Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanica Maja Videnović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja svih činjenica i okolnosti koje su pratile događaj koji su se desili pre i tokom polaganja zakletve predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Hvala.

Predložila sam formiranje anketnog odbora zato što sam potpuno uverena da narodni poslanici svih stranaka ne žele da budu saučesnici u nečemu što se desilo prilikom polaganja zakletve predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ili prvog polaganja zakletve ili prve inauguracije ispred Narodne skupštine.

Ja ću sve vas zajedno i građane Srbije da podsetim da su u danu polaganja zakletve predsednika Srbije brutalno napadnute novinarke, novinari, fotoreporteri, ljudi koji su radili svoj posao.

Imamo neverovatno ćutanje države, imamo pozdravljanje takvog čina nasilja nad ljudima koji rade svoj posao od strane predstavnika SNS, u ovih nekoliko meseci imamo ćutanje tužilaštva koji smatra da nisu postojali osnovi za pokretanje postupka i time se oglušili ono što su prijavili novinari, fotoreporteri, a što se desilo tog dana.

Vrlo precizno, zbog interesa javnosti, zbog toga što ovo ne sme da bude zemlja u kojoj je dopustivo da se naočigled ne samo domaće javnosti nego svetske javnosti, mnogo opasnije od toga što je to video ceo svet. Što se šalje poruka da, kada predsednik polaže zakletvu se brutalno, fizički napadaju novinarke, novinari, fotoreporteri.

Dakle, u predlaganju o formiranju ovog anketnog odbora, sam predložila da se vrlo jasno odgovori na konkretna pitanja i samo ću ukratko da podsetim sve nas na obavezu da svojim glasom omogućimo da se o tome razgovara, da se krivci utvrde, sankcionišu, da se tako nešto više nikad ne dopusti.

Dakle, da li je pre, tokom i posle polaganja zakletve angažovano privatno obezbeđenje od strane SNS? Da li je angažovano privatno obezbeđenje od strane SNS, da li su policajci koji su bili u tom trenutku na svom zadatku i policajci u civilu, reagovali kada su videli pred svojim očima da se dešava nasilje da se brutalno guraju, napadaju i udaraju novinarke, novinari i fotoreporteri.

Po čijem nalogu su nepoznata lica za koje možemo objektivno da sumnjamo da ili su redari jedne stranke, ili su privatna paravojska, po čijem nalogu su oni uklanjali fizički kako kažu ili sklanjali kolege SNS?

Dakle, po čijem nalogu pripadnici MUP nisu sprečili nepoznata lica koja su se na licu mesta zatekli izvršenju krivičnog dela i takođe, ne manje važno šta su nadležni državni organi činili pre, tokom i neposredno nakon očigledno izvršenih krivičnih dela.

Dakle, mi živimo u zemlji gde afera sustiže aferu i nema prostora da se o važnim stvarima govori, zato što svakog dana čujemo i doživimo skandal koji je veći od drugog.

Ovaj anketni odbor treba da odgovori na ova vrlo konkretna pitanja i treba da pošalje poruku da je nasilje prema bilo kome, a posebno prema novinarkama i novinarima, ljudima koji rade svoj posao, potpuno nedopustivo.

S tim u vezi, uverena sam da će kolege svojim glasom omogućiti da se o tome ovde razgovara.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Tatjana Macura, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja zakonitosti donacija SNS za kampanju za predsedničke izbore 2017. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Tatjana Macura, LJupka Mihajlovska i Branka Stamenković predložile su da se sednica dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanici Aleksandar Stevanović i Saša Radulović predlažu da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Branka Stamenković predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja zakona o dualnom obrazovanju.
Izvolite.

Hvala.

Predlažem da na ovaj dnevni red stavimo i raspravu o povlačenju zakona o dualnom obrazovanju, koji smo pre neki mesec u ovoj Skupštini doneli.

Smatram, dakle, da nam dualno obrazovanje u ovom trenutku u Srbiji nije potrebno, da je preduslov za uvođenje dualnog obrazovanja postojanje jake domaće industrije.

Recimo, u Nemačkoj, Austriji, odakle smo i uzeli model ovog zakona, vi imate snažnu domaću industriju i u tom slučaju dualno obrazovanje je i te kako korisno, ima svoju korisnu ulogu u ukupnom sistemu obrazovanja.

Međutim, u Srbiji, mi nemamo snažnu domaću industriju, mi imamo inostrane korporacije koje ovde dolaze u potrazi za jeftinom radnom snagom i nažalost, nalaze tu jeftinu radnu snagu, zbog toga što naš sistem osnovnog obrazovanja nije dovoljno dobar.

Naš sistem osnovnog obrazovanja plače za sve obuhvatnom reformom. Tek kada napravimo tu reformu, mi ćemo na kraju osnovne škole imati dovoljan broj preduzetnika koji će moći da pokrenu domaću industriju. Onda kada budemo imali domaću industriju, moći ćemo da razmišljamo i o uvođenju dualnog obrazovanja.

Smatram da je preuranjeno to što smo na vrat na nos, pre koji mesec doneli ovaj zakon o uvođenju dualnog obrazovanja i da treba još jednom o tome debelo da razmislimo i da ovde u parlamentu popričamo, jer povlačenjem, prestankom važenja tog zakona, mi bismo oslobodili i resurse i vreme i finansije koje bismo onda mogli da uložimo tamo gde je najpotrebnije a to je u sveobuhvatnu reformu osnovnog školskog obrazovanja.

Mi na kraju osnovne škole imamo veliki broj dece koja ne mogu da upišu gimnaziju, zbog toga što nisu dobila kvalitetna obrazovanja u osnovnoj školi.

Molim da me podržite u ovom zahtevu i da ovo stavimo na dnevni red, da bi podrobnije o tome popričali.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanici Aleksandar Stevanović i Saša Radulović predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o budžetskom sistemu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanici LJupka Mihajlovska i Tatjana Macura predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Čabraja predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturnim dobrima.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanici Aleksandra Čabraja, Marinika Tepić, Sonja Pavlović i Zoran Živković predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Sonja Pavlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Sonja Pavlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Sonja Pavlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Sonja Pavlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o proceniteljima nepokretnosti.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Predložio sam par zakona koji se tiču poreske reforme, pre svega sa ciljem uspostavljanja pravednije socijalne, ali i regionalne raspodele.

Mislim da je važno da u ovoj sali govorimo o konkretnim podacima koje možemo da nađemo na zvaničnim sajtovima i dokumentima i Vlade i nezavisnih institucija u Srbiji koje govore o nivou siromaštva i sve većim socijalnim razlikama u Srbiji.

Mislim da su osnovni i najvažniji parametri, pre svega, prosečna plata, minimalna potrošačka korpa i nova potrošačka korpa na osnovu koje se može videti da procenat broja ljudi u statusu ispod granice siromaštva u Srbiji raste. U ovom trenutku je to 8% i to su zvanični podaci koje možete da vidite u ovim institucijama. Zbog toga predlažemo zakone koji mogu da pomognu ljudima i motivišu poslodavce da povise iznose zarada uposlenih i to na sledeći način.

Jedan od zakona koji sam predložio je Zakon o porezu na dobit pravnih lica, gde je sadašnja fiksna stopa od 15% nešto što bismo mi izmenili, a to je izmena gde bi se uvela varijabilna stopa od 10% do 30% i to na sledeći način. Dakle, stimulisali bismo one poslodavce koji isplaćuju veće zarade da plaćaju, jednostavno, manji porez na dobit i na taj način bismo povećali zarade, a time i motivisali ljude koji mogu da povećaju potrošnju, a time utiču i na porast proizvodnje u Srbiji.

Predlog je da se onima koji isplaćuju prosečne zarade 80% do 150% proseka regiona u kome obavlja delatnost, da se zadrži poreska stopa od 15%, za one koji isplaćuju zarade u iznosu većem od 150% prosečne zarade u statističkom regionu u kome radi pravno lice isplati i plaća porez na dobit u iznosu od 10%, a za sve one koji isplaćuju manje zarade od 80% porez na dobit bi bio 30%. Dakle, to je mera koja, verujem, može da uspostavi jedan korektniji odnos između vlasnika preduzeća koji nisu dovoljno socijalno odgovorni i koji veći deo iznosa svoje dobiti uzimaju kao svoj lični prihod, a ne investiraju, reinvestiraju u dalji razvoj ili ne isplaćuju u potpunosti bruto zarade uposlenima u njihovim firmama.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Vesna Marjanović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima.
Reč ima narodna poslanica Vesna Marjanović. Izvolite.

Pred nama se nalazi još jedan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima. Imajući u vidu da je funkcionisanje regulatornog tela za elektronske medije verovatno jedno od najvažnijih političkih pitanja danas u Srbiji, zbog toga što se kršenje zakona koje sprovodi ova, trebalo bi da bude, nezavisna agencija, odražava na najdirektnije, na javni interes građana, na njihovo pravo da budu objektivno informisani, na princip slobode izražavanja i na mnoge druge obaveze koje zakon obavezuje da članovi Saveta regulatornog tela za elektronske medije primenjuju.

Nažalost, svedoci smo svi mi, i narodni poslanici i građani i organizacije civilnog društva i međunarodne organizacije i izveštaji o pristupanju Srbije EU da je ovo telo i ova agencija apsolutno daleko od izvršavanja onoga što su njene osnovne obaveze koje zakon nalaže i koje zakon propisuje. Zbog toga smo poslednje dve godine došli u situaciji da ova agencija danas meri decibele, a ne meri stepen ugrožavanja javnog interesa u elektronskim medijima. Ne omogućava princip ravnopravnosti različitih političkih i drugih mišljenja, krši dostojanstvo građana, ne reaguje na pojave diskriminacije i u svakom mogućem pogledu ne ispunjava svoje obaveze.

Zbog toga je grupa poslanika još aprila prošle godine podnela inicijativu za smenu članova Saveta REM. Do dana današnjeg se Skupština o tome nije izjasnila i zbog toga mislim da je važno da stavimo ovaj zakon danas na dnevni red, zbog toga što u ovom mandatu od kada je ovaj mandat Skupštine imali smo samo 11 sednica Odbora za kulturu i informisanje. Poslednja, ako se ne varam, održana je u junu mesecu. Svi su rokovi probijeni za izbor članova REM-a, tri nedostajuća člana. Nismo se izjasnili o inicijativi za smenu članova Saveta REM i nismo se izjasnili o teškim i grubim zloupotrebama zakona koje su sproveli članovi sadašnjeg sastava Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Zbog toga vas pozivam da o ovome ozbiljno i dogovorno razgovaramo jer je to u interesu svih nas i građana Srbije. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Suština ovog predloga je, pre svega, uključivanje prihoda o dividendi u prihode podložne obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana.

Isti je cilj ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona, pre svega, ublažavanje socijalnih razlika u Srbiji. U obrazlaganju prethodnog predloga zakona sam rekao deo analize vezane za status i stanje siromaštva u Srbiji. Sada ću vam reći podatke da je, naravno, prosečna plata za novembar prošle godine 47.000, da je minimalna potrošačka korpa 36.000 dinara, a da je granica siromaštva za pojedinca 11.400 dinara, a granica siromaštva za četvoročlanu porodicu u Srbiji sa dvoje odraslih i dvoje dece do 14 godina je 31.400 dinara.

Dakle, do minimalne korpe od te granice siromaštva fali 4.500 do 5.000 dinara da bi se preživelo na minimumu u Srbiji. Osam posto populacije u Srbiji je obuhvaćeno tim velikim, najvećim problemom u Srbiji. Mislim da je važno da govorimo o nekim rešenjima koja mogu da doprinesu makar smanjenju tog procenta i makar pokažemo u ovoj sali da brinemo o tim ljudima i da probamo da tražimo rešenje i da možemo da razgovaramo o tim rešenjima oko kojih bi se složili.

Dakle, ako znamo da je 28% u Srbiji stanovništva socijalno ugroženo i na ivici siromaštva, ugroženog siromaštva, oko 35% je na ivici siromaštva i socijalno ugroženo. Mislim da računicom od sedam miliona ljudi i 38% imamo skoro 2.800.000 ljudi u tako velikim problemima.

Zbog toga je važno da govorimo o ovome i mislim da bi bilo važno da stavimo ovaj set zakona, makar u raspravu ili da i Ministarstvo finansija, ali i nadležni odbori, Odbor za finansije republičke Skupštine, uzme u obzir ovakve predloge da napravi analizu i da što češće govorimo o ovim ključnim temama za građane Srbije, jer siromaštvo u Srbiji, stalni porast cena, pre svega, prehrambenih proizvoda je nešto što građani Srbije i te kako osećaju kada svakodnevno uđu u prodavnice, a sa druge strane slušaju ovde rasprave koje nemaju skoro nikakvog dodira sa realnim životom.

Zbog toga vas molim da usvojite ovaj predlog i da o ovim predlozima zakona raspravljamo u plenumu u Skupštini Republike Srbije.