Hvala, kolega Rističeviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 16 narodnih poslanika, nije glasalo 129.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad Akcionarskog društva za osiguranje „Takovo osiguranje“ Kragujevac, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. jula 2017. godine.
Reč ima Zoran Živković. Izvolite.

Izražena je sumnja do umešanosti vrha Narodne banke Srbije u nezakonite radnje koje su dovele do praktično uništavanja „Takova“ kao osiguravajuće kuće. Kažu radnici, rukovodstvo, ljudi koji su bili vezani za to osiguranje, da su bili na pragu jedne dobre, ne privatizacije, nego prodaje nekom stranom partneru, a da je konkurencija tog stranog partnera uradila sve preko nadležnih državnih organa, pre svega Narodne banke, da pre toga oduzme dozvolu za rad „Takovo osiguranju“, iako je imala bolji status i bolje reference nego najveći broj ostalih osiguravajućih kuća. Ja sam na njihov predlog dao Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad Akcionarskog društva „Takovo osiguranje Kragujevac“, koje bi trebalo da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole. Ovaj odbor bi činio po jedan narodni poslanik iz svake poslaničke grupe. Sve ostalo su tehničke stvari.

To bi trebalo da nam utvrdi sledeće: kakva je odgovornost Narodne banke Srbije zbog oduzimanja dozvole za rad Akcionarskog društva za osiguranje „Takovo osiguranje Kragujevac“, zbog, kako je navedeno, nedostatka tehničkih rezervi u trenutku kad su one bile iznad proseka na našem tržištu; ko je odgovoran za uništenu reputaciju vlasnika „Takovo osiguranja“ i odgovornost za 104 radnika koji su ostali bez posla i njihovih porodica.

Mislim da je u našem interesu da uradimo ovaj posao, da srpska javnost dobije informaciju o tome i da, ako se utvrdi da je neko radio nešto protivno zakonu, da se to i preda nadležnim državnim organima, odnosno sudskim organima, koji bi trebali da pokrenu svoju akciju vezano za to.

Pozivam vas da za to glasate i jako mi je žao što se najpametniji, sve naj, naj među vama, prepoznao u nalazu onih lekara koji su mi javili i samo mi nije rekao u kojoj dijagnozi se prepoznao, da li u koprofagiji ili…

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, nije glasalo – 140.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o kinematografskoj koprodukciji, revidirana, koju je Narodnoj skupštini podnela Vlada 8. januara 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma značajan zakon i ja tražim da bude, ne sada već u nekim od narednih sednica. Dakle, on je značajan. Može da donese značajne prihode ovoj zemlji.

Slušajući gospodina Živkovića, verujem da on može da glumi u filmovima strave i užasa. Može sasvim uspešno i u crtanim filmovima, da bude „miš je dobio grip, pa seo u džip“, pa sad misli da je nešto bitan, ustao na stražnje noge.

Poznat je po tome i treba snimiti film o njegovim mladim danima, kada je onako obilazio oko škole i, navlačeći bele mantile, pelcovao kokoške u selu Pukovac. Zamislite taj film. Zamislite tu koprodukciju - realni film. Pelcuje Živković kokoške i dođe do preplitanja inteligencije i tako nastane „zoka virus“. Zika virus je poznat po tome što smanjuje glavu, a „zoka virus“ zato što smanjuje ono u glavi i zato je on ovakav kakav jeste i ja tražim razumevanje za mog kolegu poljoprivrednika.

On je posle tog preplitanja inteligencije sa kokoškama otišao na skener da mu snime glavu i nisu našili ništa. Zato verujem da bi u ovim filmovima mogao uspešno da glumi u koprodukciji i da bi se to našoj zemlji isplatilo.

Takođe, tu bi moglo da priča o partokratiji, pa da ispriča kako je ženu koja radi u tužilaštvu stavio da bude stranački posmatrač u Gradskoj izbornoj komisiji. Za mene je to nečuveni konflikt, ali bi on mogao da ispriča kako je Srbija zemlja čuda i kako, eto, njegova žena može da bude i tužilac, može da bude i član njegove partije i da u ime partije na izborima zastupa njegovu partiju, odnosno „hik koaliciju“. Vrednost te „hik koalicije“ se ne računa u procentima, nego u promilima. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, nije glasalo – 143.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Konvencije o privremenom uvozu, koju je Narodnoj skupštini podnela Vlada 24. januara 2018. godine.
Da li narodni poslanik Rističević želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma značajan zakon. Dakle, radi se o privremenom uvozu. Dakle, oni koji budu hteli da snimaju taj čuveni film, mogu privremeno da uvezu opremu, a da pri tome ne moraju da plaćaju carinske dažbine ukoliko tu istu robu, kamere, opremu, posle čuvenog snimanja filma o Pukovcu, posle čuvenog snimanja filma o protestima koje je Živković sazvao pa niko nije došao jer je sazvao svoje članove, da se može snimati film o nesretniku koji aplaudira „Beogradu na vodi“. Dakle, to je privremeni uvoz koji se oslobađa carine i ja mislim da taj zakon svakako na nekoj od narednih sednica treba razmatrati.

Mislim da smo napravili značajne uvozne i izvozne rezultate i da pokrivenost uvoza izvozom je dostigao gotovo 80%, da naša privreda radi, da vredni posvećeni ljudi su konačno uzeli vlast, da je jedan vešt lider prepoznao šansu da ovu zemlju digne i izvadi iz nevolja u koju su je gurnuli ovi nesrećnici, stranka bivšeg režima i stečajni upravnici i zato vam predlažem da budete maksimalno posvećeni, vredni, da se ne ugledate na mog kolegu poljoprivrednika. Do uspeha se ne dolazi liftom, ne dolazi lako. Do uspeha se penje merdevinama, naporno i svaki dan treba da budemo posvećeni tome i korak po korak da ovu zemlju izvlačimo iz gliba u koji su ga gurnuli onakvi kao što je moj kolega Živković. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, nije glasao – 141.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu u delu grada poznat kao Savamala 25. aprila 2016. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 6. juna 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Nije prisutan.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, nije glasalo – 145.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 24. oktobra 2016. godine.
Narodni poslanik Marko Đurišić nije prisutan.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, nije glasalo – 145.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 13. oktobra 2016. godine.
Narodni poslanik Marko Đurišić nije prisutan.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, nije glasalo – 144.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 7. oktobra 2016. godine.
Narodni poslanik Marko Đurišić nije prisutan.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, nije glasalo – 145.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Poslanik Marko Đurišić nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dvoje, nije glasalo 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Narodni poslanik Marko Đurišić nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, nije glasalo 143 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. februara 2018. godine.
Marko Đurišić nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, nije glasalo 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Poslanik Marko Đurišić nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, nije glasalo 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 22. novembra 2016. godine.
Marko Đurišić nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, nije glasalo 143 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 12. februara 2018. godine.
Marko Đurišić nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, nije glasalo 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Marko Đurišić nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, nije glasalo 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi, broj 011-2085/16, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Aleksiću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, predlažem Zakon o izmeni Zakona o lokalnoj samoupravi i on se odnosi na rad i funkcionisanje mesnih zajednica na teritoriji Republike Srbije. Najpre, ovim zakonom smatram da je važno stvoriti uslove i obavezati i gradske sredine da imaju obaveznost formiranja mesnih zajednica, kao što to postoji i na seoskim područjima.

Takođe, drugi član ovog predloga zakona odnosi se na finansijsku nezavisnost, odnosno finansijsku decentralizaciju teritorija koje pripadaju određenim mesnim zajednicama, pre svega da bi dobili na značaju i da bi građani na tim najnižim nivoima vlasti mogli da ostvare svoja prava i sami izaberu šta je to što se treba raditi, dešavati u njihovim sredinama.

Nažalost, u Srbiji danas postoji samo jedan grad koji sprovodi to u delo i to opozicioni grad Šabac koji je ovo o čemu ja govorim i pored zakona primenio u svojoj sredini. I danas građani sami odlučuju koliko će i u šta će zapravo sredstva koja dobijaju po osnovu poreza na imovinu uložiti.

Još neki gradovi su učestvovali nekada ranije u participativnom budžetiranju, kao što je i Trstenik, ali danas toga u Srbiji, nažalost, nema. Nema ga zato što je vama daleko lakše da centralizujete dodatno vlast, da centralizujete Srbiju i da iz jedne kase prvi među vama odlučuje kome će dati koliko novca. Tako imate i ove godine 10 milijardi u budžetu ostavljenih na raspolaganju premijeru, koji će po svom nahođenju isključivo vođen političkim motivima, raspoređivati i davati poput Deda mraza poklone nekim gradovima i opštinama, koji jesu njima po političkoj volji, a kažnjavati sve one druge u kojima na vlasti danas nije Srpska napredna stranka.

S toga predlažem ovaj zakon i smatram da je važno da se jedan ovakav zakon usvoji zato što treba dati značaj tim ljudima koji su spremni da preuzmu bavljenje problemima u svojim sredinama, ali zato im treba dati sredstva. Ti ljudi su izašli imenom i prezimenom na ove izbore. Na kraju, najviše ih imate vi u Srbiji, ne vidim zašto ne bi pomogli svojim članovima u mesnim zajednicama, ali jasno je da vama ne odgovara sistem institucije, vama odgovara sistem moći jednog čoveka koji je biti neko koji će dodeljivati nekome poklone, a nekoga kažnjavati. Hvala.

Hvala kolega Aleksiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dvoje, nije glasalo 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Izvolite kolega Aleksiću.

Zahvaljujem.

Ovo je takođe jedan važan zakon koji se tiče privrede u Srbiji. Predlažem ga po ko zna koji put do sada. Smisao ovog zakona je da olakšamo privrednim subjektima i domaćim preduzetnicima u Srbiji da mogu normalno da posluju i funkcionišu, da se oslobode plaćanja, odnosno da se umanji osnovica za porez za sve one novozaposlene radnike koji se u tekućoj godini zaposle, kao i da se sva pravna lica i preduzetnici u nedovoljno razvijenim privrednim područjima Srbije oslobode na period do tri godine plaćanja poreza na dobit.

Nažalost, vi preduzetnike u Srbiji ne prepoznajete i to pokazujete već šest godina i zato ne treba da vas čudi ovakva ekonomska situacija u Srbiji, ne treba da vas čudi ni to što je Srbija danas na začelju po procentu rasta BDP u Srbiji. Vama je važnije da iz polu prazne kase pomažete kojekakve strane investitore koji ovde dolaze da pokreću poslove,najjednostavnije zapravo poslove, da celu Srbiju pretvore u zemlju pletača kablova, a pri tome je premijerka ovde, koja je u svom ekspozeu govorila o digitalizaciji, rekla kako ćemo digitalizacijom, savremenim tehnologijama pokrenuti privredu Srbije, pa mi se to ne uklapa jedno sa drugim. Dakle, ono što govorite se ne poklapa sa činjenicama i sa onim što radite u Srbiji.

Danas se Srbija pretvara u zemlju jeftine radne snage, gde građani treba da budu zadovoljni zato što im je neko dao posao i platu od 200 evra, dok ste im paralelno sa time troškove života i sve ostale namete povećali u prethodnih šest godina, smanjili naravno i plate i penzije u javnom sektoru.

Da je ovaj zakon važan govori o tome koliko danas imate blokiranih privrednih društava u Republici Srbiji. Imate 37 hiljada blokiranih preduzeća u Srbiji. Imate blokadu koja se meri sa iznosom od preko dve milijarde evra i to su firme koje su zbog lošeg ambijenta i lošeg poslovanja i zato što država ne brine o njima, izuzev onda kada treba da ih ucenjuje i da traži kapilarne glasove od tih firmi, apsolutno ne pokazuje nikakvu brigu.

Dakle, takođe, što se tiče povraćaja PDV pravnim licima u Srbiji, na tom primeru se vidi da apsolutno za vas preduzetnici ne predstavljaju ništa. Zbog toga oni danas učestvuju sa manje od 30% u kreiranju BDP u Republici Srbiji, a prosek u razvijenim zemljama sveta i EU je barem duplo veći od toga.

Govorili ste da ćete promeniti zakon i da ćete popraviti ambijent. Ništa od toga niste uradili. Privredna društva domaća u Srbiji za vas služe samo da ih pljačkate, da od njih uzimate novac, da im šaljete inspekcije, da punite budžet da bi ta sredstva iz budžeta kasnije koristili na sulude projekte „Beograda na vodi“, kupovali jelke od 80.000 evra, postavljali jarbole, pravili gondolu u Beogradu, ali to neće pokrenuti privredu Republike Srbije.