Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Rakonjac.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, član 7. Zakona o budžetskom sistemu govori i definiše finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje.

Naime, sve one aktivnosti u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite koje nisu definisane i koje nisu finansirane republičkim transferom i budžetom, mogu biti finansirane ukoliko se adekvatno planiraju i realizuju u skladu sa Zakonom na nivou lokalne samouprave.

Takođe, vezano za socijalnu zdravstvenu zaštitu mogu reći i samim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti je definisano da na nivou AP, na nivou grada ili pak na nivou lokalne samouprave mogu biti planirani i sprovedeni projekti koji su vezani za zdravstvenu ili socijalnu zaštitu koji bi obuhvatili određene grupe stanovništva, ovde je reč najčešće o marginalnim grupama stanovništva, ali mogu biti obuhvaćene i određene bolesti koje su karakteristične za određeni region, tačnije endemske bolesti.

Ono što mogu reći vezano za ovaj amandman i za ovu problematiku, a tiče se nekog lokalnog nivoa, jeste daću primer Doma zdravlja Prokuplje, gde se finansira projekat „Pomoć u kući“, u suštini reč je o jednom gerontoprojektu, projektu pomoći starim licima i o jednom rekao bih, vrlo plemenitom projektu.

Takođe, finansira se i boravak dece sa posebnim potrebama u dnevnom boravku „Sunce“. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik LJiljana Malušić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima iz ministarstava, dame i gospodo poslanici, moj amandman glasi – planiranje, priprema, donošenje, izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi razvoj obrazovanja u Republici Srbiji. Cilj amandmana je da se zakonskim rešenjem osnaži i unapredi razvoj obrazovanja u Republici Srbiji.

Da bi se osnažio i unapredio razvoj obrazovanja u Republici Srbiji, neophodno je imati više sredstava iz budžeta. Po prvi put je posle 20 godina budžetom planirano najveće povećanje za Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja od 21 milijardu dinara. Nikada se više nije ulagalo u prosvetu i nauku. Srpska napredna stranka ulaže u izgradnju, opremanje i renoviranje škola, u obavezno osnovno obrazovanje romske populacije, što je predviđeno i Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2020. godine, zatim, za uvođenje informatike od petog razreda osnovne škole, uvođenje dualnog obrazovanja zarad bržeg nalaženja posla. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u funkciji privrednog razvoja svakako je saradnja Srbije i Kine, čiji zajednički projekti u ovom trenutku iznose oko šest milijardi dolara.

Nedavno na Samitu Kine i 16 zemalja centralne, istočne Evrope, potpisani su veoma važni ugovori. Izdvojio bih Dalekovod Obrenovac – Novi Beograd. Dakle, potpisan je ugovor o izgradnji toplo-dalekovoda Obrenovac – Novi Beograd i to će biti sigurno novi, dobar zajednički projekat srpskih i kineskih kompanija. Toplovod će biti dug 26 kilometara, a ugovor je vredan 190 miliona evra. Korišćenjem tople vode iz TENT-a za grejanje Novog Beograda godišnje će se uštedeti 43 miliona evra na uvozu gasa koji koriste Beogradske toplane. Za one kritičare i bivši režim projekat - šta to beše ušteda, šta to beše.

Takođe, na ovom događaju potpisan je i komercijalni ugovor o nastavku autoputa Preljina – Požega, što je za nas u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu od izuzetnog značaja, za privredu i turizam Zlatiborsko i Moravičkog značaja. Onim kojima na tom autoputu samo smetaju naplatne rampe, oni trebaju da znaju da su upravo oni kao deo bivšeg režima bili najveća rampa za napredak naše zemlje ka boljoj budućnosti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Član 7. narodni poslanici. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetskom sistemu na član 7. suštinski se tiče pitanja fiskalnog poretka Republike Srbije jer fiskalni poredak Republike Srbije ne može da funkcioniše ako nemate parametre fiskalne stabilnosti, parametre makroekonomske stabilnosti. Bez investicija ta dva parametra gube svaki smisao.

Vlada Republike Srbije je omogućila fiskalnom konsolidacijom prethodne tri godine da u budžet za 2018. godinu uđemo sa nikad većim investicijama. To je pravi razvojni budžet. Nije onakav razvojni budžet kakav smo slušali u godinama iza nas. Kada imate 128 milijardi za kapitalne izdatke, što je 36,1% više nego što ste imali u budžetu za 2017. godinu i kada imate u subvencijama još negde oko 35 milijardi, što ukupno čini 174 milijarde investicija, onda to govori koliko je ovaj budžet razvojni i koliko on sa pre svega investicijama u oblasti javnog sektora pomaže razvoj BDP i rast BDP zasniva se na ličnoj potrošnji koju podižemo pre svega povećanjem plata u javnom sektoru, povećanjem penzija, ali istovremeno ne možete očekivati da BDP raste a da nemate državna ulaganja. Sa ulaganjima od preko 170 milijardi, odnosno 625 milijardi u narednom vremenskom periodu koji je dve, tri godine Srbija stvara prave uslove za razvoj svoje ekonomije, rast i razvoj ekonomije je suština, a bez investicija svakako to nije moguće. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.

Ja ću govoriti o jednom problemu koji je vezan za ovaj amandman, odnosno tiče se rešavanja problema proteranih Srba iz hrvatskih gradova.

Naime, jedan od dokaza proustaškog karaktera režima Franje Tuđmana jeste činjenica da su hrvatske paravojne formacije posebno tokom 1991. i 1992. godine minirale u klasičnim terorističkim akcijama preko 10 hiljada srpskih kuća, lokala u desetinama hrvatskih gradova. Čuvena po zlu „kristalna noć“ u Zadru, zatim rušenje kuća, miniranje kuća srpskih u Gospiću, u Sisku, u Karlovcu, u Osijeku, posebno ističem Bjelovar gde je minirano preko 600 srpskih kuća.

Naime, da je u pitanju bio državni terorizam pokazuje sledeća činjenica, tadašnji zamenik načelnika policijske uprave Bjelovar, Hrvat Ivan Srnec, častan čovek je naložio da se pokrene istraga za miniranje srpskih kuća u Bjelovaru. Nakon nekoliko dana i njegova kuća je minirana. To je najbolji dokaz da i oni časni ljudi hrvatske nacionalnosti, policajci nisu mogli da vrše svoj posao.

Srbi koji su izgubili, čije su kuće i poslovni lokali srušeni su prema članu 180. hrvatskog zakona o obaveznim, odnosno obligacionim odnosima počeli da podnose tužbe za naknadu štete. Počeli su to da rade već 1993. i 1994. godine. Hrvatski sudovi nisu reagovali. Godine 1996. posle rata na inicijativu tadašnjeg državnog odvjetnika Hrvatske, poznatog srbomrsca Šeksa hrvatski sabor je ukinuo član 180. i time onemogućio da Srbi dobiju naknadu štete sudskim putem.

Nažalost, dobar deo ljudi je nagovaran od strane advokata i krenuli su da tuže državu Hrvatsku i izgubili su sudske postupke. Dajem primer samo jedne porodice, a takvih je nažalost na hiljade porodica. Dušan i Ana Kundak, minirana im je kuća u Lipiku od 200 kvadrata i kuća u Filip Jakovu kod Šibenika od 100 kvadrata. Izgubili su sudske postupke pred županijskim sudom u Bjelovaru. Ne samo da nisu dobili naknadu štete, nego Dušan i Ana Kundak su morali da plate 20 hiljada evra sudskih troškova za sudski postupak za miniranu kuću u Lipiku, a 15 hiljada evra za sudski postupak za miniranu kuću u Filip Jakovu kod Šibenika. Dakle, ukupno 35 hiljada evra da plate sudskih troškova, što su se usudili da tuže hrvatsku državu.

To govori o karakteru hrvatske države koja je danas članica EU. Dušanu i Ani Kundak se oduzima, odnosno oduzimaće se do kraja, smrti po jedna trećina penzija, a radi se sada o dve ruine, živa leša koji ne mogu da shvate da ne mogu ostvariti svoja prava. Dušan i Ana Kundak su se ponadali da su iscrpeli sva pravna sredstva u Hrvatskoj, dakle, prošli su opštinski i županijski, ustavni, vrhovni sud, da će ostvariti svoja prava pred Evropskim sudom u Strazburu.

Nažalost, i tamo su doživeli veliko razočaranje jer je Evropski sud u Strazburu stao na jedno licemerno stanovište. Naime, sud je rekao – sve tužbe koje dolaze iz Hrvatske, a kojima se tretiraju događaji pre ratifikacije Evropske konvencije o ljudskim pravima u Hrvatskom saboru, a to je bio novembar 1997. godine, Sud neće razmatrati. Ispada da ljudska prava za Srbe u Hrvatskoj važe samo od novembra 1997. godine, na dalje, a dobro znamo da sve što se dešavalo Srbima, dešavalo se do 1995, 1996. godine. Hvala.