Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Ješić je predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Izvolite.

Isto kao što ponavljate da ste spasili Srbiju od bankrota, tako ste već 2015. godine i zakonima pre toga, odnosno prvog još dana dok je Mlađan Dinkić bio u Vladi, opsesija postala državno poljoprivredno zemljište. Iz nepoznatog razloga slušali smo ovde laži od bivših ministara, od onih koji se lažno predstavljaju da se bave poljoprivredom, kako je izmenama zakona spašeno neko zemljište koje je bilo sakriveno i nije bilo u funkciji paora na licitacijama po opštinama sa fundamentalnim zakonom iz 2007. godine.

Između ostalog, prve dve godine u kojoj SNS ima odgovornost, nismo mogli da pobegnemo, otvorimo frižider, da vidimo neke Arape koji ulaze u „Mubadalu“, u „Beograd na vodi“, u Bačku, Sivac, u „Jadran“ Gajdobra, u neke druge poljoprivredne kombinate. Dve godine su nam se smejali sa televizije, gledali smo ih u loži na Marakani, gledali smo ih svuda, od toga se nije desilo ništa, osim što smo Arapima poklonili zemljište, uzeli paorima u Bačkoj Palanci, Mladenovu, Gajdobri i dali smo nepoznatoj firmi kojoj ne znamo ni ime ni prezime.

Ovaj zakon koji je predlažen, onemogućava takve stvari više. Mantra posle dve godine sa arapskih biznismena se pretvorila u nemačke biznismene. Pa, smo onda videli tadašnjeg predsednika Vlade kako je sav sretan i razdragan u Šalke areni, sedi i gleda utakmicu Bundes lige i najavljuje najveće farmera na svetu, danas izađe tekst i kaže – pre dve godine smo dodelili 2.400 hektara „Tenisu“ i od tog posla do danas ništa. Recite mi samo jedan posao, od „Mubadale“, od „Beograd na vodi“, od stanova od 300 evra, od Arapa koji će nam navodnjavati, praviti četiri žetve ili pet žetvi kako smo slušali ovde i slušali od sadašnjeg predsednika Republike, šta smo to dobili osim što smo uzeli zemlju i šansu paorima da licitiraju zemlju i dali tajkunima, rođacima, bratu, sestri svima ostalima.

Recite mi koja je dobit ovog zakona? Molim vas da podržite ovaj zakon, da preispitamo šta su to efekti. Razumem vašu dobru volju pre nekoliko godina, ali sada moramo da sagledamo te efekte. Efekti su nula, sem čista korupcija. Imate članove parlamenta koji uzurpiraju državno poljoprivredno zemljište, niko im ništa ne može. Imate pojedine tajkune bliske stranci koji uzurpiraju državno poljoprivredno zemljište, niko im ništa ne može. To je rezultat vašeg zakona i to je rezultat agrarne politike.

Naravno, uz ove zakone treba da se usvoji zakon koji će biti u proceduri o robnim rezervama. Treba da razgovaramo i o pljački robnih rezervi, a vi u tome imate puno iskustva. Hvala vam.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Balša Božović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Maja Videnović, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Za mesec dana će godinu dana od kako smo, usvajajući budžet i prateće zakone, usvojili tu, ponovo produžili, tzv. privremenu zabranu zapošljavanja, koja se iz godine u godinu produžava, koja nije ni privremena, niti je zabrana zapošljavanja. Znate, i tada sam rekla ministru finansija da fiskalna konsolidacija i da naplaćivanje i otimanje para od građana Srbije, od naših najstarijih penzionerki i penzionera kojima otimate legalno stečenu imovinu i time se hvalite da je budžet manji deficit, činjenica da zabranite zapošljavanje i time onemogućite da mnogi sistemi u ovoj državi, to su zdravstvo, pravosuđe, kultura, nauka, to su sve one oblasti koje su prirodno usmerene na državu.

Pod jedan, ti sistemi trpe, posledično trpe nekakva prava građana, a ako hoćete trpe prava svih onih građana i građanki koji zbog zabrane zapošljavanja ne mogu da se zaposle, a kada imate pogrešnu meru koja je toliko pogrešna da vam se svakog dana javljaju oblasti i ljudi koji dižu i podižu svoj glas protiv ove mere, kada imate pogrešnu meru, ako nešto još gore može da bude kao dodatak na pogrešnu meru, a to je da se ona ne primenjuje za sve. Svakog dana su svih ovih godina građani Srbije svedoci da ona važi za čestitu doktorku, za mladu umetnicu, naučnicu, zaposlenu u nauci i kulturi, ali ne važi za stotine i desetine hiljada aktivista, članova simpatizera prevshodno SNS.

Dakle, ne postoji oblast u ovom društvu koje ne trpi zbog zabrane zapošljavanja. Govorila sam o stanju u pravosuđu, u činjenici da mi ne možemo da zaposlimo daktilografe zbog toga što je snazi zabrana zapošljavanja. Time posledično, ne samo da tužilaštvo sporije radi, nego ne mogu procesi da traju onoliko koliko je neophodno potrebno da bi se pravda građana ostvarila.

Govorila sam o tome da u matematičkoj gimnaziji, koju je moj kolega Balša Božović danas spominjao, o našim najtalentovanim đacima, imamo činjenicu da ne mogu najbolji profesori da budu profesori najtalentovanijim učenicama i učenicima, nego tehnološki viškovi iz drugih škola koji su u tim drugim stručnim školama ili gimnazijama proglašeni kao nastavnici koji nezadovoljavaju svemoguće kriterijume, oni danas treba da predaju našim najtalentovanijim učenicima. Dakle, ne postoji oblast koja ne trpi zbog činjenice da mi imamo zabranu zapošljavanja. Nekakva diskreciona odluka, nekakva komisija u Beogradu koja treba objektivno da odlučuje da li da se prekrši, da li da postupa po izuzetku i da se u odnosu na, ne znam, opštinu Vlasotince, zaposli neko na zabranu zapošljavanja, svima je vrlo dobro jasno i svakog dana nas kontaktiraju građani da su to isključivo politički pritisci i da to važi za svakoga ko nema vezu. Ova mera je pogubna i ja vas i ovog puta pozivam da stavimo na dnevni red i da razgovaramo o njoj.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Maja Videnović, želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Izmene Zakona o elektronskim medijima, nekoliko izmena članova sa koleginicom Vesnom Marjanović sam podnela, koji govore o REM-u, o regulatornom telu za elektronske medije, koja je postala nekakva reč za koju građani osnovano sumnjaju da zapravo ne postoji.

Koleginica i ja smo precizirale u nekoliko članova da se sve ono što su zakonske obaveze regulatornog tela za elektronske medije preciznije definišu, da ne postoji nikakav prostor za zloupotrebu i za činjenicu da danas regulatorno telo, koje bi trebalo da je čuvar javnog prostora, da je čuvar onoga što je zakon obavezao da radi, da se to ne dešava. Propisali smo nekoliko članova, obavezu na vrlo jasan način, koji onemogućava izigravanje i ruganje građanima, a to je činjenica da REM već drugu godinu za redom građanima ne stavlja na uvid monitoring u izbornoj kampanji. Kada to kažem, to nije važno samo zbog političara i zbog nekakvih kandidata i zbog činjenice koja se često prebacuje, da političari kukaju kako u ovoj, onoj meri nisu zastupljeni na način koji je potreban, govorimo građanima, znate, ustavno pravo građana je da budu blagovremeno, pravovremeno i objektivno informisani. Kada vi favorizujete jednu političku stranku ili jednog čoveka, kada 90% medijskog prostora ima samo jedan čovek, jedna stranka, posledično prava građana se na taj način krše.

Znate, kada mi nemamo regulatorno telo za elektronske medije koji bi trebalo da kontinuirano prati da li neko ko je dobio nacionalnu frekvenciju koja je, sve zajedno vas podsećam, javno dobro, da li neko ko je dobio nacionalnu frekvenciju poštuje uslove pod kojima je ta frekvencija dobijena ili u jednom trenutku postaje oružje u rukama jednog čoveka, postaje oružje u rukama jedne stranke, ne toleriše nedopustiv govor mržnje, etiketiranja, sve one stvari za koje bi REM po zakonu morao da reaguje. Umesto da reaguje REM, znate kada REM ćuti onda jedan čovek, predsednik Srbije, u ovom trenutku Aleksandar Vučić, onda jedna stranka, SNS u ovom trenutku, preuzima posao REM-a, pa imamo izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je nezadovoljan zato što u jednom dnevniku na RTS-u nije njegova izjava bila u trenutku kada je on procenio da bi ona trebala da bude, ili na drugoj televiziji kada umesto REM-a, predsednik Vučić meri sekunde i izjavljuje nezadovoljstvo zbog toga što to nije najbolji način. Znači, kada stranka umesto institucija preuzima vlast, kada stranka saučestvuje u činjenici da se vlast ne krši kada urušavamo institucije koje danas ne rade svoj posao, to je nešto što bi trebalo sve nas zajedno da zabrine i zato vas pozivam i ovaj put da stavite na glasanje ovaj predlog zakona.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predloga zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da.)
Molim vas da se prijavite samo. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege, polazeći od problema koji svi vidimo u Srbiji, dakle, kao i u svetu, rastuće razlike između najbogatijih i najsiromašnijih i rastuće siromaštvo u Srbiji nas je navelo da kao DS, a i ja predstavim predloge zakona koji bi ublažili te razlike, sigurno ne bi rešili do kraja sve probleme, jer to nije moguće, ali ublažili te probleme. Iz tog razloga smo dali i ovaj Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Dakle, ideja je da oni poslodavci koji bolje plaćaju svoje radnike budu stimulisani time što će njihov porez na dobit biti manji.

Mi u ovom trenutku u Srbiji imamo porez na dobit na nivou 15% linearno. Naš je cilj da taj nivo poreza ostaje za sve one poslodavce koji isplaćuju zaradu u rasponu između 80% i 120% prosečne zarade u statističkom regionu gde taj sistem posluje. Mislim da to u jednom delu može da stimuliše poslodavce da smanjuju svoje apetite, ali da budu izdašniji prema svojim radnicima i time povećaju njihovu motivaciju, a sigurno i njihovu produktivnost.

Ovaj predlog zakona podrazumeva i destimulativni nivo poreza na dobit, koji bi se povećao na 30% za sve one koji isplaćuju ispod 80% zarade za ljude koji rade u njegovoj firmi, i stimulacija za sve one koji isplaćuju preko 150% zarade svojim radnicima, time što će biti svesni da im najviše doprinose profitu, a da će dobiti onda i nižu stimulativnu stopu poreza na dobit od 10%.

Dakle, pošli smo od toga da na ovaj način uspostavljamo veće poverenje i veću odgovornost poslodavaca prema svojim zaposlenima, ali i smanjujemo, siguran sam, taj jaz. Jer, statistika u Srbiji kaže i potpuno je jasna - kada pođemo od podataka o kojima malo govorimo ovde, a potrebno je da češće govorimo, da je prosečna plata u Srbiji 47.000, da je potrošačka korpa oko 69.000 do 70.000, da je minimalna potrošačka korpa 36.000, i da veliki broj građana živi ispod linije siromaštva. Još jednom da kažem samo, granica linije siromaštva za četvoročlanu porodicu u Srbiji je 31.500. To je četiri i po hiljade manje od minimalne potrošačke korpe. Ovaj predlog je pokušaj da probamo da tražimo zajedno rešenje i da debatujemo ovde u Skupštini o tim rešenjima koja…

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana.
Izvolite.

Dakle, i ovo je jedan od zakona koji ima za cilj upravo borbu protiv siromaštva, jer u ovom trenutku ispod linije siromaštva je oko 8% upošljenih i građana Srbije. Dakle, 8% je negde oko 500.000 građana Srbije i mislim da oni zaslužuju razgovor u ovom parlamentu i pokušaj da tražimo rešenja za njihov trenutni status.

Suština predloga je da i prihod od kapitala ili dividendi bude deo obaveza poreza na dohodak građana. Detaljnije ću vam objasniti šta je cilj ovog zakona, a to je uključivanje prihoda od dividendi u prihode podložne obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana i stvaranje uslova za povećanje priliva i naplate javnih prihoda na osnovu poreza na dohodak fizičkih lica. Namera je da se smanje socijalne razlike, ali i da se smanje tenzije u društvu, jer jasno je da je to proces koji se svakako ubrzava, da bogati postaju bogatiji, a da siromašniji postaju sve siromašniji.

Šta bi to značilo? Ovako bi se prihod od dividendi oporezovao u tri nivoa. Prvo kao dobit pravnog lica od 15% u ovom trenutku, a ja sam predložio u ovom prethodnom predlogu zakona da imamo tri nivoa dobiti za stimulaciju pravih poslodavaca i onih koji stimulišu zarade svojih upošljenih, a da kao dividende pri isplati imaju opterećenja još 15%, što bi u konačnom značilo da bi kumulativni efekat ovakvog oporezivanja bio od 35% do 39% u odnosu na dosadašnjih 28%.

Mislim da je to pre svega odnos prema prinosu na kapital i prinosu na rad. S jedne strane nećemo imati napretka i poštovanja rada i nekih veština radnika koji ulažu svoj rad ukoliko je taj prinos na kapital uvek veći, a očigledno je da su stimulisaniji vlasnici kapitala kroz nivo poreza na dobit njihovih korporacija ili privrede koju vode.

Dakle, ideja je upravo ta da smanjimo te razlike i ja vas pozivam da o tome makar razgovaramo. Ukoliko u ovakvom obliku ne prihvatate ovo rešenje, mislim da je potrebno razgovarati o ovom setu zakona koje smo predložili i mislim da od toga ne treba bežati, jer siromaštvo u Srbiji neće nestati ukoliko mi zabijamo glavu u pesak.