Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite, kolega Orliću.

Pitanje razvoja Srbije gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista jeste u bliskoj vezi sa pitanjima rasta BDP-a o kojem smo mi razgovarali danas. Činjenica je da taj rast ni u jednoj godini, nakon 2012. godine, pa na ovamo nije nikada došao do tog katastrofalnog nivoa koji je bio lošiji od minus 3,1 ili dva, koji je svakako mogao da se podiči i pohvali bivši režim. Dakle, kada se danas govori o tom rastu, uvek se valja podsetiti tog njihovog rezultata.

Inače, kada govorimo o regionu i kada poredimo neke podatke, cifre i vrednosti, treba uvek imati u vidu da pored tog rasta koji je danas realan i koji je prošle godine, primera radi, bio realnih 2,8%, ove godine realnih oko 2%, naredne, računa Vlada 3,5%, a kažu i naši prijatelji iz EU, ali i Fiskalni savet da je sasvim izvesno da će biti i četiri.

Treba uvek imati na umu da postoje drugi parametri poput recimo, pitanja nezaposlenosti. Kada govorimo o nezaposlenosti, ona jeste realno smanjena, ona je drastično smanjena sa stope od oko 25% mi smo došli do stope od oko 12% sa strateškim ciljem da se ona spusti ispod vrednosti 10% koja se smatra dobrom po evropskim standardima, i kada govorim o regionu i u najširem smislu, ne bi bilo loše napraviti poređenje Srbije i ostalih država tog regiona u najširem smislu, ispostaviće se da možda samo dve države koje pripadaju EU stoje bolje od Srbije danas, sve ostale su lošije, uključujući ponovo i države EU.

Na samom kraju, adekvatan odnos prema infrastrukturi, pominjale su se i upotrebne dozvole, da se ne radi kao što je recimo radio grad Beograd pod upravom žutog tajkuna Đilasa, na primeru mosta na Adi koji od tada nije obezbedio upotrebnu dozvolu. Uzgred budi rečeno, čestitam i ovom prilikom Draganu Đilasu i njegovom posilnom Šapiću što su im se pridružili u zajedničkom grčenju i Jeremić i Janković zvanično danas.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Markoviću, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Na član 6, kao što ste rekli Predloga zakona o izmenama i dopuna Zakona o budžetskom sistemu sam podneo amandman i on glasi, dodaje se novi stav koji glasi: „planiranje, priprema, donošenje, izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri bude u funkciji modernizacije Republike Srbije“.

Kao što sam već istakao, mi iz SNS, smatramo da je modernizacija javne uprave jedan od prioriteta, a naročito kada je reč o lokalnim samoupravama, odnosno opštinama i gradovima. U tom smislu, ne mislim samo na funkcionere lokalnih samouprava, dakle, predsednike opština, članove veća, itd, već mislim i na rukovodstva javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač lokalna samouprava, tj. Skupština opštine. Već sam pominjao jedanput opštinu Vračar kao primer zloupotreba i nedomaćinskog upravljanja od strane DS koja je dugo vladala tom opštinom. Ali, ono što se dešavalo u Javnom preduzeću za upravljanje poslovnim prostorom Vračar, to je jedan skandal zaista velikih razmera.

Naime, oni su dozvolili da se stotine miliona dinara potraživanja ostane nenaplaćeno, dakle, 422 miliona dinara je ostalo nenaplaćeno uzastarenju. Ukupan minus je mnogo veći i on iznosi 780 miliona dinara, ali je 422 miliona nešto zbog čega smo morali da se oprostimo od toga, kao nenaplativo. Nisu utuživali, nisu slali opomene, nisu preduzeli nikakva sredstva, odnosno nikakve mere obezbeđenja u tom smislu, a sasvim je sigurno da to nisu radili iz neznanja ili nestručnosti, već je u pitanju bio organizovani lopovluk i dobro je što je podneta krivična prijava. Nadam se da će se istražni organi pozabaviti time, da će se istragom utvrditi da li su dobijali naloge od čelnika tadašnje opštine Vračar. Zahvaljujem.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Martinoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, intencija amandmana da se podrži politika Vlade Republike Srbije, da se više sredstava ulaže u opremanje Vojske Srbije. Evo, nekoliko podatka koji ilustruju da je ta politika zaista realna i ostvariva, pod uslovom da vodite realnu ekonomsku i fiskalnu politiku.

U 2015. godini za plate zaposlenih u Ministarstvu odbrane bilo je izdvojeno 23 milijarde 145 miliona dinara, u 2016. godini takođe 23 milijarde, u 2017. godini 24 milijarde 46 miliona i u 2018. godini biće izdvojeno 25 milijardi 827 miliona dinara. Ono što takođe ohrabruje jeste činjenica da se iz godine u godinu povećavaju budžetska sredstva koja se odnose na mašine i opremu, a to u prevodu znači da bi običan način razumeo, u kvalitetnije naoružanje Vojske Srbije. Dakle, iz godine u godinu se ulaže sve više. U 2014. godini bilo je izdvojeno za ove namene milijardu i 580 miliona dinara, u 2015. godini dve milijarde 959 miliona dinara, u 2016. godini tri milijarde 577 miliona dinara, u 2017. godini tri milijarde 705 miliona dinara i u 2018. godini biće izdvojeno, rekordnih 11 milijardi 141 milion dinara.

Želim da čestitam Vladi Republike Srbije na postignutim rezultatima i želim im puno sreće u daljem opremanju i jačanju naše jedine Vojske Srbije.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice Kovačević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, naš narod ima izreku – bilo ne ponovilo se reforma pravosuđa iz 2008. godine. Govorim u kontekstu budžeta, u kontekstu amandmana koji sam podnela, a koji govori o traženju veće finansijske i bolje finansijske osnove za pravosudni sistem Republike Srbije.

Vidite, u to vreme nastalo je mnogo troškova za našu državu. Troškove je snosila država, a samim tim građani su bili u lošem položaju. Naime, novoizabrane sudije bili su aktivisti DS, zahvalni partiji koja ih je predložila, lojalni čelnicima te partije, ljudima koji su tada vodili DS, podložni njihovim uticajima u donošenju odluka, pa se nisu mnogo rukovodili zakonima već partijskim instrukcijama i na taj način doveli do neujednačene sudske prakse koja je imala teške posledice i dugoročne posledice i za državu i za građane. Predmeti u kojima su oni nestručno, neprofesionalno i vrlo često naručeno presuđivali izazvali su nove troškove, a građani su ni krivi ni dužni snosili posledice.

Sve se to negativno odrazilo na budžet naše države i problem se prenosio iz godine u godinu, jer se radilo o visokim sumama. Ovim amandmanom želim da ukažem na tesnu vezu između budžeta naše zemlje i pravosudnog sistema i na neke stvari koje ova zemlje nikada ponovo ne bi trebalo da doživi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem se.

Pre nego što krenem na amandman, hteo bih da kažem da pitanje mog kolege iz opozicije zašto finansirano iz budžeta za 2018. godinu, finansiramo izgradnju puta, autoputa Niš prema Draču, a ne Moravski koridor, u stvari suštinski oslikava razliku perioda u kome vlada SNS i perioda u kome je vladalo žuto preduzeće. U vreme žutog preduzeća nisu ni mogli da pričaju o tome šta će da grade, jer nisu ništa gradili pošto nije bilo uopšte novca u budžetu za takve stvari.

Dakle, govorio bih o jednoj važnoj investiciji za Grad Novi Sad koja će biti finansirana u iznosu od 200.000.000 dinara iz budžeta Republike Srbije za 2018. godinu, a radi se o naučno-tehnološkom parku. Ovaj projekat se delom finansira iz kredita Evropske investicione banke, a vrednost ugovora je nešto veća od 12.000.000 evra.

Osnovni cilj je poslovna infrastrukturna podrška malim novoosnovanim inkubator preduzećima, čija su delatnost inovacija u oblasti naučnih istraživanja, kao i investicije visokotehnoloških kompanija u investiranje i razvoj. Inkubator preduzeća moći će da koriste usluge naučno-tehnološkog parka po povoljnijim uslovima, tokom prve tri godine od njihovog osnivanja, što će značajno doprineti njihovoj održivosti i razvoju na tržištu. Gradiće se zgrada od 29.000 metara kvadratnih, od čega će 10.000 metara kvadratnih biti za učionice i laboratorije Fakulteta tehničkih nauka, a ostatak kompanijama koje su proizašle iz Fakulteta tehničkih nauka i koje će zaposliti još oko 3.000 novih inženjera.

Izgradnja ovog objekta je izuzetno značajna, jer će doprineti zapošljavanju novih asistenata, ali i obrazovanju inženjera u IT sektoru, koji su nam svakako potrebni.