Zahvaljujem.
„Beograd na vodi“ je, ako uopšte više i postoji, pošto smo poslednji put čuli o njemu kada je bio zapaljen ceo jedan sprat, ako postoji još uvek i ako niste od njega odustali, onda samo da sve ono što je pravno ostalo da uradimo, da uradimo da se ne brukamo kao jedna zemlja, jer dve zgrade od obećanja od 1.800.000 kvadrata, ni dve zgrade nisu završene za pet godina.
Sada, kao što neki stručnjaci govore, morate da skidate celu fasadu koja je zapaljiva, pa svi oni koji su kupili tamo stan, sada ne smeju da se usele zato što ne znaju da li će dok budu spavali da se zapali cela zgrada i da li će rizikovati život zato što su im instalacije omča oko vrata. To je taj čuveni projekat koji su radili ti neki svetski stručnjaci za koje niko nikad nije čuo, neke svetske agencije i firme koje su projektovale, a koje krijete kao zmija noge.
To su neke čuvene zgrade u koje je trebalo da dođu neki strani veliki bogataši, tajkuni, investitori, a od njih ne znamo ni ko su, ni šta su, ni da li i zaista postoje. Samo znamo da su Beograđani ostali bez preko 170 hektara zemljišta u centru Beograda, da su platili nekome te zgrade koje su samozapaljive, da se oglasila i služba koja je bila potrebna po usvajanju plana posebne namene i dala saglasnost na to da kao protivpožarci ne daju saglasnost na ovakav projekat s obzirom da ne mogu da sa sigurnošću kažu da će on biti bezbedan. Za to postoje, naravno, dokumenta i papiri koji govore o tome da niko ne želi da garantuje da će taj projekat, posebno ove zgrade, iz kojih se i dalje ispumpava voda, a koje gore, da budu bezbedne po ljude koji jednog dana budu živeli, ako je uopšte ideja da tamo neko živi.
Iz tog razloga mislim da prvo prestanemo da se sramotimo kao zemlja i da stavimo jednom zauvek tačku na ovu pljačku i na ovaj lažan ugovor i na sve ono što je Beograd i od Beograda napravilo jednu veliku sprdnju u poslednjih pet godina. Zahvaljujem.