Hvala kolega Markoviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članom 27. i članom 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Nastavljamo sa radom u 15.00 časova.
Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo poslanici, nastavljamo sa današnjim radom.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre i saradnici, ono što prvo želim reći, da je SRS protiv amerikanizacije srpskog zakonodavstva.

Prema predloženom Zakonu o policiji u članu 70. predvideli ste test integriteta. Slažem se da pripadnici unutrašnjih poslova i policije treba da čuvaju svoj integritet od pozornika do ministra, jer je integritet kao nevinost, samo se jednom gubi. To je veoma važno da se i u službi organa unutrašnjih poslova vodi računa o integritetu.

Što se tiče policijskih poslova, SRS smatra da je došlo do izmena u većem delu ovog Zakona o policiji koji je donet 2016. godine. Velike su intervencije, ali zakoni se menjaju i dopunjavaju samo u onom slučaju ako dođe u društvu do promenjenih okolnosti. Ne znam koliko je u društvu došlo do promenjenih okolnosti od 2016. do 2017. godine, ali ako su te okolnosti prema vašim viđenjima i saznanjima takve da je nužno menjati ili dopunjavati određeni zakon, onda ste vi u pravu i onda treba menjati, ali, ni u kom slučaju ne zadirati u širinu, jer intervencije u zakonu ne mogu da budu velike kada je u pitanju izmena i dopuna. I ako je izmena i dopuna, ona mora biti logična, kratka, jasna i sažeta.

Poslovi koje obavljaju pripadnici policije su veoma časni, odgovorni i opasni, jer je to služba koja je izložena brojnim opasnostima, imajući u vidu istorijsku prošlost Srbije od 90-ih godina, pa do današnjeg dana. Srpska policija je odigrala veliki značaj u odbrani nacionalnih interesa.

Međutim, bio je veliki problem što je došlo do petooktobarske revolucije, nakon čega je došlo do poremećaja u funkcionisanju organa unutrašnjih poslova. Na dužnosti u organima unutrašnjih poslova dolazili su ljudi bez dovoljne provere, drugo, ljudi koji nisu naklonjeni Republici Srbiji, ljudi koji nisu vodili računa o bezbednosti u dovoljnoj meri, zbog čega je i dolazilo do brojnih problema u Republici Srbiji.

Prilikom zasnivanja radnog odnosa u policiji moraju da se vrše detaljne provere, pogotovo, mora se voditi računa ko će doći na koje radno mesto. Za generala policije mora da dođe čovek iz operative, dakle, od pozornika do vođe sektora, do pomoćnika komandira, do komandira, do inspektora, do višeg inspektora, višeg inspektora prve klase itd, do generala, dakle, čovek mora doći iz operative.

U ovom trenutku iz operative je došao general policije Rebić. U svakom slučaju, kada dođe neko iz operative bolje je nego da bude postavljen neko po političkoj liniji. Ministar je politička ličnost, ali general policije, načelnici uprava, moraju biti operativci i komandiri policijskih stanica. Prema tome, te poslove i sve te stepenice moraju da se prođu.

Provera mora da obuhvati ne samo kad se bira. Ono što je jako važno je proveru treba vršiti i posle odlaska sa čelnih funkcija, jer imate u praksi takvu situaciju da se od 2000. godine do današnjih dana na funkcije bezbednosti, pa i u BIA dovode ljudi i postavljaju iz političkih stranaka i dolaze na odgovorne dužnosti u javnoj bezbednosti, tj. policiji.

Sada se postavlja pitanje da li je za njih vršena operativno bezbednosna procena ili nije? Ako jeste, za koga je od tih čelnika bilo javne, bilo bivše državne bezbednosti, a sada BIA, vršena provera? Ono što je jako važno, na šta ću da vam skrenem pažnju gospodo, kada ode sa funkcije, u čiju je funkciju otišao da radi, kod koga je otišao da radi i za čije interese radi?

Da li je bilo slučajeva da su neki bivši pripadnici bezbednosnih snaga bili lokatori hvatanja Ratka Mladića i da li je neko platio grdne milione da se locira, da se uhapsi i da se preda Haškom tribunalu? To je ono što mi smatramo da se mora voditi računa o tome.

Brojni su poslovi i zadaci koje služba unutrašnjih poslova obavlja u interesu zaštite bezbednosti građana i njihove imovine. Nova ovlašćenja po Zakonu o krivičnom postupku i nova ovlašćenja koja se odnose na Zakon o zaštiti od nasilja u porodici, dodatno proširuju poslove i zadatke organa unutrašnjih poslova, tj. naše policije.

Prema odredbama člana 256, 257, 258. Zakonika o krivičnom postupku, brojni su zadaci sada stavljeni pred organe unutrašnjih poslova tj. pred našu policiju, jer javni tužilac prenosi određena ovlašćenja, mada je i Zakonik o krivičnom postupku predvideo koje predistražne radnje pripadnici policije mogu sami preduzimati, a koje predistražne radnje ili čak istražne radnje može da preduzima i policija, po nalogu javnog tužioca.

Ono što je primećeno u praksi trenutno, javni tužilac ređe izlazi na uviđaje, ređe ide na saslušanja u policijskim stanicama i upravama, to prepušta da obavljaju pripadnici policije. Ono što je bitno, a to je da je po novom Zakoniku o krivičnom postupku od 2001. godine, saslušanja u policiji i rad policije obavlja se uz prisustvo branilaca tj. u prisustvu advokata.

Novi zakon koji je primenjen 2017. godine, a koji se odnosi na nasilje u porodici, je takođe dao velika zaduženja pripadnicima policije koji su od primene toga zakona pa do današnjeg dana blizu 10.000 mera izrekli, hitnih mera prema nasilnicima u porodici. To je ogroman posao koji se sada svaljuje. Dakle, iz Zakonika o krivičnom postupku, kao što sam rekao, iz člana 256, 257, 258. prelazi u nadležnost policiji. Policija se zadužuje, ali šta možete, tužilac više voli da sedi kod kuće u toplom stanu, a da ne odlazi na uviđaj gde dolazi do saobraćajnih nezgoda, gde dolazi do razbojništva, gde dolazi do pljački, ubistava itd.

Dakle, policija preuzima ogroman broj poslova i zadataka kada je u pitanju kriminalitet, a osim toga policija ima veliku odgovornost i ima velike obaveze kada je u pitanju održavanje javnog reda i mira.

Ono što je dobro, što je predviđeno sada u ovome zakonu, a to je da se mora snimati audio i video skupovi koji su visokoga rizika. Sada je veliki problem dokazivati u postupku koji se vodi protiv generala policije pred Tužilaštvom u Beogradu, u vezi onog slučaja sa američkom ambasadom.

Sada se postavlja pitanje – po kom osnovu ti ljudi treba da odgovaraju, ko vrši uticaj? Da li je tu uticaj pravosuđa ili nije i da li je moguće da se jednom odupremo stranom faktoru da više ne može da određuje ko će koga ovde suditi, ko će kome određivati pritvore itd.

Dakle, postavlja se sada pitanje povodom tog događaja koji je bio 2008. godine, na onom mitingu. Molim vas, kako je moguće da ne bude snimljen ceo tok toga događaja i ko je za to odgovoran i ko je znao i ko nije znao i da li su ti ljudi uopšte krivi? To je sada veliki znak pitanja. To je sada diskutabilno pitanje. Po meni nisu krivi, jer ko se mogao suprotstaviti --- od 10.000 ljudi. Zbog toga je sada, gospodo iz ministarstva, nužno, kada su takve situacije u državi gde se organizuju skupovi visokoga rizika mora se napraviti detaljan plan obezbeđenja.

Mora se formirati štab. U štabu mora da se zna ko odgovara, na čijoj teritoriji se obavlja miting visokog rizika ili javni skup i ko je taj u lancu komandovanja, koje su jedinice uključene, kada je uključena žandarmerija, kada su policijske stanice itd.

Prema tome, policija ima velike zadatke i poslove, ali u sklopu toga, kada govorimo o policiji, morate gospodo iz Ministarstva, gospodine ministre Stefanoviću, pozovite ministra finansija kada su najveće zime i lapavica i sneg. Neka sa vama prođe u patrolu pet, šest noći, Srbijom, pa da vidi kako je pozorniku koji nosi pocepane opanke, tj. cipele i čizme, koji nema uniformu i čija je plata 30, 40.000. Vi morate da podignete policiju na viši nivo u pogledu materijalnog, opreme, a ono što je i ranije rečno, čak i ljude obezbediti sa stanovima. Nikad status policije nije bio gori nego što je sada, sa aspekta materijalno finansijskog. Slučajem okolnosti bio sam pripadnik policije decenijama. Nekoliko decenija i znam da sam dobijao uniformu, po tri, četiri uniforme svake druge godine, a nama sada policija dobija uniforme na pet godina, koje su pocepane.

Dobro je ovo što ste sada predvideli, donošenje pravilnika o izgledu. Ja sam se borio ranije, kada mi dođu milicionari u one vreme, kosa do ramena, on sav od buraka prljav, neuredan je, ali sam zato pozivao na smotru i njihove supruge da vide svoje momke kako su ih poslale u službu. Dakle, nema onoga što se tiče minđušara, što se tiče onih kosa do ramena, ali molim vas to je sve preduslov. Morate obezbediti preduslove, a to je materijalno finansijska podrška policiji.

Drugo, kada je u pitanju saobraćajna policija, više policajaca mora biti na ulici. Gde su policajci? Mi onda imamo manjak policije, saobraćajne. Kada god je špic u saobraćaju, ne mogu ljudi doći po tri sata svojoj kući sa posla kada se vraćaju. Gde je policija da pomaže na raskrsnicama?

Drugo, u moje vreme, nisam dao da vidim kola pred kafanom, policijska. Do duše, u ono vreme bile su fiće pa je mogao neko da sakrije. Sada imate, hvala Bogu, policija je dobila nove automobile i to je dobro, ali nije dovoljno. Još treba policiji automobila, ali ima nešto što morate da shvatite. Kada je u pitanju Zakon o bezbednosti saobraćaja, moliću vas, ovo nije izmena i dopuna zakona. Ovo je nov zakon. intervencije su u 251 član. Molim vas, to su intervencije koje apsolutno nisu prihvatljive. Ovo ne može niko da razume. Za dve godine, ovaj zakon, na ovoliko stranica neće moći da razumeju ni policajci, ni sudije koje budu ovo primenjivali. Ovo je praktično gospodo nov zakon, a kada se radi izrada novog zakona ili predlog za izmenu novog zakona, gospodo morate da angažujete vrsne stručnjake i iskusne pripadnik policije koji će u svakom slučaju predložiti Narodnoj skupštini odgovarajući, kratak i jasan zakon. ovoliko materijala više liči na neko naučno delo, ne mogu ga svrstati u naučno delo, ali u svakom slučaju ne mogu da prihvatim da je ovo predlog izmena i dopuna.

Imate, gospodo iz ministarstva, kako je to moguće, izmene i dopune jednog člana na pet stranica? Kažite - ko je taj koji je pred Narodnu skupštinu izašao da se menja jedan član na pet stranica? Toga nema.

Bio sam inicijator u pripremi brojnih zakona, ali ovo nismo mogli dozvoliti.

Prema tome, dame i gospodo, mora se ovde voditi računa o integritetu policije. Policiju morate više platiti ako želite da policija čuva ovu državu.

Gospodine ministre, imam za vas jedno pitanje. Kažite mi, molim vas, koliko se funkcionera i ličnosti obezbeđuje u Republici Srbiji? Koliko je pripadnika policije angažovano na obezbeđenju? Da li svaka džudža danas traži obezbeđenje? Da li Čedomir Jovanović ima obezbeđenje? Ako ga ima, po kom osnovu? Koliko godina ga već ima? Zašto to dozvoljavate? Tu se rasipaju pre svega ogromna materijalna sredstva. Vidite, ako se nekom činovniku, ili nekom službeniku, ili nekom bivšem čelniku koji je otišao sa funkcije, sada daje obezbeđenje – koliko to košta? Da li to kontroliše ministar finansija? Mora da se kontroliše.

Privodite kraju, kolega Jojiću.

Rekao bih vam još nešto u pogledu povećanja ovih mandatnih kazni. Naime, neprimereno je neke kazne povećavati 100%, sa pet hiljada na deset. Menja se samo nešto što su promenjene okolnosti. A šta se promenilo, koje su se to promenile okolnosti u odnosu na zakon koji je donesen 2016. godine i sada? To su previsoke kazne.
Borite se i nemojte da padate pod uticaj ministra finansija, da se samo puni budžet, nego da kazne budu primerene. Hvala lepo.

Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović.

Dosta stvari koje ste rekli mi smo zaista primenili, i kroz ovaj zakon i kroz operativne procedure u Ministarstvu. Danas je, osim na političku funkciju u Ministarstvu, dakle u kabinetu i na ona mesta koja su predviđena, izabrana od strane ministra, ali ne u policiji, moguće dovesti nekoga ko je politički funkcioner.
U redovima policije, zbog zakona koji predviđa karijerno napredovanje, način konkursnog primanja, danas više ne možete da postavite nekoga sa ulice, da tako kažem, ili iz nekog drugog zanimanja, u redove policije. Jer, po karijernom napredovanju, svako ko se zaposli, mora da počne od prve lestvice. Dakle, mora da se penje, kao što ste vi rekli, mora da postane prvo vođa smene, šef sektora, pomoćnik načelnika, zamenik, načelnik, pa onda da se penje lestvicama više.
Što se tiče opreme, dobro je što sada više nemamo policajce koji idu pocepani. Svi imaju nove uniforme. Mi smo i sada nabavili kompletnu uniformu za interventne jedinice policije, gde ima nekih, grubo rečeno, četiri i po hiljada ljudi, kompletnu žandarmeriju, kompletnu saobraćajnu policiju, graničnu policiju. Naravno, pošto su ove uniforme koje smo nabavljali u prethodne dve godine i dalje u resursu, mi procenjujemo i u dogovoru sa Direkcijom policije, dogovorili smo način da faktički nikad više ne dođemo u situaciju da se one pocepaju pa da tek onda razmišljamo o zanavljanju. Ima tu više modela. Naša dobra saradnja je sa kompanijom „Jumko“, kao državnom, domaćom kompanijom, koja šije i za vojsku i do sada se kvalitet tih uniformi pokazao kao odgovarajući. Naravno, postoji posebna, kvalitativna komisija, i u Ministarstvu i u Direkciji, koje sagledavaju sve. To se odnosi i na obuću. Trudimo se da pripadnicima policije obezbedimo dovoljno kvalitetne uniforme koje ih štite od svih vremenskih uslova.
Da je još uvek idealno, nije. Trudimo se, naravno, poštujući tendersku proceduru, da uvek izaberemo sve one koji su najpovoljniji, ali i da poštujemo kvalitet, jer meni je važno da ljudi nose cipele koje ne propuštaju vodu i koje će im poslužiti. Bolje da kupimo dobre cipele koje će koristiti više godina, nego da svake dve godine imamo problem sa njima.
Što se tiče plata, plata pozornika danas, bez minulog rada, je negde oko 49.000 dinara. Dakle, to je minimalna plata pozornika i to je danas već pristojna plata. Ne kažem da je to sve divno, ne kažem da ta plata ne bi mogla da bude i veća, ali 49 hiljada dinara, bez minulog rada, tako da suštinski ta plata dođe negde oko 50 hiljada dinara najmanje mesečno za svakog pripadnika koji radi kao pozornik, kao policajac.
Što se tiče štićenih ličnosti, sa tim problemom sam se i sam suočio kad sam postao ministar unutrašnjih poslova, bar u onom delu koliko je bilo sagledavanje finansijskih efekata toga. Procenu da li je neko štićena ličnost donose službe, dakle, i Direkcija policije ali i druge službe bezbednosti, koje na zahtev, ili Direkcije policije, ili Kriminalističke policije, ili tužilaštva, ili nadležnog državnog organa, donose bezbednosnu procenu, sagledavaju sve nivoe ugroženosti. Mi generalno ne pričamo, to je naša politika i praksa i nastavićemo tako, o pojedinačnim ličnostima, da li su trenutno štićene ličnosti ili nisu i kolike su mere obezbeđenja, jer smatramo da bi time potencijalno ugrozili njihovu bezbednost dalje. Nekada smo nekim ljudima ukinuli obezbeđenje a da to niko nije saznao, jer ne želimo da to oglašavamo u novinama – e, ukinuli smo mu obezbeđenje, super,ako je neko i odustao, pa bi sad mogao da se seti da nekom ugrozi bezbednost, to neće onda činiti.
Slažem se da je bilo slučajeva kod kojih smo ukinuli obezbeđenje, direktor policije i ja. Nešto sam mogao i ja, svojom odlukom, po zakonu, nešto je direktor policije, na osnovu procena, naravno. Ukinuli smo obezbeđenje za neke ljude koji su imali formalno obezbeđenje koje im je uvedeno, recimo, pre 15 godina, 10, 12 ili 14. Imali su obezbeđenje zbog nekih bezbednosnih smetnji koje su imali tada. Procena je urađena, službe bezbednosti su rekle da nema više ugrožavanja njihove bezbednosti – nema potrebe da ima obezbeđenje.
U Srbiji postoji ta fama o statusnom simbolu i obezbeđenju. Naravno, postoji i interes nekoga ko ima obezbeđenje, ima i automobil Ministarstva unutrašnjih poslova, ima i nekog ko ga vozi, koristi državno gorivo. Naravno da vrlo odgovorno moramo da se odnosimo prema tome i baš smo se trudili da restriktivno raspoređujemo obezbeđenje, pre svega jer hoćemo da te ljude držimo na mestima gde su nam potrebni u policiji, ali da, naravno, racionalno u skladu sa zakonom planiramo i raspoređujemo ljude koji se bave ovim poslom. Ne da nekome budu modni detalj, već da budu tamo gde su stvarno te ličnosti ugrožene i gde postoji rizik da im se nešto dogodi jer posao naše zemlje je da obezbedi svima sigurnost, bez obzira na to ko su ti ljudi.
Što se tiče ovih kazni, razmišljali smo o tome, pogotovo oko Zakona o bezbednosti saobraćaja, naravno da nam je jedan od elemenata o kojima razmišljamo i ekonomski element, odnosno platežna moć građana. Ali, vrlo je jednostavno, ništa vas ne košta da vežete pojas. Onda je nula kazni. Nema potrebe da se plati ni dinara. Vozite po ograničenju, vežete pojas, ne pijete alkohol, držite se zakona, nema smrti, nema pogibija.
Mi smo ovde u holu Skupštine, nadam se da ste imali prilike da vidite, napravili jednu malu izložbu slika užasnih fotografija koje su tokom godina načinjene, naravno, zaštitili smo sve podatke koji mogu dovesti do otkrivanja podataka o ličnosti, neodgovorna vožnja može dovesti do takvih posledica, smrskani automobili i izgubljeni životi.
Dakle, trudili smo se da istaknemo i naglasimo kažnjavanje onih pojava koje najviše dovode do gubitka života. Nažalost, nevezivanje pojasa, koliko god delovalo banalno, užasno utiče na to, užasno. Brzina, alkohol, pojas – tri stvari koje su neverovatno kompleksne, a deluju tako prosto. Ionako imamo odredbu kroz Zakon o prekršajima koja omogućava da ako se kazna plati u roku od osam dana, ona se plaća u jednoj polovini njenog iznosa.
Trudili smo se da ukažemo ljudima koliko je važno da ne treba da vezuju pojas zato što će platiti pet hiljada ili deset hiljada dinara, nego treba da vežu pojas i sebi i svom detetu i svima koji se voze u vozilu da bi ostali živi. Nije to uvek do vas. Vi vozite odgovorno, vozite u skladu sa zakonom, ima neko ko to ne čini, prođe kroz crveno, udari vas i vi, umesto da se zadržite, proletite kroz staklo, izgubite život, a da ste vezali pojas možda bi ta posledica bila daleko blaža. Onda smo hteli malo da skrenemo pažnju ljudima.
Vi se sećate kada je ova mera prvi put uvedena, nije prvi put, ali kada je pre nekoliko godina bilo oštrije kažnjavanje vezano za vezivanje pojasa, cela Srbija se vezivala. Kazna ide 5.000,00 dinara, svi vezuju pojas, i to je dalo efekte. Međutim, onda su ljudi polako prestajali, mic po mic, opet smo došli do nivoa da mali broj ljudi vezuje sigurnosni pojas i time se pogoršala statistika. Upravo kada smo analizirali uzroke smrtnosti i, naravno, povređivanja ljudi, jedan od značajnih uzroka bio je nevezivanje sigurnosnog pojasa. Tako da smo se odlučili da, bez obzira na to što meni sigurno neće popularnost skočiti zbog te mere, odlučili smo se da povučemo ovaj potez da bi pokušali da spasemo što više života.
Prosto, nadam se da ćemo, kada budemo sagledavali, i slažem se sa poslanicima koji su juče u diskusiji to istakli, da je potrebno da sa vremena na vreme sagledavamo efekte zakona koji donosimo, njihove rezultate. Kada budemo sagledavali efekte ovog, moći ćemo da izađemo pred vas, nadam se možda već za godinu dana, sa analizom, da li na Odboru ili u plenumu, šta je ova mera donela i da li smo spasili više života.
Ako se to tako ispostavi, onda, naravno, treba dalje da radimo. Mi to radimo kroz škole i edukacijom. Treba da sagledamo kako drugim načinima da preventivno delujemo, odnosno da edukujemo od dece do njihovih roditelja da taj pojas nije bauk, da to nije ništa strašno, da se vezuje i na prednjem i na zadnjem sedištu, ali da može da spase život, kao što smo, naravno, predvideli sedište ili podmetače za decu, u zavisnosti od njihovog uzrasta i visine.
Mi već imamo nove generacije tih najmlađih koji više neće da se voze ako im pojasevi nisu vezani. Oni već znaju da je to nešto važno za njih. Možda danas ne sagledavaju zašto je to tako, u punom kapacitetu, ali znaju da je to standardna procedura, uđu, sednu, vežu se. Kada nam to bude automatizam svima, verujem da ćemo imati mnogo više sigurnosti na putevima.
U svakom slučaju, hvala vam na nekim stvarima koje sam čuo od vas danas i znam šta ste vi radili u svojoj karijeri, hvala vam na korektnim savetima i mislim da ćemo neke od ovih stvari svakako moći da iskoristimo.
(Petar Jojić: Replika. Molim vas samo nešto da dodam.)

Nemate pravo na repliku kolega Jojiću. Nemate pravo, ministar je pohvalno govorio o vašoj diskusiji. Ne možete, voleo bih da imate, biće rasprave u pojedinostima.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici ministra, koleginice i kolege, u preostalom vremenu govoriću samo o Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, i mogu reći da je, po mom mišljenju, ovaj zakon plod jedne detaljne analize i odgovornog pristupa u proteklom periodu.

Smatram da je u velikoj meri posvećena pažnja najranjivijim učesnicima u saobraćaju, a to su deca, mladi, motociklisti i pešaci. Govorim to zato što statistički podaci iz prethodnih godina ukazuju da je izraženo učešće mladih u saobraćajnim nezgodama sa tragičnim ishodom, čak 15%. Zato je opravdano što se menja Zakon u onom delu gde se pooštravaju uslovi za dobijanje dozvole za samostalno upravljanje motornim vozilom.

Kada to kažem, mislim na dva dela, prvo na produženje roka važenja probne vozačke dozvole i zabrane upravljanja vozilima čija snaga prelazi 80 kilovata. Podržavam i predlog da se smanji dozvoljeni nivo tolerancije alkohola u krvi kod vozača sa 0,3 na 0,2 promila, i da se stanje potpune alkoholisanosti definiše kao vid nasilničke vožnje. To je važno jer znamo svi da je alkohol, odnosno vožnja pod dejstvom alkohola jedan od glavnih uzroka saobraćajnih nezgoda sa fatalnim ishodom.

Čuo sam ovde i zamerke da su novčane kazne za neke saobraćajne prekršaje visoke, ali ne mogu da se složim sa tim ocenama, ali mi moramo da pronađemo način da umanjimo rizik stradanja u saobraćaju. Vi ste ministre, malo pre govorili o tome i ponoviću da je zaista najlakše poštovati saobraćajne propise. Takvi učesnici u saobraćaju neće imati ni mogućnost da plate novčanu kaznu, ali opet sa druge strane mi moramo da budemo svesni, na kraju krajeva, da svrha poštovanja saobraćajnih propisa nije da ne platimo novčanu kaznu nego da ne ugrozimo nikoga, sačuvamo sebi da sačuvamo druge učesnike u saobraćaju.

Saobraćaj, odnosno bezbednost u saobraćaju je jedna živa i rekao bih, dinamična oblast, sigurno ćemo zbog toga u budućnosti ponovo raspravljati i razmatrati neke nove izmene ovog zakona, možda i u bliskoj budućnosti i zato bih želeo da sugerišem da je potrebno naći dugoročno rešenje sa predstavnicima auto-škola. Mene su u prethodnom periodu pre nekoliko meseci kontaktirali predstavnici auto-škola iz Kraljeva, mog grada, i auto-škola iz Beograda i oni smatraju da je potrebno izmeniti zakonske odredbe koje propisuju da instruktori, ispitivači i predavači treba da na svakih pet godina polažu test znanja da bi obnovili dozvolu za rad, odnosno licencu. Sigurno da treba uvažiti struku, jer na primer instruktori vožnje moraju da imaju peti stepen stručne spreme i položen ispit za instruktora da bi uopšte mogli da konkurišu za licencu. Smatram da bi i oni morali da iniciraju i instruktori i predavači, ispitivači da u saradnji sa MUP i Agencijom za bezbednost saobraćaja aktivnije učestvuju u pripremama za seminare i definišu probleme i pitanja koja će biti na tim seminarima, a da to bude uslov za sticanje, odnosno obnavljanje licence za rad.

Ohrabruje dobra namera MUP što smo mogli videti u prethodnom periodu kada je pokretnu postupak da se izmeni pravilnik kojim se uređuje polaganje ispita, provere znanja, koji su uslov za obnavljanje dozvola za rad instruktora vožnje, ispitivača, predavača. Tako da mogu samo na kraju da poručim da treba nastaviti u tom smeru, da jednom dobrom diskusijom i jednim kvalitetnim razgovorom nađemo i u budućnosti najbolje zakonsko rešenje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodi poslanik Stefana Miladinović.