Ovaj set amandmana koji se odnosi na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i pre svega ovim amandmanima u suštini mi hoćemo da nastavimo ono što se zove praćenje evropskih trendova. Evropska unija nisu samo IPAR fondovi, EU nisu samo donacije i sve ono što dobijemo iz EU, EU jesu i pravila koja morate da poštujete. Ta pravila se odnose na pravilo u oblasti finansija.

Ovim izmenama Zakona mi delimo i ubacujemo finansijska sredstva koja dolaze iz EU, kako u budžete lokalnih uprava tako i budžete pokrajine. Ovaj amandman se konkretno odnosi na to, kao i na Republički budžet. Prosto pravimo potpunu transformaciju i podelu da tačno znamo u odnosu na izvore prihoda zašto se troše ta sredstva. To će nam omogućiti bolju kontrolu u sprovođenju makro-ekonomskih parametara, a kada poštujemo evropska pravila mi u stvari poštujemo i ključna makro-ekonomska pravila u vezi mastrikta, koji govore o fiskalnoj disciplini, odnosno deficitu i stepenu zaduženosti.

Država Srbija je danas došla u situaciju da može da kaže zahvaljujući ovoj Vladi, ovom parlamentu i predsedniku Vlade da poštuje standarde u oblasti deficita. Ako je predviđeni deficit koji omogući uspešno funkcionisanje jednog budžeta na nivou od 0,9%, a Srbija se danas nalazi na 0,6% deficita, onda to svakako govori da Srbija u svojoj fiskalnoj konsolidaciji makro-ekonomskim parametrima ispunjava sve kako domaće i tako međunarodne računovodstvene standarde. Deficit od 0,6%, znači da Srbija ima šansu da u narednim godinama ostvari još bolji finansijski rezultat.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Pa, svakako razlog podnošenja amandmana kao i do sada da se osnaži borba protiv korupcije i kriminala po pitanju planiranja, donošenje i realizacije budžeta. Potrebno je iskoreniti te koruptivne radnje. Jedan primer koliko to može da košta jednu regiju ili jednu državu, samo ću vam reći 2008. godine, AP Vojvodina ulazi sa 553.000 zaposlenih, a 2012. godine, izlazi sa 447.000 zaposlenih, 86.000 radnih mesta manje, gotovo da nema većeg centra u Subotici, Sombora, Kikinde, Novog Sada, Subotice koji nema spomenik toj propaloj i kriminalnoj politici u vidu nekog propalog pogona, proizvodne hale, itd.

Kako to danas izgleda? Pokazaću na primeru u Subotici u junu mesecu 2016. godine, gradonačelnik Subotice, Bogdan Laban preuzima upravljanje gradom sa 16 miliona dinara u budžetu od 5,8 milijarde koje su predviđene budžetom grada Subotice. Naravno, nagomilani dugovi, kao što je to u slučaju nekim opštinama na jugu ispod Beograda, bez obzira na sve svi ti dugovi se servisiraju u predviđenom roku bez kašnjenja jednoga dana. Dolazi u junu mesecu ove godine i kompanija „Ametek“ u saradnji sa predsednikom Republike, uspevamo da otvorimo taj pogon, otvaramo i italijansku kompaniju „Kaminada“, koja zapošljava 120 ljudi u pogonima u slobodnoj zoni u kojoj inače radi 6.000 ljudi sada i u pregovorima je sa italijanskom kompanijom „Mondo Plas“, koja će u narednom periodu zaposliti nekih stotinak ljudi u gradu Subotici.

Svesni smo da upravo Subotica i njeni Subotičani, i njihov status postaju predmet interesovanja i predsednika države i predsednika Vlade, ali gradonačelnika Subotice i na jedan nov način rešavamo probleme sa kojima se susrećemo i zaustavljamo krivine, ali korupciju u budžetu, kako grada tako i državi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Nastaviću da govorim o amandmanu koji se tiče rešavanja problema Srba u regionu, izbeglih i prognanih lica.

Dobro je poznato da je tokom devedesetih godina proterano pola miliona Srba iz Hrvatske i pola miliona Srba iz Federacije BiH. Nažalost, brojni problemi su ostali nerešeni. Pomenuću samo neke od tih problema i dalje nije vraćeno 40.000 otetih stanarskih prava u Hrvatskoj. Oko 50.000 penzionera ne mogu da dobiju svoje izostale penzije. Imamo jedno klasično sistemsko otimanje poljoprivrednoga i šumskog zemljišta, proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH.

Što se tiče Hrvatske od 1997. godine od donošenja Zakona o vlasništvu, Hrvatska se kao država uknjižila kao vlasnik na 800.000 katastarskih parcela poljoprivrednog i šumskoga zemljišta. Hrvatska koristi činjenicu da veliki broj Srba na Kordunu, Baniji i Lici, severnoj Dalmaciji, zapadnoj Slavoniji, nije bio usledio katastar iz zemljišne knjige. Dakle, ljudi su bili posednici u katastru, ali u zemljišnim knjigama je stajalo da je to ili opšte narodna svojina, ili zadružna svojina ili su vlasnici vođeni njihovi djedovi, pradedovi, čukundedovi, itd.

Hrvatska je slala dopise na srušene kuće proteranih Srba i na njihove otete kuće da dođu u sud da u sklade katastar iz zemljišne knjige naroda, ljudi su rasejani širom sveta, žive u Srbiji, Srpskoj, Americi, Australiji, evropskim zemljama, nisu mogli doći. Hrvatska cinično je otpisivala Srbe kao vlasnike. To je apsolutno nedopustivo i još jedan apel EU da pošalje poruku Hrvatskoj da poštuje ljudska prava, stotine hiljade proteranih Srba. Hvala vam.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Predložila sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu koji glasi – Posle tačke 5a dodaje se tačka 5b koja glasi – Planiranje, priprema, donošenje, izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi ravnomerni razvoj u Republici Srbiji.

Što se tiče predpristupnih fondova o kojima sam malo čas govorila, predpristupni fondovi otvaraju mogućnost da mi unapredimo infrastrukturu u našoj zemlji, da ravnomerno ulažemo u sve krajeve, da izgradimo kanalizacionu mrežu, da radimo na otvaranju fabrika za preradu otpadnih voda, da rešimo sam sistem rešavanja upravljanja vodama i upravljanja otpadom. U budžetu Ministarstva životne sredine je i određena suma od sto miliona dinara za pomoć lokalnim samoupravama u izradi projektne dokumentacije i samih projekata za unapređenje životne sredine. Veća sredstva su opredeljena i u Zelenom fondu Republike Srbije, blizu tri milijarde dinara iznose, a takođe i sredstva budžetskog fonda za vode koji iznosi tri milijarde 304 miliona 493 hiljade dinara.

Cilj amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno osnaži i podrži i podstakne ravnomerni regionalni razvoj u Republici Srbiji. Bez brige, u danu za glasanje mi ćemo svi biti ovde i glasaćemo odnosno izjasnićemo se o svakom amandmanu ponaosob, a što se tiče opozicije, ona se tradicionalno neće ni udostojiti da se pojavi na glasanju. Tradicionalno će podneti nekoliko stotina amandmana i tradicionalno neće glasati ni za svoje sopstvene amandmane. To samo pokazuje koliko veruju u to što rade i koliko su iskreni u želji da unaprede predloge zakona i poboljšaju kvalitet građana Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragana Barišić.
Da li želite reč? (Da.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, na član 3. dodaje se stav koji glasi da se posle tačke 5a doda tačka 5b i da skratim, ovaj amandman sam podnela zbog dodatnog podsticanja i osnaživanja zdravstvenog sistema Republike Srbije,

Naime, svedoci smo toga da je zdravstveni sistem Republike Srbije do 2012. godine lošom politikom, pre svega kadrova G17+ kako su se tada zvali urušen do te mere da je bio na najnižim granama. Ova Vlada na čelu sa gospodinom Vučićem dok je bio premijer, sada predsednik Republike, uspela je da zdravstveni sistem zaustavi sa tog propadanja i da se zdravstveni sistem….

(Narodni poslanici iz SRS dobacuju istovremeno.)

Molim vas za tišinu, ako može kolege. Kolege, da li može tišina?

Znači, ovaj amandman sam podnela u cilju osnaženja. Moram da napomenem da ti kadrovi G17+ nisu ni mogli da rade u interesu građana, jer su brinuli o nekim svojim ciljevima, pa su radili neke mutne poslove. Zatim, jedan kolega je opljačkao državu i opštinu Trstenik, ali moram da naglasim da je taj isti kolega primao više plata. Ovde se prozivaju neki poslanici vladajuće koalicije da su primali više plata, što nije tačno, naravno, a taj isti kolega, mesečno u Fabrici maziva Kruševac – 40.258, JP „Nacionalni park Kopaonik“ – 17.500, Direkcija za planiranje i izgradnju opštine Trstenik – 72.000.

Molim vas, a inače još, kao član Upravnog odbora „Prve petoletke“ nadoknade i ne samo on, nego tast i tašta, i ne znam ko još već, prema tome, država nije ni mogla da se razvija zbog takvih. E, takvi treba da odgovaraju, a građani podršku daju zbog toga SNS. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.