Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Molim da najpre saslušamo himnu Republike Srbije.
(Intoniranje himne)
Zahvaljujem se Akademskom horu KUD „Udruženje penzionera“ grada Novog Sada.
Po osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 126 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali molim da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 156 narodnih poslanika, sada već 161 narodni poslanik.
Kako je danas utorak, otvaram mogućnost da predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa zatraže obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala predsednice.

Na današnji dan je 50 dana od ubistva Olivera Ivanovića. Pedeset dana porodica Olivera Ivanovića i građani Srbije nisu dobili odgovor ko je ubio Olivera Ivanovića.

Moje pitanje je ministru policije, predsednici Vlade – ko je ubio Olivera Ivanovića?

Moje pitanje je ministru policije, sekretaru Biroa za službe bezbednosti - šta je pisalo, šta je Oliver Ivanović rekao i na koga je ukazao kao pretnju po svoju ličnu bezbednost?

Mislim da porodica i građani Srbije zaslužuju da dobiju odgovor šta je država, ako već ne možemo da vodimo istragu o tome ko su bili neposredni izvršioci ubistva, onda možemo porodici i građanima Srbije i dužni smo odgovor - ko je od strane Olivera bio označen kao pretnja za njegovu bezbednost i šta je na osnovu saznanja da takve pretnje postoje država Srbija preuzela?

Da li je, a znamo da nije, onda bar da saznamo odgovor zašto nije ništa preduzeto da se pojačaju mere bezbednosti i da se spreči zločin koji se desio pre 50 dana?

Svestan sam i sumnjam da ću dobiti odgovor na ovo pitanje postavljeno ovako. Verujem da će i druge kolege zatražiti odgovor na ova pitanja. Znam da su podnete inicijative za formiranje anketnog odbora. Mi ćemo to podržati i žao mi je što je danas, čini mi se, ova Skupština jedino mesto u kome se još u ovom tragičnom slučaju govori.

Drugo pitanje je za predsednika Vlade i ministra finansija – zašto država Srbija nije preduzela ništa da napravi promene u svom radu, da usvoji preporuke koje je Uprava za sprečavanje pranja novca još u julu mesecu 2016. godine poslala Vladi kao obavezu Srbije da pred Međunarodnom organizacijom za borbu protiv pranja novca država Srbija se legitimiše kao zemlja u kojoj nije moguće pranje novca iz koga se finansira korupcija i kriminal, kao i terorizam?

Zašto to nije urađeno duže od godinu i po dana, što je za posledicu imalo da je pre nekih mesec dana država Srbija se našla kao jedina zemlja sa evropskog kontinenta u društvu još deset zemalja, kao što su Irak, Sirija, Jemen, Etiopija, Tunis, zemlje koje su označene od Međunarodnog tela za borbu protiv pranja novca kao zemlje koje su rizične i koje ne ispunjavaju standarde za sprečavanje pranja novca kojima se finansira korupcija, kriminal i terorizam?

Godinu i po dana preporuke Uprave su stajale u Vladi. Godinu i po dana preporuke i akcioni plan koji su predloženi od strane Uprave nisu razmatrani od strane Vlade Republike Srbije.

Tek u februaru mesecu se načelno neko iz Vlade pred ovim telom obavezao da će država Srbija preduzeti ono što se obavezala, a što nije uradila duže od godinu i po dana. Posledica toga je danas, gospodo koji volite razne svetske liste na kojima se Srbija nalazi na ovom ili onom mestu, je da smo jedina, ponavljam, zemlja iz Evrope na ovoj sramnoj listi, jedino iz razloga što Vlada nije htela ništa da uradi. Moje pitanje je – zašto Vlada nije htela da uradi i preduzme mere za sprečavanje pranja novca kojima se finansira korupcija, kriminal i terorizam? Hvala.

Hvala.
Reč ima Jovan Jovanović.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje ću uputiti predsedniku i ministru spoljnih poslova, gospodinu Dačiću i u vezi je sa održanim lokalnim izborima, oko kojih se još nije ni slegla prašina, a odnosi se na njihovu izjavu da će ubuduće Srbija na bazi reciprociteta tražiti i slati, u stvari, posmatrače na izbore u sve one zemlje koje su poslale posmatrače i na izbore kod nas. Imajući u vidu broj zemalja koje su poslale posmatrače, kao i broj posmatrača koje su poslali, ovo bi svakako bio nepotreban trošak, pa bih zato zamolio pre svega ministra spoljnih poslova da obrazloži kakvi su planovi u vezi sa tim.

Umesto da se šalju posmatrači na izbore u razvijenim demokratskim zemljama, bolje bi bilo da se Vlada pozabavi otklanjanjem svih problema i negativnih trendova zbog kojih smo mi posmatrani. Ovde ću se nadovezati delimično na ono što je prethodno gospodin Đurišić govorio, znači, da se otklone oni problemi na koje ukazuju i izveštaji prestižnih međunarodnih organizacija na kojima Srbija nažalost pada. To su izveštaji transparentnosti „Transparens Internešnala“ gde joj se indeks percepcije i korupcije povećao, odnosno padamo na toj listi, zatim „Fridom Hausa“ koji ukazuje na dalje slabljenje demokratije u Srbiji, pogotovo u oblasti medija, pravosuđa, finansiranja političkih partija, zatim reportera bez granica, koji naravno ukazuje na probleme u oblasti medija, i na kraju ovo što je gospodin Đurišić napomenuo, to je stavljanje na crnu listu kada je u pitanju pranje para organizacije „FAT“.

Našli smo se dakle u društvu država poput Iraka, Jemena i Sirije, što sigurno negativno utiče na imidž Srbije u svetu i na ugled. Pitanje je kako će se to odraziti na spoljnu politiku i spoljne ekonomske odnose i na privlačenje stranih investicija i da li su nam sada prioriteti privlačenje investicija iz zemalja gde su sredstva sumnjivog izvora i porekla?

Bez rešavanja ovih problema koji su srži poglavlja 23 i 24 neće biti moguć ni suštinski napredak ka EU, a podsetiću da je i u prvoj rečenici svog ekspozea premijerka to navela kao strateški prioritet ove Vlade.

Sledeće pitanje je za ministra obrazovanja i nauke, kada će biti konačno raspisan konkurs za naučnoistraživačke projekte? To je veoma složen problem i već godinama se radi na osnovu starih projekata koje ste istakli 2013. ili 2014. godine. Zbog toga mladi ljudi, mladi istraživači, mladi talentovani ljudi ne mogu da uđu na projekte, odnosno mogu da uđu na projekte samo ukoliko je zamena. Znam da je pre nekoliko nedelja konačno raspisan konkurs za prijem mladih istraživača na projekte, međutim ti kriterijumi koji su nejasni, koje je raspisalo ministarstvo i nije data glavna reč rukovodiocima projekta koji najbolje znaju kakav profil mladih istraživača je njima potreban.

Osim ovog problema imamo i problem evaluacije, da već godinama Ministarstvo nije izvršilo tu evaluaciju, a da se zarade obračunavaju na osnovu interne kategorizacije, ne na osnovu prethodnih rezultata. Zbog toga istraživači ne mogu da napreduju iz jedne kategorije u drugu, što dovodi do daljeg pritiska i odlaska naših stručnih ljudi u inostranstvo, a bez nauke i istraživanja nema napretka ni u jednoj modernoj zemlji.

Takođe ne postoji podrška ni za međunarodnu saradnju, zbog čega propuštamo prilike da utičemo na one međunarodne projekte kao što je „Horizont 2020“, da utičemo na njihovu sadržinu i prilagodimo u što većoj mogućoj meri našim potrebama. Pitanje za ministra poljoprivrede, imajući u vidu poplave koje imamo u Nišavskom okrugu i vanredno stanje u Zaječaru, Prokuplju i Doljevcu i naročito imajući u vidu izjavu Gorana Puzovića, direktora „Srbijavode“, koji je upozorio da se na Alpima nalaze velike zalihe snega i ako dođe do naglog topljenja snega suočićemo se sa velikim poplavama, šta je učinjeno po tom pitanju?

Za kraj, ponovo za ministra Dačića, kada će konačno u skupštinsku proceduru doći zakon o spoljnim poslovima? On je na Odboru za spoljnu politiku pre godinu i po dana to najavio, još se nije dogodilo, a njegov prethodnik Ivan Mrkić je 2013. godine takođe to najavio. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dijana Vukomanović.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje upućeno je ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću povodom brojnih neregularnosti koje su uočene na dan izbora u gradu Beogradu. Dakle, ove neregularnosti su prijavili registrovani posmatrači izbora i isto tako i predstavnici izbornih lista koje su učestvovale na izborima, a isto tako i građani i one su publikovane u javnosti.

Ova obaveštenja tražim zato što je došlo do fizičkih napada na pojedinim biračkim mestima upravo pomenutih registrovanih posmatrača i pojedinih građana. Takođe su uočena vođenja paralelnih spiskova građana birača, što otvara sumnju na neovlašćen uvid i zloupotrebu jedinstvenog biračkog spiska, a takođe se postavlja i sumnja u veliki broj prijave prebivališta na teritoriji Grada Beograda iz drugih opština i gradova širom Srbije.

Zato tražim od ministra Stefanovića da iz zapisnika koje su sačinili na uvidu predstavnici Policije iz policijskih uprava na teritoriji Beograda, konkretno na dva biračka mesta, dostavi objašnjenja i obaveštenja. Konkretno na biračkom mestu br. 1 na Novom Beogradu u prostorijama Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ u ulici Brodarska br. 3 i na biračkom mestu br. 66 na Zvezdari, MZ Novo Mirijevo 2, Mirijevski Venac br. 20, tu su fizički povređeni posmatrači CRTA, došlo je do fizičkog obračuna i incidenta i pozvana je policija i sigurno se na osnovu sačinjenog zapisnika intervencije policije mogu izvući podaci i objašnjenja.

Takođe, na Zvezdari su i druge, osim CRTA kao registrovanog posmatrača izbora i predstavnici izbornih lista „Inicijativa Ne davimo Beograd“, DS, Pokret „Dosta je bilo“ su prijavljivali neregularnosti.

Dakle, konkretno pitanje za ministra Stefanovića, pod jedan, koliko prijava prebivališta na novoj adresi stanovanja su registrovane na teritoriji Grada Beograda i koliko je odjava prebivališta na teritoriji Republike Srbije, iz kojih opština i gradova bilo registrovano u MUP Srbija u periodu od 1. septembra 2017. godine do 4. marta 2018. godine?

Pod dva, koliko novih ličnih karata je izdato u periodu 1. septembra 2017. godine do 4. marta 2018. godine na teritoriji PU Grad Beograd?

Moje drugo pitanje upućeno je ministru državne uprave i lokalne samouprave Branku Ružiću, budući da je on zadužen, odnosno njegovo resorno ministarstvo je zaduženo za vođenje jedinstvenog biračkog spiska, da ministar Ružić dostavi objašnjenja i obaveštenja o broju novoupisanih i izbrisanih građana iz biračkog spiska u periodu od 1. septembra 2017. godine do 4. marta 2018. godine na teritoriji Beograda i u tri opštine gde su se takođe održavali lokalni izbori, dakle u Boru, Aranđelovcu i Sevojnu.

Pod broj dva, koliko poziva građana je bilo na dan izbora, to je pitanje za gospodina Ružića, 4. marta 2018. godine u Beogradu iz tri opštine gde su se održavali lokalni izbori, Boru, Aranđelovcu i Sevojnu, na dežurne telefone Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koje su pritužbe bile i šta je Ministarstvo konkretno uradilo, intervenisalo iz obima svojih nadležnosti u slučaju neregularnosti?

Zašto su ova obaveštenja i objašnjenja važna i sumnja se na povredu odredbi Krivičnog zakona, odnosno krivičnih dela protiv slobode prava i čoveka i građanina, dakle čitavog niza, koje su regulisana članovima 155. do 160. Povreda prava glasanja, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, zloupotreba prava glasanja, sastavljanje netačnih biračkih spiskova, sprečavanje održavanja glasanja i povreda tajnosti glasova. Tako, pitamo resorne ministre Stefanovića i Ružića za konkretne podatke o ovim neregularnostima, šta su oni konkretno preduzeli i šta će preduzeti da se ispravi pomenuta neregulisarnost u okviru nadležnosti njihovih resornih ministarstava.

Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.

Pitanje za ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića, Blagotić Nebojša, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom 27 godina je radio kao inspektor u Policijskoj upravi u Nišu, sve do 27. novembra 2015. godine, kada je bez ikakvog objašnjenja hitno, prevremeno penzionisan. Pored brojnih žalbi, pored odluke Upravnog suda u njegovu korist do danas nije vraćen na posao. Postavlja se pitanje ministru unutrašnjih poslova šta je pozadina sklanjanja policajca koji je raskrinkao narko mafiju i koji ima samo najbolje ocene i priznanja za svoj rad?

Naime, Blagotić Nebojša je bio nosilac predmeta u Policijskoj upravi Niš na osnovu kojeg je zaključno sa 25. septembrom 2015. godine uhapšeno 17 lica. U izveštaju pretpostavljenim koji je sačinio, naveo je da treba nastaviti kontrolu u Beogradu kod nekoliko privrednih društava i predao taj izveštaj 6. oktobra 2015. godine. Tadašnji direktor policije Milorad Veljović je ekspresno već sutradan 7. oktobra 2015. godine doneo rešenje o njegovom penzionisanju. S obzirom da je vlasnik jednog od privrednih društava koje je trebalo dalje kontrolisati, istovremeno i vlasnik jedne velike medijske kuće bliske SNS i prijatelj ljudi koji se nalaze u načelu SNS, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću da li je u stvari pravi razlog prevremenog penzionisanja jednog odgovornog policijskog službenika i jednog oca koji izdržava svoju porodicu i troje dece?

Gospodin Blagotić nije dopustio da njegov slučaj prođe tek tako i on je iskoristio sva pravna sredstva za žalbu. Po ulaganju žalbe na rešenje o penzionisanju, gospodin Blagotić je nastavio da radi i na osnovu predmeta koji je obrađivao dana 27. novembra 2015. godine podneo je novu krivičnu prijavu protiv direktora jednog privrednog društva u Nišu, zbog krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica, a u toj prijavi je navedena i sumnja da mu je u tome pomagao jedan član SNS iz Niša.

Istog tog dana, nekoliko sati od podnošenja ove krivične prijave, uručeno mu je rešenje po kome se njegova žalba na prevremeno penzionisanje odbija. Postavljam pitanje koje su to potrebe službe presudile u ovom konkretnom slučaju, naročito imajući u vidu da je gospodinu Blagotiću do ispunjenja opštih uslova za odlazak u penziju ostalo šest godina, da nije tražio penzionisanje, da se ne navodi razlog penzionisanja i da je u tom trenutku angažovan na važnim predmetima, da su na spisku za odlazak u penziju bile i neke kolege starije koje nisu dobile ovakvo rešenje?

Dana 1. decembra 2015. godine Blagotić je podneo tužbu Upravnom sudu u Beogradu, radi poništavanja rešenja žalbene komisije Vlade Srbije i predmet vratio na ponovno odlučivanje, nakon čega je žalbena komisija Vlade 13. novembra 2017. godine usvojila njegovu žalbu i poništila rešenje MUP o penzionisanju i dala nalog MUP da postupi po presudi Upravnog suda i rešenju žalbene komisije Vlade.

Uprkos tome, direktor policije nije postupio u skladu sa ovim, već je doneo novo rešenje o penzionisanju 1. decembra 2017. godine, te Nebojša Blagotić nije vraćen na posao.

Postavlja se pitanje kako je moguće da direktor policije ignoriše odluku Upravnog suda i nalog žalbene komisije Vlade? Postavljamo pitanje predsedniku Republike Srbije na koje nismo dobili odgovor već dva meseca. Da li vas je Zoran Korać još 2002. godine vrbovao da radite za američku obaveštajnu službu? Da li je isti čovek po vašem dolasku na vlast 2012. godine postao vaš savetnik u Vladi Srbije? Poznajete li Šon Ficpratnika, Dejvida Rouzmana i Bila DŽejmisona koji su vas dodeli Mikiju Rakiću da vam bude šef? Da li ste učestvovali u lociranju Ratka Mladića i da li su u vašem vinskom podrumu u Jajincima dovođeni ljudi koji mogu da pomognu u otkrivanju mesta skrivanja generala Mladića?

Zašto Haški tribunal traži izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića, a ne vas koji ste im bili šef u pravnom timu SRS za odbranu Vojislava Šešelja u Hagu? Da li vas je kao lidera opozicione SRS finansirala DS?

Zahvaljujem, vreme je prošlo.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam nekoliko konkretnih pitanja koja se tiču pre svega građana Srbije. Molim vas predsednice, ako mogu gospoda od prekoputa da ne dobacuju.

Prvo pitanje postavljam komandantu Štaba za vanredne situacije, gospodinu Nebojši Stefanoviću. Vidimo da je u tri okruga proglašena vanredna situacija zbog mogućih poplava. Godine 2014. Srbija je bila jedna od najugroženijih zemalja, takođe od poplava i nadam se da nam se to nikada više neće desiti. Preko 1.000 km puteva je uništeno, preko 80.000 ha obradive poljoprivredne površine je takođe uništeno. Moje pitanje je šta je Srbija koja ima istu Vladu od 2014. godine tj. od 2012. godine za ove četiri godine uradila kako bi obezbedila građane Srbije, kako bi obezbedila lokalne samouprave da nam se poplave više ne dese?

Čuli smo za najave šta nam se može desiti. Nadam se da do toga neće doći, da Srbija opet neće proći kroz 2014. godinu i da li je moguće da za četiri godine ova vlast ništa nije uspela da uradi kako bi zaštitila građane Srbije od poplava? Ništa nismo uradili na prevenciji. Što se tiče postupka lečenja, nadam se da neće doći do toga i da nam se poplave neće desiti kao 2014. godine.

Brinem naravno i za Smederevsku Palanku, gde smo mi 2015. i 2016. godine započeli sanaciju i regulaciju toka reke Jasenice i Kubružnice. Mi smo te 2014. godine u Smederevskoj Palanci imali 8.000 ha poplavljene obradive poljoprivredne zemlje, 1.000 domaćinstava je uništeno i uložili smo preko 300.000 evra za saniranje posledica od poplava. Danas, koliko čujemo, od 12 crpnih stanica koje štite Smederevsku Palancu, devet crpnih stanica i danas ne radi kako bi štitile građanstvo Smederevske Palanke od poplava.

Postavljam pitanje šta je Srbija kao zemlja uradila u poslednje četiri godine kako bi uradila nešto na prevenciji da nam se ne bi ponovila 2014. godina. Nadam se da nam se to neće desiti, jer vidimo da sada to čekamo potpuno nespremni.

Drugo pitanje poštovana predsednice, molim da dobijem odgovor koji sam postavio pre tri meseca, ne znam iz kog razloga. Nismo imali zasedanja Skupštine, verovatno zbog toga što to smeta vladajućoj većini da ostvari određeni izborni rezultat, ali tri meseca nismo zasedali, tri meseca nismo radili, ne našom krivicom, kada ću dobiti pitanje o privatizaciji tj. stečaju Fabrike „Goša“ šinska vozila, 300 porodica u Smederevskoj Palanci je ostavljeno bez posla. Trista porodica je ostavljeno bez primanja, 300 porodica je ostavljeno na milost i nemilost zbog bahatog i nestručnog rukovođenja, pre svega opštine Smederevska Palanka, zatim i Vlade. Šta će se desiti sa tim ljudima? Kakve veze ima sa privatizacijom „Goše“ šinska vozila brat premijerke Ane Brbanić?

Treće pitanje postavljam ministru Branku Ružiću, da li mi imamo možda novu raspodelu i nov izborni sistem. Postavljam pitanje šta predsednik opštine Pančevo, šta predsednik opštine Alibunar, šta predsednica opštine Kovin, šta predsednik opštine Opovo svakog dana radi u Smederevskoj Palanci?

Da li možda Smederevska Palanka nije dobila petoro ili šestoro predsednika koji su predsednici opštine Pančevo, Alibunar, Opovo i Kovačica? Šta oni rade svakoga dana u radno vreme sa službenim automobilima, čak sa automobilima Telekoma Srbije u Smederevskoj Palanci? Da li su oni možda nekakvom tajnom uredbom ministra Ružića imenovani da rukovode, zastrašuju i plaše građane Smederevske Palanke? Građani Smederevske Palanke su ponosni, ozbiljni, radni, vredni ljudi i neće dozvoliti da niko na njih utiče na taj način.

Šta u Smederevskoj Palanci radi gospodin Predrag Belić, predsednik opštine Alibunar koji je uhapšen, mesec dana je bio u zatvoru i, gledajte čuda, vraćen je da bude predsednik opštine Alibunar. Hvala.

(Radoslav Milojičić: Ti si, bre, sad izgubio. Samo ti ćuti.)