Hvala predsedavajući.

Zamoliću vas, naravno, da vi obračunate moje vreme. Mislim da mi je ostalo još oko tri minuta.

Ono što želim ovde da kažem, pre svega, ministar Nebojša Stefanović rekao je jednu istinu, ja, iako sam ozbiljna opozicija aktuelnoj Vladi, to moram i hoću da priznam, on zaista dolazi na sednice skupštinskih odbora i zaista podnosi izveštaj o svom radu, ali isto tako je istina da gotovo ni jedan drugi ministar u Vladi Republike Srbije to ne radi, niti podnosi izveštaj o svom radu, na svaka tri meseca, kako nalaže Poslovnik o radu, niti dolazi na skupštinske odbore da odgovara na pitanja narodnih poslanika, inače bismo imali ovako plodonosnu raspravu kao što je sada slučaj.

Gospodine ministre, gde su naše sumnje? Rekao bih da su veoma opravdane, da bi EU u jednom trenutku zatvaranjem svojih granica, kao što je to uradila recimo Mađarska, mogla da ima višak migranata koji žele negde da distribuira, odnosno da ih vrati na početne pozicije. Vi kažete – zašto ih ne bi vratila u Grčku? Zato što je Grčka u EU, a mi nismo u EU, pa bi nama to moglo biti ispostavljeno kao uslov ili ti ucena na putu Srbije u EU, da moramo da prihvatimo određeni broj migranata, da moramo da postanemo najveći azilantski centar u Evropi itd. itd.

Dakle, EU ima mehanizam ucene i neprestano ga iznova koristi na putu Srbije u EU. Jedan od tih uslova, odnosno ucena je i da se Srbija na tome putu odrekne svoje teritorije, odnosno KiM. Dakle, možda deo građana ne razume probleme koje nosi migrantska kriza, jer ih nema u svojoj sredini, ali građani iz, recimo, Subotice ili Šida ili Preševa ili niza drugih mesta u Srbiji, gde su napravljeni azilantski centri, odlično razumeju o čemu ja govorim. Znaju koliko je bilo pljački, koliko je bilo raznih incidenata, koliko je bilo pokušaja silovanja, koliko je bilo raznih problema sa tom migrantskom populacijom i nema razloga da se te informacije kriju od javnosti.

Dakle, mi nismo zlonamerni. Ni jedan čovek koji je došao u Srbiju nikada nije isteran iz Srbije. Svakome smo pomogli i znamo šta je sudbina izbeglica. Mi smo najveći izbeglički narod u Evropi u ovom trenutku. Preko milion Srba je moralo da napusti svoja ognjišta na prostorima bivše Jugoslavije. Mi znamo šta je ta muka i svakome od tih ljudi smo s pravom pomogli, ali to ne znači da mi sebi smemo da dozvolimo da radimo sve po direktivama EU, da budemo obična kolonija Brisela, da slušamo svaku njihovu naredbu i da na taj način rizikujemo bezbednost građana Srbije. Dakle, mi nismo izazvali ratove, mi nismo odgovorni za sudbinu migranata, mi treba da se ponašamo onako kako to radi, recimo, Mađarska, a vi se kunete u Mađarsku, u prijateljstvo sa Viktorom Orbanom, a ne radite ono što vam on savetuje i što on radi, štiti interese svojih građana, štiti bezbednost svojih građana i samo na to apelujem. Niste mi odgovorili zašto je tu Viktor Orban u krivu, a vi ste u pravu? Zašto neko ko je član EU radi tako, a vi koji niste član EU radite drugačije?

Kolega Obradoviću, isteklo vam je vreme.

Hvala.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Moram da kažem da ne može da se dogodi da Srbiji neko nametne veliki broj migranata koje bi ona morala da prihvati zato što ne postoji čak ni jedinstven stav EU u državama, svim državama EU po tom pitanju, a naravno da Srbija dovoljno suverena zemlja da može vrlo jasno da kaže šta može, a ne može da prihvati.
Mi u ovom trenutku imamo već jedan broj migranata, negde oko 3.600, već neko vreme na našoj teritoriji. Mi mislimo da je to sasvim korektan doprinos Srbije u trenutku kad ni sve zemlje EU nemaju neki broj migranata na svojoj teritoriji. Naravno, mi smo to više puta, učesnik sam brojnih konferencija i nisam svima bio zadovoljan, nisu sve te konferencije dovodile do nekih spektakularnih rezultata, to ne kažem, Evropa nije našla rešenje za ovo pitanje. Ne Evropa, nije našao svet još uvek rešenje za ovo pitanje. Migracije koje postoje na svetskom nivou su nešto što je proces koji će trajati, svakako u toku našeg života neće se nikada prekidati.
Da li će biti većeg ili nižeg intenziteta je pitanje na koje mi moramo da damo odgovor, odnosno šta mi zajedno moramo da radimo sa Evropom.
Mi sa mađarskom policijom i sa nekim drugim policijama iz zemalja EU vrlo intenzivno sarađujemo kroz različite bilateralne ugovore, ali i kroz zajedničke projekte, kroz nekadašnji „Fronteks“ i ti ljudi, policajci, nalaze se na našim granicama. Pomažu Srbiji da spreči ilegalan ulazak na njenu teritoriju.
Naravno, mi moramo da vodimo računa o tome da mi budemo spremniji da sa našim policijskim snagama odgovorimo na svaku vrstu povećanja pokušaja ilegalnog ulaska migranata na našu teritoriju, ali istovremeno treba da pokažemo ono razumevanje koje su neki drugi imali prema nama, kada se radi o ljudima koji su silom prilika, mukom naterani da dođu. Ne možemo baš čizmom i palicom da ih dočekamo. Moramo da budemo prema njima normalni ljudi, koji će shvatiti muku u kojoj se nalaze.
Oni svakako ne ostaju u Srbiji, da budemo krajnje otvoreni, da budemo iskreni. Oni se trude na svaki mogući način, pa makar onih pet koje Mađarska prima dnevno, da budu među tih pet koji će ući na teritoriju neke druge zemlje i ići ka zapadnoj Evropi.
Dakle, ono što jeste naše zajedničko pitanje svih nas – kako da omogućimo, kako da obezbedimo da ih vratimo u one zemlje porekla, kada to nije dobrovoljni povratak i kako da pronađemo načina da tamo uložimo više novca, kao Evropa, Srbija nema tog novca, ali mislim na ove bogatije zemlje, koje mogu, što neke od njih i rade, tako da tamo stvore neku šansu za život, ne bi li se ti ljudi.
Naravno, biće pitanje za Evropu da nam pruži odgovore šta uraditi sa ekonomskim migrantima? To nisu izbeglice, to nisu lica koja su ugrožena. Mi kao Srbija očekujemo od velikih zemalja da nam daju odgovore šta sa ekonomskim migrantima, koji dolaze zato što žele da žive bolje u zapadnu Evropu. To može da se kaže i za mnoge druge delove sveta, pa i za delove Evrope. Dakle, ljudi koji žive lošije, želeli bi da idu u Švajcarsku, Nemačku, jer se tamo živi bolje. Dakle, moramo da dobijemo jasne odgovore od Evrope za ta pitanja, da bi Srbija mogla u to da se uklopi.
Ali, svakako želim da znate da Ministarstvo unutrašnjih poslova i drugi državni organi sve rade što je u našoj nadležnosti da smanjimo rizik po građane Republike Srbije i da zaštitimo naše državne granice.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Da li neko želi reč?
Reč ima Nataša Jovanović, izvolite.

Gospodine ministre, ovde je bila jasna namera da se pro forme radi podnese amandman, zato što on ne može ni u pravnom prometu da opstane, jer vi i sami vidite da je kolega imao intenciju da stranca koji bi dobili prava po članu 2. ovog zakona doprinesu, kako se to kaže, odbrambenom sistemu naše zemlje. To jednostavno nije moguće. Jer, ako se ima u vidu to koji su to stranci koje tretira ovaj zakon i koliki je problem Srbije pred onima koji su izrazili želju, molila bih vas, gospodine Stefanoviću, zaista imam taj podatak za 2016. godinu, da mi kažete, ako vi i vaši saradnici raspolažete time, koliko je lica u Srbiji u 2017. godini izrazilo želju da zatraže azil, a koliko njih je podnelo zahtev? I ako imate, po državama, koliko je njih iz Avganistana, koliko njih je iz Sirije i iz drugih zemalja?

Dakle, kada bi bilo moguće da se sprovede ovo amandmanom koji vi nećete da prihvatite, što kolega Stević traži, onda bi ti stranci koji bi došli ovde zahtevali da se odbrambena moć Srbije uspostavi u NATO paktu, a ne bi sigurno na način na koji to žele građani Srbije, al građani Srbije, njih preko 90 i ko zna koliko procenata, nikada ne žele da mi postanemo članica te neprijateljske zapadne vojne alijanse.

Zato je pitanje pred vama, a vi to ne želite da prihvatite, iako Srpska radikalna stranka već godinama na toj političkoj platformi nastupa i to traži od vas, da se izjasnite o tome da mi prihvatimo učlanjenje u ODKB, kao jedini siguran put i zalog za budućnost budućih generacija.

Koliko god to vama da izgleda neprihvatljivo, to je pred svim izazovima pred kojima će Srbija da se nađe od strane NATO pakta, Amerike i pojedinih njenih zapadnih saveznika, jedini siguran put da zaštitimo i naš narod na KiM, da zaštitimo Srbe u Raškoj oblasti, u Vojvodini, jer za sve one koji nisu možda dokument postojanja unazad 15 godina od ODKB-a proučavali i na koji način oni funkcionišu, svima je jasno da Rusija sa svojim saveznicima je, za razliku od ove imperijalističke vojne sile koja nam je nanela toliko zla, a to je NATO pakt, kroz organizaciju učlanjenja Odeljenja kolektivne bezbednosti, tzv. ODKB, je nastojala da sprečava širenje terorizma, naročito u srednjoj Aziji, da se suprotstavlja svim izazovima tzv. obojenih revolucija.

Koliko god sada da ste uljuljkani u moć, u vlast, vi morate da razmislite o tome kakve opasnosti mogu da se nadviju nad Srbijom, koliko za par meseci i kakvi će to ultimatumi sve biti pred nama. Među vama ima kolega koji se političkom analitikom, mislim na članove Srpske napredne stranke, i ozbiljnije bave, poput kolege Đukanovića, Lazanjskog i ostalih, koji vrlo dobro znaju da sve to što danas na način pritisaka i svojevrsnih političkih ucena, radi Amerika sa svojim zapadnim saveznicima, već koliko sutra može da bude ispostavljeno, a to i vi vrlo dobro znate i kao političar i kao ministar na tom položaju, kao ultimativni zahtev mi to da uradimo.

Dakle, kada bi ovo bilo moguće, onda bismo da se i stranci uključe u odbrambeni sistem naše zemlje, onda bih ja kao predstavnik SRS i te kako pozvala sve one koji su prijatelji Srbije, a pre svega Ruse i sve druge koji su nam prijateljski naklonjeni da to urade. Ovako, možemo samo da apelujemo na vas da se okrenete Rusiji kao vojnoj, političkoj zaštitnici naše zemlje, koja je to uvek bila i kroz istoriju, kako bismo se suočili i sačuvali našu zemlju od svih pretnji koje će nam uskoro doći u sve izraženijem obliku.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Što se tiče podataka za 2017. godinu, ukupno je izraženo namera od strane 6195 lica da zatraže azil u našoj zemlji. Od tih 6195 lica koja su izrazila nameru, 235 je prethodne godine zaista zatražilo azil. Od toga je za 64 lica doneto rešenje o odbacivanju ili odbijanju zahteva za azil, za 159 lica rešenje o obustavi postupka, jer su oni napustili našu zemlju i za 14 lica je doneto rešenje o usvajanju zahteva za azil i supsidijarnu zaštitu. Dakle, ukupno 14 lica je suštinski dobilo pravo da dobije azil u 2017. godini.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.