da se ovde uvodi Privredna komora kao neko ko će određivati predstavnike poslodavaca koji će proveravati stečene kompetencije tokom učenja kroz rad.

Sada se postavlja pitanje – koliko to poslova i šta sve to Privredna komora treba da radi i gde je kraj prebacivanju poslova koji su do sada radili ministarstva ili neke druge državne institucije na Privrednu komoru?

Privredna komora treba da bude udruženje poslodavaca, koje vodi računa o ostvarivanju interesa njihovih članova, dobrovoljno udruživanje, ali čini se da Vlada ima drugu ideju. Pravi od Privredne komore Vladu u Vladi.

U raznim zakonima Privrednoj komori se dodaju kompetencije koje nikad nije imala i koje realno nemaju veze sa svrhom zbog koje se privredne komore osnivaju u svetu, pa i u Srbiji.

Evo, tako će, ukoliko se ovo zakonsko rešenje usvoji, Privredna komora Srbije imenovati predstavnike poslodavaca koji će proveravati kompetencije tokom učenja kroz rad. Nigde nema kako će ti, ko će biti ti ljudi, koji će poslodavci, kako, da li će poslodavci predlagati neke svoje članove u te komisije ili će sama Privredna komora birati, da li na nekom konkursu, kako će sve to biti urađeno. Mi to ne znamo, ali sasvim sigurno neće biti kvalitetno i, verujemo, neće davati pravu ocenu stečenog znanja uz učenje kroz rad. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Član 32. Predloga zakona o dualnom obrazovanju i 32. apel sa ove govornice da povučemo ovaj zakon iz skupštinske procedure, da ga ne donesemo, a da resurse, kako ljudske, tako i finansijske, usmerimo na rešavanje gorućih problema osnovnoškolskog obrazovanja, koje je toliko loše da na kraju osnovne škole deca imaju suviše loše obrazovne rezultate, te mnoga odnjih ne uspevaju da upišu gimnazije, a nama je cilj Strategijom obrazovanja do 2020. godine da povećamo broj dece koja upisuju gimnazije.

Jedan od načina na koji bi se ova sredstva namenjena primeni ovog zakona mogla mnogo korisnije upotrebiti jeste da se rastereti finansijska opterećenost roditelja koji imaju decu u osnovnoj školi i koji moraju da plaćaju, pre svega, udžbenike, koji su izuzetno skupi i koštaju između 10.000 i 17.000 dinara, u zavisnosti od toga u koji razred dete ide.

Udžbenici moraju pod hitno postati besplatni i moraju se troškovi njihove nabavke pokrivati iz budžeta Republike Srbije. To je zanemarljivo mali trošak u budžetu Republike Srbije, a svakom roditelju, naročito onom koji ima više od jednog deteta, značiće izuzetno mnogo. Time ćete i nastavnicima pomoći, jer i nastavnici su roditelji koji rade za izuzetno niske plate. Hvala.

Na član 32. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče, ovde se radi o sprovođenju završnog, odnosno maturskog ispita i ovaj član zakona izuzetno je dobro predvideo način i postupak kako se to sprovodi, kao i učesnike i aktere završnog ispita. Nije tačno, kao što predstavnici opozicije iznose, da se ne zna kako će Privredna komora sudelovati u tom procesu i te kako se zna.

Danas je najveće dostignuće savremenog obrazovanja u stručnim školama upravo taj trokut između Privredne komore, između škole i poslodavca. Svi oni na svoj način sudeluju, kako u koncipiranju tako i izvođenju vaspitno obrazovnog rada i zaista ovaj zakon o dualnom obrazovanju je najveće dostignuće, ne samo kod nas sada ovde, nego i u savremenom svetu u svim stručnim školama, ne samo kod nas nego i u Evropi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz diplome biće dodatak o provedenom vremenu u praksi. Ja se i dalje zalažem da, poput Rusije, Petar Veliki kada je doveo brodograditelje da obuči svoje ljude, za tu vrstu instruktora. Naravno i naši, da ne bi ovi o kojima sam već govorio koji su zemlju opljačkali uzduž i popreko taj novac trošili u inostranstvu na skupe cipele, dragulje, satove, pa i jahte. Kod njih je ono – stojte galije carske da prođu njihove jahte.

Dakle, nama trebaju brodograditelji. S obzirom da su njihovi apetiti veliki, da su koncentrovali određeni deo bogatstva koji je prouzrokovao siromaštvo i sad taj novac treba raspodeliti pravilno. Ovaj zakon doprinosi da se to pravilno raspodeli među građanima, da oni koji su ozebli mogu to parče jorgana, koji im je neko oteo, da se i oni malo ogreju i da svojim radom povrate novac koji je njihovim roditeljima ili njima samima, dok su bili mali, oduzela stranka bivšeg režima dok je uništavala privredu i sve što se uništiti u Srbiji moglo.

Na takav način, opet govorim, će se sliti novac, jer ta sirotinja neće trošiti novac na Devičanska ostrva, nego će ga trošiti ovde na vredne majstore, ruke i tako će naš budžet biti sve puniji i puniji. Hvala.