Na žalost, nikada nemam dovoljno dobar odgovor za produženje rokova, to je uvek stvar koja ne treba da se dešava. Mi smo započeli izradu podzakonskih akata za prethodni zakon i nismo uspeli ni sve da završimo. Istina je, veći deo jesmo, ali jedan deo nismo.
Međutim, pošto smo ušli u proces izmene postoje ovog zakona, onda smo predvideli produženje rokova za godinu dana da bi se faktički i podzakonski akti i za ovaj zakon uvrstili u to.
Trudićemo se naravno da to bude u kraćem roku. Imali smo određene izmene sistemske vezane za to, tako da se nadam da će to doprineti bržem radu svih u sekretarijatu i u drugim, da kažem organima, koji zajedno sa direkcijom policije donose ove podzakonske akte, ali nadam se da ćemo ovog puta to uraditi za kraće vreme i da ćemo opravdati ovaj zahtev.
Što se tiče, mi smo i u prethodnom Zakonu o snimanju policijskih službenika, mi smo i u prethodnom zakonu imali u članu 52. koji definiše snimanje na javnim mestima, predviđali radi primene policijskih ovlašćenja, otkrivanja prekršaja i krivičnih dela, kontrole i analize obavljanja policijskih poslova, policija može vršiti snimanje policijskih službenika.
U ovim izmenama mi samo uvodimo termine audio i vizuelno, dakle audio i video snimanje zato što je u smislu Zakonika o krivičnom postupku ovo bilo potrebno definisanje da bi bili u potpunosti u skladu sa zakonom, da niko ne bi dovodio u sumnju da li smo policijsko ovlašćenje primenili potpuno.
Naravno da moramo da budemo oprezni u tome i nije nam cilj naravno da se igramo velikog brata niti da bilo ko misli da sada neko snima policijske službenike iz svog ćefa, niti naravno policija kapacitete da to radi, jer relativno mali broj ljudi uopšte može da primenjuje specijalne istražne metode, ali svakako to ne može da se radi mimo propisa o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, na kraju krajeva, koji sada donosimo. Tako da, policijski službenici imaju i potpunu zaštitu u tom smislu da niko nekontrolisano ne može da vrši obradu podataka o njima, niti prekomerno.
Što se tiče, mi smo doneli etički kodeks policijskih službenika, koji predviđa šta policijski službenici, kako ponašanje u javnosti moraju da ispolje, da li se, da kažem, izbegava bilo kakav devijantni oblik socijalnog ponašanja koji bi mogao da naškodi njihovom ugledu i vršenju funkcije, vršenju ove profesije i trudićemo se da na takav način, da kažem, utičemo na sve policijske službenike da budu maksimalno posvećeni vršenju ovih zadataka.
Smatramo da, naravno pored onoga što je bezbednosna smetnja koju smo predvideli zakonom, da je potrebna za obavljanje, odnosno pre svega ulazak u MUP i obavljanje poslova unutar ministarstva, da su faktički ove kompetencije psihološke, fizička sposobnost i sve ostalo što je predviđeno, da je važno, zato što su faktički zahtevi poslova MUP veoma visoki kriterijumi i zbog toga smatramo da je to bitno da policijski službenici ne samo na prijemu, već i tokom čitave karijere ispoljavaju te osobine, odnosno da se klone bavljenja poslova koji bi mogli da ih kompromituju na bilo koji način. Nadam se da smo uspeli bar jedan deo ovih pitanja da razjasnimo.
Još jedna stvar vezana, bilo je pitanja oko disciplinskog postupka. Više puta se to pominjalo u raspravi, dakle javnost disciplinskog postupka je garantovana, osim u slučajevima kada se radi o postupcima gde može biti u pitanju državna tajna.
Dakle, kada je državna tajna, može biti otkrivena tokom tog postupka. Javnost se isključuje, ali to ne isključuje prisustvo npr. predstavnika sindikata. Predstavnici sindikata imaju pravo da prisustvuju svim postupcima u svakom trenutku, samo u slučajevima kako zakon predlaže, kada se faktički postupak zahteva, čuvanje podataka sa oznakom „poverljivosti i tajnosti“, samo u tim slučajevima se isključuje javnost. Kažem, ne isključuje prisustvo, predstavnici sindikata su uvek prisutni, tako da mogu biti tu.
Svakako da ćemo videti, analiziraćemo kako će ovaj i mene interesuje kako će, pošto smo imali slučajeve da u toku postupka može biti, pošto policijski službenici raspolažu, odnosno rukuju određenim nivoima poverljivih podataka, ti poverljivi podaci moraju da se zaštite tokom postupka i zbog toga smo to uveli kao mogućnost. Dakle, to ne sme biti praksa i svakako da ćemo morati da vodimo računa da niko ne zloupotrebi ovaj institut, da bi kroz, da kažem, prvo pokušali da isključimo javnost iz disciplinskog postupka.
Na žalost, meni je bilo žao zato što su se disciplinski postupci inače toliko retko vodili, čak i u opravdanim slučajevima. Mnogo bih više voleo da su disciplinski postupci bili osnov za kažnjavanje, da to ne bude paušalna ocena, već da se sprovede pun disciplinski postupak, tamo gde ima mesta za to, gde ima osnova, pa da se na osnovu toga i rešavaju neki odnosi, da kažem, vezano za one kolege koji se nisu ponašali u skladu sa propisima, odnosno zakonom. Naravno, imajući u vidu ovo i svakako da je i direktor policije čuo, koji je nadležan faktički za to i sve starešine unutar policije, imamo u vidu i ovo što je rečeno, tako da ćemo voditi računa da javnost u apsolutno najvećem broju slučajeva bude uključeno, osim samo u retkim slučajevima, kada tajnost podataka može biti kompromitovana, te biti ugrožena na značajniji način od prevlađujućeg interesa, da se zaštiti, odnosno da se omogući javnost postupaka.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, više puta smo za ova dva dana čuli da su ovi predlozi zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu prošli kroz ozbiljne pripreme i procedure, pre svega kroz radne grupe, stručne, javne rasprave i nevladin sektor, ali ono što je meni veoma važno da istaknem danas, to je jedno vrlo važna informacija, a to je da su zemlje u regionu donoseći sličan set ovakvih zakona i susrećući se sa brojnim problemima prilikom donošenja, upravo istakli Srbiju, Vladu Republike Srbije i MUP, citiram „kao najbolji primer učešća zainteresovane javnosti i organizacije civilnog sektora i parlamenta i da je Srbija javnom raspravom stvorila prostor dobrih ideja.

Ovo je veoma važna pohvala. Naravno, brojne pohvale smo danas čuli i od poslanika pozicije i opozicije.

Ovo su zakoni koji vode računa o svakom građaninu, o ljudskim pravima, slobodama, bezbednosti, o građanima Republike Srbije, ali i o strancima, o svima onima koji se zadržavaju ili samo prolaze kroz našu zemlju, kao što su i migranti i azilanti i na žalost, ne tako retke žrtve trgovine ljudima.

Tako da, zaista možemo da kažemo da su ovo zakoni koji su od velikog značaja i drago mi je što ovako složno donosimo i verovatno ćemo na ovakav način i glasati kada bude vreme i kada bude dan za glasanje.

Ono što je meni veoma važno, jeste da migracije od pre nekoliko godina nisu naravno ostavile negativan trag u Republici Srbiji, to zahvaljujući upravo Vladi Republike Srbije i MUP i još drugim ministarstvima. To jeste naravno izazvalo promene koje treba da se donesu po pitanju Zakona o strancima, ali Srbija je postavila standarde i bez ovog zakonskog okvira kako treba jedna država da se ponaša prema migrantima koji prolaze kroz njenu zemlju i na tome svaka čast, ponosni smo na to naravno.

Što se tiče Zakona o policiji, takođe tu su brojne izmene, brojne odredbe se menjaju kako u karijernom napredovanju, bezbednosnim proverama, novim uslovima za prijem, mnogo povećanim, odnosno kriterijumima za prijem u rad u MUP. Ovo sve će dovesti do toga da se poboljša kvalitet rada zaposlenih u MUP, ali i da se povrati do maksimuma poverenje građana u ove institucije i u policiju Republike Srbije.

Ja sam želela danas posebno da istaknem zakon koji je verovatno najviše pažnje izazvao u javnosti, a to je Zakon o bezbednosti u saobraćaju. Pored svih onih izmena koje smo čuli danas, a to je vezano za smanjenje promila dozvoljenog alkohola u krvi, znači sa 0,3 na 0,2 promila, što znači jedna mala čašica alkohola i tek onda smemo da sednemo da vozimo. Najbolje bi bilo da i to izbegavamo.

Zatim, značajno su uvećane kazne za prekoračenje brzine, naročito u naseljenim mestima. Povećani su, to smo čuli od uvaženog ministra iz kog razloga, kazne za nevezivanje pojaseva i korišćenje mobilnih telefona i mnoge druge izmene.

Ja bih se posebno osvrnula na izmene koje se tiču dece, a to je obaveza da deca u automobilima koriste tzv. sedišta, odnosno podmetače za sedenje ukoliko su starija od četiri godine i 135 centimetara. Analize su pokazale da roditelji ne shvataju ozbiljno vezivanje dece na zadnjem sedištu, ali nažalost, i pokazale su analize da kod niske dece od četiri godine pa nešto malo više, obično se pojasevi vezuju oko vrata i to dovodi do teških posledica prilikom saobraćajnih nesreća. Zato, roditelji, ozbiljno shvatite da deca moraju da sede na podmetačima, jer na taj način se podiže njihova visina i pojas se vezuje na mestu preko ramena, gde i treba.

Takođe, sve pohvale MUP što rade na edukaciji i preventivi kada su u pitanju mladi, znači, u četvrtom i šestom razredu osnovne škole, a čuli smo da će od ove školske godine, odnosno iduće, da krene i od prvog razreda. Znači, MUP zajedno sa učiteljima i nastavnicima sprovode obuku kako da se deca bezbedonosno ponašaju i u saobraćaju, kako da se ponašaju u vanrednim situacijama, pretnje narko trafikinga, nasilja i nasilja na internetu, znači, sve ono što im preti sa svih strana, MUP zajedno sa njihovim učiteljima će ih uputiti šta može da ih očekuje i kako da se ponašaju u takvim trenucima.

Što se tiče i mladih, znači, sa probnim dozvolama, i tu su uvedene novine, dakle, da mladi, nulti tolerancija na alkohol i telefoniranje i zabranjena je vožnja između i 23 sata i šest sati ujutru. I tu su brojne nove odredbe, naravno, o njima ćemo pričati kada bude dan o pojedinostima. Ali, u svakom slučaju, želim da napomenem da i prethodni Zakon o bezbednosti u saobraćaju, a posebno ovaj, to očekujemo od njega, doveo je do toga da se smanjuje broj udesa i poginulih lica u saobraćaju za 10% do 15% godišnje. Naravno, cilj nam je da se taj broj svede gotovo na nulu, a posebno da nam deca ne stradaju na putevima.

Ono što je veoma važno jeste da istaknem i da još jednom čestitam MUP na ovako dobrim predlozima zakona i svima koji su radili na njima. Želim da čestitam i ministru Stefanoviću posebno na svakom poverenom zadatku, što ga sa najvećom angažovanošću odrađuje i, naravno, sa najboljim rezultatima i kao ministar i naravno kao predsednik Gradskog odbora SNS. I čestitam još jednom na izvanrednim rezultatima u Beogradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.

Hvala.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih na početku kratko samo želeo da pohvalim predložene predloge zakona iz nadležnosti MUP. Mislim da su zaista dobri i da ne stoje primedbe opozicije da nije bilo dovoljno vremena da se prouče i dostave eventualne primedbe i sugestije.

Ja ću govoriti o jednom problemu o kojem danas niko nije govorio i koji muči veliki broj građana Srbije.

Naime, u Srbiji živi preko pet hiljada Srba poreklom iz Hrvatske koji zbog pogrešno upisanog državljanstva nisu mogli da ostvare prave na hrvatsko državljanstvo. Naime, radi se o građanima koji su rođeni u Srbiji do 1991. godine, dakle, do rata, a čiji su roditelji hrvatski državljani. Nažalost, greškom službenika u matičnim službama, ti su građani u trenutku rođenja bili upisivani kao državljani federalne Srbije, a ne državljani federalne Hrvatske, što je suprotno zakonu.

Ja ću citirati član 22. Zakona o državljanstvu SFRJ, u kome jasno stoji – Republičko državljanstvo određuje se detetu po zakonu republike čije državljanstvo imaju oba roditelja u trenutku njegovog rođenja.

Dakle, svi ti građani su morali po pomenutom zakonu biti upisani kao državljani federalne Hrvatske. To se, nažalost nije desilo. Nakon razbijanja bivše Jugoslavije, tih pet hiljada Srba su se našli u problemu, jer Hrvatska punih 25 godina odbija da im omogući da se upišu u knjigu državljana Republike Hrvatske.

Oni se suočavaju sa brojnim problemima. Ja ću navesti neke od tih problema. To su sve građani koji su poreklom sa područja Krajine. Tamo većim delom žive njihovi roditelji koji su stari i nemoćni i oni prosto ne mogu da im pomognu, jer nemaju mogućnost boravka u Hrvatskoj. Zatim, imaju komplikacije oko ostvarivanja pravo na imovinu, na kuće, zemlju i druge nepokretnosti.

Takođe, prilikom odlaska u Hrvatsku, moraju stalno da se prijavljuju u MUP Hrvatske, kao da su neki osuđenici. Imamo čak slučajeve građana koji žive u trećim zemljama, npr. u Austriji, koji moraju, da bi otišli u Hrvatsku, da posete svoj rodni kraj, da podnesu zahtev za radnu vizu ili čak moraju da prolaze neke testove za tuberkulozu i slične besmislice. Ti su ljudi pokušavali, ponavljam, 25 godina da se obraćaju nadležnim matičnim službama u Srbiji. Međutim, uvek su bili odbijani sa obrazloženjem da nemaju pravo na ispravu u knjizi rođenih.

Navešću dva primera diskriminacije prema tim građanima. Vesna Stanković, rođena 1960. godine u Šibeniku, majka joj je hrvatska državljanka, otac državljanin Srbije. Greškom upravnog organa, upisana je kao državljanka Srbije, ponavljam, suprotno tada važećim propisima. Ona je trebala rođenjem biti upisana kao državljanin Federalne Hrvatske.

Naime, prema Zakonu o državljanstvu Narodne Republike Hrvatske iz 1950. godine, koji je bio snazi u vreme njenog rođenja, dakle, 1960. godine, ako je jedan roditelj hrvatski državljanin, a drugi državljanin neke druge republike bivše SFRJ, onda će to dete biti državljanin Hrvatske, ako se roditelji drugačije ne dogovore, a oni se nisu dogovorili. Nažalost, Vesna Stanković od 1960. godine do danas nije uspela da ostvari svoje pravo da se upiše u knjigu državljana Hrvatske, iako je tadašnji zakon to omogućavao.

Imamo drugi slučaj Marka Dobrića, koji je rođen 6. juna 1984. godine, a u trenutku njegovog rođenja oba su roditelja imala hrvatsko državljanstvo. Dvadeset dana kasnije, 26. juna 1984. godine, on je upisan kao državljanin Srbije. On to nije mogao biti upisan prema pomenutom Zakonu o državljanstvu u SFRJ, o čemu sam govorio, s obzirom da su oba njegova roditelja imali državljanstvo Hrvatske. To je na osnovu člana 4. tada važećeg Zakona o državljanstvu SR Hrvatske, on je časom rođenja postao automatski državljanin Hrvatske. To je konstatovao i MUP Hrvatske i prvostepeni sud u postupku koji je Dobrić pokrenuo radi utvrđivanja hrvatskog državljanstva.

Međutim, pogrešnim upisom podataka u državljanstvo Srbije, 20 dana kasnije, po oceni MUP Hrvatske i prvostepenog suda, prekinut je kontinuitet hrvatskog državljanstva, te nakon tog upisa on se ne može smatrati prema stanovištu Hrvatske hrvatskim državljaninom.

Ponavljam, on, Dobrić, i preko pet hiljada drugih Srba nisu mogli da dobiju državljanstvo Srbije, takođe ni redovnim prijemom, jer u trenutku podnošenja zahteva za državljanstvo Srbije lice mora da ima najmanje 18 godina, a Marko Dobrić je imao svega 20 dana. Dakle, očigledno je ovde da su službenici u upravnim organima u matičnim službama napravili veliku grešku i zagorčali život hiljadama Srba poreklom iz Hrvatske.

Prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Gaši“ protiv Hrvatske, kaže se – rizik svake greške koju učini državno telo treba da snosi država, a propusti se ne smeju spravljati na štetu dotičnog građanina.

Mislim da je rešenje da se na predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu predloži jedan amandman. Ja želim da se zahvalim Udruženju za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, koje je pripremilo taj amandman, koji sam ja podneo na pomenuti zakon.

Taj amandman glasi: „Državljaninom Republike Srbije smatra se državljanin SFRJ koji je na dan proglašenja Ustava Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila 1992. godine imao prebivalište na teritoriji Jugoslavije i deca tog državljanina rođena posle tog datuma, a suprotno odredbama Zakona o državljanstvu SFRJ je upisan u evidenciju državljana Republike Srbije. Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo da zahtevaju ispravku podatka o državljanstvu, matičnoj knjizi rođenih i ispravku osnova upisa u evidenciji o državljanima RS.“.

Dakle, želim da zamolim ministra Stefanovića i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže moj amandman, jer, ponavljam, ovim amandmanom, koji sam pročitao, mi bi obradovali preko pet hiljada Srba poreklom iz Hrvatske koji bi sada dobili konačno mogućnost da urade ispravku u knjizi rođenih u Srbiji, da se upišu kao državljani Federalne Hrvatske i da im to bude osnova da steknu hrvatsko državljanstvo, a istovremeno da konvalidiraju, odnosno da im se potvrdi srpsko državljanstvo.

Nadam se da će gospodin Stefanović i kolege narodni poslanici imati u vidu ovu veoma važnu stvar i da ćemo zaista omogućiti ovim građanima da konačno nakon 20, 25 godina golgote i bezuspešnih pokušaja da ostvare svoje pravo konačno dočekaju taj dan da reše ovaj svoj problem, a time da olakšaju sebi rešavanje brojnih problema u Hrvatskoj. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, današnji set zakona donosi neophodne korekcije, novitete i sveobuhvatniji pristup rešavanju pitanja u oblasti delokruga rada MUP.

Osvrnuću se svega na nekoliko segmenata koje sa izdvojila kao ključne u predloženim izmenama.

Zakon o jedinstvenom matičnom broju je novo zakonsko rešenje u ovoj oblasti, s obzirom da je važeći zakon donesen još u vreme postojanja SFRJ. Najvažnije je da je u okviru ovog zakona sproveden projekat „Bebo dobro došla na svet“, koji budućim roditeljima olakšava proceduru prijave novorođenog deteta u evidenciju.

Od predloženih izmena i dopuna zakona koji su u proceduri, istakla bih da se, osim usklađivanja sa zakonodavstvom EU, regulišu bezbednosni mehanizmi uz očuvanje ugleda države i zaštite osnovnih ljudskih prava, unapređuje se borba protiv prekograničnog kriminala kroz uspostavljanje informatičkog sistema granične kontrole, skraćuju se procedure uz smanjenje taksi, kako bi se olakšalo pribavljanje uverenja o državljanstvu, bez obzira na mesto prebivališta, podiže se nivo bezbednosti i svesti građana kroz mere kažnjavanja, paljenja, pirotehnike i pucanja iz vatrenog oružja.

Najbitnije novine se odražavaju na bezbednost u saobraćaju gde je smanjena tolerancija na alkohol, prekoračenje brzine, nasilnu vožnju, povećanu odgovornost za prevoz dece. Posebno bih istakla da je veoma važno uvođenje nulte tolerancije na alkohol za mlade vozače. Zabrana vožnje od 23 do šest časova ujutru zato što ih ovim zabrana štitimo do njih samih.

Ono što se posebno ističe u predlogu izmena Zakona o policiji jeste ekskluzivno pravo za upotrebu naziva policija, koje ima samo MUP i Ministarstvo odbrane, kao i ekskluzivno pravo upotrebe tamno plavih uniformi. Takođe su precizirani poslovi koje obavlja MUP kroz dopunu njegove nadležnosti.

Nakon ove sveobuhvatne analize, moram da istaknem da je policija sa drugim državnim organima i snagama bezbednosti imala veoma težak zadatak, ali je uspela da u prethodnom periodu osigura da građani ne osete posledice teške migrantske krize, koju smo imali u našoj zemlji, da je smanjen je broj krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala. Upravo su pripadnici MUP rasvetlili veliki broj afera i, što je najvažnije, počinioci su procesuirani.

Svakodnevno smo svedoci velikog broja akcija u sprečavanju krivičnih dela, svedoci smo učešća policijskih službenika u očuvanju bezbednosti školske dece, pripadnici MUP su u potpunosti uključeni u borbu protiv porodičnog nasilja u skladu sa istoimenim zakonom.

Ministarstvo spoljnih poslova je ostvarilo velike uspehe u saradnji u međunarodnim akcijama koje su dale veliku podršku u procesu usklađivanja obaveza sa Akcionim planom za Poglavlje 24.

Ipak, moram da istaknem da je proces modernizacije svih organa MUP i poboljšanja uslova rada zaposlenih u MUP upravo omogućen zalaganjem prethodne i ove Vlade.

Moram da istaknem da je upravo ova Vlada omogućila da se u proteklom periodu zaposli 600 mladih ljudi koji su se školovali za policijske poslove, a od kojih 150 čine diplomci sa Policijsko-kriminalističke akademije. Zaposlenima u MUP je vraćen dignitet. Za to je trebalo izdržati i proći kroz proces oporavka i povratka na prave vrednosti. Zato se nastavlja sa opremanjem policijskih uprava u celoj Srbiji, sa nabavkom novih vozila, računara i tehnike. Ministarstvo unutrašnjih poslova je dobilo 710 novih automobila. Ova Vlada je za 10% povećala platu za zaposlene u ovom sektoru i omogućila isplatu bonusa i pokazala da je u Srbiji moguć napredak i razvoj. Na proleće se započinje sa projektom izgradnje stanova u šest gradova, a upravo za zaposlene u policiji, vojsci i BIA. Reći ću podatak, koji je istakao naš predsednik Aleksandar Vučić, da je 20 hiljada zaposlenih u MUP bez rešenog stambenog pitanja.

Ova Vlada brine o svojim građanima i o svakome koga navede put u Republiku Srbiju. Ja vam čestitam na tome. Nadam se da će MUP Srbije u što skorije vreme procesuirati kriminalce koji se ponašaju bahato, jer misle da su nedodirljivi, kako bi pravda bila zadovoljena i kako bi građani Srbije znali da je u ovoj zemlji zakon isti za svakoga. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Da se nadovežem na raspravu koju smo juče imali ministar Stefanović i ja. Pre svega, pohvalila bih ministra što, ne samo meni, nego svima, koliko vidim, narodnim poslanicima odgovara na pitanja koja imaju, što, takođe moram da napomenem, nije uopšte slučaj sa svim ministrima u ovoj Vladi.

Dalje, što se samog odgovora tiče, vezano za Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana, mogu da razumem argumentaciju. Naravno da nikome od nas nije cilj da povećamo troškove koji su vezani za zamenu svih dokumenata, ali i pored toga apelujem da opet ne čekamo predugi vremenski period da uopšte o tome počnemo da razmišljamo, jer ćemo opet da promašimo neki prozor u kome je to najbolje napraviti.

Uostalom, ta lična karta traje 10 godina, pa ne moramo mi da damo neki rok i da kažemo da se mora zameniti u roku od pet godina. Stalno produžavamo te rokove, kao i prošli put kada smo menjali 2011. godine. Na kraju se rok produžio do kraja 2016. godine. Možda možemo da počnemo, prvo, taj period pripreme koji će da traje jedno vreme, već sad, da bi u jednom trenutku onda rekli – hajde, evo, sad kreće sa tim, pa oni građani koji su zabrinuti i koji žele što pre da zaštite svoje lične podatke, oni će požuriti to da urade, a ovi ostali mogu to da urade kada im ističe dokument. Samo me brine to da opet negde ne zaboravimo na to zato što sada nije trenutak, nego da negde sad krenemo sa pripremnim radnjama.

Što se tiče Zakona o nacionalnom DNK registru, koliko sam razumela ministra, nismo mogli da donesemo detaljnije propisan zakon ovom prilikom, jer bi onda on bio u nesaglasju sa Krivičnim zakonom.

Sada bih htela da sugerišem nešto za sledeći put. Ovaj put je kasno. Znate, u Skupštini postoji mogućnost objedinjavanja rasprave zakona koji su međusobno povezani i uslovljeni i ta mogućnost postoji, ministar Stefanović to vrlo dobro zna, on je bio predsednik Skupštine, upravo za ovakve situacije.

Razumem da je ovde verovatno drugo ministarstvo nadležno, ali valjda u Vladi razgovarate međusobno, i u tom smislu nisam spremna da prihvatim to kao izgovor, ali sam spremna da prihvatim ono što je ministar rekao, a to je da će se potruditi da što pre dođe i izmena tog zakona u Narodnu skupštinu, kako bismo onda mogli da doradimo ovaj Zakon o nacionalnom DNK registru, jer ja, nažalost, ne sumnjam da ćemo mi taj, takav, nedovoljno dobro napisan, nedorečen zakon doneti. Zato što, ako sam išta za ove dve godine naučila, to je da moje kolege narodni poslanici sve što iz izvršne vlasti, kao predlog zakona stigne, po automatizmu izglasaju. Još se nije desilo da je nešto povučeno, uprkos apelima kada je svakako bilo potrebno i logično da se nešto povuče i doradi. Tako da, nažalost, ne apelujem na njih, nego mi se čine da apelujem na izvršnu vlast ovim povodom, da što pre dobijemo ponovo zajedno Predlog izmene Krivičnog zakonika, uz izmene i dopune ovog zakona ovakvog kakvog ćemo sad doneti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.