Pre svega, izvinjavam se zbog očiglednog lapsusa koji sam imala kada sam obrazlagala prethodni amandman i kada sam umesto reči „stav“ upotrebila reč „član“. Ne sporim pravo reagovanja kolega, ali se zaista ne slažem sa malicioznim komentarima. Ako je to sav moj greh, ja ga prihvatam, ali mislim da svi mi u ovoj sali znamo da građani nepogrešivo prate naš rad i naše reakcije i nepogrešivo vrednuju i naše rezultate.

Što se tiče člana 2. ovog zakona on definiše na koje se strance ne primenjuje ovaj član. Podnela sam amandman i na osnovu kojeg predlažem da u članu 2. Predloga zakona o strancima doda se i stav 3. kojim se, sa ciljem da se amandmanom dodatno definišu lica na koje se zakon odnosi.

Takođe, u prethodnom delu diskusije mnoge moje kolege su komentarisale i spominjale da se u Srbiji favorizuju strani investitori i da domaći i strani investitori nemaju jednaka prava. Htela sam da istaknem par podataka radi istine, zbog građana, da Vlada pruža sveobuhvatnu podršku sektoru mikromalih i srednjih preduzeća i preduzetnika, jer u stvari od njihovih ideja, truda i preduzimljivosti zavisi i brzina rasta i razvoja Srbije.

U tom smislu u prvom kvartalu 2018. godine predloženi su programi u kojim se daje 750 miliona dinara bespovratno programa podrške i to za preduzetnike 500 miliona dinara bespovratnih sredstava, a za početnike u poslovanju 250. Godine 2016. koja je proglašena godinom preduzetništva rezultat je bio sledeći, bilo je 17 hiljada novih preduzeća, novih 30 hiljada radnih mesta i 70% veća ostvarena neto dobit. U 2017. godini, resorno ministarstvo je izdvojilo 18,2 milijarde dinara od čega 7,6 milijardi bespovratnog novca i više od pola milijarde evra za povoljne kredite. Hvala.

Hvala koleginice Filipovski.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, intencija amandmana je da se podvuče važnost poštovanja i primene zakona. Dakle, reč je o procesu koji je nesumnjivo važan za razvoj u svakom smislu u svakoj prilici i po svakom pitanju, pa naravno i uključujući problematiku koja se tiče odnosa prema strancima. Naravno, reč je o obavezama koje su uspostavljaju dvosmerno. S jedne strane potencijalni investitor treba da oseća sigurnost koja proizilazi iz zaštite od strane zakona, institucija koje se staraju o tome da se ta zaštita obezbedi. A sa druge strane postoji i obaveza i za investitora koja je takođe definisana odgovarajućim zakonima.

Zašto je to važno i kakve situacije treba da predupredi ako su potencijalno štetne. Pa, sa jedne strane kada je reč o zaštiti onoga ko ulaže, treba da se uspostavi sistem i vrlo sam siguran da mi danas takav sistem imamo, u kom je nemoguće obeshrabriti potencijalnog investitora informacijama i vestima poput onih da su nekada ti ljudi bili izloženi različitim ucenama. Primera radi, Miodrag Kostić je pre neku godinu govorio o tome da je lično upozoravao, da je Dragan Đilas vršio neprihvatljive pritiske na različite kompanije, primoravao ih praktično da se reklamiraju preko njegove firme, koristio time neposredno, zloupotrebljavao poluge moći. To je apsolutno ne prihvatljivo.

I sa druge strane, investitor ima obaveze i nemoguće da ih eskivira pa da se, kao primera radi, na nivou grada samo na primeru gradsko građevinskog zemljišta, eskivira obaveza investitora do nivoa da samo 10% cene na kraju plati, a sve ostalo mu se zaboravi, jer nikakvih garancija, ozbiljnih garancija ponovo u vreme Dragana Đilasa nije bilo. Tu je bilo dovoljno samo imati odgovarajuću političku vezu. Da tih pojava ne bude, naravno, predstavlja preduslov da se gradi uspešno i moderno društvo u našoj zemlji, društvo kakvo danas sa uspehom gradimo, a ne „dos palanka“ kako su neki jedino umeli da prave. Hvala lepo.

Hvala kolega Orliću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.

U članu 2. predloga zakona dodaje se stav 3. da se ovaj zakon primenjuje na sva strana lica koja svojim poslovanjem treba da pospeše ekonomski razvoj i razvoj infrastrukture u Srbiji. Koliko država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ulaže u oblast infrastrukture, zarad bolje povezanosti sa susedima, najbolje govori to da među najvećim i najznačajnijim projektima koje Srbija realizuje u oblasti infrastrukture nema ni jednog koji nije regionalnog karaktera.

Naravno da ovakav način vođenja politike u oblasti infrastrukture nije ostao neprimećen, pa je već postojeće sedište stranih investitora koji žele da ulože u svoj kapital u Srbiju i pomognu ekonomski razvoj države.

Cilj države Srbije i Vlade Republike Srbije je da teritorija naše države bude mreža Koridora dobro povezana sa svojim susedima, odnosno da bude žila kucavica ovog dela Evrope, gde će se pre svega, zbog političkog liderstva Srbija u ovom delu Evrope, zatim jakom infrastrukturom doći do još većeg broja investitora, odnosno stranih lica koja će svojim poslovanjem pomoći ekonomskom razvoju i razvoju infrastrukture u našoj zemlji. Tome treba da dodamo da će se dolaskom stranih lica, koji žele da investiraju u našu zemlju, povećati prevoz putnika i robe, zatim mnogo veći značaj prihoda će biti i od turizma, a sve u cilju daljeg ekonomskog preporoda Srbije.

Hvala, kolega Kneževiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 2. na koji sam podneo amandman između ostalog se kaže – u stavu 1. tačka 3) ovaj zakon se ne primenjuje na strance koji su stekli izbeglički status u smislu Zakona o izbeglicama, pa bih hteo da istaknem da sam se stideo nekih svojih sunarodnika, sugrađana, pa čak i kolega narodnih poslanika koji su nesreću jednog dela ljudske populacije hteli da iskoriste za sticanje jeftinih političkih poena.

Sit sam više priča o nacionalizmu, o patriotizmu, o tome kako treba braniti zemlju, pozivanju na određene obračune, pa čak i na rat od ljudi koji su rat kao jedno najstrašnije iskustvo koje može čovek da ima videli samo u „Ramboviziji“ ili na televiziji. Ne znam šta su takvi moji sugrađani, sunarodnici i kolege poslanici očekivali da naši državni organi treba da urade u jednoj takvoj situaciji?

Kada su pričali o tome kako te ljude ne treba primati u Srbiji, da li su imali u vidu da je tamo bio veliki broj žena i dece i bolesnih?

(Nemanja Šarović: Gde, bre?)

Predsedavajući, molim vas da ovog kolegu koji svima priča šta treba da rade, da ga privedete redu da mi ne dobacuje.

Kolega Arsiću, nisam čuo dobacivanje.
Nastavite slobodno.

Počnite da slušate.
Šarović. Četiri godine je čekao da bude poslanik, ne zameram mu ja to.
E, sad, da li su očekivali od naših državnih organa da spreče ulazak velikog broja i žena i dece i bolesnih, između ostalog, suzavcem, puškama ili palicama? Neka izađu to da kažu. Ako su već protiv toga da je Srbija trebalo da brine o tim licima, na koji način možemo da ih sprečimo?
Ti isti zaboravili su jednu jako važnu stvar, da se od srpske države, Srba i svih građana Srbije devedesetih godina pokušavalo u svetskoj javnosti da se Srbi prikažu, i građani Srbije, ne samo Srbi, da su na nivou prvobitne ljudske zajednice kada je njihov pristup po pitanju određenih manjina. Prvobitna ljudska zajednica podrazumeva da svako ko nije pripadnik te iste zajednice mora biti ili oteran ili uništen. To je bilo na kraju dvadesetog veka.
Ako sada neko misli da se u toku 21. veka sa tim prestalo, grdno se vara. Možda ne u tako izraženom obliku, ne baš toliko javno, ali još uvek pokušava u jednom delu da se srpska država, srpski narod i svi građani Srbije prikažu kao nehumani i bezobzirni i to od istih onih koji plaćaju te članke, doduše, po novinama i stvaranju te slike, i to od istih onih koji finansiraju ove patkare po Beogradu, od istih onih koji su finansirali proteste ovde, navodno zbog neke izborne krađe 2017. godine, kada je Aleksandar Vučić izabran za predsednika Republike Srbije, a za to su dobijali novac u Karađorđevom parku po 15 evra za svakog demonstranta. Ti isti pokušavaju da satanizuju srpski narod.
Baš zbog tog pristupa koji je imala Republika Srbija, Vlada Republike Srbije tada na čelu sa premijerom, a sada predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa MUP, pripadnicima Policije na čelu sa ministrom Nebojšom Stefanovićem. Taj odnos javnosti u svetu počeo da se okreće ka povećanju ugleda Srbije i njenog ugleda i uvažavanju pripadnika srpskog naroda i svih građana Srbije u međunarodnoj zajednici.
Molim sve svoje kolege kada zarad jeftinih političkih razloga napadaju pre svega humanost naše države i naših državnih organa, neka imaju na umu dve stvari: da napadaju nekoga ko je bio nezaštićen, ugrožen, ratom pogođen i neka imaju na umu da napadaju ugled i Republike Srbije i srpskog naroda i svih građana Srbije. Ako to nastave, neka im je na čast.

Hvala, kolega Arsiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.