Zahvaljujem.

Reklamiram član 27, predsednice Skupštine. Ono što je važno jeste da je jedna tema na dnevnom redu o kojoj treba da razgovaramo potpuno otvoreno, a ona pre svega zanima građane koji imaju veliki strah od nemogućnosti lečenja. Zato je ova tema važna i zato je dobro što je ministar ovde da razmenimo neke stvari.

Ono što ste vi, kao predsednica Skupštine, dozvolili jeste, ne samo zloupotrebu Poslovnika, već i da se vaš kolega narodni poslanik Radoslav Milojičić vređa od strane govornika SNS koji dovodi u sumnju podršku vašeg kolege iz mesta iz kog dolazi. Reći ću samo da je kolega Milojičić osvojio 75% u tom selu iz kog vi kažete da ga se građani stide. Dakle, ne treba potcenjivati apsolutno nikog u ovom domu, u ovoj sali. Tu su, naravno, izbori da se uvek izmerimo i lokalni, i beogradski, i republički i oni nam idu u susret. Ovakve stvari, ovakvo neko klevetanje i ovakvo vređanje apsolutno ne stoji i ne priliči ovom domu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, povreda Poslovnika.

Ponovo 103. stav 8, gospođo predsednice. Više kao sugestija sa moje strane da se o njoj zajednički razmisli i ne insistiram da mi o ovome glasamo, a odnosi se opet na zloupotrebe da se ovaj Poslovnik podigne visoko da bi se šta reklo u svrhu replike. Mislim da smo to opet čuli malopre. Razumem nečiju potrebu da brani svog stranačkog prijatelja, druga, saborca, kakvi god da su im međusobni odnosi, ali smatram da to ne može da se radi kroz zloupotrebe Poslovnika.

Nama srećom ovaj Poslovnik daje prostora da mi takve stvari sankcionišemo, na primer, kroz oduzimanje vremena. Možda nije bilo punih dva minuta, evo, može i ovaj jedan minut onako nemušt kakav je bio, ali baš zbog tih građana koji sve ovo prate i koje sve ovo veoma zanima.

Između ostalog, zato što ih zanima i svaka činjenica vezana za devastaciju svakog sistema, pa i zdravstvenog u vreme kada je „žuto preduzeće“ žarilo i palilo ovom zemljom. Zbog njih bi trebalo da ovo bude sednica na kojoj se ozbiljno razgovara, pa kada se na primer, pominju određeni procenti, da to ljudi rade sa izvesnom težinom, da vode računa šta govore.

Ja tu ne mislim sada tu na procente podrške, oni su više nego jasni svakome, tome ne treba posebno pridavati pažnju kada svi znaju ko ima apsolutnu podršku u ovoj zemlji, a ko se nalazi ispod linije cenzusa po svakom istraživanju. Ja ovde mislim na procente, govorimo o važnom resoru, pa su i sredstva u njemu važna, procente, zloupotrebe sredstava, na primer, iza lokalnih budžeta, to se odnosi na onih 470 miliona i na onih četiri milijarde koje smo pominjali danas. To se odnosi na sve ono što je pronevereno upravo od strane tog „žutog preduzeća“, a što treba precizno da se iskazuje ovde.

Tako da ne treba Poslovnik da se koristi za međusobne obračune i prepucavanja, ni za minut, ni za dva. Koliko god da zloupotrebimo, bilo mi, bilo oni s druge strane, ja se zalažem za to da se to nadoknadi od vremena rasprave, a kakav će biti utisak svega, mislim da je to za građane veoma važno, baš zato da ne bi ponovo pogrešili kao 2000. godine i najgorima od najgorih pružili priliku da sve upropaste. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ružica Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da su predlozi zakona iz oblasti zdravstva koji su danas na dnevnom redu veoma važni, i da o svakom od ovih predloga treba voditi pojedinačnu raspravu, i nikako nije trebalo objedinjavati, upravo zbog važnosti oblasti koja se reguliše ovim predlozima.

Nije dobro što je, slobodno mogu reći, već postala praksa da se o većem broju tačaka dnevnog reda raspravlja kao o jednoj tački, jer se na taj način narodnim poslanicima uskraćuje vreme da ozbiljno i argumentovano raspravljaju o vladinim predlozima.

Pogotovo je to problem kod rasprave o amandmanima, jer sve češći predlozi zakona se usvajaju bez mogućnosti rasprave o predlogu u pojedinostima. Evo, na primer, na prošloj sednici smo došli u situaciju da od dva predloga zakona, na koje smo podneli veći broj amandmana, nismo mogli da raspravljamo.

Na Predlog zakona o medicinskim sredstvima, kao i Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva o kojima danas raspravljamo, podneli smo amandmane o kojima želimo da ove predloge, koliko toliko uredimo, preciziramo, odnosno poboljšamo.

Predlog zakona o medicinskim sredstvima je još jedan zakon koji EU od nas traži da donesemo i njime je izvršeno usklađivanje i usaglašavanje sa direktivama i drugim propisima EU. Što se tiče nas srpskih radikala, to je početni problem, zato što je besmisleno usaglašavati zakone sa nekim direktivama organizacije u koju Srbija nikada neće ući.

Zdravstveni sistem u Srbiji je neefikasan i on predstavlja dugogodišnji problem na koji svi mi imamo primedbe i on zahteva korenite reforme. Ključni problemi u zdravstvu su pored preobimne birokratije, malih plata zdravstvenih radnika i korupcije koja je rak rana srpskog društva i kilometarske liste čekanja.

Početkom ove godine, na operaciju katarakte koja je najčešća hirurška intervencija i koja se ubraja u rutinske operacije i koja traje svega 15 minuta, čeka 31.000 pacijenata. Ova intervencija se ne može odlagati beskonačno, jer usled dugoročnog odlaganja ona može postati i rizična, jer može doći do potpunog zamućenja očnog sočiva, zatim napada glaukoma koji trajno može oštetiti vid. Prosečno vreme čekanja na ovu intervenciju je od godinu dana do četiri godine.

Ništa bolja situacija nije ni u oblasti ortopedije, gde se na listama čekanja za ortopedsku operaciju nalazi oko 17.000 pacijenata. U ortopedskoj bolnici „Banjica“ na ugradnju proteze kolena čeka 4.646 pacijenata i poslednji će stići na red 31. decembra 2019. godine. Reč je dakle, o periodu dužem od dve godine, tokom kojeg pacijenti ne samo da trpe muke koje su ih snašle, nego dolaze u opasnost da postanu trajni invalidi.

Liste čekanja pacijentima bi bile podnošljivije da su formirane po hitnosti i po prioritetu intervencija, a ne da zbog mita i korupcije usluge prvo dobijaju platežno moćni pacijenti, dok oni koji to nisu, često dolaze u situaciju da bude kasno kada dođu na red za operaciju. Ministre, to morate da zaustavite. Bez toga, svaka priča o reformi ostaće samo priča i prazna obećanja.

Kada su u pitanju ortopedska pomagala i medicinska sredstva, korupcija se najčešće dešava u prepisivanju i preporučivanju tih sredstava, čiju distribuciju vrše samo pojedine firme, odnosno pojedini privredni subjekti. Znači, doktor se dogovori sa predstavnicima firme koja vrši distribuciju određenih lekova, pomagala i medicinskih sredstava, da preporučuje i prepisuje njihove proizvode pacijentima zašta dobija određenu novčanu naknadu, odnosno procenat od prodatog proizvoda.

Ono što je alarmantno jeste da doktori u tom slučaju ne vode računa o interesima pacijenata, ni o kvalitetu proizvoda, o indikacijama i kontraindikacijama određenog proizvoda, već se vode ličnim materijalnim interesima. U ostalom i sam ministar je govorio o takvim lobiima, odnosno farmaceutskoj mafiji koja je propagirala tezu da decu ne treba vakcinisati, pa nam se sada vraća epidemija koja je trebala da ostane u 20. veku.

Zatim, u predlogu zakona definišu se poslovi Agencije za lekove i medicinska sredstva i Agencija je ta koja vrši registraciju medicinskih sredstava, vodi registar proizvoda, vrši tehničku procenu medicinskih sredstava i da ne nabrajam dalje.

Na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstava u registru medicinskih sredstava iz januara meseca, proizvodi sa statusom važeće, kaže ovako, generički naziv ortoza za čukljeve, to je klasa medicinskog sredstva prva, kategorija medicinskog sredstva – tehničko sredstvo za hendikepirana lica.

Zatim imamo steznik za zglobnik šake, isto klasa medicinskog sredstva prva, tehničko sredstvo za hendikepirana lica, to je kategorija medicinskih sredstava. Tu se takođe nalazi i steznik za skočni zglob, steznik za potkolenicu itd. da ne nabrajam sve. Svi ovi steznici se koriste u rehabilitaciji posle operacija i različitih povreda i ne znam kako uopšte mogu da budu kategorisani kao tehničko sredstvo za hendikepirana lica.

Inače, vi bi trebalo da znate da se izraz - hendikepirana lica ne koristi više već nekih desetak godina, on se sada ubraja u izraze pežurativnog karaktera. Umesto njega se koristi izraz – lica sa posebnim potrebama. Zameriće vam ovi u EU što koristite ovaj izraz.

Dalje u istom ovom spisku medicinskih sredstava, isto iz januara meseca kaže, pojas za trudnice, tehničko sredstvo za hendikepirana lica. Neverovatno. Pored činjenice da se na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva koristi termin – hendikepirana lica koji je krajnje uvredljiv, tu se pojavljuju u krajnje apsurdne stvari među kojima naročito zastrašujuće deluje da svrstavate trudnice u ta hendikepirana lica.

Na taj način se buduće majke izvrgavaju podsmehu i ruglu. Kako to možete da objasnite? Kakvu poruku vi svrstavanjem trudnica u hendikepirana lica, šaljete građanima Srbije? Nije vam to baš u skladu sa deklarativnim opredeljenjem vlasti na stvaranju uslova za povećanje nataliteta.

Hvala lepo.
Reč ima Grozdana Banac. Izvolite.

Hvala vam gospođo predsedavajuća.

S poštovanjem, poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege i poštovani građani Srbije, obzirom da pripadam PUPS-u logično je da nama PUPS-u, kao organizaciji, koja u prvom planu ima zaštitu, interes i poboljšanje položaja najstarijih osoba, jedan od fokusa interesovanja je rad zdravstvenog sistema i njegovo stalno unapređenje, jer najviše korisnika dolazi upravo iz reda naših najstarijih sugrađana.

Lekovi, medicinska sredstva spadaju možda u najosetljiviji deo sistema zdravstvene zaštite i prirodno je što se ta oblast tretira sa posebnom pažnjom, što se nastoji da do najsitnijeg detalja tretiraju svi segmenti u ovoj oblasti.

Imajući u vidu da je svako od nas makar jednom u životu bio prinuđen da uzme neki od lekova ili da poseti lekara, da je tržište lekova i medicinskih sredstava veliko i da u njemu uvek vlada velika konkurencija, često nelojalna, postaje nam jasno da pozitivno pravni propisi moraju da stalno prate praksu i da se usklađuju sa svetskim trendovima u ovoj oblasti.

Stoga se, iako je prethodni zakon usvojen pre sedam godina, nametnula potreba da se u procesu usklađivanja za zakonodavstvom EU donese novo zakonsko rešenje. Prateći ta rešenja i u našem zakonodavstvu sada se vrši razdvajanje, tako što će se posebno tretirati oblast lekova, a posebno oblast medicinskih sredstava u vezi kojih donosimo ovaj zakon. NJime je definisano da u medicinska sredstva spadaju instrumenti, aparati, implanti, reagensi koji se koriste u svrhe utvrđivanja dijagnoza, zamena delova tela ili čišćenje medicinskih sredstava.

To su, dakle, neke stvari koje su sastavni i nezaobilazni deo savremene medicine, a opet nisu lekovi. Kao takvi oni su podvrgnuti određenim mehanizmima kontrole pre puštanja u promet i upotrebu, i upravo u toj oblasti ovaj zakon donosi značajne novine, jer se njime u određenoj meri skraćuju rokovi u kojima Agencija za lekove, medicinskih sredstva mora da donose odluku u vezi odobravanja tih sredstava za upotrebu.

To je svakako jedna korisna novina, jer će ona doprineti da se ispitivanje tih sredstava i administrativni poslovi, u vezi njihovih puštanja u promet, vrše na efikasniji način, za kraće vreme, a da se istovremeno ne izgubi na pouzdanosti tih ispitivanja.

Jedan od motiva za donošenje ovog zakona je usklađivanje sa regulativama EU. Mislim da ne treba da objašnjavam od kolike je važnosti kako za našu farmaceutskoj industriji, tako i za državu uopšte. Mi smo svojevremeno imali veoma jaka preduzeća u ovoj oblasti koja su ostvarivala značajne prihode, ali su ona vremenom iz ovih ili onih okolnosti ili ugašena ili ne posluju sa onim kapacitetima sa kojima bi mogla.

Ovaj zakon će omogućiti da medicinska sredstva budu po svojoj specifikaciji usklađena sa standardima koji važe na teritoriji EU, a to će značiti da će tim proizvođačima biti daleko lakše da svoje proizvode plasiraju na tržišta od čega se može imati samo višestruka korist.

Sa druge strane, Predlogom zakona predviđa se rigoroznija kontrola medicinskih sredstava koja se uvoze, jer kontrole pokazuju da najveći broj medicinskih sredstava, koji nisu prošli testiranje, dolazi izvan zemalja EU, što će značiti i povećanje stepena kvaliteta tržišta ovim proizvodima.

Deo današnjeg paketa zakona čini potvrđivanje ugovora kojim će Evropska investiciona banka odobriti novi zajam od 50 miliona evra za rekonstrukciju i dogradnju kliničkih centara u četiri naša najveća regionalna centra Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Ovaj zajam je samo deo šireg projekta modernizacije, proširenja bolničkih kapaciteta koji je počeo da se realizuje pre više od jedne decenije. Još tada je bilo predviđeno da će ovaj iznos biti na raspolaganju u ovim poslednjim godinama rada, na ovim projektima koji bi trebalo da se konačno i u potpunosti završe do 2021. godine, što bi konačno trebalo da da pravog efekta na podizanje nivoa zdravstvene zaštite na celoj teritoriji naše države.

Iz navedenih razloga treba podržati predloge sva tri zakonska rešenja, koja su danas na dnevnom redu. Istovremeno smatram da ako još uvek nismo spremni za potpuno usklađivanje sa evropskim regulativama, onda makar iz razloga pravne tehnike treba doneti novi Zakon o lekovima kako bi ova veoma važna oblast bila potpuno kodifikovana.

Takođe, ukratko ću iskoristiti priliku da zamolim ministra za zdravstvo, gospodina Lončara, i da apelujem, naravno, na sve zaposlene u Ministarstvu, koje će on naravno preduzeti da se to sprovede, za rukovanje sa lekovima medicinskim sredstvima, jer se kod nas neretko i dan danas može videti da se razni medikamenti, supstance, masovno prodaju na pijačnim tezgama, što je meni, verujem i mnogim građanima, potpuno nepojmljivo, a očito da je u takvim slučajevima neko u sistemu proizvodnje i distribucije zakazao.

Drugi važan problem u vezi sa lekovima medicinskim sredstvima, kojima je istekao rok trajanja, mislim da veliki broj građana uopšte nije informisan o mogućnosti da se takve stvari bezbedno odlažu, a da u najvećem broju apoteka i zdravstvenih ustanova nisu postavljene kutije sa obaveštenjima ili označena druga mesta, gde bi građani mogli da donesu takve stvari na dalji tretman. Umesto što ih jednostavno bacaju u komunalni otpad ili u kanalizacione sisteme, čime se čini velika šteta po životnu sredinu.

Ako se ne varam, ovo je zakonska obaveza tih ustanova, pa bih apelovala na gospodina ministra, Lončara, da preko svog tima, naravno, celog ministarstva, da službe u okviru ministarstva o ovome povedu računa, jer odlaganje medicinskih sredstava i lekova je jako veliki problem. Ne znam kako to čine zdravstvene ustanove, ali u svakom slučaju to se mora rešavati.

Zahvaljujem vam se, PUPS će naravno glasati za sve zakone koje ste vi predložili. Naravno, zato što su u potpunosti u redu i zato što nama kao građanima će činiti veliku dobrobit. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Moram priznati da smo u prethodnih nekoliko sati čuli dosta hvalospevnih izliva ljubavi prema ovom setu zakona od poslaničke većine, tako i fraza punih ničega čak od nekih čitača koji sebe nazivaju profesorima.

S obzirom na kratkoću vremena i samo nekoliko minuta koliko mi je ostalo, iskoristiću da postavim nekoliko pitanja ministru, s obzirom da ovde nije bilo reči o nečemu što mene i kolege iz Nove stranke, Kluba samostalnih poslanika jako zanima, a to je obavezno tarifiranje vigilance, odnosno rizika od štetnosti i štetnih posledica medicinskih sredstava po nedavno usvojenoj novoj odluci Agencije za lekove i medicinska sredstva, pre svega dve ili tri nedelje, koja je objavljena u „Službenom glasniku“, koja je stupila na snagu, a počeće se primenjivati od 1. januara 2018. godine, a na osnovu koje je tarifiranje vigilance uvedeno kao obavezno tarifiranje od strane Agencije, što će naravno dodatno podići iznos i poskupeti medicinska sredstva.

Ne znam po kom osnovu, iz koje norme ovog zakona je izvučeno to pravo i dato to pravo Agenciji kojom samo sebi uvećava budžet za gotovo dvostruki iznos, jer je dosadašnji prihod Agencije bio oko milion evra na godišnjem nivou, a sa ovim dodatnim obaveznim terifiranjem proizvođača medicinskih sredstava prihod Agencije, odnosno korist, odnosno potpuno bespotrebni namet, će se uvećati za dodatnih oko 750.000 evra, a sve na štetu građana, koji će, naravno, u skladu sa povišenom cenom medicinskih sredstava, prvi na svojim leđima ili na svojoj kičmi, kako hoćete, ili po svom novčaniku, to osetiti.

Ono što je problematično, takođe, je da stalno slušamo o usklađivanju ovog zakona sa direktivama EU. Stoga me, takođe, zanima po kom osnovu je ovo tarifiranje za vigilancu definisano za svako medicinsko sredstvo, a ne npr. za grupu sredstava, kako ih klasifikuju direktive EU. Dakle, tako smo i došli do računice da ako svako od oko 37.000 registrovanih medicinskih sredstava, pa puta iznos koji je, evo ovom odlukom, čisto da upozorim i proizvođače medicinskih sredstava ili ovlašćena lica, jer gomila ljudi ne zna da je ova odluka usvojena i da će se primenjivati od januara, znači, svaka dodatna tarifa za medicinsko sredstvo pojedinačno koje treba da se tarifira je dodatnih prihod od…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, potrošili ste vreme.
Reč ima ministar Zlatibor Lončar. Izvolite.