Hoću da odgovorim na neka od pitanja koja je postavila naša koleginica i koja su važna za svakodnevno obavljanje poslova i za svakodnevni život.
Pre svega, što se tiče prava stranaca koji ulaze u Republiku Srbiju zbog poslovnih sastanaka, ovaj zakon nije menjao to pravo, dakle, nismo ovim zakonom dodirivali ta prava. Oni to mogu ostvariti ili ako su nosioci, da kažem, vize za našu zemlju ili ako dolaze iz šengenskog područja, onda im ta viza ne treba. Dakle, ako imaju pasoš, odnosno ličnu kartu za državljane Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Naravno, nismo propisivali neke drugačije uslove, osim onih opštih, gde je predviđen njihov boravak do 90 dana u našoj zemlji, ukoliko ispunjavaju te uslove. Naravno, možemo da radimo na tome da vidimo kako možemo da olakšamo, ali ne možemo mimo matičnih propisa, naravno, i onog što je važno za bezbednost Republike Srbije.
Što se tiče registracionih područja vezano za jedinstvene matične brojeve, mi smo upravo zbog toga što nismo značajnije menjali sistem koji postoji, o tome smo i danas nešto razgovarali, a nameravamo u budućnosti da poradimo, mi smo ostavili faktički, nismo odstupali, ostavili smo dosadašnju podelu, tako da su faktički registraciona područja ista ona koja su bila unazad mnogo godina.
Što se tiče ovoga, vrlo važna, a možda i najvažnija tema o kojoj ste vi danas govorili je vezana za nasilje nad ženama. To je pojava koja je, nažalost, dugo gurana pod tepih u našem društvu. Ono što jeste dobro je da danas žene imaju više hrabrosti da to pokažu, društvo ima više hrabrosti da prihvati da takva pojava postoji, da sa njom moramo da se suočimo i zato je donošenje novog zakona koji faktički suzbija nasilje u porodici počelo da daje dobre rezultate.
Međutim, naravno, kada pogledate da je godinama nešto bilo prikrivano, niko nije hteo da se meša u nešto što je smatrao da je tuđi problem, nije to neko ih moje kuće pa da se ja mešam zato što neko maltretira ženu u stanu pored, sa takvim razmišljanjem smo imali veoma mali broj, de fakto veliki broj dela, a manji broj prijavljenih dela.
Ono što se sada dešava, zahvaljujući tome da je Ministarstvo unutrašnjih poslova tražilo i dobilo kroz ovaj zakon mogućnost da bude značajnije uključeno u suprotstavljanje svim oblicima nasilja, pa i ovom obliku nasilja koje je za nas posebno važno, jer želimo da pokažemo da smo zemlja koja je odgovorna i koja je ozbiljna u tome, mi smo inicirali ovaj set mera u zakonu koji je dao posebna ovlašćenja policiji da izriču hitne mere.
Kada pogledate na osnovu zakona od 1. juna prošle godine do 1. marta ove godine da je izrečena 18.321 hitna mera, to je broj koji ukazuje da imamo puno posla svi, ne samo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ja volim često da kažem da nije dobro da policija bude ta koja rešava naše probleme, jer kada se policija umeša, znači da smo već došli do jedne ozbiljne krize koja mora da se rešava na takav način.
Mi smo zbog toga inicirali i započeli projekat u školama. Od 1. septembra preko 2.000 policijskih službenika plus penzionisani policijski službenici koje smo uključili kao pomoćne predavače idu u škole i sa učenicima četvrtog i šestog razreda, a od septembra ove godine i sa učenicima prvog razreda razgovaraju na osam važnih tema, od kojih je jedna i nasilje. Ja sam bio impresioniran da ova dečica već u četvrtom i šestom razredu znaju kakvi sve oblici nasilja postoje. Znaju da nasilje nije samo fizičko. Znaju da to može biti i putem interneta. Znaju da neko može biti izložen nasilju na različite načine i da dugo i kontinuirano trpi takvu vrstu pritiska, omalovažavanja i nasilja i da zbog toga može nastupiti i dosta teških posledica. Čini mi se da, kada su to shvatili, naravno, moramo da razgovaramo i sa roditeljem. Učenici su važni, važno nam je da neke najmlađe generacije to već danas shvate.
Moramo da se suprotstavimo nasilju. LJudi moraju da shvate da je važno da se uključi u taj proces, kao što je važno da pobedimo nasilje nad ženama, da se to nikada ne dogodi nijednoj ženi, i o tome ne sme da se govori samo 8. marta, o tome moramo da govorimo svakoga dana i hvala vama na tome, jer ja znam koliko ste vi posvećeni, kao neko ko o tome govori godinama i ko ima i hrabrosti i snage da se tome suprostavi, kao i veliki broj žena u ovom parlamentu.
Moramo da nastavimo i sa edukacijom dece, jer kada mi tu decu sklonimo sa ulice, kad im pokažemo šta mogu biti posledice ponašanja koje može biti zakonom kažnjivo, kad im pokažemo šta znači zloupotreba alkohola, droga, problemi koji mogu nastupiti i rizici na internetu, vanrednim situacijama u saobraćaju. Kada to naučimo, tu decu, pa oni će za 10 ili 15 godina izrasti u ljude koji će biti manje podložni svim tim rizicima i tako preventivno, to je doprinos MUP-a, preventivno radimo na tome da osnažimo našu zajednicu i decu i roditelje i škole i sve one kojima je ta pomoć potrebna, ali zato tražimo pomoć, dakle, nama pomoć treba i u smislu šireg društvenog uključivanja. Nije dovoljno da to radi policija, niti je to moguće.
Dakle, to mora raditi pre svega porodica, moraju da rade roditelji, njih moramo da edukujemo, jer danas su roditelji zauzeti, rade puno poslova, moraju da bace pogled šta njihova deca gledaju na mobilnim telefonima ili na tabletima, pogotovo mala deca kojoj je lako plasirati različite vrste poruka. Važno nam je da se uključe da ohrabre i osnaže žrtve nasilja, jer smo mi kroz ove zakone pre svega hteli da zaštitimo žrtve da njih automatski izdvojimo i da ne dozvolimo da njihovi životi budu ugroženi.
Izuzetno puno pomoći nam treba u ovome, ali smo ubeđeni i potpuno posvećeni da ovaj posao dovedemo do kraja, naprosto Srbija neće tolerisati nasilje, neće tolerisati nasilje nad ženama i zajedničkom borbom svih nas, uveren sam da u ovom parlamentu imamo apsolutnu podršku za to i na kraju krajeva hvala im na pomoći, za donošenje ovih zakona i to u vrlo kratkom roku. Isto tako očekujemo i pomoć, ja sam spreman da se svi zajedno uključimo, a nadam se da i parlament to može da organizuje, a to su edukacije, razgovori sa ljudima, tribine, razgovori sa građanima o različitim opštinama i gradovima, da faktički kao društvo na sve moguće načine i svaki mogućim pritiskom pokažemo da zaista kažemo – ne, nasilju.
Imao sam priliku da prisustvujem jednom izuzetnom performansu koji su izveli učenici XIV beogradske gimnazije, izuzetna deca. Ne postoji niko u sali koja je bila krcata, nije bio pogođen njihovim performansom koju desetak minuta, 20 dotakao suštinu šta je to što jedno dete može doživeti kao nasilje u kući, u školi, na ulici, i kakvu bol u sebi nosi. Izuzetan performans i mi smo im ponudili da zajedno sa ljudima iz MUP-a učestvuju u takvoj prezentaciji i drugoj deci i školama i društvu i da faktički na taj način se zajedno borimo protiv toga.
Bio bih ponosan da imamo podršku i konkretnu parlamenta i uključivanja narodnih poslanika u to i držanje tribina. Spreman sam da dođem i ja svi saradnici iz Ministarstva da zajednički radimo, jer verujem da će ovakva vrsta, ako ovako budemo posvećeni, i vidim da se društvo budi u tom smislu, za nekoliko godina ćemo imati mnogo, mnogo manje problema na kraju krajeva valjda ćemo kao društvo da sazremo i da pokažemo posvećenost. Vama još jednom hvala za sve ove godine borbe i hvala vam što ste to uvek isticali.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ja bih iskoristila priliku da svojim kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe SNS čestitam na pobedi na lokalnim izborima, ali bih isto tako iskoristila priliku da čestitam svojim kolegama iz drugih političkih opcija što su uzeli učešće na izborima, jer na taj način su dali mogućnost građanima da biraju, a građani su naravno ponovo pokazali da će izabrati i da veruju SNS.

Jedan od razloga za to je svakako rad i marljivost ljudi u SNS koji se nalaze na odgovornim mestima i koji na određenim pozicijama predano rade svoj posao. U tom smislu ću pričati u načelu i o radu MUP-a koje je mnogo radilo na dosta zakonskih rešenja, na dosta uredbi, na dosta pravilnika, a mnogi predlozi zakona su i ovde danas pred nama.

Dakle, smanjena je opšta stopa kriminaliteta, broj učinjenih krivičnih dela je najmanji u ovom trenutku u poslednjih 25 godina i to zahvaljujući uspešnim akcijama policije u suzbijanju kriminala i u borbi protiv korupcije.

Samo u 2016. godini kriminalitet je smanjen za oko 5% što je više od 5.000 krivičnih dela. U 2017. godini rezultati su takođe vidljivi. Zaplenjeno je više tona narkotika, otkriveno je i zaplenjeno više narko laboratorija, uhapšene su vođe kriminalnih grupa koje su razbijene, rasvetljeno je više od 90% iznuda, znatno je smanjen broj razbojništava, a tendencija broja ubistava opada, a teških ubistava i dalje postoji.

Posebna pažnja poklanja se MUP i policiji i prilikom primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i veliku ulogu policije ćemo tu videti sa jedne strane u stručnim obukama zaposlenih, ali sa druge strane i u brzom reagovanju, saradnji sa drugim relevantnim institucijama i pružanju podrške žrtvama ovakvih krivičnih dela.

Takođe, posao policije jeste i da pokaže da je jednaka prema svima što ona i čini. Radi se na dodatnom učvršćivanju poverenja građana u policiju, što se postiže kroz aktivnosti policije u zajednici kroz razgovore sa građanima, kroz jačanje saveta za bezbednost lokalnih samouprava, kroz bolju koordinaciju policijskih stanica međusobno sa svojim pretpostavljenima, ali i sa građanima.

Sve ovo što sam navela jeste razlog iz koga možemo da izvučemo zaključak da je Srbija danas daleko bezbednija zemlja, nego što je nekada bila. Evidentno je da MUP ulaže ogromne napore da bi Srbija imala savremenu i efikasnu policiju koja će štiti prava građana. Upravo zbog toga bih iskoristila priliku da pozovem koleginice i kolege da ove predloge u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo, jasno je da su radne grupe ozbiljno radili na ponuđenim zakonskim rešenjima, tako da će poslanici Stranke pravde i pomirenja u danu za glasanje glasati za predloge zakona.

Želim skrenuti pažnju na nekoliko bitnih momenata, pre svega vezanih za Zakon o državljanstvu, iako imamo vrlo pozitivna rešenja u zakonskoj regulativi. Suočavamo se sa činjenicom da značajan broj ljudi iz dijaspore, pre svega iz sandžačke dijaspore u Turskoj koji su zainteresovani za državljanstvo Republike Srbije se suočavaju sa problemima neefikasnosti i jako dugog čekanja u rešavanju zahteva koji su podneli u skladu sa zakonom. To bi trebalo ubrzati ili podzakonskim aktima ukoliko imamo i manjkavosti, otkloniti takve probleme.

Smatram to veoma važnim iz razloga što se radi o ljudima koji su iseljenici sa ovih prostora, a drugo radi se o licima koja su investicijski zainteresirana za ulaganje svoga kapitala na području Srbije, što se jasno vidi iz više od 400 otvorenih fabrika gde su vlasnici kapitala iz Turske i najčešće ili u mnogo slučajeva ljudi koji su poreklom sa ovog prostora.

Drugi problem vezan za državljanstvo tiče se takođe Sandžaka i posledica je vrlo rigidnih propisa Crne Gore vezani za državljanstvo gde imamo više slučajeva gde su ljudi zbog tih problema ostali bez državljanstva i očito da jedini način jeste da se njihovi problemi reše su zapravo zahtevi koji čekaju kod nadležnih organa Republike Srbije, uglavnom su to lica koja su, da kažem, uslovno iz mešanih brakova gde je jedno sa područja Srbije, a drugo sa područja Crne Gore. Zato smo zainteresovani da se ti ljudi javljaju, da se to pitanje reši. Ukoliko imamo zakonski prostor, ukoliko ne, onda da se podzakonskim aktima ostvare pretpostavke kako bi se ta pitanja rešila.

Što se tiče Zakona o policiji, veoma je važno da je zakon unapredio mnoga pitanja i da će, verujem, to pojačati i poboljšati efikasnost, ali želim skrenuti pažnju da postoje određeni problemi, opet na području Sandžaka, polazeći od toga da je izuzetno važno da poverenje između naroda i policije bude na najvišem nivou, u našem slučaju – da se to poverenje povrati.

Podsećam na činjenicu da je devedesetih godina preko 20.000 Bošnjaka na području Sandžaka, posebno Peštera i Bihora prošlo razne policijske torture, te da su ta sećanja veoma sveža i da imamo izvesna podozrenja na toj relaciji.

Poslednjih godina se to poverenje popravlja, postoje vrlo dobri koraci u tom pravcu, ali postoji nekoliko incidentnih situacija koje su opteretile te odnose. Najistaknutija su dva slučaja, to je slučaj Skarep, gde je mladić u 22 godine, prošle godine, dakle, svirepo ubijen od strane policajca, samo zato što nije zaustavio svoj automobil kada je bio zaustavljan. Tu je prisutan i komandir policije.

Ono što izaziva ogorčenje u Tutinu i ostalim delovima Sandžaka jeste da za sad nemamo adekvatne mere u pogledu odgovornosti, komandne i druge odgovornosti vezano za tu policijsku stanicu.

Drugi slučaj se desio pre nekoliko godina, kada imamo da je ubijen jedan policajac, a optužen, izvesni Mavrić, je osuđen 30 godina zatvora, iako se ubistvo desilo u vrlo nerazjašnjenim okolnostima.

Dakle, zbog ovoga podsećam da je potrebna jača pažnja od strane Ministarstva za područje Tutina, posebno i Sjenice, gde imamo vrlo pojačanu relaciju korupcije, dakle na relaciji pojedinih policajaca i lokalne samouprave. Vezano za graničnu kontrolu, želim ukazati takođe na probleme vezane za granicu između Srbije i Crne Gore koja prolazi prilično neprirodno, gde imamo otežan saobraćaj, što je suprotno od onoga što su crnogorske vlasti obećavale kada su tražile podršku na referendumu, to je jedno od gorućih pitanja, mislim da Srbija može tu da učini puno da se ta pitanja rešavaju i da se promet na granici olakša. Hvala.

Reč ima ministar Stefanović.

Svakako da je važno da poverenje u Policiju, a meni je važno da u svakom delu zemlje poverenje u Policiju bude snažno.
Mi smo pokrenuli postupak i to traje već nekoliko godina, stvaranja multietničke policije, da u svakom delu naše zemlje pripadnici tog naroda u značajnoj meri učestvuju u radu policije.
Naravno da tu postoji potreba da se prođu, a isti su uslovi, kada se konkurs raspisuje, uslovi moraju biti isti i bez obzira što se mi trudimo da pripadnici nacionalnih manjina budu uvršteni u redove policije, oni moraju da prođu uslove konkursa. Dakle, to je opšti akt i od toga ne može da se odustane.
Međutim, dobro je da imamo danas na teritoriji PU Novi Pazar, nalazi se načelnik koji je iz redova bošnjačkog naroda i to je dobro, jer tamo i živi većina, odnosno ljudi koji pripadaju tom narodu i moramo da gradimo to poverenje zajednički.
U slučaju Skarep, izvršilac tog dela, policajac je uhapšen. On se nalazi i to dugo u pritvoru, preko tri meseca, svi mehanizmi su upotrebljeni i ovde se ne radi o tome da li je neko hteo, taj momak nije ubijen jer je neko želeo da ga ubije ili je izvršilac Srbin koji je želeo da ubije Bošnjaka.
Isto smo imali nedavno situaciju da je kriminalac upucao policajca u Novom Pazaru na sred obavljanja dužnosti, a ja nikada nisam rekao to je taj pripadnik, tog naroda, upucao je policajca, koji je pripadnik, ne znam, srpskog naroda.
Ne, kriminalac je upucao policajca i tamo gde policija pogreši, pogrešio je pojedinac, ili naravno, svako ko je pogrešio u lancu, treba da odgovara i nemam ništa protiv, nema bezgrešnih i nema prikrivanja njihove odgovornosti, a isto tako važi i za drugu stranu.
Poverenje mora da se gradi sa obe strane. Vi imate, vaš doprinos, mislim da u tom smislu to ide u dobrom pravcu, a ima onih koji pokušavaju da veoma niskom demagogijom raspiruju nekakvu mržnju. Ništa dobro se ne dobija time što huškamo, odnosno što određeni ljudi huškaju ljude jedne na druge. I ti policajci koji rade u Tutinu i u Sjenici, Novom Pazaru, baš kao i u Beogradu, Valjevu, Somboru, Zrenjaninu, Subotici, i oni su ljudi. Oni imaju svoje porodice, vraćaju se porodicama kući, vole da se vrate kući da ih niko nije upucao, da ih niko nije izboo nožem, niko pretio, kao što i građani koji žive žele da nemaju problema i sukobe sa policijom.
Naravno da se nekada, a ja sam to video za ove četiri godine, to je u celoj Srbiji, postoje ljudi koji su izvršioci krivičnih dela i kada ih uhvatite u izvršenju krivičnog dela, uvek je lako zaštititi se nekim štitom. Ja sam političar, pa me zato hapsite. Ne, prijatelju, hapsimo te zato što si krao novac. Ja sam pripadnik nacionalne manjine, pa me zato hapsite i maltretirate.
Ne, hapsimo te jer si narko-diler i uopšte nas ne interesuje kako se zoveš. Meni je najlakše u političkom smislu, kada je tužilac, policija i kada je onaj ko je okrivljen, kada je osumnjičen, i kada pripadaju istom narodu, jer onda nikada nemamo problem, kada su policajac onaj koji vrši hapšenje i onaj koga hapse, isti.
Uvek je problem kada policajac pripada jednom narodu, a onaj osumnjičeni drugom. Važno nam je da to prevaziđemo i ja se nadam, naravno, policija mora da radi na tome da zadobije to poverenje i naravno, očekujemo od ljudi koji žive u ovoj zemlji da pokažu poštovanje prema policajcima koji zaista rade jedan težak posao.
Važno mi je da ljudi nikada ne postavljaju pitanje kako se zvao ovaj policajac i kom narodu pripada i kako se zvao kriminalac i kom narodu pripada. Ne, onaj ko je osumnjičen, predajemo ga sudu, neka sud kaže da li je kriv ili nije, a policajci moraju da se ponašaju prema etičkim kodeksima i prema zakonu.
Naravno mi smo zato ojačali i kompetencije Sektora unutrašnje kontrole policije, koji na kraju krajeva odgovara i odboru Narodne skupštine i hoću da ti ljudi mogu da rade svoj posao i da ustanovimo, ako je bilo propusta u radu policije, a ja ne kažem da u godinama iza nas nije bilo loših iskustava i sa jedne i sa druge strane, ali je važno da se ne vraćamo u prošlost.
Zato i cenim vaš nastup i mislim da je to poziv da se radi na građenju bolje budućnosti i u meni ćete imati partnera koji će raditi to. Važno mi je da svi narodi koji žive u ovoj zemlji, shvate da Policija radi u njihovom interesu i tako mora da bude. Hvala.

Hvala.
Nemate pravo kolega Zukorliću, po Poslovniku? Nekom drugom prilikom.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas više predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti. Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati pomenute predloge zakona.

Želim da kažem da je moj kolega Vojislav Vujić juče kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS govorio o svim predlozima zakona iz ove objedinjene rasprave, a moje izlaganje biće usmereno na predlog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ministre, za ova dva dana, mogli smo da čujemo različita mišljenja o predlozima zakona koji su na dnevnom redu a isto tako postoje različita mišljenja o radu policije.

Mi iz JS govorimo jezikom argumenata. Zato želim da kažem, a shodno tome da je policija u prethodnim godinama napravila najbolje rezultate, mislim na prethodnih 10 godina. Kada to kažem, mislim da su ljudi iz MUP, a složićete se sa mnom, ljudi koji rade izuzetno odgovoran i težak posao, napravili najbolje rezultate u mnogim oblastima.

Kada kažem najbolje rezultate u mnogim oblastima, tokom 2017. godine zaplenjeno je 4,1 tona narkotika, procesuirano je negde oko 1.700 osoba koje su ili prodavale ili posedovale drogu. Zatim, uspostavljen je trend smanjenja stope kriminala i gledajući ovaj period, počinjeno je najmanje krivičnih dela ubistava, a ugašeno je ili sprečeno oko 31.000 požara, izdato je više od 2,4 miliona pasoša, ličnih karata, vozačkih dozvola i saobraćajnih dozvola.

Što se tiče granične policije, izvršena je kontrola negde oko 70 miliona putnika.

Isto tako, kada govorimo o saobraćaju, ovde treba pomenuti da je smanjena stopa saobraćajnih nesreća za 17% u odnosu na period od deset godina i kada sam već došao do ovog zakona, dozvolite mi da kažem da je ovaj Zakon o bezbednosti saobraćaja veliki iskorak unapred. Kada kažem da je veliki iskorak unapred, mislim što se tiče bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

Ministre, kada govorimo ovoj temi, zaista najvažnija stvar mislim da je bezbednost dece, ali, vi ste malopre govorili o tome u mnogim segmentima, kada govorim o bezbednosti dece ne mislim samo na bezbednost u saobraćaju, već i u svim ostalim segmentima. Kada govorimo o tome mislim da je najvažnija edukacija od najranijeg doba, ali, kako ste vi malopre rekli, ne samo MUP, nego svih roditelja. Potrebna je jedna sinergija svih nas da bismo napravili korak napred.

Isto tako, tu deca poznaju opasnost od narkotika, alkoholizma, da budu bezbedni u saobraćaju i od ostalih opasnosti i tu moram da kažem velika pohvala MUP koje je prepoznalo važnost ove teme kroz razno razne projekte. Ja ću samo spomenuti neke od tih projekata. Prvi je akcija „škola“. Posvećena je deci prvog razreda. Druga akcija je „put i ja“. Namenjena je deci trećeg razreda. Ja imam dete koje je treći razred i čini mi se da je to nekako najosetljivija kategorija. Kada kažem najosetljivija kategorija, tada deca počinju sama da idu u školu i prvi put prelaze taj put od kuće do škole i od škole do kuće. Sledeći projekat je „osnovi bezbednosti dece“ za učenike od četvrtog do šestog razreda. Kada govorimo o ovom projektu moram da kažem da on obuhvata sveobuhvatnu bezbednost dece, ne samo saobraćaja, već i svih ostalih. Uzelo je učešće veliki broj policajaca i veliki broj časova koje ste napravili u prethodnom periodu.

Ministre, mislim da ste i vi uzeli učešće u nekim školama, što je za svaku pohvalu.

Sada kada govorimo o samom saobraćaju, o povredama u saobraćaju, želim da kažem da jedan od vodećih uzroka među prva tri što se tiče smrtnosti je baš ovaj uzrok i to je u nekoj populaciji od pet do 44 godine. U EU godišnje više od 20.000 ljudi izgubi život što se tiče saobraćajnih nezgoda, a negde oko 130.000 ljudi bude povređeno.

Cilj UN je da do 2020. godine broj poginulih bude prepolovljen u odnosu na 2010. godinu, a što se tiče 2050. godine, planirano je da uopšte ne bude smrtnih slučajeva ili da oni budu baš minimalni u svetu.

Što se tiče Srbije, u prethodnom periodu učinjen je trend smanjenja broja saobraćajnih nezgoda. Dakle, iako je učinjen ozbiljan pomak napred što se tiče saobraćajnih nezgoda, ipak bezbednost na našim putevima još uvek nije kakva je u EU. U tom smislu ovaj zakon je veoma važan. On je značajan za bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Ja ću spomenuti samo neke novine koje donosi ovaj zakon. Precizirane su obaveze i odgovornost organa i organizacije nadležne za poslove obrazovanja i vaspitanja dece u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, odnosno, precizirane su odredbe u pogledu korišćenja dečijih sedišta i bezbednosnih podmetača radi povećanja bezbednosti dece kao putnika u vozilu.

Kada je reč o vozačima motocikla, oni su veoma ugrožena grupa. Zatim, rešavanje problema mladih i neiskusnih vozača kao jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona. Upravljanje vozilom od strane vozača u alkoholisanom stanju, što je jedan od glavnih problema u bezbednosti saobraćaja. Predloženo je smanjenje granice alkoholisanosti sa 0,3 na 0,2 promila, kao i uvođenje novih kategorija – visoke alkoholisanosti.

Ne bih više ulazio u ovaj zakon. Na samom kraju samo želim da kažem da je ovaj zakon još jedan veliki iskorak unapred što se tiče bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. Poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće kako ovaj predlog zakona o kojem sam danas govorio, tako i sve ostale predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.