Član 31. reguliše sprovođenje kliničkog ispitivanja na posebnim, osetljivim grupama. Odmah da kažem da ovo ništa nije novo. Otkad je te medicine sprovode se klinička istraživanja, ispitivanja. Procedura je gotovo identična kada su u pitanju lekovi i kada su u pitanju medicinska sredstva, jer principijelne tu razlike i nema.
Javnost više zna o kliničkom ispitivanju nekog novog leka, nečega što bi u budućnosti moglo da bude lek, a vrlo malo znaju o kliničkim ispitivanjima nekog medicinskog sredstva, jer to nije toliko atraktivno za publiku i javnost. S obzirom na greške u prethodnim diskusijama, da li su vršeni eksperimenti itd, mislim da se radi o terminološkoj grešci. Procedura je gotovo identična. Onaj ko želi nešto da ispita pre nego što se to registruje, pre nego što se dozvoli serijska proizvodnja, to medicinsko sredstvo mora da se ispita u kliničkim uslovima, pa gde treba da budu i pacijenti i na pacijentima. Procedura je propisana, važno je da to bude pod kontrolom i da se ne desi nešto loše pacijentu. Može da se desi loše kada je u pitanju lek, provera leka, a može i kada je u pitanju medicinsko sredstvo.
U našoj praksi smo imali te situacije. Sećam se, svojevremeno, Slavica Đukić Dejanović je imala zaključen poseban ugovor, iako je bila predsednik Narodne skupštine, da učestvuje u jednom kliničkom ispitivanju jednog leka sa svojim asistentom u Kliničko-bolničkom centru, čini mi se, Kragujevac i svakog meseca je primala negde oko 1.300 evra. To su zarađene pare i ne znam šta je tu loše. Žena se uključila u taj posao. Šta je na kraju ispala sudbina tog leka, da li je on klinički prihvaćen ili nije, da li je registrovan, u krajnjem slučaju nije ni bitno, ali kao naučnik je učestvovala u tome. U tome nema ničega lošeg.
Kažem, ista je situacija i sa medicinskim sredstvima, pa sada da li je to špric, da li je to neki medicinski uređaj, ili neki aparat itd.
Ovde su vrlo interesantne te ugrožene grupe ili uže grupe na kojima se vrši ispitivanje. Kažem, sve u skladu sa propisima, sa odgovarajućim saglasnostima, dozvolama uz neophodno medicinsko i stručno praćenje, da se ne pojavi neka negativna posledica.
Vi ste pod tačkom 6) rekli da se sprovodi nad licima na obavezno odsluženju vojnog roka. Gospodine Lončar, mi tu kategoriju nemamo, nemamo vojnika na obaveznom služenju vojnog roka. Mogli ste da razgovarate sa gospodinom Vulinom, Đorđevićem, sa ovima koji su eksperti za odeljenja u napadu, odeljenja u odbrani. Mi to nemamo. Mi imamo vojnika po ugovoru, imamo oficira, ali obavezno služenje vojnog roka, ono, gospodine Đukiću, što smo vi i ja služili, to više ne postoji, nema, ne postoji.
Dalje, druga grupa koju ste vi izuzeli kao osetljivu, na kojoj to može da se radi su lica koja po odluci suda ne mogu učestovati u kliničkom ispitivanju. Kako na njima da se vrši kliničko ispitivanje, kada po odluci suda ne mogu da učestvuju? To je malo kontradiktorno.
Da sada vi mene ne bi optuživali kako radikali samo „brišete, brišete, brišete“ ja sam vam dao dve inovacije za ove dve tačke. Prvu tačku sam zamenio da se to vrši na licima zaposlenim u službama Vlade Republike Srbije. Znači, svi što rade u Vladi Republike Srbije, savetnici, referenti, mlađi, stariji, itd, mogu biti predmet kliničkog ispitivanja za medicinsko sredstvo. Na taj način mi izbegavamo situaciju da bude Tomica Milosavljević. Lepo ste rekli – Tomica Milosavljević zna kakvo je zdravstvo, ne veruje u zdravstvo, dishurs hernija, otišao je u inostranstvo da operiše. Zašto? Gde će, bre, ovi na Banjici da mi operišu, ima da budem invalid.
Da se to ne bi desilo, svi zaposleni u službi Vlade Republike Srbije mogu da budu klinički pacijenti za isprobavanje medicinskog sredstva, pa da li je to špric, da li je aparat za merenje pritiska, da li je nešto drugo.
Dalje, s obzirom, druga kategorija to su lica zaposlena u organima državne uprave posle jula 2012. godine. To su ovi što, kada dođu na posao, ako malo zakasne nemaju stolicu, pošto je to sve prenatrpano, i ovi koji prvi dođu na posao oni imaju stolicu, ovi koji zakasne 15 minuta, oni ceo dan bandiriče po hodnicima. Pošto to država plaća, da se ne bandiriče, neka idu u klinička ispitivanja medicinskog sredstva. Tu se obavlja i racionalizacija, drugo, koncentracija lokaliteta gde se nalaze ove, kako vi to kažete stručno, izvinjavam se, to su vulnerabilne populacione grupe, osetljive, ranjive grupe. Ja mislim da su najosetljiviji i najranjiviji ovi što su posle 2012. godine zaposleni i ovi koji rade u službama Vlade Republike Srbije.
Zašto su najranjiviji? Ustaju sat vremena ranije, ležu sat vremena kasnije, u pola osam ne sme niko da zakasni na posao, oni su psihofizički pripremljeni da izdrže sve moguće eksperimente vezane za medicinska sredstva. Možete da uradite novi skener, možete gama nož, možete ove druge stvari koje još nisu dobile sertifikat, da tamo isprobate i da vidite da li to stvarno zadovoljava te kliničke zahteve i da li može da se registruje kao kliničko sredstvo.
