Na član 4. amandman je podneo poslanik Krsta Janjušević.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u funkciji privrednog razvoja trebamo pričati o nekim lošim primerima iz prošlosti kako se više nikada ne bi ponovili. Prethodna vlast u Beogradu napravila je dug i štetu, tačnije od 280 miliona evra i ostavila ga građanima Beograda, time što su dozvolili da investitori ne plaćaju naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta od 2004. do 2011. godine. Gradske vlasti nisu tražile efikasna sredstva obezbeđenja u slučaju neplaćanja tih naknada.

Vlast SNS pokrenula je ovu problematiku, prekinula ovu kriminalnu praksu, pa se uvelo traženje efikasnijih sredstava obezbeđenja, bankarskih garancija i hipoteka. Više nijedan investitor ne duguje novac za naknadu uređenja gradskog građevinskog zemljišta. Sve ovo nas je koštalo 150 vrtića ili 1500 autobusa ili milion penzija.

U okviru onog projekta obilaznica oko tendera u Beogradu, a vezano za rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra, od tri ponuđača izabrana je firma koja je ponudila i bila skuplja šest miliona evra više od drugoplasirane. Dakle, šta teći na ovaj projekat obilaznice oko tendera. Čudi me da „žuta patka“ nikada svoj kljun nije usmerila u ovim pravcima. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo Goran Kovačević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji, u stvari treći amandman, odnosno treća izmena koja se tiče funkcionisanja fiskalnog sistema i uključivanja jasne distinkcije i podele između obaveza koje postoje između transfera i onoga što je finansijska pomoć EU.

U članu 25. Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije, posle člana 5. uvodi se jasno definisanje da lokalne uprave moraju da uključe ovu kategoriju kao posebnu kategoriju. Lokalne uprave po Zakonu o budžetskom sistemu i u fiskalnom poretku su sastavni deo Republike Srbije. Kada govorite o lokalnim upravama, regionalnom razvoju, onda moramo da znamo da je to opšta država koja funkcioniše. Vidite jasnu odgovornost republičke administracije i Vlade Republike Srbije prema opštinama. Kako to vidite? Pre svega vidite na realnim pokazateljima koji se ne svode samo na reči, već na izdvajanja.

Ako u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu na ekonomskoj klasifikaciji transferi ostalim nivoima vlasti imate rast od 8,3% to su finansijska sredstva koja su rezultat funkcionisanja fiskalnog poretka Vlade Srbije, ali koja podrazumevaju da u narednoj godini 2018. godini 10% više sredstava prebacimo lokalnim upravama. To svakako govori o jednoj odgovornoj i funkcionisanju Vlade na osnovu rezultata.

Takođe, porezi na zarade koji su izvorno primarni prihod lokalne uprave rastu, i sve to se najbolje vidi na deficitu, odnosno suficitu koji imamo na budžetu Republike Srbije u 2017. godini. Kada imamo suficit na nivou republike, republičkog budžeta od 0,6%, a na nivou opšte države u kome su uključene i lokalne uprave 0,7%, onda to govori o opštem funkcionisanju fiskalnog poretka i makroekonomske stabilnosti.

Na član 4. amandman je podneo Aleksandar Martinović. Izvolite.
Da li želite da obrazložite amandman? (Da.)

Hvala, predsednice, gospođo Gojković.

I ovaj amandman je u funkciji kvalitetnijeg sistema odbrane Republike Srbije. Želim da pohvalim Vladu Republike Srbije i resornog ministra odbrane na naporima koji su do sada učinili da imamo jednu efikasniju, bolje otpremljenu, modernu Vojsku Srbije, koja je spremna da brani suverenost i nezavisnost Republike Srbije. Ali, ono što takođe, želim da istaknem i da se nadovežem na izlaganje mog uvaženog kolege Miodraga Linte, je da konačno imamo vojsku koja je spremna i sposobna da ne dozvoli da se Srbima bilo gde u regionu ponove zločinačke operacije, kao što su „Bljesak“ i „Oluja“.

Dakle, da imamo vojsku koja je spreman da brani i granice Republike Srbije, ali da bude garancija da se Srbima koji žive u susednim državama neće desiti ono što im se dešavalo tokom 90-ih godina.

Ubeđen sam da će Vlada Republike Srbije koristeći na racionalan način budžetska sredstva stvoriti dodatni prostor da se u 2018. godini Vojska Srbije dodatno opremi kvalitetnim naoružanjem i da ćemo imati onakvu vojsku kakvu smo imali na početku 20. veka, vojsku koja je oslobodila neoslobođene srpske krajeve i da ćemo konačno imati vojsku sa kojom ćemo moći da se ponosimo, kao što se ponosimo i danas. Nadam se i ubeđen sam i dok SNS bude na vlasti da više nećemo imati za ministra odbrane ljude koji su uništavali naše tenkove, koji su uništavali naša artiljerijska oruđa, koji su uništavali naše protivraketne sisteme, koji su se na tome obogatili, a vojska siromašila i pri tome nije se našlo prostora za rešavanje egzistencijalnih pitanja i vojnika i oficira i pripadnika MUP i odgovarajućih bezbednosnih službi.

Na član 4. amandman je podneo Miodrag Linta.
Da li želite da obrazlažete? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Da li želite da obrazlažete? (Da.)
Đorđe Komlenski. Izvolite.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.

Kao što sam rekao borbom protiv siromaštva na način kako ga vodi Vlada Republike Srbije mi jesmo zadovoljni, ali obzirom da se i član 4. kao i prethodni članovi na koje smo ovo predlagali, odnosi na lokalnu samoupravu, a gde imamo primera da do 2016. godine, ne da ništa nije valjalo, nego je bila katastrofa, kao što je to bilo kod gradonačelnika Smederevske Palanke koji je u siromaštvo za više stotina miliona dinara neisplaćenih plata oterao gomilu radnika, tako smo to imali isto i kod žutog preduzeća u Vojvodini.

Naime, fondove koji su bili namenjeni za subvencije koristili su navodno uvođenje nekih novih tehnologija, pa je tako neka brokerska kuća „Aleksandar“ dobila ogromna sredstva za uvođenje tehnologije koju nikad nismo videli da je uvedena, ali zato je ona tu subvenciju vraćala u nekoliko navrata i na različite načine koji su potpuno, ne neprihvatljivi, nego nenormalni.

To što je nenormalno je to da su vraćali kroz isporuke antifriza poljoprivrednim, mašinskim i tehničkim školama. Nekih 7500 litara antifriza, pa onda 10000 sredstava za poliranje i zaštitu guma istim tim školama. Čije li su gume đaci polirali sa 10000 litara, to zaista nikome nije jasno. Verovatno ovaj antifriz da su prosuli u Dunas nikada se led ne bi uhvatio na Dunavu. Što znači da ovo služilo samo pranju para.

Žutom preduzeću i njegovom OUR-u u Vojvodini ni to nije bilo malo, nego su to proširili pa su na red došla i pozorišta, muzeji, galerije, pa je samo njima isporučeno još nekih desetak hiljada litara, što antifriza, što tečnosti za pranje stakla. Gde je sve to završilo možemo samo da slutimo, a da li su prali prozore, ne verujem, ali verujem da su na ovaj način oprali milione koji su završili u njihovim džepovima.

Upravo iz tog razloga, ovakav amandman, da to nikome više nikad ne padne na pamet. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se tiče unapređenja efikasnosti finansijskih institucija u Republici Srbiji. Obično građani Srbije, kada neko kaže finansijske institucije pomisle da su to samo banke. Nisu samo banke, to su i penzioni fondovi, fondovi zdravstvene zaštite, Agencija za osiguranje depozita i potrebno je da sve ovo zbog predvidivosti privrednog okruženja i ambijenta u Republici Srbiji funkcioniše u najboljoj mogućoj meri.

Međutim, za razliku od nas, postojale su ranije određene finansijske institucije koje su neki smatrali svojim privatnim finansijskim institucijama iako su bile u državnoj svojini.

Tako da, recimo, imali smo dve banke koje su bile u državnoj svojini. Jedna se zvala „Agrobanka“, druga se zvala „Razvojna banka“ Vojvodine. Utvrđeno je da je šteta od nenaplativih potraživanja negde oko 600 miliona evra, pa bih ja hteo da pitam sve nadležne ministre – koliko penzija može da se isplati za 600 miliona evra? Koliko kilometara autoputa može da se napravi za 600 miliona evra? Koliko kilometara pruge može da se napravi ili rekonstruiše za 600 miliona evra, koje su ovi pokrali do 2012. godine i „žutog preduzeća“? Koliko predškolskih ustanova može da se napravi za 600 miliona evra?

I još jedno pitanje – da nije pokradeno tih 600 miliona evra, da li bi Vlada Aleksandra Vučića 2014. godine morala da primenjuje mere fiskalne konsolidacije, tj. da jedan deo penzionera ima umanjene penzije o čemu pričamo i danas?