Dame i gospodo narodni poslanici, ovde naknada ne može biti manja od 70%. Predviđene su i kazne za poslodavce. Ne može biti manja, što znači da može da bude veća. Može da bude puno veća, ali tih 70% takođe puno znači. Vraća dostojanstvo i učeniku i roditeljima da se vredi truditi i raditi, da vredi manuelno/rukama proizvoditi nešto itd. Vraća se dostojanstvo svakom od njih. Svako od njih treba da se oseća ponosno zato što je svojim rukama zaradio novac.
Zašto kažem da može biti mnogo više? Govorio sam o instruktorima, govorio sam, recimo, o Domanie Roj, gospođi koja pravi čuvena vina, o vinarijama, o Egonu Mileru u Nemačkoj, govorio sam o Bernardu Arnaultu, Dom Perinjon.
Zašto neko, poslodavci, ne mislim na tipa ovo „don Žile muljator“, nego tipa „Dom Perinjon“, zašto poslodavci koji bi prodavali bocu vina za 6.000, 7.000, 10.000, zašto ne bi učenika koji je shvatio proizvodnju i zamenio njegove ruke, platio daleko više, da bi oni na nekom drugom mestu, odakle su došli, zarađivali onoliko koliko su zarađivali ranije? Zašto bi neki poslodavac, ukoliko je učenik naučio koliko i on, ukoliko je čak prevazišao možda učitelja, što je uvek moguće, društvo stalno napreduje, zašto bi on štedeo, zašto ne bi platio više, kada će debelo da zaradi? Hvala.