Hvala vam predsedavajući.
Uvaženi ministre, uvaženi direktore policije, saradnici iz Ministarstva i saradnice, iskoristiću priliku i da vam čitam 8. marta, kao i mojim uvaženim koleginicama.
Pre svega želim da čestitam MUP na svim predlozima zakona koji su na dnevnom redu, jer zaista jesu rezultat i jednog iscrpnog rada stručnjaka, za sve ove predloge zakona koje ste uputili Narodnoj skupštini bilo je potrebno i vremena i truda i naravno saglasnosti i razumevanja sa svim subjektima koji su učestvovali, naravno i zainteresovanim stranama u samoj izradi predloga zakona.
Svoju diskusiju ću posvetiti jednom od najobimnijih i svakako, možemo reći, kompleksnijih zakona u našem zakonodavstvu, a to je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovaj zakon je još 2009. godine kada je usvojen po ugledu, naravno na najrazvijenije zemlje u Evropi, ali i u svetu, uveo jedan potpuno novi koncept upravljanja bezbednošću saobraćaja. Od njegove primene od 2010. godine, zapravo 2010. godina bila je i prva prelomna godina primene zakona, mi smo uspeli da čak prepolovimo broj stradanja na našim putevima. Trend stradanja i smanjenja broja saobraćajnih nezgoda, činjenica je da se iz godine u godinu smanjuje, ali svakako naša statistika u odnosu na države Evrope nije na zavidnom nivou.
Strategija bezbednosti saobraćaja za period 2015. godine do 2020. godine definisalo je pravce daljeg unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima i svakako za ovu realizaciju su potrebna bila i neka zakonska rešenja. U ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja ova rešenja jesu predložena kao i neka rešenja koja su rezultat analize stanja bezbednosti saobraćaja na putevima.
Statistika kada je u pitanju Republika Srbija ukazuje na to da su najčešće uzroci saobraćajnih nezgoda kod nas nepropisna i neprilagođena brzina, izvođenje nepropisnih radnji vozila u saobraćaju, neustupanje prava prvenstva prolaza, psiho-fizičko stanje vozača, pre svega vozača pod dejstvom alkohola, ali i nepropisno kretanje pešaka kolovozom. Kada su u pitanju vozači rešavanje problema ugroženosti mladih i neiskusnih vozača rekla bih da jeste jedan od ciljeva ovih izmena i dopuna zakona.
Prema zvaničnoj statistici u Srbiji kao i u Evropi, česti izazivački saobraćajnih nesreća jesu mladi vozači, obično su to vozači uzrasti od 18 do 25 godina sa prosekom tri godine iskustva u vožnji. Neiskustvo, nepromišljenost, naravno i emocionalna nezrelost, ali i način života utiču da se saobraćajne nezgode u ovoj kategoriji ipak češće javljaju. U 2016. godini poginulo je 119 lica starosti uzrasta od 15 do 30 godina što je u ukupnom broju poginulih čak 20%, a ova kategorija čini 32% od ukupnog broja povređenih. Sve ovo ukazivalo je na potrebu za posebnim merama i moje su kolege već pominjale mere kao što je pooštravanje uslova za upravljanje motornim vozilom od strane vozača sa probnom vozačkom dozvolom, produženje roka važenja probne vozačke dozvole kao i druge mere koje će sigurno uticati na kvalitetnije, na smanjenje stradanja na putevima.
Kada su u pitanju mlade generacije, naš fokus svakako mora biti prevencija i vaspitanje i obrazovanje. Primenom ovog zakona od 2009. godine uvedene su brojne obaveze učesnika u saobraćaju, u kaznenim odredbama ili različitim preventivnim merama i to je važno istaći danas, jeste smanjeno stradanje najranjivije kategorije učesnika u saobraćaju, a to jesu deca. Ovaj trend smanjenja svakako treba pohvaliti i verujem da ćemo kao što su i najranjivije kategorije najmlađi, da ćemo u narednom periodu uspeti i trend povećanja stradanja starijih osoba od 65 godina uspeti da smanjimo.
Ovim Predlogom zakona predviđeno je uvođenje saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja. U nastavne planove i programe osnovnih i srednjih škola, i ja verujem da će se ovo odraziti na njihovu bezbednost i razvijenu svest kada je u pitanju bezbednost saobraćaja.
Drugi, važan korak u obrazovanju jeste i osposobljavanje, odnosno obuka kandidata za vozače, jer ona ima posebno mesto u sistemu bezbednosti saobraćaja. Kvalitetno osposobljavanje budućih vozača, zavisi naravno od kvaliteta usluga koje pružaju licencirane auto škole, obezbeđujući zakonom i podzakonskim aktima sve propisane standarde.
Zbog neodgovornog poslovanja pojedinih auto škola u prethodnim godinama, predloženo je uvođenje informacionog sistema osposobljavanja kandidata za vozače koji podrazumeva sistem za dostavu podataka osposobljavanja u centralnu bazu MUP-a, ali i audio-video sistem za sprovođenje teorijskog ispita.
Ovo jeste bilo neophodno upravo zbog zloupotreba koje sam pomenula, budući da mi moramo da napravimo diferencijaciju između onih auto škola koje vrlo odgovorno obavljaju svoju delatnost za razliku od pravnih lica, koji nudeći svoje usluge za nižu cenu, uskraćuju kandidate za polaganje i obuku iz teorijske obuke.
Ono što će olakšati, ali i koristiti budućim vozačima jeste i aplikacija, koliko sam shvatila biće deo ovog informacionog sistema, to je jedan savremen, prilagođen pristup novim generacijama gde će budući kandidati za vozače imati mogućnosti da imaju simulaciju teorijskog ispita.
Sistem obuke kandidata, nesporno je, zavisiti od cene, poslanička grupa SPS je ovim povodom i podnela amandman, zapravo pored predlogom definisane najniže cene obuke koja štiti kandidate za obuku smatramo da je neophodno propisati i najnižu cenu obuke čime bi se garantovao minimum standarda za auto škole koje su propisane zakonom. Govoreći o obuci kandidata želim posebno da istaknem obuku kandidata u prvoj pomoći koje je takođe uvedena 2009. godine, radi unapređenja celokupne obuke kandidata za vozače, a naravno u cilju spasavanja ljudskih života i umanjenja posledica saobraćajnih nezgoda.
Za razliku od teorijske i praktične obuke čiju cenu predviđa i važeći zakon do sada nije bila propisana visina troškova za obuku i ispit u prvoj pomoći.
Ovaj nedostatak u prethodnim godinama doveo je do brojnih zloupotreba u praksi od strane institucija koje uopšte ne realizuju obuku kandidata u prvoj pomoći, a izdaju potvrde o kandidatima, kao i institucije koje realizuju obuku sa lekarima koji nisu obučeni da vrše obuka laika u prvoj pomoći snižavajući cenu obuke, izvodeći manji broj časova od zakona predviđenog.
Rešenje u članu 96. Predloga zakona dodatno bi devalvirao značaj obuke u prvoj pomoći, kao i obavezujućem segmentu obrazovanja i osposobljavanju budućih vozača, i zato smo predložili da na ovaj član amandman zakon predvidi propisivanje i najniže i najviše cene obuke i ispita iz prve pomoći, jer ćemo na taj način obezbediti minimum standarda propisanih zakonom.
Sistem bezbednosti saobraćaja, naravno da posebno mesto daje i tehničkim pregledima motornih i priključnih vozila. Udeo ovog faktora u bezbednosti saobraćaja nije mali, a stalna tendencija porasta broja vozila ukazuje na njen još veći značaj posebno imajući u vidu starost našeg voznog parka koji prelazi 15 godina.
Udeo vozila, kao činilaca saobraćajnih nezgoda, zvanična statistika svodi na minimum i to na 3% do 5%, međutim taj procenat je znatno veći i obično se do određenih saznanja dolazi tek u postupku veštačenja. Rešenje koje je slično rešenju kada su u pitanju auto škole, a to je uvođenje informacionog sistema tehničkih pregleda vozila i video nadzor jeste nešto što je očigledno bilo neophodno upravo da se određene zloupotrebe spreče.
Ove izmene i dopune zakona, zapravo i sam ZOP je doprineo razvoju saobraćajne infrastrukture i umnogome učinio, propisujući obavezu i obavezu upravljača puta, kao i propisa o izgradnji infrastrukture i održavanje saobraćajne signalizacije. Faktori – put, okolina nisu u mnogome obuhvaćeni ovim izmenama i dopunama zakona i zaista želim da verujem da ćemo u nekom narednom periodu imati mogućnost da zajedno sa predlagačem ili Vladom ili MUP ili Ministarstvom saobraćaja, razmatramo neka nova zakonska rešenja, pre svega, koja će se ticati putne infrastrukture.
Iskoristila bih priliku da čestitam i Ministarstvu, ali pre svega Upravi saobraćajne policije na svemu što je u prethodnim godinama radila u sprovođenju zakona, onih odredbi koje su u njihovoj nadležnosti i verujem da će u budućnosti raditi uspešno, budući da moram da ostavim vreme i mojim koleginicama, reći ću još nešto.
Iskoristila bih priliku da se u nekoliko minuta osvrnem na Predlog zakona o JMBG, zapravo na član 8. Predloga zakona. Na današnji dan pre šest godina, Ustavni sud je usvojio žalbu kojom je jednoj transrodnoj osobi omogućeno da bude promenjena njena oznaka pola u ličnoj karti.
Podaci kaži da 0,3% svetske populacije je transrodno, projektovano to na našu populaciju, rekli bismo da u Srbiji, da je potencijalno 20 hiljada transrodnih osoba. U Srbiji, 25 godina već više stotina ljudi se podvrglo proceduri promene pola, a svega nekolicina je uspela da bude pravno vidljiva.
Član 8. stav 1. Predloga zakona u sadejstvu sa najavljenim izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama, omogućiće pravnu vidljivost osobama koje menjaju pol, odnosno transrodnih osoba. Ovim rešenjem, država će konačno uspeti da reši glavni problem, kada su u pitanju ove osobe, imajući u vidu da je ovo jedna od najugroženijih kategorija u društvu. Hvala.