Molim vas, poslaniče, završili ste postavljanje pitanja, nemojte dobacivati. Budite ljubazni, barem ne na početku sednice.
Narodna poslanica LJupka Mihajlovska.

Hvala.

Prvo pitanje je za ministra unutrašnjih poslova – dokle se stiglo sa istragom o ubistvu Olivera Ivanovića, s obzirom na to da je to prošlo skoro dva meseca, a da javnost nema apsolutno nikakve informacije o tome?

Drugo pitanje je za ministra prosvete Mladena Šarčevića – da li će nešto preduzeti u pogledu formiranja komisije koja će ispitati sve u vezi sa plagiranim doktoratom Siniše Malog, još uvek aktuelnog gradonačelnika, s obzirom na to da se Ministarstvo umešalo, u vezi sa izborom rektora na Univerzitetu u Kragujevcu je reagovalo – da li će nešto preduzeti i po ovom pitanju?

Sledeće pitanje je za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića. Da li je tačno da ste zadužili vašu pomoćnicu Biljanu Barošević da pritisne organizacije koje se bave unapređenjem položaja osoba sa invaliditetom da prikupljaju sigurne ili, kako ih vi zovete, kapilarne glasove za SNS tokom izborne kampanje u Beogradu?

Dakle, prema informacijama koje mi imamo i koje smo dobili direktno od nekih osoba, te osobe su ucenjene time da neće biti finansirane od strane Ministarstva za rad u pogledu održavanja njihovih redovnih godišnjih programskih aktivnosti ako ne budu anketirale svoje članstvo, našle ljude koji će glasati za SNS, a u prilog tome ide i to da su morali da potpišu podršku javnih ličnosti koje su dale podršku SNS na izborima u Beogradu i samo su osobe sa invaliditetom potpisane kao funkcioneri ovih organizacija, dok su svi ostali potpisani sa svojim titulama i svojim zvanjima.

U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da se ove godine prvi put konkurs za finansiranje tih programskih aktivnosti nije raspisao krajem protekle godine u decembru kako bi od januara ove organizacije dobile finansijska sredstva, već se konkurs raspisuje tokom izborne kampanje. Još uvek nijedna organizacija nije dobila finansiranje, pretpostavljam da se čekalo da se vidi kakav će učinak biti. Dakle, da li Ministarstvo za rad ima veze sa ovim i šta ćete preduzeti po tom pitanju?

Takođe, pitanje za ministra Đorđevića je – koliko se osoba sa invaliditetom zaposlilo u 2017. godini, kakve kvalifikacije ove osobe imaju i na kakva radna mesta su zaposlena? Da li rade na otvorenom tržištu rada ili rade uglavnom po nekim centrima i pomenutim organizacijama koje se bave osobama sa invaliditetom? Koliki je budžet od penala koje poslodavci, odnosno biznis sektor plaća za svaku nezaposlenu osobu sa invaliditetom i na šta su te pare potrošene?

Pitanje za ministra zdravlja Zlatibora Lončara – da li je predviđeno prilikom izgradnje i rekonstrukcije Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj da se obezbedi i jedno odeljenje za odrasle pacijente koji se odmalena leče u Tiršovoj, a koji su podvrgnuti najsloženijim hirurškim intervencijama i koji boluju od retkih bolesti, kojima zaista niko osim stručnih lekara koji rade u Tiršovoj ne može da pomogne. Ove osobe se i nakon navršenih 18 godina leče u Tiršovoj, ali sve zavisi od dobre volje lekara koja svakako ne izostane, ali je proceduralno sve to veoma teško sprovesti. Moje pitanje još jednom je – da li će se voditi računa da se obezbedi jedno odeljenje i za odrasle pacijente?

Na kraju, opet pitanje za ministra Đorđevića i za predsednicu Narodne skupštine gospođu Maju Gojković – da li je tačno da je jedna od osoba koje su napale štand stranke Dosta je bilo i Dveri u Batajnica Aleksandra LJubojević? Da li je ona zaposlena u Narodnoj skupštini i da li vrši funkciju direktorke Centra za podršku osobama koje su bile izložene trgovini ljudima, a centar se nalazi pri Ministarstvu za rad i zapošljavanje? Toliko od mene. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u februaru 2016. godine ratifikovan je sporazum u Narodnoj skupštini između NATO pakta i Republike Srbije, tzv. IPAP. Sporazum Republike Srbije i NATO pakta o saradnji u oblasti logističke podrške predviđa slobodu kretanja i diplomatski imunitet svim pripadnicima NATO u našoj zemlji, kao i privilegije koje sleduju diplomatama po Bečkoj konvenciji. Omogućava im da sa našom vojskom razmenjuju poverljive informacije i opremu, a i široko otvara vrata za još čvršću saradnju Srbije i NATO, odnosno Alijansine organizacije za podršku i nabavku NSPO i Agencije za podršku i nabavku NSPO.

Pripadnici ovih tela NATO i njihova vozila imaju pravo neophodnog slobodnog prolaza i pristupa kroz čitavu Srbiju, dok se i ulazak u zabranjene bezbednosne zone usaglašava sa našim nadležnim organima. Naglašeno je i da se osoblju NATO, na njihov zahtev, mora odobriti pristup svim državnim i privatnim objektima u kojima se radi, uključujući i one u kojima se obavljaju ispitivanja i probe. Celokupno osoblje uživa diplomatski imunitet i oslobođeno je plaćanja poreza, carina, PDV-a, a može i da uvozi opremu i ugovara nabavku robe, usluga i građevinske radove bez ikakvog opterećenja. Nema nikakve namete, osim za komunalne usluge.

Srbija se i obavezala individualnim partnerskim akcionim planom da omogući NATO vojnicima slobodan tranzit kroz Srbiju, da koriste našu vojnu infrastrukturu i budu zaštićeni posebnim statusom dok borave na našoj teritoriji. IPAP, između ostalog, podrazumeva i potpisivanje SOFA sporazuma, koji je takođe potpisan između Republike Srbije i Severnoatlantskog pakta, kojim se reguliše prelazak granice i nivo imuniteta za pripadnike Alijanse dok prolaze kroz Srbiju ili borave u njoj, kao i pristup vojnim objektima.

Srbija se takođe obavezala i da regionalni centar za obuku „Jug“ kod Bujanovca bude otvoren za sve zemlje članice partnerstva za mir i NATO, dok postepeno usklađuje svoje propise u oblasti odbrane sa EU i uništava viškove naoružanja. Moje pitanje upućeno je Ministarstvu inostranih poslova i predsedniku Vlade – šta sprečava Vladu Republike Srbije da dodeli diplomatski status pripadnicima Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu?

Mi smo podneli inicijativu, SRS je prikupila 30.000 potpisa građana Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine i predala Pokrajinskoj skupštini da se jedan takav centar formira i u Novom Sadu. Mi mislimo da ne samo što treba da se dodeli diplomatski status pripadnicima Srpsko-ruskog humanitarnog centra, već treba da im se najpre ukaže zahvalnost za to što su uradili u Republici Srbiji posebno tokom 2014. godine i poplava koje smo imali u Obrenovcu, a i tokom svih onih akcija i učestvovanja u gašenju požara. Pitanje je koliko bi žrtava više bilo u Obrenovcu da mi taj centar nismo imali na našoj teritoriji.

Krajnje je licemerno da se to obećava u medijima, da se ruske diplomate vuku za rukav isključivo kada nešto treba da se spreči u Savetu bezbednosti UN, a da se ne dodeli diplomatski status Rusima koji učestvuju u spašavanju građana Srbije na teritoriji Republike Srbije. Postavljam ovo pitanje, budući da mi u oktobru na isto ovo pitanje nije odgovoreno. Dakle, da li pominjanje Ruske Federacije i sastanci sa ruskim diplomatama služe samo za predizbornu kampanju ili mi ozbiljno računamo na njihovu podršku i da li smo mi iskreni prijatelji prema Rusiji i Ruskoj Federaciji? Hvala.

Reč ima Josip Broz.

Imao bih pitanje koje se odnosi na MUP, Ministarstvo pravosuđa i Vladu Republike Srbije.

Odmah na početku želim da kažem, da ovo pitanje nije iz ličnih ili porodičnih razloga, nego iz zahteva velikog broja građana Srbije da se neke stvari raščiste.

U zadnje vreme sve više se prijavljuju nestali predmeti i zaostavština Josipa Broza Tita, zadnje je bilo listovi iz Knjige žalosti. Mene interesuje šta je sa kolekcijom od 3500 slika koje su ostale nakon 1980. godine? Šta je sa pokradenim satovima koji su pokradeni sa izložbe i jedan od tih satova prodat je kao najskuplji sat Filip Patek, na aukciji u Ženevi? To jedino može Vlada Republike Srbije ili pravosuđe da traži. Šta je sa pokradenim ordenjem sa Jovankinog groba? Šta je sa sefom iz Užičke 15, jer onaj sef koji je otvoren je sef iz Belog dvora? To je sramota da je sef otvoren bez prisustva advokata i porodice, a nigde se ne spominje sef iz Užičke 15 koji je njegov lični sef iz Malog crvenog salona.

Šta je sa kolekcijom poštanskih maraka, koja je bila jedna od najskupljih maraka na svetu? Šta je sa numizmatičkom postavkom, isto velike vrednosti? Isto tako, šta je sa pokradenim oružjem koje je nestalo u prvom periodu? Lično sam prisustvovao prvi put otvaranju izložbe gde sam dao zvaničnu izjavu da tu fali, posle toga me više nikada nisu zvali ni na jedno otvaranje izložbe.

Predstavnici Ruske Federacije su bili kod mene i tražili objašnjenje šta je sa ordenom Suvorova i sabljom Staljina? Nisam znao da im odgovorim na to. Šta je sa automobilima koji su na revers dati Republici Sloveniji, to je 12 automobila iz pratnje i tri automobila vojna?

Šta je sa sitnim predmetima, nasledstvo porodice, postoje spiskovi? Šta je sa ordenjem, koje je po zakonu pripada naslednicima? Šta je sa poklonima za rođendan? Šta je sa muzejskim eksponatima koji polako nestaju, a evo videli smo da je pre dva meseca čak i čuvar ukrao muzejske eksponate?

Pre godinu dana srebrni poslužavnik, koji je iz jednog velikog veoma vrednog kompleta, na proslavi Ministarstva odbrane, služio je za iznošenje torte i tu je i nestao. To je objavila i dnevna štampa.

Kada će se utvrdi šta sve fali, jer postoje spiskovi iz prve postavke muzeja? Šta je sa predmetima iz rezidencija Karađorđevo, Dobanovački zabran, Tara i ostali objekti? Šta je sa nameštajem iz rezidencije, jer pre godinu dana meni je nuđen radni sto iz njegovog ličnog kabineta koji je nekako dospeo u Crnu Goru? Isto tako, znam da su razvlačeni i persijski tepisi iz rezidencije.

Šta je sa brigom o Belom dvoru i o eksponatima koji se nalaze tamo? Tamo je ukinut režim kompletan koji je nekad bio i sada to sve propada i nestaje? Šta je sa tajnim, četvrtim spiskom koji se stalno spominje i koji je, nažalost, nestao? Isto tako, šta je sa slikama koje su se nalazile u zgradi CK koje su posle, kada je izvršeno renoviranje, našle se u garaži i nestale iz garaže? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da čestitam strankama bivšeg režima na izuzetno dobrom rezultatu, očekujem da proglase pobedu. Moje pitanje se odnosi na tzv. njihove pobednike.

Da li je tačno, a pitam Ministarstvo finansija, odnosno Upravu za pranje para, koliko sam ja demokratski orijentisan, sada ću i pokazati. Ovo moje saznanje je došlo u vreme izborne kampanje, ali nisam želeo da ga upotrebim i da na takav način neko dođe u poziciju da kaže da to radim u predizborne svrhe.

Podatak je sledeći, da li je tačno da je Aleksandar Šapić, krajem novembra meseca i u januaru mesecu ove godine i krajem novembra meseca 2017. godine, u kešu u jednu našu banku doneo i uplatio, prvo 685 hiljada evra, a potom u januaru mesecu ove godine još 115 hiljada evra? Dakle, ukupno 800 hiljada evra, govoreći da je to njegova lična štednja iz slamarice, i da je taj novac preneo u inostranstvo, odnosno u Italiju, u banku Inteza Saopaolo. Da li je tačan taj podatak i ako je tačan u koju svrhu je Aleksandar Šapić, poznati humanista izneo taj novac?

Takođe, moje pitanje se odnosi i na kredite koje je povukao za svoju fondaciju, privatnu. Da li je tačno da je u isto vreme kada je svoj novac iznosio u belosvetske banke, je kod domaće banke podigao kredit na fondaciju od 400 hiljada evra, time je naravno, sebe izložio, odnosno fondaciju izložio kamati. Meni nije jasno, kako tako human čovek, s jedne strane svoj privatni novac iznosi napolje, a naš donirani novac okamaćuje kod neke banke, odnosno povlači kredit? Da li je taj povučeni kredit možda u humane svrhe završio u izbornoj kampanji? Tim pre, što Aleksandar Šapić poznat kao lični prijatelj i pomoćnik Dragana Đilasa, drugog tzv. dobitnika, u stvari gubitnika, koji zajedno sa svojim koalicionim partnerima dobio 12% manje glasova nego što su oni dobili na predsedničkim izborima.

U vezi Šapića, kako misli da on ima legitimitet koji nama uvek osporava, kada je na izborima na Novom Beogradu izgubio, da li planira da podnese ostavku? U vezi Šapića i Đilasa, poznato je da njihovo bogatstva potiču, posebno Đilasovo, iz studentskog doba, kada je Dragan Đilas imao jedne pocepane patike, pre nego što je počeo kod Slobodana Miloševića 1999. i 2000. godine, da trguje sekundama u RTS-u, i pre nego što je valjda, kažu od dede iz Bosne i Hercegovine nasledio zlatan rudnik i otuda potiče bogatstvo Dragana Đilasa, koje je delimično, zajedno sa Šolakom, koji je prijatelj Soroš fondacije, koga je Soroš ovde poslao 2001. godine da razvija tzv. kablovsku televiziju. Dakle, taj njihov novac, koji navodno potiče spolja, u stvari opljačkan novac od građana Republike Srbije, izgradnjom raznih mostova koji su koštali pet puta više nego što su koštali najskuplji mostovi u svetu.

S tim u vezi, očekujem da mi se odgovori, da li je Dragan Đilas zajedno sa Aleksandrom Šapićem, za vreme dok su vladali Beogradom, privatizovali jednu javnu površinu, ulicu i prebacili je u korist Aleksandra Šapića? Da li su u Pionirskom parku uradili ono što će sledeći moj kolega verovatno pitati, da li su odatle neki objekat koji je namenjen deci privatizovati u privatne svrhe, radi ličnog bogaćenja Dragana Đilasa koji je, eto u Bosni i Hercegovini, nasledio zlatni rudnik svoga dede i tako se obogatio za vreme Slobodana Miloševića, a za vreme Đinđića pokušao da uceni PKB zbog čega je i sam Zoran Đinđić protiv njega podneo krivičnu prijavu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik, Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje želim da kažem da, za razliku od jedne koleginice, koja je danas govorila, Đilasove predstavnice ovde, ja znam proceduru i znam da se primedbe o radu biračkih odbora prilažu uz zapisnik o radu biračkih odbora a ne ovde, tri dana nakon izbora pred televizijskim ekranima. Tako da ja neću pričati o tome.

Želim samo da čestitam određenim predstavnicima političkih partija ovde, što su ponovo uspeli da pobede nevažeće listiće. Ovo im je već drugi put. Ja im čestitam na tome iako je rezultat bio tesan, borba je bila žestoka, ali uspeli su da pobede nevažeće listiće

Dame i gospodo, moja pitanja su upućena Ministarstvu finansija, ali i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Naime, u pitanju je nekoliko afera koje muče javnost Srbije, koje muče građane Srbije, a o tome su pisali i štampani mediji poslednjih nedelja, poslednjih meseci, dakle i „Novosti“ i „Alo“ i „Informer“, mahom štampani mediji su se bavili tom temom, a o čemu, nikada nismo dobili odgovor.

U pitanju su dva dobro poznata tajkuna, pogađate, jedan je Dragan Đilas, on je sinonim za tajkune u Srbiji i drugi je Šolak, vlasnik SBB, kablovske televizije. Dakle, dva tajkuna i njihove finansijske transakcije.

Dakle, kako mediji pišu, Šolak je kupio zgradu na Novom Beogradu u ulici Antifašističke borbe, koja je bila u vlasništvu Dragana Đilasa, a u kojoj je bilo i sedište njegove firme, „Dajrek medija“, iako su oni pokušali da prikriju da je Šolak pravi kupac, jer je transakcija izvršena preko ko zna kakvih firmi i ko zna kojih firmi, ali svi tragovi pokazuju taj put da je Šolak zaista pravi kupac, a posebno je problematično to što je Šolak tu zgradu i pre same kupovine založio kod banke, na osnovu toga dobio kredit, kojim je posle i platio Dragana Đilasa za tu zgradu. Ovde se postavlja i nameće pitanje – kako je uopšte uspeo da dobije kredit, s obzirom na sve navedeno?

Drugo moje pitanje u skladu sa tim je – da li su u pitanju fiktivne transakcije, da li je u pitanju fiktivna prodaja, s obzirom da je sedište Đilasove firme „Dajrek medija“ i dalje prijavljeno na toj adresi, odnosno da se i dalje nalazi u toj zgradi?

Posebno je simptomatična cena. Cena ove zgrade, odnosno suma koja je isplaćena za kupovinu iste. Dakle, prema proceni poreske uprave, ali i nezavisnih stručnjaka, sasvim je jasno da je zgrada preplaćena, da je Šolak preplatio realnu vrednost te zgrade, isplativši 4,4 miliona evra samo za prvu ratu na ime kupovine zgrade. Gde je tu logika? Gde je tu finansijska logika, gde je tu poslovna logika, da neko kupuje nešto mnogo više nego što ono realno vredi? Ja znam da Kena voli da kupuje stvari, patike od 1500 evra, koje realno vrede 50-ak evra, ali nismo svi Kena, nemamo svi novac kao Kena. Dakle, gde je tu logika?

Ovde je sasvim jasno da su zapravo tajkunske pare, tajkunski novac, da je uložen u kampanju Dragana Đilasa, i ako uzmemo u obzir to kakav je tajming ovih sumnjivih transakcija, sve ukazuje na to. Dakle, da su tajkuni skupili novac, obezbedili način, našli neki modus kako će da prenesu pare na Đilasov račun, kako bi Đilas nakon toga vodio kampanju.

Na sreću, to im nije prošlo. Beograđani su u nedelju rekli šta misle o tome. Beograđani su u nedelju poslali vrlo jasnu poruku, da neće povratak na staro, da neće tajkunsku vlast, da neće da dozvole da se vrate oni koji su zaduživali Beograd, zadužili Beograd za 1,2 milijarde evra, da neće da dozvole da se vrate oni koji su opustošili, pustošili godinama budžet Grada Beograda, da neće da se vrate oni koji su samo umeli i to i sad rade i malopre smo dokazali, samo umeli da smišljaju neke sumnjive kombinacije, da neće tajkuna za gradonačelnika Beograda.

Ja se zahvaljujem građanima Beograda i čestitam im na vrlo odgovornoj odluci u nedelju, pošto su podržali listu „Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd“. Zahvaljujem.