Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Izvolite.

Obrazlagao sam prethodna tri predloga zakona i rekao da je jedan od ciljeva bio smanjenje socijalnih razlika, a Predlog ovog zakona trebalo bi da smanji regionalne razlike, jer smo svesni toga da imamo veliki odliv, depopulaciju stanovništva iz najmanje razvijenih krajeva i oblasti Srbije. I to može da ilustruje ova karta koja govori o prosečnoj zaradi u Republici Srbiji, gde samo četiri oblasti imaju zaradu iznad prosečne zarade u Republici Srbiji. Sve ostale oblasti, svetlo plavom bojom obeležene, su ispod tog nivoa. I to jeste kompleksno pitanje koje velikim delom utiče na demografiju u čitavoj Republici Srbiji, što je jedan od najvećih problema, ali ovde možemo na jedan jednostavan način, ne da otklonimo sve probleme, ali da makar nekim delom ispravimo jednu nepravdu.

Predlog ovog zakona podrazumeva to da jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji, što već sada imamo u zakonu, ali i van njene teritorije i to na takav način da 74% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, osim za zaposlene u javnom sektoru uključuju i opštu državu i javna preduzeća, kao i 100% udela u porezu na zarade koji plaćaju zaposleni u javnom sektoru, jer to podrazumeva da 700 hiljada ljudi koji radi u javnom sektoru i koji su uglavnom locirani u najvećim urbanim centrima u Srbiji, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i najvećim gradovima plaćaju prema mestu prebivališta svoje poreze na zarade, što uvećava značajno prihode lokalnih samouprava u ovim najvećim gradovima.

Sa druge strane, svi ostali žitelji Srbije koji žive u manjim mestima su takođe doprineli stvaranju tih velikih sistema i EPS-a i MUP-a i Vojske i korisnici su svih njihovih usluga, ali nemaju nikakvih prihoda iz poreza na zarade tih ljudi koji se vode u ovim najvećim centrima.

Dakle, predlog je da proporcionalno broju stanovnika svaka lokalna samouprava, svaki grad učestvuje u podeli tog dela prihoda. Ja ću vam reći, pored 700 hiljada ljudi, što je procena, koliko radi u tom javnom sektoru, ubralo bi se oko 300 miliona evra, što bi značilo 43 evra po stanovniku u Srbiji, za 700 hiljada mesta, od 700 hiljada ljudi to je tri miliona evra i rešavali bi se neki problemi koji najviše muče ljude. To je kvalitetnija zdravstvena zaštita, kvalitetnije predškolske, školske ustanove i mnoge druge stvari, od komunalnih delatnosti, ali pre svega briga za bolji život građana koji žive u čitavoj Republici Srbiji.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine.
Izvolite.

Predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine su pokrenuli narodni poslanici i ja sam uz njihovu saglasnost određen za predlagača ovog predloga koji smo podneli 13. aprila 2017. godine.

Razlog za ovaj predlog je pre svega bila suspenzija rada Narodne skupštine odlukom predsednice Narodne skupštine u toku predsedničke kampanje u 2017. godini. Time je ugroženo dostojanstvo Skupštine, a nerad od pet meseci u tom periodu je svakako uticao na to da nisu usvojeni mnogi važni zakoni koji će ubrzati reforme u našem društvu i naravno na jedan brži, efikasniji i bolji način i ostvariti ciljeve oko kojih smo se, makar, većina u ovoj Skupštini složili, a to je evropska perspektiva Srbije.

Danas pokazujemo koliko je aktuelan ovaj predlog jer smo dva i po meseca u neradu Skupštine zbog sada lokalnih izbora u Beogradu. Obrazloženje za to je da Skupština u stvari unosi nestabilnost, dozu nestabilnosti u naše društvo i iz tog razloga, makar je takvo bilo obrazloženje predsednice Skupštine pre godinu dana. Nismo zakazivali Skupštinu pet meseci.

Ja, pa i poslanička grupa DS čvrsto veruje i dole potpisani predlagači veruju da upravo različitost mišljenje u ovoj Skupštini i sloboda govora i drugačije mišljenje i zastupljenost svih građana koji glasaju za i opozicione one poslanike koji drugačije misle u stvari predstavlja pravu stabilnost ove institucije. Zbog toga smo predložili jedno ovakvo rešenje.

Svedoci ste i vi, a i mi, pre svega poslanici opozicije različitog tretmana poslanika opozicije i poslanika pozicije. Pa i ovo današnje vođenje sednice u jednom delu pokazuje zaista nedostojnost poslanika na način da i oni koji vode i predsednica i predsedavajući ovog parlamenta na način na koji se ne poštuje Poslovnik u redosledu makar ovih predloga zakona. Dakle, dolazimo do situacije da se preuređuju redosledi predlagača ovih zakona tako što se gleda na koji način će se prozivati oni koji trenutno nisu u sali. Tačno je, neki uopšte nisu dolazili u salu, ali nije potrebno da se na takav način ovde nadmudruje i mislim da je to…

Zahvaljujem.
Vrlo interesantno obrazloženje, ali ste vreme prekoračili. Hvala vam puno.
Stavljam na glasanje ovaj vaš predlog.
Moram da kažem da bi trebalo pre izgovaranja ovih vaših rečenica da se okrenete, da vidite da od jutros nema više od 10, 15 poslanika u sali i da je nemoguće maštati ko će jednog dana da dođe u parlament. Moja je dužnost da vodim sednicu i da prozivam poslanike. Znači, ne bi trebalo da predlažu tačke dnevnog reda ako nemaju nameru da dođu da rade.
Okrenite se, pogledajte koliko ima poslanika iza vas. Samo Gordana Čomić. Hvala.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen vaš predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Izvolite.
Morate se prijaviti prvo da bih vam dala reč.

Pošto ste mi odgovorili na ovo pitanje, i sami ste svesni važnosti poštovanja Poslovnika i redosleda kojim su prijavljivani predlozi izmena i dopuna zakona. Očigledno je da se taj redosled ne poštuje.

Recite mi samo tačku Poslovnika, pošto sada već idete na povredu Poslovnika. Molim vas da mi kažete tačno odredbu Poslovnika koju sam prekršila, koja je to odredba Poslovnika tačno, a ne paušalno da lepite etikete po predsedniku parlamenta. Znači, tačno koju odredbu Poslovnika kršim time što prozivam poslanike koji ne žele da dođu danas na sednicu? Znači paušalno ste ovo izgovorili samo zato da bi u javnost otišlo da je predsednik parlamenta nešto prekršio, a to ne postoji u Poslovniku.
Sačekaću da zaista kažete tačno koju odredbu Poslovnika sam prekršila, tačno član, da bih mogla da vam odgovorim na to.
(Goran Ćirić: Dajte mi reč. Član 92. Ali jednostavnije je …)
Nije to jednostavnije, nego kada nekog okrivljujete za nešto, onda treba o tome da porazgovaramo, jer je dosta bilo lepljenja etiketa po predsedniku parlamenta, eto, tako došlo mi je da kažem nešto da predsednik ne radi kako treba i može mi se jer predstavljam nešto opozicije.
Znači, član 92. – dnevni red utvrđuje Narodna skupština.
Hoćemo dalje da čitamo – narodni poslanik, Vlada i drugi ovlašćeni mogu da predlažu povlačenje pojedinih tačaka itd, mogu da predlože i skraćenje vremena, itd. i tako bliže, što bi rekli neuki.
Prema tome, stvarno, uzdržite se od paušalnih ocena, zato što ozbiljno radim svoj posao i ne pada mi ni na kraj pameti da nešto kršim, eto, da bi uštedela minut dva, da sačekamo Peru, Žiku, koji nikada ni ne dolaze. Gorana Ješića moram da prozovem jer neće da dolazi i gomilu takvih poslanika i nemojte molim vas samo vi da govorite kako predsednik ne vodi računa o tome ko je u sali, ko nije u sali i to slušam uporno od vas, poslaniče. Vi ste šef poslaničke grupe, prema tome, ako imate nešto da razgovarate razgovarajte u vašoj poslaničkoj grupi, a nemojte da obmanjujete javnost, jer jednostavno ne dozvoljavam više da neko lepi etikete po meni kao predsedavajućem.
Javite se ponovo da obrazlažete Predlog zakona o izmeni Zakona o NBS.

Dakle, u ovom predlogu zakona se pre svega govori o odgovornosti onako kako se govori i o odgovornosti u ovoj sali, jer svako od nas može da vidi da kada podnesete deset predloga zakona i kada u međuvremenu budete presečni sa tri predloga zakona koji se bave ličnostima, imenom i prezimenom ili slepim miševima, jasno se radi o kršenju Poslovnika.

Ovde kada govorimo o odgovornosti pre svega za vođenje jedne od najvažnijih, ako ne i najvažnije institucije, u Republici Srbiji, predlog je da se član 86b za koji smo insistirali kod usvajanja ovog Zakona o NBS da ne ostane u ovoj formi, a koji glasi – Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.

Dakle, mi smo se kao skupština, kao narodni poslanici odrekli nečega što meni zaista ne može da bude jasno, odrekli smo se logično odnosa između odgovornosti i poverenih prava u procesu donošenja odluka. Dakle, ako smo poverili prava svim ovim institucijama od guvernerke, Saveta u NBS za donošenje tako važnih odluka, onda je valjda trebalo očekivati i njihovu odgovornost i usloviti tim pravom sa odgovornostima koje treba da podnesu i ovoj Skupštini, ali i svim građanima Republike Srbije. Unapred smo ih abolirali od mogućih grešaka.

Ne tvrdim da oni rade protivzakonito, ali mi smo ukinuli mogućnost da od njih tražimo bilo kakvu odgovornost i to je po meni apsolutno nelogično, posebno imajući u vidu nadležnosti i ključne ciljeve koje NBS ima, a koji su najvažniji za život građana u Republici Srbiji. To je pre svega postizanje i održavanje stabilnosti cena u Republici Srbiji. Zakon jasno kaže šta je odgovornost NBS, a taj posao na koji način radi građani mogu da izmere od 2012. godine pa sve do danas, ulazeći u svaku prodavnicu i poredeći cene osnovnih prehrambenih proizvoda u svakoj od prodavnica, piljarnica i mislim da je to lako proveriti. Mi smo ih abolirali od toga.

Nešto što je vidljivije i potpuno jasno to je upravljanje deviznim rezervama. Ako imamo podatak da su krajem 2011. godine iznosile 12 milijardi evra, da krajem 2017. godine iznose 9 milijardi i 900 miliona evra …

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je veoma značajan iz prostog razloga što je, a malo pre smo čuli njihove predstavnike, stranka bivšeg režima radničku klasu gotovo uništila. Prodala je sve fabrike, ceo društveni kapital za 6,7 milijardi. Za taj novac su kupili uvoznu robu i mi smo za tuđi novac kupovali tuđu robu i na tim uslugama su oni tvrdili da su napravili veći BDP.

Taj BDP nije išao iz proizvodnje, već je išao protiv proizvodnje, 400.000 radnika je ostalo bez posla, 300.000 iz proizvodnje, a 100.000 iz usluga. Pri tom, dok su ostavili fabrike bez radnika, vršili su svojevremeno lustraciju radnika. Sa druge strane u javnom sektoru primali svoje partijske drugove u neograničenom broju, tako da su sa jedne strane broj zaposlenih u privredi smanjili za 300.000, iz usluga za 100.000, a u javni sektor ubacili više stotina hiljada svojih partijskih drugova i pri tome oni danas spočitavaju, nama koji smo zabranili partijsko zapošljavanje.

Veoma je bitno, obzirom da smo uposlili deo radnika koje su oni ostavili bez posla, da se ovi radni sporovi po pitanju raznih radničkih prava pokušaju rešiti mirnim putem i zato predlažem da ovaj zakon, ako ne na ovoj sednici, na nekoj od budućih sednica bude na dnevnom redu, imajući u vidu da su to najvredniji članovi, članovi našeg društva i da su ovi koji su vladali pre nas ostavili bez dostojanstva, da se otprilike svodilo da su ih otpisali sa spiska ljudi zaslužnih da žive životom čoveka.

Za njih radnička klasa nije značila ništa, za njih njihovo radno mesto i njihovo dostojanstvo nije značilo ništa i mi moramo sada da posvetimo pažnju da novac ide i u korist rada, da se ravnomerno rasporedi, a ne da se iznosi kao u njihovo vreme napolje, već da dobar deo tog novca ostane radnicima gde će ga oni, za razliku od njihovih tajkuna, trošiti ovde u zemlji i na takav način puniti budžet i fondove. Hvala.