Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković.

Naravno, koristim pravo na repliku u formalnom smislu.

Prethodni govornik nije reč rekao o zakonu, o temi, o bilo kom zakonu koji je danas na dnevnom redu. Naravno da je srpskoj javnosti poznata njegova uloga. Ja neću da definišem ponovo pošto to svi znaju i ona je opisana u nekoliko narodnih poslovica koje su poznate u Srbiji, tako da nema potrebe da ih ja ponavljam, niti dijagnoze, niti bilo šta drugo.

Što se tiče mog javljanja koje je vezano za to da srpska javnost čuje, naravno, još jednom ono što je utvrđeno više puta i šta nije demantovano ni ovih pet godina haosa u Srbiji, poslednjih, to je da je potpuno razjašnjeno ubistvo Zorana Đinđića koje se desilo pre 15 godina evo za neki dan, da se zna ko su njegove ubice i organizatori i da se, nažalost, sudski još uvek nije dokazao inspirator, ali možemo da prepoznamo to u onima koji su tog dana bili pijani, koji su se veselili i koji su se krili tog dana.

Naravno da SMUP nije imalo nikakve nadležnosti nad bezbednošću republičkih funkcionera, o čemu mogu da govore i ovi časni ljudi i žene u uniformama i bez uniformi koji sede ovde pored ministra. Imamo još nekoliko dokaza da je to raščišćeno na 100 mogućih načina od 100 mogućih načina.

Što se tiče privatizacija duvanskih industrija u Srbiji, ja mislim da je to uvek interesantna tema i da to uvek treba da se ponovno preispita, a posebno zbog toga što je to urađeno tenderom, a šef tenderske privatizacije u to vreme je bio Siniša Mali, samozvani doktor nauka, kao i prisutni ministar.

Zahvaljujem, kolega Živkoviću.
Sećam se ja oduševljenja ovde u Skupštini kada je bila izabrana vaša Vlada samo nekoliko dana po ubistvu premijera Đinđića.
Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja žalim što njegov lični snimatelj danas nije tu, što ga je policija lišila slobode, pa je mogao da ovekoveči mog kolegu poljoprivrednika.

Zoran Živković je dobio repliku, po meni, sasvim neosnovano, ali nemam ništa protiv. U toj replici nije demantovao ništa od onoga što sam ja rekao.

Dakle, ja sam decidno tvrdio da je on bio savezni ministar policije u vreme kada je ubijen republički premijer Zoran Đinđić.

Ja sam takođe tvrdio da je moj kolega poljoprivrednik došao na mesto premijera Srbije umesto ubijenog Zorana Đinđića.

Ja sam takođe tvrdio da moj kolega poljoprivrednik, kada je postao premijer, nijednom nije pokušao, čak je ponovo imenovao istog ministra policije, republičkog, koji je dopustio da njegov oficir liši života premijera Zorana Đinđića.

Dakle, ja sam opravdano sumnjao da se to nije moglo desiti slučajno, da neko avanzuje, postane premijer, a tom prilikom, prilikom novog izbora Vlade Republike Srbije ostavi starog ministra policije kome su ubili premijera kao invalida u dvorištu Vlade.

Na kraju da kažem da je moj kolega poljoprivrednik posle ubistva premijera Đinđića došao na bestidnu ideju da mu digne spomenik od kašika i viljuška. Imamo sreće što mu nije podigao od vadičepova. Hvala.

Nemate pravo na repliku, gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovi zakoni, koji su takođe u objedinjenoj raspravi, pokazuju nastavljanje prakse netransparentnog diskutovanja o lažnim temama. Svakako, neće suštinski promeniti ono što bi trebalo da se dogodi u Srbiji. Dokaz tome je da je pre dve godine usvojen Zakon o policiji i, evo, vi ga menjate nakon dve godine. Dakle, nastavlja se ta praksa da zakoni koji se usvajaju neće ostvariti one stvari i one potrebe koje se od njih očekuju.

Dakle, ovaj novopredloženi zakon ili izmene ovog zakona su korak unazad zakonskom uređenju rešenja rada policije i daljeg urušavanja institucije MUP, daljeg urušavanja institucija Republike Srbije, dakle, sa idejom da se poveća moć onima koji imaju političke funkcije u institucijama, konkretno u ovom slučaju ministra unutrašnjih poslova, a da se saseku krila institucijama sistema.

Dokaz tome je i to što ste vi juče, poštovani gospodine ministre, pokušali nevešto da odbranite da ovaj zakon daje vama mogućnost da možete bez konkursa, aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji da zapošljavate policajce bez konkursa. Vi ste juče odgovorili i rekli da se to odnosi samo onda ako je u pitanju zasnivanje radnog odnosa službenika i dece lica koja su izgubila život ili su ranjeni u akcijama ili profesionalnom vršenju svojih poslova. Zaboravili ste da kažete, ministre, da tu postoje još tri kategorije gde ćete vi imati pravo da zapošljavate ljude. Jedna od njih kaže – kada je aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno da se konkurs ne sprovodi za pojedina radna mesta, jedno široko tumačenje koje vama daje mogućnost da radite šta god vi hoćete po pitanju zapošljavanja u Ministarstvu.

Dalje, što se tiče rada MUP, od 2012. godine najavljujete borbu protiv korupcije i ja vas pitam gde je danas ta borba protiv korupcije 2018. godine, izuzev ukoliko želite da govorite o tome da su raznorazna medijska hapšenja, tabloidizacije borba protiv korupcije? Nisu. Policija svakog dana treba da hapsi odgovorne. To treba da se radi sistemski, a ne da to bude u cilju političke promocije Ministarstva ili neke političke opcije ili manipulacije građana, da se stvori privid zapravo da postoji nekakva borba protiv korupcije.

Da ste hteli da se borite protiv toga, gospodine ministre, vi biste usvojili Zakon o poreklu imovine, koga najavljujete od 2012. godine, ali ste odustali od njega zato što biste verovatno tim zakonom došli do onih koji danas vrše vlast u Srbiji.

Ja vas pozivam da predložite taj zakon. Mi ćemo ga podržati, da od 2000. godine se ispita poreklo imovine svih onih koji su se bavili politikom, ali to vama ne odgovara jer tada nećete moći da širite laži opoziciji o nekakvim krađama, o nekakvim zlodelima koji su radili kroz tabloide koji su bliski vladajućem režimu, već uvodite sistem. Vama ne odgovara sistem, odgovara vam moć pojedinca.

Kada govorimo o policiji i policijskim službenicima, to su profesionalci koji obavljaju svoj posao časno i pošteno sve dotle dok se ne umeša politika i dok vi ne budete, vođeni političkim interesima, njima davali naloge šta da rade.

Jedan odličan primer za to jeste upravo Savamala, gde vi pokazujete da građani Srbije ne smeju da budu sigurni u to, da su bezbedni i da imaju podjednak tretman. Ako vi do dana današnjeg, tu je i direktor policije, niste rekli ko je naredio dežurnim službenicima u policijskoj stanici da ne odgovori na prijave zato što se neko lišava slobode, ruše se nečiji objekti, o čemu mi onda da govorimo?

Gospodine ministre, govorim o primeni zakona. Kako tražite da drugi poštuju zakon kada vi u Ministarstvu nabavite netransparentno 710 automobila Škoda za 700 miliona od vašeg političkog partnera ili člana SNS, koji je aktuelni gradonačelnik, a direktor Auto Čačka, i objašnjavate to da je to neka posebna javna nabavka?

Dalje, kada govorimo o ratu mafiji koji ste objavili na pres konferenciji, čuvenoj, posle ubistva izvesnog Saleta Mutavog, ako se dobro sećam, ništa se nije desilo, gospodine ministre. Nema nikakvih rezultata osim slučajeva poput Jelene Marjanović, slučaj Jajinci, slučaja Kosmajac, koji služe samo za medijsku promociju, a od 2012. godine u Srbiji se dogodilo 68 ubistava, od toga je rešeno svega 5,9%. To je rezultat rada Ministarstva.

Dakle, o tome ja govorim, kada kažem da ne postoje institucije, već se isključivo politički motivisano funkcioniše u državnim institucijama.

Zbog toga vas pitam ministre, i vas i direktora policije – da li ste upoznati sa time da je gospodin Dragan Marković u nedelju podneo prijavu da u Boru neki automobili, džipovi, bez registarskih tablica kruže Borom i da izađu da izvrše uvid, da su dobili odgovor da policija nema raspoloživih resursa da tog dana izađe i izvrši uvid, da će tek u ponedeljak to moći da se uradi?

Dakle, niko nije reagovao po toj prijavi. Ako jeste, recite šta su radili tih 15 automobila, džipova, bez tablica, u Boru?

Narodna stranka će insistirati, gospodine ministre, iako vi smatrate verovatno da ne treba, da se u Krivični zakon ponovo uvede zabrana javnog komentarisanja nepravosnažnih sudskih postupaka, da bi se sprečilo ovo što se danas dešava, da mediji i tabloidi hapse, da oni presuđuju, da oni odlučuju ko je kriv, a ko nije.

Takođe, ćemo se mi boriti i tražiti da se usvoji zakon o poreklu imovine, s obzirom da vama to očigledno ne odgovara.

Tabloidizacijom, konferencijama za medije, specijalnim emisijama raznoraznim, nećete rešiti ni jedno ubistvo, gospodine ministre, o kojima sam govorio i koja stoje ovde u zvaničnoj statistici. Tako se samo dalje urušava institucija MUP. Zahvaljujem.

Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Apsolutna neistina, uglavnom. Dakle, teško mi je da odgovorim na sve ovo što nikakve veze nema, ali da počnem od jedne zanimljive pojave. Moram da skrenem pažnju i građanima Srbije i narodnim poslanicima.
Imali ste priliku da vidite da jedan broj narodnih poslanika koji kažu i počnu vrlo teatralno, kako nisu imali vremena i nemaju vremena da govore o ovim zakonima, i ono bi mnogo rekli o ovim zakonima, ali nemaju vremena da govore o njima, i onda u svom vremenu ne kažu ni jednu reč o zakonu.
Dakle, ne dodirnu suštinu jednog zakona, i ako su vrlo nevešto to pokušavali, slabo im je išlo. Nije to baš bilo utemeljeno u nekom znanju, vidi se da nije tu bilo ni mnogo truda da se to pročita čak, i ako neki od zakona su od avgusta u parlamentu. Pazite, od avgusta meseca. Ne da je bilo vremena da se pročita, mogli su da imaju okrugle stolove, da učestvuju u javnim raspravama. Niti su se pojavljivali na javnim rasprava, niti su dolazili, ali onda kažu, drže političke lekcije koje nemaju veze sa utemeljenjem u istini.
Naime, ovde mora da se shvati, nadam se da će Narodna skupština, bar poslanici koji su ovde, shvatiti i prihvatiti, da od oktobra 2013. godine, policija može nekog da uhapsi po nalogu tužioca. Ne može samostalno nekoga da uhapsi, osim ako ga ne zatekne u izvršenju krivičnog dela. Dakle, prvo to ljudi moraju da shvate.
Ja sam sebi, donoseći zakon 2016. godine, kao ministar unutrašnjih poslova, propisao u zakonu da ministar unutrašnjih poslova ne može da vodi predkrivični postupak, niti da može da da nalog policiji da nekog uhapsi. To radi tužilac.
Dok su ta gospoda bila na vlasti, oni su politički odlučivali. Znam, to je psihologija. Znate, ljudi razmišljaju kako bi oni, i kako su oni radili, pa pokušavaju da to preslikaju na neke druge. Oni su hapsili, 10 hiljada ljudi, 500, ovde. To je sve bilo divno, demokratija cveta, milina, to je bilo super, i onda, naravno, Republika Srbija će sledećih 100 godina da plaća štete tim ljudima koji su sudski oslobođeni. Dakle, hapšeni bez dokaza.
Izvinite, evo, ja vam dajem priliku, proverite od 28. aprila 2014. godine kada sam postao ministar unutrašnjih poslova, iako kažem – policija hapsi kada Tužilaštvo proceni da treba da se hapsi, od 28. aprila 2014. godine do danas, koliko ima pravosnažno oslobođenih za krupna krivična dela koji su hapšeni u policijskim akcijama. Hajde da vidimo ko su ti ljudi, ko je to bio pravosnažno oslobođen, pošto se mnogo priča, hajde da vidimo ko je oslobođen, koga je sud oslobodio i rekao - Ovaj čovek je oslobođen, nije kriv? Da li je možda bilo i takvih slučajeva? Možda par.
(Zoran Živković: Karić. Mišković.)
Oni koji su uhapšeni od 28. aprila 2014. godine do danas. Ja ne mogu da odgovaram za period pre toga, nisam bio ministar unutrašnjih poslova.
Dakle, ono što je interesantno, takođe, u borbi protiv korupcije. U prethodnom periodu mi smo imali Kariće, Miškoviće, razne ljude koji su bili na različite načine umešani u sudske postupke za koje nije bilo jasno gde su ti sudski postupci, da li uopšte ima optužbi. Šta je bilo sa Miškovićem? Šta se dogodilo sa njim? Gde je on bio u vreme prethodnih vlasti? Šta je on radio? On je postavljao vlade. On je uticao ko će da budu premijeri, ministri, koje poslove će koja firma da dobije. Šta se tu dogodilo? Nije bilo te borbe protiv korupcije do 2012. godine, ni jedna.
Znači, ništa ozbiljno nisu radili, samo su te tajkune pothranjivali i dok je narod postajao siromašniji, ti tajkuni su postajali bogatiji. Između ostalog, i Dragan Đilas, naravno.
Što se tiče presuda za pranje novca, pa mi danas imamo samo u prethodnoj godini 12 konačnih, pravosnažnih presuda za pranje novca uz oduzetu imovinu. Kad ste, bre, vi ljudi imali tu jednu presudu za pranje novca? Ko? Kako se zovu ti ljudi? Dvanaest presuda u prethodnoj godini, od čega je jedna uz predikarno krivično delo, počinjeno kriminalom u Italiji, ali ne čitate to. Ja znam da vas to ne zanima. Ne zanima vas, zato što ako vas zanima suština neko će da se pozabavi, da pogleda, da ozbiljno analizira. Ne. Ovde treba politički paušalno.
U Boru potpuna izmišljotina, ali potpuna izmišljotina. Ja sam tražio izveštaj kada sam čuo. Policija je izlazila 10 puta. Znate, to što neko prijavi, ne znači da je to tako. LJudi izađu na teren, mogu da zaključe ovo ili ono. Napisali izveštaje, prosledili tužiocu, ali to je najlakše, to je ta floskula koja postoji – Videli smo crni džip kako se kreće. Da li je zabranjeno inače da se kreće neko džipom gradom?
Ako taj džip nema tablice, u redu, zaustaviće ga saobraćajna policija, da vidimo, da utvrdimo, da vidimo zašto nema tablice, pisaće mu kaznu.
(Aleksandar Martinović: Živković ima takav džip.)
(Zoran Živković: Čibe.)
Razni imaju takve džipove, video sam ja, razni imaju takve džipove, ali što se tiče policije, bar u vremenu kada sam na čelu MUP, policija zaustavlja svako vozilo. Nema više onog prevoženja da ne sme niko da zaustavi, saobraćajci stali u strahu da li će neko da spusti prozor Audija ili Mercedesa, da im psuje majku i da ih pita onu čuvenu rečenicu – Znate li vi ko sam ja? Toga više nema. Sada se zaustavlja i mercedes i audi i džip. Ima da pokažu poštovanje prema saobraćajnom policajcu.
Mediji. Meni je žao što je prethodni govornik najavio gašenje medija, gašenje slobode javne reči. To je direktna najava da će oni odlučivati šta mediji mogu ili ne mogu da napišu. Ja sam šokiran ovom izjavom, zaista, iskreno vam kažem. Ako se borimo za društvo koje treba da ide ka Evropskoj uniji, da vi određujete medijima šta će da napišu, to je skandalozno. Da budete, ja znam da su oni navikli na cenzuru, ali ovo da vi određujete šta će mediji i mogu ili ne mogu da napišu, to ne postoji nigde u svetu.
Drugo da vam kažem, pokažite mi medij koji je u poslednje tri godine znao za neko hapšenje unapred? Da mi pokažete naslovnu stranu ili tekst u novinama gde kaže – Biće uhapšen taj i taj. To što su najavljivali – Biće hapšenja; evo ja vam kažem, biće dok sam ministar, biće hapšenja svaki dan. To nije stvar da li ja najavljujem, to je stvar posla policije. Tužilaštvo da nalog, policija uhapsi, to nije nikakva naročita pamet, samo se radi na ozbiljan način i danas policija hapsi kriminalce bilo gde da se nalaze.
To što su mnogi mislili da kada se bave kriminalom, pa uđu u politiku pa posle toga kaže – Nemojte ovog da hapsite, on je političar, to je politički progon. Ne, ne hapsimo ga što je političar, hapsimo ga što je krao i zato što je tužilaštvo tako reklo. Tužilaštvo kaže policiji – Uhapsite ovog čoveka, mi mislimo da ima dovoljno dokaza.
Da li je kriv, odlučiće sud. Sud će reći da li je kriv ili nije, ali imamo već dosta prvostepenih presuda osuđujućih već, veliki broj svih onih koji su zavlačili ruku u džep naroda, imamo dosta presuda. Već su se pojavile protiv onih, e, svi nevini pohapšeni, ali sud ipak odlučuje da su krivi. Nisu baš nevini. Pošto je sud odlučio, moraće za to da odgovaraju i stavićemo, ja ću vam pribaviti spisak svih onih koji su osuđeni za dela koja im se stavljaju na teret od 2014. godine pa na ovamo, pa ću vam doneti da vidite za koja dela, sledeći put ću vam doneti, za koja dela su osuđeni, pa da vidite šta je sud našao za šta su krivi. Jer, kad sud kaže da je neko kriv, onda je kriv. To može da vam se svidi ili da vam se ne svidi.
Dakle, zabrinut sam, dame i gospodo narodni poslanici, zbog ovih najava gušenja slobode medija. Molim vas da to nikada ne dozvolite. Mediji mogu da nam se sviđaju ili da nam se ne sviđaju, može da nam sviđa ili ne sviđa šta će da napišu, ali ne smemo da im diktiramo šta će da pišu. Tu nema slobode. Srbija je demokratska zemlja u kojoj niko neće diktirati medijima šta pišu. Na kraju krajeva, to možete da vidite, otiđite na bilo koji kiosk, pročitajte 20 novina koje se tamo nalaze, pogledajte 10 televizija, videćete šta sve izgovore o svakome od nas. To je demokratija. Imaju pravo da to urade. Naravno, kome se nešto ne sviđa ili smatra da je nepravedno optužen, ima pravo sudske zaštite i to je normalno, isto demokratska tekovina koja vredi u Evropi, koja vredi u Americi, vredi svuda u svetu. Hvala vam na strpljenju.

Pravo na repliku, na spominjanje stranke, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Četiri napomene ukupno, dame i gospodo. Prvo, da, svakako osnov je pominjanje stranke i prva stvar koju želim da kažem, zaista ne razumem, zaista ne razumem da neki ovde ne shvataju da sada imaju mnogo hitnijeg posla od besmislenih iznova ponovljenih izmišljotina, lažnih optužbi na račun SNS. Mnogo važnijeg i hitnijeg posla imaju baveći se samim sobom i svojim impozantnim rezultatima, evo na nivou grada Beograda pre neki dan.

Izgubiti više od 130.000 glasova za samo godinu dana, to je fantastičan uspeh. Na tom uspehu ovom prilikom čestitam, ali mislim da vam je mnogo hitnije da se bavite analizom tog svog fantastičnog rezultata. Dakle, pre samo godinu dana, bez učešća čuvenog žutog tajkuna Đilas Dragana, Janković, Jeremić i ko je tada bio umešan u njihov zajednički poduhvat, osvojiše koliko, 280.000 glasova u Beogradu otprilike. Sada izgleda da je Đilas Dragan toliko popularan da je svojom popularnošću uspeo da doprinese samo u negativnom smeru za 130.000 glasova. Ne bi bilo loše da se nad tim rezultatom neko zapita i da se možda time bavi umesto SNS.

Druga napomena. Kakvi su naši rezultati u resoru o kom pričamo sada? Evo, samo par brojeva, čisto da neke stvari razjasnimo, ako je neophodno. Smanjen broj ukupan krivičnih dela za 8,1%, smanjen broj krivičnih dela opšteg kriminaliteta za 8%, smanjen broj najtežih krivičnih dela protiv života i tela i tu su procenti odlični, i ako je nekome teško da obavlja svoj posao narodnog poslanika, ja ću da mu poklonim poslednji tromesečni izveštaj o radu ministarstva da ga pročita, ako ga ne mrzi da čita.

Međutim, npr. u izveštaju o Savamali koju je pravio njihov koalicioni partner Janković, vidi se i dan danas, nisu pročitali ni samo nekoliko strana, pa je ovo verovatno za njih preveliki posao.

Na samom kraju, kada pričamo o tome šta se radi na nivou borbe protiv korupcije. Beše Angela Merkel rekla da su rezultati u tom domenu impozantni, citiram – impozantni, ali ako to neko ne zna zato što, između ostalog, ne zna ko je Angela Merkel, a što je pokazao baš za vreme ove kampanje, i to razumem, ali to ga ne opravdava za onih 130.000 glasova. Hvala.