Ministar Vujović kaže – nikada veće penzije u Srbiji. Mislim da je teško prihvatiti jednu takvu argumentaciju. Ako je razlog za smanjenje plata i penzija 2014. godine bio taj veliki krizni momenat javnog duga, pošto te krize više nemamo, zbog čega onda ne vratimo i budemo najpravedniji, da jednostavno ukinemo Zakon o privremenom smanjenju plata i penzija, nego selektivno donosimo zakon kojim pojedinim sektorima podižemo pet posto, nekima 10 posto, a neki su ostali van tog opsega, nemaju nikakvo povećanje, kao što je RFZO. Radnici RFZO-a neće imati povećanje, imaće nula posto, ukoliko se nešto ne izmeni ovim predlogom budžeta.

Govorili ste o kapitalnim investicijama i niste mi potvrdili i odgovorili na upravo izvršenje – 53% izvršenja. Jasno je da u ovom budžetu, a to možemo da vidimo poredeći podatke, imamo najlošije izvršenje ovogodišnjeg budžeta na pozicijama infrastrukture, poljoprivrede i kašnjenje povraćaja PDV-a. Dakle, dug preko 36 milijardi dinara za PDV.

Kada govorimo o zdravstvu, najbolje da pitamo sve ljude koji imaju potrebe, svakog od nas koji uđe u zdravstvenu ustanovu i koji imaju prijatelje. Prvo, ja ne znam da li možemo da budemo imuni prema tome da veliki broj specijalista odlazi van zemlje, od hirurga, radiologa i mnogih drugih specijalista, koji traže mogućnosti u drugim zemljama, u Kuvajtu, u Kataru, u Nemačkoj, u Norveškoj i mislim da smo svesni toga da taj kontinuitet u zdravstvu gubimo. Mislim da to treba da brine i ministra zdravlja, onako kako brine i pacijente u Srbiji.

Hvala kolega Ćiriću.
Za reč se javila prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Da ne bude samo zabune oko tih kapitalnih investicija. Dakle, stepen izvršenja trenutno budžeta Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture je 78%. Nalazimo se tek na početku decembra. Najveća plaćanja svake godine, i prošle i pretprošle, su upravo u decembru i svake godine Ministarstvo 97-98% ima efikasnost realizacije kapitalnih rashoda. Dakle, kapitalnih rashoda i to će moći da se vidi, verujem, koliko na kraju decembra.
Druga važna stvar. O tim kapitalnim investicijama, na kraju krajeva, mislim da nam najbolje govore i brojke o, recimo, broju gradilišta, ali nam govori i ono što smo napravili. Nikada se više u Srbiji nije gradilo. Pogotovo kada govorimo o saobraćajnoj infrastrukturi. Broj gradilišta generalno je sa 500 gradilišta 2013. godine, negde u avgustu, došli smo na 21 hiljadu gradilišta. I to su podaci koje ne daje samo statistika, nego su to podaci koje daju međunarodne organizacije.
Prema tome, stotine kilometara auto-puteva, rekonstruisane mreže, železničke ili putne, govori u prilog tome da što se tiče kapitalnih investicija nije slučajno zato što smo se opredelili za 2018. godinu da imamo povećan budžet. Kada govorimo o ovom ministarstvu koje ja trenutno vodim, to je negde blizu pet milijardi dinara. I sve što je moglo da se pokrene, odnosno sve što nije bilo pokrenuto pre četiri godine, danas se radi i danas imate gradilišta koja su aktivna, čak i u ovom sada trenutku. Hvala.

Hvala potpredsednice Mihajlović.
Reč ima ministar poljoprivrede, Nedimović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, hteo bih nekoliko stvari da kažem, pre svega zbog javnosti.
Malo pre je jedna tvrdnja bila vezana za lošiji procenat realizacije budžeta u sektoru poljoprivrede. Procenat izvršenja u Ministarstvu poljoprivrede, zaključno sa 1. decembrom jeste 76%. Ono šta će se desiti u mesecu decembru je zbog same tehnologije puštanja subvencija i procenat realizacije ovog ministarstva biće oko 95-96%.
Gde trenutno imamo problem? Problem imamo u transferisanim sredstvima prema lokalnim samoupravama u pogledu izvršenja onih projekata koji se tiču uređenja voda i koji se tiču uređenja poljoprivrednog zemljišta. Tu imamo problem, pre svega zbog načina na koji ta sredstava alociramo. Malopre je ministar Vujović govorio o tome.
Ako bismo išli na klasičan sistem da ministarstvo raspisuje sve te investicije, onda ste nas optužili za centralizaciju. Kada ta sredstva transferišete, onda to predstavlja neku vrstu subvencija i onda se ona ne knjiže kao investicije. Tu imamo jedan od osnovnih problema.
Očekujem da ćemo i tu stvar razrešiti u ovom mesecu, ali šta se namerava ovim budžetom za sledeću godinu? Postojaće poseban sektor u okviru ministarstva koji će biti formiran i baviće se razvojem investicija kako bismo predupredili ovakve stvari i kako bismo mogli da imamo kvalitetan kontrolni mehanizam i kako bi na taj način potpuno direktno povećali udeo investicija u poljoprivredu u okviru ukupnih investicija države. Hvala.

Hvala ministre Nedimoviću.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala.

Niste trebali ovako da rasparčate diskusiju. Bilo bi mnogo bolje da ste odgovarali direktno, pošto bi lakša diskusija bila. Ovako, dva izlaganja ste čuli, ne zna se kad ministar govori na koga se odnosi.

Ovo što je rekao ministar Vujović, naravno da su problemi veliki, ja sam bio i suočen sa njima 2013. godine od 2. septembra, gde sam pokušao da uvedem red u ta javna preduzeća. Praktično, razlog zbog koga sam podneo ostavku u januaru 2014. godine je odsustvo bilo kakve političke volje da se to u stvari i uradi. Tako da, jako dobro znam kako izgledaju finansije i kako se to radi unutar tih preduzeća.

Ono što je glavna poruka koju sam pokušao da pošaljem ovde je da se na tom planu ništa ne radi. Kada govorimo o platama i penzijama, one su smanjene da bi moglo da opstane sve ono što postoji u tim javnim preduzećima gde red nije uvođen.

Za društvena preduzeća u restrukturiranju ista stvar. Praktično, mi smo pokušali da ih spasimo kroz lične karte, a na kraju ono što se desilo lične karte su povučene i na kraju je većina tih preduzeća pozatvarana, trošak ogroman. Znači, velike greške pravljene.

Kad govorimo, recimo, o platama i penzijama, ako bi „Železara“ pravila gubitke od 270 miliona evra, ako bi „Er Srbija“ napravila gubitke od 150 miliona evra, onda ne mogu da govorim o tome kako je potrebno smanjiti penzije, zato što postoji drugo mesto gde je ušteda moguća.

Ono što hoću da kažem, još jednom, štedelo se tamo, odnosno na građanima i na privredi, a ne tamo gde je trebalo da se štedi i to kao posledicu ima izuzetno niske stope privrednog rasta. Ovo nije vaša krivica, naravno, vi ste sa stanovišta finansija, makro-ekonomski gledano, radili ono što ste mogli da radite. Praktično, problem je cele Vlade, koja ima jako loš put i vodi lošu ekonomsku politiku.

Hvala.
Reč ima Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene dame i gospodo, poštovani ministri, imali smo danas prilike da čujemo da je najveći greh u stvari što je budžet došao na vreme u Skupštinu Srbije.

S obzirom da je 2011. godine za 2012. godinu usvajan 29. decembra. Godine 2010, 28. decembra, godinu dana pre, a za 2009. godinu takođe 28. decembra. To je tad bilo normalno, a sada kada je po Poslovniku i kada je ušao 30. novembra i biće izglasan po Poslovniku do 15. decembra u tekućoj godini, to onda nije dobro.

Kao što nije dobro da je javni dug iznad 45% u vreme kada imamo probleme koje smo nasledili, a to je stopa nezaposlenosti od 26%, 200 hiljada otpuštenih ljudi iz javnog sektora, 100 hiljada ljudi u firmama u restrukturiranju. To nikada nije postojalo, ali je izmišljen pravni model, onih firmi koje su privatizovane, pokupljeno ono sve što je najbolje iz tih firmi pa vraćeno državi. Bilo je nekih ljudi koji su radili, a imalo ih je 100 hiljada, i primali neke plate od 100 evra mesečno.

Bile se na tapetu ispred EU 24 sporne privatizacije u Srbiji. Srbija se nalazila na 91. mestu na Duing-biznis listi, građevinske dozvole su se u proseku izdavale za 200 dana. Zatim, postojalo je milion i po bespravno sagrađenih objekata u Srbiji. Borba protiv korupcije je bila na najmanjem mogućem nivou, tako da su javne nabavke bile u funkciji tajkuna i budžeti Republike Srbije su pravljeni na osnovu mišljenja tajkuna, koji su finansirali to, i koji su imali posao isključivo na taj način koncipirane.

Ono što je ostalo je 558 firmi u stečaju i privatizaciji, i ono što smo dobili kao oni koji isporučuju račun nakon svoje političke vladavine je 1,4 milijarde evra godišnje kamate na kredite koje su povlačili, 20 milijardi dinara dugovanja po sudskim rešenjima za vojne penzionere, koji su na osnovu odluke tadašnjeg ministra odbrane, i 750 miliona evra godišnje za firme u restrukturiranju kao određena dugovanja.

E sad, sa svim tim u 2012. godini dobijate deficit od 56%, a tek treba da vam dospevaju određena dugovanja sa kojima se susrećete u 2013. godini, kao što vam je ministar finansija objasnio, koliko je to iznosilo, kakva je to rupa bila, i trebalo je isplatiti penzije i sva socijalna davanja koja ste obavezni kao država i onda dolazite u situaciju da neki međunarodni eksperti u svojim izveštajima kažu da je Srbija pred bankrotom zbog toga što je ostalo svega 84 miliona evra u budžetu za dospele obaveze.

Znači, sa tim je politički establišment koji nam sada drži lekcije o tome kako nedovoljno radimo, kako imamo suviše veliki javni dug, kako jednostavno imamo danas prilike da imamo viška u budžetu, kako smo savladali deficit i zaustavili negativan rast, odnosno pretvorili u pozitivan rast privredu i privredne aktivnosti, govore o tome kako jednostavno oni koji su preuzeli odgovornost za vođenje državom, sa ovakvim rezultatima prethodnika, ne rade dovoljno svoj posao.

Ono, kao što vidite, prema ovim rezultatima, došlo je vreme da posle ti godine najtežih mera štednje, sa kojima je gospodin Vučić i SNS izašao pred svoje birače i rekla istinu o stanju, ne samo kase u budžetu, nego i stanje u državi, 2014. godine je dobila mandat od građana Srbije da nešto uradi, da sredi situaciju u državi, jer ukoliko nije sposobna da to uradi, doći će neko drugi, neka druga politička većina i uradiće taj posao. Zbog toga je bilo potrebe da krajnje otvoreno i iskreno razgovarate sa građanima i pitate da li su za put u budućnost ili su za ekonomski kolaps, i dalje da se uljuljkavaju u obećanjima onih koji su do 2012. godine jednostavno ostavili Srbiju u ovakvoj situaciji.

Godine 2014. je započeo, praktično, aranžman sa MMF, započeo set ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije. U ovoj Skupštini je doneseno preko 300 zakona koje se odnose na ekonomske reforme i preko 300 akata koje se odnose na fiskalnu konsolidaciju. Danas imamo rezultate i imamo sa čime da se pohvalimo, a pre svega da čestitamo građanima Srbije da su zaista dobro procenili kada su na izborima dali podršku Aleksandru Vučiću i SNS.

Naravno da to ništa ne bi moglo da se ostvari da nije bilo zaista odgovorne monetarne politike i Narodne banke Srbije, koja je pomogla da se čitav set ovakvih reformi i fiskalne konsolidacije sprovede, jer ono kada se govori o javnom dugu do 2012. godine, kažu neki zli jezici, da je Srbija živela od 2000. godine do 2012. godine od velikih donacija i od toga što je kurs koji se kretao u tih 12 godina, između 60 dinara i 123 dinara, išao u prilog tome da se smanjuje javni dug, išao u prilog tome da su pojedinci postali bogataši preko noći, i da su njihove firme praktično postali glavni finansijeri Republike Srbije. Tako je Srbija izgledala do trenutka dok se DS nije podelila u nekih pet frakcija i otišla u istorijsku prošlost, i kada je SNS došla da sređuje sve ono što su oni do tada radili.

Od 2012. godine do danas, imamo prilike da vidimo da su pokrenuta velika gradilišta, veliki infrastrukturni projekti, ali je trebalo stvoriti uslove i na kraju krajeva, ministar finansija i celo ministarstvo je zaduženo da sa svojim znanjem i iskustvom, na određeni način, u Vladi svoju neku politiku i svoje smernice daje ministarstvima kako da ostvari uštede u postojećem budžetu i ostvari taj višak sa kojima će doći do određenog povećanja plata i penzija, ali i doći do mogućnosti da se određeni projekti realizuju.

Mi sada po prvi put sa ovim budžetom imamo mogućnost stvaranja programskog budžeta. To znači da planirate svoje finansije, da planirate realizaciju projekata, da planirate da ćete zaista isplatiti te plate i penzije bez straha da para neće biti. Znači, ovo sada pokušavam da uprostim, da bi svaki građanin shvatio zašto je važno da ovaj budžet Srbije, po prvi put posle 2005. godine, će imati ovakve rezultate planiran na minimalan, ekstremno minimalan deficit, a da ćemo završiti i ovu godinu sa suficitom. Znači, više će prihodovati budžet nego što će rashodovati i da sledeće godine očekujemo takve rezultate.

Ono što treba još reći, to je da na Odboru za finansije, imali smo prilike da čujemo raspravu koja se odnosi od strane Fiskalnog saveta, koji je izneo neka svoja mišljenja, krajnje stručno, ali treba reći građanima Srbije šta je Fiskalni savet rekao i zbog toga treba reći građanima zašto Ministarstvo finansija nekim stvarima nije izašlo u susret Fiskalnom savetu.

Fiskalni savet je rekao da postoji 5% mogućnosti povećanja plata i penzija. Takođe, rekao je da oni ne vide mogućnost da to treba povećati na ovaj način, već ići na povećanje 2,5% na neto i ono resto na bruto. To znači da bi u nominalnom povećanju duplo manje bilo povećanje od svakog penzionera i svakog pripadnika javne uprave. Drugo, bili su protiv povećanja plata i penzija zaposlenih u javnoj upravi. To treba reći otvoreno građanima Srbije.

Ono što je još Fiskalni savet insistirao, to je da oslobađanje od poreza kod firmi koje se prvi put sada otvaraju kod zaposlenih, koja je jedna stimulativna mera za otvaranje novih radnih mesta i novih preduzeća, se predstavlja kao jedna mogućnost manipulacije, odnosno pranja para od strane velikih firmi.

Naravno, niko nije imao ideju uopšte o tome da za to postoji mogućnost. Ministarstvo privrede, NALED i sva poslovna udruženja su to godinama tražili i ta mera je postojala pre 2008. godine. Ali, s obzirom da sada imamo mnogo manipulacija, očito da postoji rezerva sa kojom je, na kraju krajeva, Ministarstvo u razgovoru sa Fiskalnim savetom spremno da ograniči taj broj i nivo uopšte davanja, u smislu broja plata na godišnjem nivou. Tako da, taj neki koncept konstruktivne diskusije između Fiskalnog saveta, na kraju krajeva poslanika u Odboru za finansije i Ministarstva finansija postoji. Nije da Ministarstvo i Vlada neće da čuju odluke Fiskalnog saveta, ali oni koji čitaju izveštaje Fiskalnog saveta moraju da čitaju od početka do kraja. Ne možete da uzmete samo ono što se vama dopada, a ono drugo što vam se ne dopada da prećutite.

Zašto ovo govorim? Zato što je taj Fiskalni savet u junu mesecu uradio jednu studiju lokalne javne finansije „Problemi, rizici i preporuke“ i rekao za Beograd da su u prošlosti sredstva za javne investicije obezbeđivana zaduživanjem, isključivo zaduživanjem, i da su ona potpuno bila iscrpljena, da je investicija Beograda u periodu od 2008. do 2012. godine iznosila preko 200 miliona evra i da je došlo do neodrživog ekonomskog načina funkcionisanja Grada Beograda, da je dug Beograda zato porastao na oko 60 miliona evra na kraju 2008. godine, a na 410 miliona evra na kraju 2013. godine.

Prema tome, kada smo pričali o javnom dugu i o opštem dugu, u javnosti želi da se zameni potpuno terminološka teza koliki je dug Beograda bio 2012. godine, a koliki 2013. godine. Godine 2012, nemojte da zaboravite, gradonačelnik je bio gospodin Đilas. Završni račun je radio gospodin Đilas, koji je isključivo prikazao svoje zaduživanje u odnosu na međunarodne institucije po svojim kreditima. Oni jesu 400 miliona, ali u 2013. godini, kada dolazi do ekonomskog kolapsa, gospodin Đilas gubi skupštinsku većinu, jer i sami odbornici shvataju da se vodi grad na krajnje neefikasan, neodrživ ekonomski način i da će doći jednostavno do bankrota u Gradu Beograd. Preuzima ga privremeno veće na čelu sa gospodinom Sinišom Malim. Dana 31.12.2013. godine dolazite u situaciju da vam pristižu sva dugovanja. Znači, mi govorimo o ukupnim dugovanjima na kraju 2013. godine, a ne govorimo o javnom dugu. Ta zamena teza želi da minimizira, u stvari, sve one dugove onih koji su pravili to do 2012. godine.

Dug na 31.12.2013. godine je 1.118.716.459 dinara. Šta ulazi u taj dug, u strukturu ovog duga? Ulazi 662 miliona ukupne obaveze po kreditima za projektovane kamate do kraja otplatnog perioda, obaveze gradskih opština Beograda – 18.241.000, obaveze javnih komunalnih preduzeća i javnih preduzeća u gradu Beogradu – 336.967.000 i dospele neizmirene obaveze i nepokrivene budžetom po 50 miliona za socijalno ugrožene kategorije. E, to je rezultat rada tzv. vrlo uspešne gradske vlade gospodina Đilasa do 2013. godine. Stanje duga na 15.09.2017. godine, znači ove godine, Grada Beograda, na čelu sa Sinišom Malim, je 547.792.000 dinara.

Znači, predlog uopšte, kada govorimo o kapitalnim investicijama za Grad Beograd, su u ovom trenutku, u 2017. godini, blizu 20 milijardi dinara, a za sledeću godinu 23 milijarde dinara. Trebalo je sa velikim uspehom i velikom snagom organizovati gradsku upravu, svakodnevni život Grada Beograda, otplatiti deo svih ovih dugovanja, namiriti sve poverioce i dužnike koji se nalaze i u lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, u socijalnim kategorijama i voditi normalan život u Gradu Beogradu, koji je počeo da se širi. Danas imate 1200 gradilišta, imate izdatih građevinskih dozvola do kraja 2017. godine za milion kvadrata koji treba da se grade.

Znači, govorimo o Gradu Beogradu kao jednoj metropoli koja se razvija i u koju svi vole da dođu. Na kraju krajeva, to pokazuju rezultati turista čija je omiljena destinacija tzv. „beogradski vikend siti“. Ono što treba reći, to je da je prihod koji Grad Beograd ostvaruje od turizma svake godine sve veći i veći i njihov porast kreće preko 12% permanentno. To je ono što otvara nova radna mesta. To je ono što jednostavno daje mogućnost da se mladi ljudi ovde zapošljavaju.

Pogledajte rezultate o zapošljavanju. U ovoj godini, pri kraju godine, prvi put imamo manje od 100.000 nezaposlenih. U ovom trenutku imamo 89.000 nezaposlenih u gradu Beogradu, 66.000 ljudi koji su nezaposleni u ovoj godini su našli posao. zapošljavanje je išlo ovim tokom. Godine 2013. u Beogradu je bilo 108.700 nezaposlenih, da bi sada u avgustu 2017. godine palo na 89.000. Prema tome, ono što pokazuju konkretni rezultati, da se nezaposlenost smanjuje i da zaista ide u onom smeru ka 11%, prepolovljeno u odnosu na 2012. godinu.

Znači, republički budžet, naravno, obuhvata i budžet grada Beograda i svi budžeti lokalnih samouprava obuhvaćeni su republičkim budžetom. Ono što je važno reći je da je 54 milijarde dato za projekte. Subvencije koje pokazuju 87,6 milijardi dinara pokazuju da te subvencije idu u pravcu investiranja, ali nemojte da zaboravite da sve ono što zovemo subvencije kao podršku određenim javnim preduzećima, bez kojih jednostavno ne može da funkcioniše država, u datim trenucima kada budete zauzeli mesto kao punopravna članica EU nećemo moći više da koristimo.

Prema tome, sada je šansa, dok smo u procesu evropskih integracija, da jednostavno sva ova ulaganja iz budžeta idemo u investicije, a da socijalno odgovornom politikom zaista pokrivamo sva naša davanja koja su potreba neproizvodnih zanimanja, a to su obrazovanje, nauka, kultura i zdravstvo. Znači, ne mogu oni da idu tolikim stepenom rasta dok god taj stepen rasta privrednih aktivnosti ne bude 5%.

Zato je važno da mi kao društvo u kome imamo realne investicije pređemo na investicije zasnovane na znanju i na inovacijama. Zato su dva osnovna karaktera formiranja ove Vlade i dve teme koje su date u ekspozeu bile digitalizacija i inovacije. Zbog toga imamo i posebno ministarstvo za inovacije, ali nismo zaboravili i populacionu politiku. Videli smo na osnovu izlaganja ministarke Slavice Đukić Dejanović da smo se zaista kao država u protekle četiri godine ozbiljno bavili ovim problemom i mislim da za to sada postoji i podrška od strane Ministarstva finansija.

Mislim da set zakona koji smo danas imali da razmatramo, videli ste da oni idu u skladu i sa ovim rebalansom i u skladu sa Predlogom budžeta, daju nam mogućnost da Srbija ide u dobrom pravcu, ide putem visokog rasta jer samo uz pomoć tako visokog rasta Srbija može da ide napred, a samim tim i regionalna saradnja će ići u tom pravcu. Naravno da uvek na tom putu postoje veliki problemi i naravno da te probleme morate da rešavate, ali kada imate velike izazove imate i velike mogućnosti da zaista postignete visoke rezultate. Za to zaista veliku zahvalnost treba da odamo svi zajedno predsedniku Republike Srbije, naravno i premijeru Ani Brnabić, svim ministrima, ali naravno i svim onim ljudima koji rukovode budžetima, koji su sastavni deo budžeta Republike Srbije.

Zašto ovo govorim? Zato što je jako bilo teško naviknuti ljude koji rade sa javnim finansijama da kontrola mora da postoji, da DRI može da uđe u svaku od institucija, da taj sistem interne kontrole, kontrola pre same kontrole, mora da postoji, jer samim tim vi štedite velika sredstva za državu i samim tim jednostavno uvodite u red ne samo fiskalni sistem, nego i način funkcionisanja tih institucija.

U Danu za glasanje ceo ovaj set zakona sa zadovoljstvom SNS će prihvatiti. Hvala.

Hvala, koleginice Tomić.
Hvala svim narodnim poslanicima na diskusiji danas.
Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova.