Zahvaljujem potpredsedniče Arsiću.
Nije sramota biti radnik. Znate šta je sramota? Sramota je da šaljete dete u fabriku, lažno mu obećavajući da će dobiti posao, nakon što završi školovanje, plaćati ga za to 70% od minimalca, lažno obećavajući da će moći da nastavi školovanje, lažno ga ubeđujući da će moći da započne sopstveni biznis i još se izvinjavati roditeljima zbog toga što mi kažemo da postoje roditelji koji toliko bedno žive, da će im 10.000 dinara u kući i te kako značiti i da će ti roditelji uticati na decu u kombinaciji sa ovim lažima, koje im vi servirate, da upišu dualno obrazovanje i da zbog toga nema reči ni o kakvom slobodnom izboru dece da to sami urade sopstvenom voljom.
To je sramota i za to treba da se izvinite roditeljima, što obmanjujete i njih i decu, što ih ubeđujete već pet godina da nemaju posla zato što su glupi, neobrazovani, lenji, čekaju da im nešto padne sa neba, nestručni, da su zbog toga siromašni, da je bolji život uvek negde drugde, da Srbija vrvi od investicija, od napretka, samo njima i baš njihovoj porodici ne ide zato što nisu dovoljno dobri. To je sramota. Za to treba da im se izvinjavate, a Boga mi, treba da i odgovarate. Jer, koliko kog im se budete izvinjavali, verujte nećete im se moći dovoljno izviniti za to što ste im radili prethodnih pet godina.
Ni tim prosvetarima, kojih su vam puna usta, kojima ste smanjili plate, ni tim penzionerima kojima ste oteli penzije, ni jednom čoveku koji pošteno u ovoj
Srbiji radi, jer za pet godina živite samo vi, vaši članovi, vaši kumovi, prijatelji, braća i rođaci bolje, a svi drugi propadaju. Za to treba da se izvinite.