Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Gorica Gajić i Dejan Šulkić.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Dakle, ovaj član je povezan sa prethodnim i amandman je sledstven onome što sam prethodno govorio, te se precizira za poslove razvijanja motoričkih i fizičkih sposobnosti i telesnog vaspitanja kod dece u predškolskim ustanovama da treba da se bave lica koja imaju odgovarajuću struku, koja su u toj materiji i koja treba da poseduju stručno obrazovanje.

Da nastavim priču od malopre. Ja znam da u određenim predškolskim ustanovama postoje saradnici koji se bave praćenjem razvijanja motoričkih i fizičkih sposobnosti kod dece, da ih vode napolje, organizuju igru, itd, ali to nije slučaj u svim predškolskim ustanovama, naprotiv, samo veliki gradovi. Ima toga u Nišu, ima u Beogradu, verovatno u Novom Sadu, ali u manjim mestima to nije slučaj.

Dakle, 90% predškolskih ustanova u Srbiji nema stručnog saradnika ovakve struke koji brine o tome kako će se deca razvijati, igrati u vrtićima, da li će razvijati smisao za sport, za trčanje, za neku fizičku aktivnost. Zbog toga mislim da je zaista neophodno da se ovakvi saradnici predvide da postoje obavezno pri vrtićima. Ne mora to da bude ne znam koji broj, dovoljan je jedan saradnik u vrtiću, ali bi to znatno unapredilo i zdravlje dece i, naravno, poboljšalo njihove i fizičke, pa ako hoćete, i mentalne i sportske sposobnosti.

Sigurno znate, verovatno, posebno vaši saradnici koji se bave konkretno ovom problematikom, da je, recimo, u Skandinaviji slučaj da deca koja idu u vrtiće, preko 70% vremena koje provode tamo, provode u prirodi. Bio je skoro jedan video snimak na društvenim mrežama, koji pokazuje kako vaspitačice izvode decu iz vrtića, kako ih dovode roditelji, one ih izvedu odmah napolje. Sneg je, one ih vode do jezera. Deca se svlače, ulaze u to jezero, kupaju se, vraćaju se nazad.

To je nezamislivo u Srbiji, ali je zato u tim zemljama bukvalno od pet dana, tri ili četiri dana se obavezno provodi po ceo dan u prirodi. Odvode ih do farmi, odlaze na planinu, odlaze na jezera, trče, igraju se. Dakle, najveći deo vremena koji treba da provedu u vrtiću, ne provode u zatvorenim prostorima, već provode napolju.

Suština priče je da pružimo deci, odnosno da takvi programi budu da deca što više vremena provode napolju, da bi razvijala i zdrave stilove života, da bi se kroz tu priču razvila svest i o ekologiji, o očuvanju prirode i da bi oni, naravno, zdravo odrastali.

Te poslove na ovaj način treba da obavljaju oni ljudi koji su za to stručni, pre svega ljudi koji su završili fakultete iz oblasti sporta i fizičke kulture, ali naravno, i oni iz oblasti zdravstvene nege.

Mislim da ova država treba da toliko pruži deci, jer ako ih od malena naučite, još od vrtića, od predškolskih ustanova, preko osnovnih škola, onda imate zdrave i sposobne ljude kasnije kroz život.

Jako je dobro što je od petog razreda uvedeno obavezno fizičko vaspitanje, ali prosto, nemate stručnog čoveka koji će to raditi u prvom periodu osnovnog obrazovanja od prvog do petog razreda. Ništa nije ni skupo, ni preterano teško da imate profesora fizičkog vaspitanja koji će u osnovnoj školi se baviti samo time. Dakle, jedan profesor na sve razrede od prvog do petog. To će u značajnoj meri popraviti i zdravstveno stanje naše dece i razviti kod njih neke druge sposobnosti koje su očigledno potrebne deci da se kasnije istaknu i kao normalni ljudi, da zdravo odrastaju i da imaju određene sposobnosti prema nekom sportu. Mislim da je ovo preko potrebno.

Iskoristiću još ovo preostalo vreme da ukažem na još jednu anomaliju u osnovnom i srednjem obrazovanju, a to su ekskurzije. Imate stravičan problem da kad dođu ekskurzije i organizacije ekskurzija, da se roditelji hvataju za glavu od visine cena tih ekskurzija. Postoji amandman koji sam pisao da se predvidi da se ekskurzije organizuju tematski, da budu vezane za ono što deca uče, to je jedno, i drugo, da se izbegnu one turističke ekskurzije gde deca odlaze, pre svega, u Grčku, po raznim diskotekama, a pri tom, u sklopu tih ekskurzija ne obiđu ni Zejtinlik, ni Krf, ni Kajmakčalan, ili idu u šoping. Mislim da je to zaista otišlo u neku drugu krajnost.

Takođe je nenormalno da deca plaćaju razrednim starešinama i onima koji ih vode na te ekskurzije dnevnice koje se kreću od 30 do 40 evra dnevno. Pa, vidite sad, recimo, srednjoškolac, šest dana putuje, po 40 evra, 250 evra treba da da za čitav period. Desi se, recimo, skoro je bila ekskurzija u jednoj srednjoj školi u Nišu, gde su deca provela šest dana, tri dana u Beču, pa jedan dan u Budimpešti i u Bratislavi. To je koštalo 300 evra, a da su bili u hotelu koji je 40 kilometara od Beča, koji prokišnjava, u kome je vlaga i koji u principu ne može da košta više od 20 evra. Agencije su na tome zaradile dvadesetak hiljada evra, nastavnici i profesori su dobili po 50, 60, 70 hiljada novca za tih pet dana, a pitanje je koliko roditelji mogu to da plate?

Mislim da mora da se ustanovi sistem da su ekskurzije obavezne i da su obavezni deo radnog procesa, da oni koji ih vode, dobijaju redovnu dnevnicu kao i svako ko radi u državnom organu, a ne da ima preko onoga što im plaćaju agencije. Tu se već otvara put za korupciju. Hvala vam što ste me saslušali.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Poštovani gospodine Lapčeviću, ja da krenem od srednje škole, ekskurzije, pa da se vratim na vrtić, ako može.

Pre nedelju dana je formiran tim od strane ministra koji je dobio zvaničan zadatak da uredi područje svih đačkih putovanja, od rekreativne nastave, izleta, ekskurzija i ekskurzija van Srbije. Reunizuje se Srbija po tim modelima i biće isključivo na drugi način ponuđena, a i mnoga od ovih rešenja koja ste vi rekli su takođe sadržana. Znači, biće apsolutni red u tom smislu i u smislu finansija i u smislu korišćenja resursa naših tehnoloških viškova nastavnika za izradu programa, sprovođenja i upravo tehnoloških viškova iz oblasti sporta koji će biti na tim procesima animatori i ta će se priča uvezati sa drugim timom. Mi smo napravili negde oko 40 posebnih timova, od ishrane, sporta, sve ovo o čemu vi pričate i, evo, decenijama se time nije niko ozbiljno bavio, ali imamo i ozbiljne pritužbe raznih ministara koji znaju šta je sad bitno ili nebitno, ali su to mogli da urade i pre toga. Tako da će o ekskurzijama javnost vrlo biti upoznata sa novim konceptom.

Kada je u pitanju ovo prvo o čemu ste govorili, znate kako, došli bi onda u veliki problem ako bi sad odmah zaposlili toliko nastavnika sporta u svim predškolskim ustanovama. To traže i učitelji. To se nekad zvalo spuštena nastava, ali onda ulazite u drugu vrstu problema. Šta ćete napisati u radnoj listi tom učitelju koji je to polagao, kao i tom vaspitaču koji je to učio na fakultetu, on je za to obučen. On ima razredni vid procesa rada, nema predmetni. Svakako mentori, koji mogu da se obezbede, kao i lekari, s njima imamo sada drugačije ugovore, i sa lokalnim samoupravama će vršiti dodatne obuke i neke pokazne aktivnosti. Ako ih relaksiramo u svakom tom smislu, onda ulazimo u strukturu rada i budžeta, ali o tome će se takođe voditi računa. Hvala.

Zahvaljujem.
(Milan Lapčević: Replika.)
Nemate osnova za repliku gospodine Lapčeviću. Samo ste dobili odgovor na pitanje. Mislim da ste imali dovoljno vremena da obrazložite razloge zbog kojih smatrate da je neophodno prihvatiti amandman, a onda ste dobili odgovor.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Povreda Poslovnika, član 158. stav 4. – svaki podnosilac amandmana ima pravo da obrazloži svoj amandman u trajanju do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima, po ovom osnovu, ne može biti duže od šest časova. U stavu 3. se kaže da predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa za ukupni pretres u pojedinostima imaju dodatno vreme od 15 minuta, koje ne ulazi u ovo. Takođe, i ukupno vreme pretresa u pojedinostima raspoređuje se za poslaničke grupe. Poslaničke grupe imaju neko vreme u odnosu na broj poslanika koje imaju.

Mi imamo znači 600 minuta za raspravljanje, po dva minuta po svakom amandmanu, je li tako? Pre nego što je kolega Lapčević krenuo da priča, u elektronskom sistemu na raspolaganju nam je ostalo 28 minuta. On je pričao sedam minuta, svih sedam minuta skinuto je u elektronskom sistemu od ovog iznosa i ove cifre. Ja razumem da on kada potroši dva minuta može da troši još vreme poslaničke grupe ili vreme ovlašćenog, ali to vreme ne sme da se skida od ovih 600 predviđenih minuta.

Šta radite? Kako brojite ovo? Hajde, prihvatićemo vaša pravila, samo nam transparentno objasnite šta radite, da bismo mi znali koliko je vremena ostalo. Od kada je počeo pretres u pojedinostima postavljali smo pitanje kako da dođemo do tih podataka, niko da nam objasni. Objasnite građanima Srbije i oni imaju pravo to da znaju. Mi ovde, na kraju krajeva, njih predstavljamo. Hvala

Zahvaljujem koleginice Stamenković.
Smatram da nisam povredio član 158. Sve je transparentno i javno i vrlo precizno i jasno definisano Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Član 158. stav 8. kaže – narodni poslanici, koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u pretresu o pojedinostima koji imaju pravo da govore samo po jednom do pet minuta, što je gospodin Lapčević, kao samostalni poslanik i iskoristio.
(Branka Stamenković: Ali ne da odbijate od 600 minuta.)
Molim vas koleginice Stamenković, nije na meni da merim vreme, već da vodim sednicu i ne da vodim dijalog sa vama nego, ponavljam, da vodim sednicu u skladu sa Poslovnikom o radu, što ću nastaviti da radim. Zahvaljujem.
Na član 25. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić i mr Jasmina Nikolić i zajedno Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Maja Videnović i Radoslav Milojičić.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Postavljeno je pitanje malopre – od čega će se platiti naš predlog da predškolsko vaspitanje i obrazovanje za decu od tri godine do polaska u školu bude potpuno besplatno i dostupno svoj deci, od čega će se platiti sve igračke i uređaji, tipa tableta i kompjutera, koji treba u tim vrtićima da obezbede dovoljno stimulativno okruženje da deca u tom intenzivnom ranom razvoju imaju što stimulativniji razvoj viših kognitivnih funkcija? Osećam potrebu i dužnost, na kraju krajeva, da odgovorim.

Da nismo poklonili zemljište za „Beograd na vodi“ tj. da neodgovorna vlast u naše ime to nije poklonila, mogli smo od tog novca to da finansiramo, mogli smo da izgradimo dobar broj vrtića od tog novca, ali sad šta je tu je. S obzirom da smo poklonili, ono što možemo da uradimo jeste da to sad oporezujemo onako kako to i vredi. Od tog novca i od novca koji će doći od oporezivanja neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, koje je oteto u masovnim pljačkaškim privatizacijama, ćemo sve da finansiramo. To ćemo imati priliku da pokažemo već u Beogradu, a nakon sledećih izbora, s obzirom da lokalna samouprava trenutno ima nadležnost nad vrtićima i pokriva troškove boravka dece u predškolskim ustanovama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, po amandmanu. Izvolite.
(Branka Stamenković dobacuje.)
Dvadeset i tri sekunde kolega Orlić ima. Ukoliko već želite precizno, javno, transparentno, molim vas da vodite računa.
Kolega Orliću, izvolite, imate 23 sekunde po amandmanu.

Pozivam da se ne usvoji. Prvo, jer ne umeju da objasne šta će deci od šest meseci do jedne godine računar. Drugo, jer ne umeju da kažu koliko to sve zajedno košta. Hvala.