Reč ima Zoran Radojičić.

Hvala.

Pitanje za ministarku pravde, Nelu Kuburović, da li se generalno tužilaštvo Ruske Federacije, tokom 2012. godine, obratilo Ministarstvu pravde zamolnicom za međunarodnu pravnu pomoć, a u vezi sa krivičnim postupkom koji se pred organima Ruske Federacije vodio protiv Borisa Berezovskog i Nikolaja Guškova, kao i da li je bila zatražena zaplena imovine u njihovom vlasništvu koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. Molimo da nam se dostavi dokumentacija koja je dostavljena uz ovu zamolnicu za međunarodnu pravnu pomoć.

Pitanje za predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića, da nas obavesti o kretanju predmeta po zamolnici za međunarodnu pravnu pomoć, pod poslovnim brojem pomik2po152/12, koji je u posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu primljen 20. novembra 2012. godine, kao i da nam dostavi sve sudske odluke donete prilikom postupanja po ovoj zamolnici.

Pitanje za predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića, da li je predmet zamolnice, tj. zahtev za zaplenom imovine Berezovski Borisa i Nikolaja Gluškova, obuhvatio imovinu kompanije „Danube Foods group BV“ i to aktivu od kompanija „Bambi Banat“ a.d. Beograd, zabavni park za decu i omladinu „Bambi park“, „Imlek“ a.d, „Mlekara“ a.d Subotica, „Knjaz Miloš“ a.d, „Knjaz Miloš Natura“ Batajnica, „Belosavac 2001“ d.o.o. Smederevska Palanka, „Sekopak“ d.o.o. Beograd, „Knjaz Miloš“ Banja Luka, „Knjaz Miloš“ Montenegro, a čija je nominalna vrednost 600 miliona evra.

Nadležni ruski organi utvrdili su da je u periodu od 2002. do 2005. godine, Boris Berezovski, preko četiri kompanije i jednog trusta prebacio 320 miliona dolara stečenih kao rezultat poslova kriminalnog udruženja u kompaniju „New World Value Fond“ na Gibraltaru, a potom je ova investirala ova novčana sredstva „Value Discovery Partners“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Pomenuta firma je deo sredstava investirala u aktivu kompanije za punjenje mineralne vode „Knjaz Miloš“ preko kompanije „Benume Funds gropu BV“ sa sedištem u Amsterdamu. Kasnije, „Benume Funds gropu BV“ stekla aktive „Bambi Banata“, „Bambi parka“, „Imleka“, „Mlekare“ Subotica. „Value Discovery Partners“ je takođe investirala novčana sredstva u „Clates Holding BV“ sa sedištem u Utrehtu, Holandija i preko nje postala vlasnik 100% akcija „Knjaz Miloš“.

Ključno je pitanje, zašto je neko odlučio da prevari Rusiju, ali i da Srbiju uskrati za 300 miliona evra koje bi dobila zaplenom imovine i ko je prisvojio ovaj novac?

Pitanje za ministra policije, Nebojšu Stefanovića, 14. novembra 2014. Godine, pokušano je ubistvo biznismena Milana Beka. Trenutno je u toku sudski postupak za pokušaj ubistva, ali javnost praktično nema podataka o tom slučaju. Molimo vas da mi odgovorite na tri pitanja u vezi sa tim.

Ključno je, da li ste otkrili motiv za ovo delo? Vaša prva izjava bila je da je atentator na Beka amater i da će policija brzo rešiti ovaj slučaj. Kasnije se ispostavilo da ta vaša izjava nije tačna. Međutim, da li je policija tokom istrage došla do saznanja da atentator, očito profesionalac, nije ni imao nameru da ubije Milana Beka, već da ga ozbiljno rani. Konačno, da li je atentat na Beka dovođen u vezu sa poslovanjem pomenutog „Danube Foods-a“ sa kojim je on formalno i faktički upravljao, odnosno njegovom prodajom.

Kao što znamo „Denjub fuds“ je prodat dva i po meseca posle pokušaja ubistva Milana Beka Londonskom fondu „Mid Evropa partners“ i da li je ovaj pokušaj ubistva bilo ubeđivanje Beka da odradi tu transakciju.

Pitanje za direktora Uprave za sprečavanje pranja novca – da li ste u okviru svojih zakonskih ovlašćenja ispitali poreklo novčanih sredstava kojima je izvršena kupovina „Denjub fuds“, kao i koja je cena zaista plaćena i kojoj kompaniji je izvršen prenos sredstava? Imajući u vidu da je Berezovski barem službeno mrtav od 2013. godine, kako je upravljanje kompanijama koje su nekada bile u vlasništvu „Denjub fuds“, a sada „Mid Evropa partners“ poverene na upravljanje Privrednom društvu „Moji brendovi“ d.o.o. čije se sedište nalazi u istoj ulici u kojoj živi Milan Beko, što je vrlo interesantno, jer upravo je to mesto izvršenja ubistva u pokušaju Milana Beka.

Takođe napominjemo da je direktor „Moji brendovi“ Andrija Jovanović bivši suvlasnik „Marba“, pa vam postavljamo pitanje – da li ste i kada sproveli proveru novca bivših vlasnika kompanije „Marbo“? Ako se prihvati da je tačno da su svoju kompaniju „Marbo“ doduše i to je diskutabilno, jer je pokojni Mile Tadić tada dao 90% novca za osnivanje „Marba“, zaista prodali „Pepsiju“ za 200 miliona evra, kako su Andrija Jovanović i Bojan Milovanović stavili pod kontrolu pored pomenutih kompanija u prethodnim pitanjima i bolnicu „Medigrup“ i poslovne banke „KBM“ banku, „Findomestik“ banku, a nedavno i „Pireus“ banku, kako su finansirali izgradnju A bloka na Novom Beogradu, pri čemu je projektno finansiranje isfinansirala „Pireus“ banka? Kada smo već kod „Pireus“ banke, ova banka je i najveći hipotekarni poverilac Luke Beograd, gle čuda, opet Beko. Stalno im se prepliću putevi. Kako su ova lica pored svega još i ponudila iznos od milijardu i 350 miliona evra za kupovinu „Telekoma“?

Vreme. Hvala.
Poštovani poslaniče, niste iskoristili u jednom delu pravo iz člana 287. Moram da vam kažem da ne mogu da dostavim pitanja koja sadrže u sebi traženje sudskih odluka i podataka iz sudskih predmeta. Ne znam da li ste pravnik, ali pogledajte i Poslovnik i pozitivne pravne propise. To ne može da se radi. Ne mogu sudovi vama ili bilo kome da dostavljaju sudske predmete i podatke iz sudskih predmeta, bili pravosnažni ili ne. Tako da taj deo vašeg pitanja je neizvršiv.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.

Upućujem pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – koliko je ukupno osoba sa invaliditetom uključeno na teritoriji Republike Srbije u 2017. godini i po kojim merama i programima, u cilju podsticanja, pružanja podrške, kao i stvaranju uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada, a u okviru Nacionalnog akcionog plana?

Ovo pitanje postavljam zato što je stanje na terenu drugačije od statističkih podataka i zakonskih normi. Naime, poslodavci koji imaju preko 20 zaposlenih radnika se pre odlučuju da plate taksu i zakonske obaveze, nego da uposle lice sa invaliditetom. Očigledno je da je potrebno motivisati poslodavce na ovaj ne samo radno-pravni odnos, nego i sociološki problem našeg društva, a to je socijalizacija osoba sa invaliditetom, pre svega.

Zato ovim putem postavljam pitanje i Republičkoj inspekciji rada – koliko je ovakvih slučajeva angažovanja, odnosno ne angažovanja evidentirano u 2017. godini na teritoriji Republike Srbije i koje mere su preduzete tim povodom? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.

Prvo pitanje upućujemo Agenciji za borbu protiv korupcije.

U junu sam analizirala i objavila donacije građana za predsedničku kampanju Aleksandra Vučića. Obratila sam svih 6.940 donatora i sve lepo sortirala po opštinama. Uplate su fiksne i iznose 40.000 dinara i uplaćene su na račun kampanje predsednika države. Pozvali smo i tada Agenciju za borbu protiv korupcije da proveri poreklo novca koji je više nego očigledno upumpan ilegalnim kanalima u kampanju Aleksandra Vučića.

Nedavno je isto istraživanje izvršio i BIRN. Da li je Agencija za borbu protiv korupcije proverila navode iz moje i BIRN analize ili i dalje veruju u priču gde sede dva čoveka u kafani, dođe treći sa kešom koji im kaže – hajde da uplatimo po 40.000 dinara na račun kampanje našeg predsednika.

Pitanje za Ministarstvo za rad i socijalna pitanja – među ranije pomenutim donatorima se nalaze i korisnici socijalne pomoći koji mesečno primaju oko 8.000 dinara, da li ste proverili odakle im 40.000 dinara za pomoć jednoj kampanji i da li ima potrebe da socijalnu pomoć i dalje primaju, kada imaju da uplate pet puta veći iznos nego što sada primaju?

Pitanje za ministra bez portfelja, Nenada Popovića – Zbog čega ste u redovnoj proceduri prijave imovine javnih funkcionera Agenciji za borbu protiv korupcije prijavili dve of šor kompanije, jednu na Kipru, a drugi na Britanskim devičanskim ostrvima, a za koje danas tvrdite da ih nemate?

Dakle, da li ste pogrešno informisali Agenciju za borbu protiv korupcije tada ili danas pogrešno informišete građane Srbije? Podsećam, u pljačkaškoj privatizaciji „Minela“ pre nego što ga je poslao u stečaj, ministar Popović je firmu i svu njenu imovinu opteretio ogromnim kreditima i novac izvukao preko svojih of šor firmi. O kojim firmama je reč i da li je istina da se radi o desetinama miliona evra? Da li zna da su stotine radnika ostali bez posla? Da li je novac koji je pronađen na njegovim firmama u stvari novac koji je izvučen tada iz „Minela“?

Pitanje za Poresku upravu Srbije – prema proceni iz međunarodnog projekta u kojem je učestvovao i KRIK, odnosno mreža za istraživanje kriminala i korupcije, ocenjuje se da poslovi i imovina ministra Popovića u of šor zonama vredi najmanje 75 miliona dolara, a da je njihova tržišna vrednost negde oko 100 miliona dolara – kada će Poreska uprava Srbije sprovesti unakrsnu proveru imovine ministra Nenada Popovića, zbog sumnje da je poslovanjem preko of šor kompanija ministar izvršio krivično delo pranja novca, izbegavanje plaćanja poreza i skrivanje vlasništva, a što je otkriveno i u međunarodnom projektu koji se zove „Rajski papiri“?

Pitanje za predsednicu Skupštine – kasni budžet, odgovornost je na predsednici Skupštine. Predlog budžeta je morao da stigne do narodnih poslanika još 1. novembra da bi se usvojio najkasnije 15. decembra. Dakle, budžet kasni sada već dve nedelje. Da li ste pritisli Vladu Srbije da dostavi poslanicima Predlog budžeta za 2018. godinu ili ćete nam kao i prošle godine ostaviti 24 sata za pripremu najvažnije sednice u godini?

Pitamo 31 put Aleksandra Vučića – kada će predsednik države prestati da krši Ustav i podneti ostavku na funkciju predsednika SNS, kako ne bi bio u sukobu interesa, a kako bi bio predsednik svih građana?

Srpska napredna stranka je ušla u koaliciju sa Ramušem Haradinajem na Kosovu – da li je koalicija SNS sa Haradinajem najava izbacivanja preambule iz Ustava Srbije? Poslanici DJB su do sada 30 puta postavili pitanje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ni jednom nije odgovorio iako mu je to zakonska obaveza. Zbog čega predsednik Republike krši svoju zakonsku obavezu i ne odgovara na pitanja poslanika?

Postavljamo 24 put pitanje predsednici Skupštine Maji Gojković. Predsednica Skupštine je obećala pred kamerama da će za mesec dana zakazati sednicu Skupštine na kojoj će se raspravljati o njenoj smeni. To je bilo pre šest meseci. Kada će predsednica Skupštine na dnevni red staviti predlog o sopstvenoj smeni?

Poslanici DJB su do sada 23 puta postavili pitanje predsednici Skupštine Maji Gojković, ni jednom nije odgovorila iako je to zakonska obaveza. Zašto predsednika Skupštine krši zakon i Poslovnik i ne odgovara na pitanja poslanika iako joj je to obaveza? Da li zna da time šalje poruku građanima da zakon ne važi za sve? Kao i obično, molimo vas da odgovore dostavite u pisanoj formi. Hvala.

Pitali ste me da li sam pritisla Vladu? Pritiskam ih stalno. Videćemo kakvi su rezultati. Ovo je zbog javnosti, to treba da znaju svi građani Srbije. Pritiskamo i videćemo kakvi će biti rezultati pritiska. Ostalo ćete dobiti pismeno, u skladu sa članom 287.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, prvo pitanje postavljam za premijerku na privremenom i, čini mi se, vrlo kratkom radu na tom mestu, Anu Brnabić. Zašto su posle Pavla i Gavrila i ostali učesnici protesta protiv diktature, tačnije Vladimir Perić i Tijana Hegić, dobili krivične i prekršajne prijave? Da li je ovo pretnja svim ljudima koji drugačije misle, drugačije govore i žele na jedan miran i demokratski način da iskažu svoje neslaganje sa ovim režimom?

Ovo pitanje takođe postavljam i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji ih je u tim trenucima podržavao. Da li mislite da ćete time uspeti da sprečite pobunu koja se sprema u Srbiji? Da li mislite zaista da možete svih sedam miliona građana Srbije da ućutkate, da zastrašite i da zaplašite? Srbija na to neće pristati, a neće ni Demokratska stranka.

Drugo pitanje takođe postavljam premijerki Ani Brnabić. Kakve veze njen brat ima ne sa fabrikom „Goša“, jer postavio sam prošlog puta to pitanje i dobili smo odgovor od premijerke da njen brat nema nikakve veze sa fabrikom „Goša“. Pa, mi znamo da njen brat sigurno ne zarađuje pošteno novac za život, svoj i svoje porodice, da ne radi od sedam do tri svakoga dana u „Goši“. To nije bilo konkretno pitanje, već zamena teza u odgovoru premijerke Brnabić. Postavljam konkretno pitanje – kakve veze brat premijerke Ane Brnabić ima sa firmom „Konsalting Kapital“ iz Zemuna, a ne kakve veze ima sa fabrikom „Goša“?

Dragi građani, naprednjački eksperti su uspeli za samo mesec dana da osnuju firmu „Kapital konsalting“ u Zemunu. Za tih mesec dana je ta firma uspela da otkupi dug „Goše“ od četiri stotine hiljade evra i uspela da zakaže ročište za 16. novembar, što je prekosutra, u Privrednom sudu u Požarevcu. Sve to za mesec dana! Ko to može u ovoj državi tako revnosno da odradi, već naprednjačka mašinerija koja, gledajte, slučajno svaka firma kojom oni upropaštavaju svoje radnike u ovoj državi je osnovana i postoji samo mesec dana.

Pitam premijerku, u kojoj zemlji postoji da je slovačka firma prodala sebe samu firmi sa Kipra, a ta firma sa Kipra je prodala svoj dug od četiri stotine hiljade evra firmi „Kapital konsalting“ u Zemunu? Sve se to dešava da su i jedna i druga firma osnovane u roku od mesec dana. Ne možete da ubedite građane Srbije da ovo nije još jedna u nizu nepravilnih, nedostojnih i koruptivnih radnji SNS-a. I da znate, svaka vlast je smenjiva. Ja vam obećavam, u ime obespravljenih i pokradenih radnika, da će za ovo neko sigurno odgovarati, kad-tad.

Poštovani građani, postavljam još jedno pitanje premijerki na privremenom i, čini mi se, vrlo kratkom radu u Vladi Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić – da li je tačno da je firma „Seko“, koja je u direktnom vlasništvu njenog brata, dobila 13 poslova otkada je gospođa Ana Brnabić izabrana za premijera ove države, i to 13 poslova od ministarstava i javnih preduzeća čiji je osnivač Vlada Republike Srbije? Da li je tačno, dragi sugrađani, uvažena premijerko i draga gospodo naprednjaci, da je ta firma u periodu 2017. godine, otkada je gospođa Brnabić izabrana za premijerku, imala prihode veće za šest miliona evra nego u istom periodu 2015. i 2016. godine? U kojoj to zemlji u Evropi, sem u Srbiji, može da se dešava?

Da li ćemo dobiti odgovore na ova pitanja, ili će premijerka, kao i do sada, ostati nema, ili će nam govoriti o tome kako njen brat nema nikakve veze sa firmom „Goša“? Pa mi znamo, još jednom pominjem, da nema nikakve veze, da ne radi časno i pošteno kao radnici u „Goši“ od sedam do tri.

Radi istine, firma „Goša“, koju terate u stečaj i hiljade ljudi ostavljate bez posla, ima posla ugovorenih za naredne dve godine i sklapaju posao i sa iranskom firmom za izradu novih hiljadu vagona, što će im obezbediti posao u naredne četiri godine. Kome je u interesu da ugasite ovakvu firmu, sem vašim bratskim, rođačkim, kumovskim i partnerskim vezama kojima idete na štetu Srbije i obespravljujete sve radnike u Srbiji?

Vreme, hvala.
Reč ima Sreto Perić.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.