Kolega Vukadinoviću, vratiću vam svih 19 sekundi. Nemojte da pokušavate da napravite od predsedavajućih koji vode sednicu da ne poštuju Poslovnik i prava narodnih poslanika.
To što je kolega Jokić vas ispravio, ne mogu da kažem čak ni gramatički, nego stilski, za jednu rečenicu, za nekoliko reči u rečenici, ne znači da je on vas uvredio, molim vas.
Zatražite ponovo reč, računamo vreme ispočetka. Izvolite.
Molim kolege Obradoviće da ne ometaju kolegu Vukadinovića.

Navikao sam.
Dakle, ja razumem vašu potrebu da vi replicirate svakome sa tog mesta, nije ni važno, samo skrećem pažnju, dakle, da sam pomenut, pustite vi sada tumačenje namere i gospođi Čomić ste dali pravo na repliku, iako je ni na koji način nisam niti uvredio niti prozvao, nego sam samo slutio da se ona malo šali i da ironiše.
Bilo kako bilo, ja naglašavam da ovo nije rasprava o stranim investitorima, da ovo nije tema o tome da li vam trebaju ili ne trebaju strani investitori. Nije čak tema ni to koliko je bila uspešna ekonomska politika Vlade i koje došao u koje mesto, u koji grad, koji investitor i ko nije došao i šta je sa Mubadalom i šta je sa fabrikom čipova i šta je sa šeikovim parama i razne druge stvari, ili obrnuto, šta je sa „DŽonson elektrik“, šta je sa „Gorenjem“, šta je sa ovima koji su došli. To je tema za nešto drugo.
Skrećem pažnju da ovde jeste reč, i to je kolega iz vladajuće koalicije maločas indirektno i priznao kada je rekao – Sada to mi radimo; pozivajući se na to šta su nekada radili neki drugi. Ja ne znam šta su radili neki drugi, kao što rekoh, za vreme ovog saziva bio sam nezadovoljan kada je jedna poslanička grupa opoziciona, jednom prilikom to učinila sa onim već famoznim besplatnim udžbenicima, ali to što rade predstavnici većine postaje manir i ja stvarno brinem jer imam utisak da postoji namera, nisam siguran da je svesna, a možda i jeste, da se opozicija potpuno izbaci iz ovog parlamenta.
Ne treba vi da žalite ili brinete za tim šta će biti sa opozicijom, ona je takva kakva jeste, ali vam skrećem pažnju već kada pominjete izbore i ove prethodne beogradske, koji formalno ne bi trebalo da imaju nikakve veze, da su neke kolege ovde koji sede u ovoj Skupštini, takođe podržali ili su članovi stranke ili koalicije, koja je recimo vrlo dobro prošla na ovim gradskim izborima. Prosto, ima različitih priča, ali nije to tema.
Tema je to da li se vrši zloupotreba ove Skupštine time što se, kao što rekoh, hiljadu stranica zakona na dnevnom redu, raspravlja u ovom trenutku o prvom članu prve tačke, odnosno prvog zakona, sa amandmanima koje je bilo da budu povučeni. Da ne budu povučeni svejedno, zapravo sa tim nemaju nikakve veze, što jeste neka vrsta opstrukcije i zloupotrebe parlamenta od strane skupštinske većine.
Skupštinska većina ima dovoljno prostora, ima dovoljno minuta u opštoj raspravi da iznese svoje stavove, da pohvali politiku Vlade, generalno, kao i predložene zakone.
Nema potrebe da se radi ovo. Nisam siguran da će vam to doneti mnogo koristi, kao što uzgred budi rečeno, evo da budemo i samokritični, ni ove grupe i poslanici koji su imali najviše vremena u prethodnom periodu iz opozicije, nije im to nešto mnogo koristilo na izborima.
Dakle, nemojte da koljemo vola za kilo mesa, da biste ućutkali nekog važnog ili manjeg važnog predstavnika opozicije da nešto kaže, da zapravo izvrgavamo ruglu ovaj parlament i proceduru.
Naglašavam, i završavam time, 360 amandmana na prvih deset članova prvog zakona koji je slučajno prvi. Šta je to ako nije opstrukcija? Može nas bili koliko hoće, možete nas ućutkati koliko hoćete, potpuno je jasno da se na ovaj način šalje poruka i javnosti i građanima i svima da je ovo jedna farsa i da parlament služi, eto, tome, da se malo seiri, odnosno vladajuća većina malo seiri nad opozicijom i da se prosto fabrički, kao po traci, izglasavaju zakoni koje Vlada pošalje. Ja mislim da je to ponižavajuće čak i za Vladu koja, kažem, verujem, stoji iza ovih predloga i želi da istakne i pohvali šta je u njima dobro.
Što se tiče ministra Stefanovića, pošto je on ovde hvaljen i pominjan, ja mislim, takođe, da je on bio vrlo dobar spiker parlamenta, i to sam više puta govorio, bolji od nekih drugih spikera, odnosno predsednika parlamenta, ali kao predlagač zakona, tu ima i dobrih i loših rešenja. Ja bih voleo da mi o tim više dobrim ili manje dobrim rešenjima ovde možemo da razgovaramo, kada dođe vreme za naše amandmane, ali neće doći jer se na ovaj način troši vreme koje je predviđeno za raspravu o amandmanima. Hvala i ne bih se više javljao, niti tražio repliku po ovom pitanju.
Ali, imajte na umu da javnost, ma koliko bila spora i nekada neobaveštena, ipak shvata ili negde shvata da je ovo izvrgavanje ruglu i izvrdavanje rasprave o zakonima, odnosno o amandmanima na predlog zakona i da je to još jedan način da se opozicija ućutka.
Šta inače misli opozicija? Ne misli bog zna šta dobro, budimo realni, dobar deo građana ne misli mnogo dobro ni o vlasti, a pogotovo ne o opoziciji. Ali, to nije dobro, jer se sama institucija na taj način urušava, imajte na umu, kao što se urušavala i onim načinom kako je sprovedena rasprava prošle nedelje, odnosno u petak, o smeni generalnog sekretara, ma šta inače mislili o tome i o njenom radu, kao i o pravu vladajuće većine da postavlja generalnog sekretara.
Manje to radite. Obrće se kolo sreće i na kraju krajeva, možda ćete ponovo biti u situaciji da žalite za tim procedurama koje ste urušili. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Ja zaista ne mogu da verujem. Povređen je član 107. Odmah da se izjasnim, ne želim da se Skupština izjasni o tome da li je povređen ili ne, jer verujem da vama nije namera da kršite Poslovnik, ali očito ovde pojedini poslanici žele da dovedu građane u zabludu. Kako?

Kolega koji je pričao više od pet minuta, skoro šest minuta, non stop potencira to da građani Srbije ne mogu da čuju opoziciju, a koliko znam, on je pripadnik nacionalne manjine i evo, već skoro šest minuta je pričao u ovoj Skupštini, niti mu je ko zabranio, ali nikako da se drži toga da priča o dnevnom redu i o amandmanima, već, verovatno isfrustrirani na prethodnim rezultatima, loše postignutim uspehom, pokušavaju građane Srbije i sve nas ovde da dovedu u zabludu.

Molim vas da se kolege opomenu i da se drže Poslovnika i dnevnog reda i da nastavimo onako kako treba, a građani su ti koji odlučuju kome daju poverenje, pa to su rekli i na nedavno održanim izborima. Zahvaljujem.

Koleginice, kao što sam rekao to i na početku današnjeg zasedanja, ako pokušavam da sprečavam kolege da govore, a da pri tom ne vređaju nikoga, ispašće da se u Srbiji sprovodi diktatura. Neka pričaju, potrebno je da pričaju, da se obrate građanima Srbije na svoj način.
Meni je samo žao što opozicija svojim ponašanjem Srbiju vodi u jednopartijski sistem. Moraće nešto da promene.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni?
(Dragana Barišić: Ne.)
Ne. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Hvala.

Ja, naravno, ne mogu da podržim navedeni amandman kolege Mihaila Jokića, ali on mi je posebno drag kolega, jer je čovek dosta otvoren i iskren u svojim izlaganjima. On je u petak ovde veoma otvoreno rekao da nama iz opozicije treba zabraniti da uopšte možemo da govorimo u Narodnoj skupštini i ja ga cenim zbog toga. On prosto otvoreno kaže ono što čitava vlast misli i po tome je jedan pošten, iskren i otvoren čovek.

Zašto ne mogu da podržim njegov amandman? Zato što postoji jedan veliki problem u čitavom ovom spektru amandmana, gospodine ministre, koje su predložili narodni poslanici iz vaše vladajuće većine. Evo, ja ću probati da vam objasnim u čemu je to problem, pa to onda univerzalno važi za sve amandmane.

Naime, ako vi, gospodine ministre, kao predstavnici Vlade, predložite jedan zakon u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što je normalna parlamentarna procedura, ako na taj zakon, samo jedan, vi dobijete 340 amandmana iz vaše vladajuće većine, a podsetiću vas, gospodine ministre, da su amandmani ispravke na loša mesta u zakonu ili dopune zakona sa nekim boljem rešenjem, šta to znači? To znači da ste vi, gospodine ministre, napravili loš zakon. Čitava vladajuća većina skočila da menja vaš zakon, podnela 340 amandmana. Morate ozbiljno, gospodine ministre, da se zamislite da li vi uopšte više imate podršku vaše vladajuće većine, jer oni očito misle da vi loše radite vaš posao.

Pazite šta se dalje dešava. Postaje sve zanimljivije. Na te podnete amandmane od strane poslanika vaše vladajuće većine odgovarate vi, odnosno Vlada, i npr. konkretno kolegi Mihailu Jokiću kažete – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se amandmanom predlaže materija koja nije predmet uređenja ovog zakona i ponizite sopstvenog narodnog poslanika i otprilike, u prevodu mu kažete – gospodine Jokiću, vi nemate pojma. Podnosite amandman koji nije predmet ovog zakona. Podnesite ostavku na mesto poslanika, vi ne znate da radite svoj posao, ili idite na obuku za narodnog poslanika da biste znali da predložite amandman koji je predmet, odnosno materija tog zakona koji je na dnevnom redu.

Onda imamo sledeću situaciju. Ako vladajuća većina ovde u Narodnoj skupštini podrži ove sopstvene amandmane, a 340 njih su to uradili, onda ja mislim da treba da se ovde glasa o poverenju Vladi Republike Srbije. Vlada loše radi svoj posao. Poslanici su nezadovoljni. Pazite, svaki vaš zakon, gospodine ministre, vaša vladajuća većina ispravlja sa preko 300 ili više stotina amandmana. Vaši poslanici misle da vi loše radite, smatraju da su vaši zakonski predlozi loši, moraju da ih dopunjavaju sa više stotina amandmana.

Dakle, gospodine ministre, ja bih predložio da mi ovo rešimo na jedan džentlmenski način. Ako Vlada Republike Srbije loše radi svoj posao, da Vlada Republike Srbije podnese ostavku, a vaša vladajuća većina, koja bolje radi od vas, ispravlja vaše zakone, da ona izabere novu Vladu, jer ova Vlada loše radi. Ili, imamo drugu opciju koju vam takođe predlažem, mislim da je krajnje korektna ponuda sa moje strane, vrlo konstruktivna, pošto Vlada dobro radi svoj posao, a narodni poslanici su nesposobni da podnesu ispravan amandman i Vlada ih direktno prozove u tom smislu, da promenite narodne poslanike, pošto očito ne znaju da rade svoj posao.

Dakle, ne može, gospodine ministre, da ostane ovako kako je trenutno. Znači, ili Vlada loše radi, pa mora da se podnese 340 amandmana samo na jedan vaš zakon koji ste vi predložili, i to ne iz opozicije, verovali ili ne, nego od strane vlasti 340 amandmana na jedan vaš zakon, pa vidite koliko loš zakon ste predložili, gospodine ministre. Ili narodni poslanici loše rade, pa onda Vlada, citiraću još jednom, gospodine predsedavajući, kaže sledeće – Vlada ne prihvata ovaj amandman koji je predložio poslanik vlasti. Zašto? Iz razloga što se amandmanom predlaže materija koja nije predmet uređenja ovog zakona. Vlada elegantno kaže – ovi naši poslanici u Skupštini nemaju pojma, ne znaju ljudi šta je predmet ovog zakona, a podnose amandman, i tako 340 njih.

Pa, čekajte ljudi, smenite sopstvene poslanike, vidite da ne znaju svoj posao. Ili, gospodo poslanici, drage kolege, ja bih se radovao više ovom drugom scenariju, smenite Vladu koja podnosi tako loše zakone da vi morate da podnesete 340 amandmana da ispravljate loš zakon koji je podneo jedan vaš ministar.

To je poenta moje poruke. Mislim da sam konstruktivan. Nema razloga da se ljutite. Ovo je zbog unapređenja rada naše državne uprave. Ne valja nam ili Vlada ili vladajuća većina u Skupštini. Ili da promenimo Vladu ili da promenimo vladajuću većinu ili da vi priznate da ste ove amandmane podneli da biste pojeli vreme opozicije, da opozicija ne može da govori i da samo vi govorite. Hvala.

Pravo na repliku, ministar dr Nebojša Stefanović.

Pre svega, da li je zakon dobar ili loš odlučuje u krajnjoj instanci Narodna skupština u danu za glasanje. Tada narodni poslanici pokazuju svoju volju i kažu šta misle o zakonu, odnosno da li ga prihvataju ili ne prihvataju u ime građana Srbije koji su ih izabrali na izborima.
Međutim, ono što je važno kada poslanici delagiraju određene teme, da li su oni apsolutno legalno u ovom parlamentu, ali postavlja se uvek pitanje legitimiteta narodnih predstavnika, što se utvrđuje, naravno, kada dođu izbori i građani kažu kada glasaju na izborima šta misle. Menja se to, nije to stalna stvar, budete izabrani na jednim izborima, posle godinu dana građani vam više ne veruju, daju mali broj glasa i time spuštaju vaš legitimitet, oni koji pričaju sa nižim legitimitetom građani to isto tako ocenjuju.
Ovo shvatam kao poziv na nove izbore. Dakle, ovo shvatam kao proveru, poziv da se proveri mišljenje građana Srbije na teritoriji Republike Srbije šta misle o tome kako je radila vladajuća većina i SNS, i to je jedan legitiman predlog. Ja bih se založio, to je moje privatno mišljenje, da na te izbore odemo što pre, da narod kaže šta misli i možda je to i dobra prilika da vide šta misle i o ostalima i da se i oni uvere šta misle o njihovom radu. Građani Beograda su to rekli pre desetak dana, oni su rekli šta misle o svakome i svakoj politici koja je bila kandidovana. Vreme je da možda kažu i građani u ostatku Srbije.
Što se tiče zakona, ja mislim da su ovi predlozi, ovi amandmani mnogo kvalitetniji od onih koji su bili „brišu se“. Dakle, „briše se“, ne treba mnogo struke, znanja ili truda da se napiše „briše se“ i šta se time pokazuje građanima Srbije. Mislim, ne mnogo. Ovim su neki narodni poslanici pokušali da ukažu na ono u šta oni veruju. Da li će cela vladajuća većina prihvatiti njihovo mišljenje, to ćemo da vidimo.
Dakle, veoma je važno da svi shvate da ne može pravo govora biti omogućeno samo jednima, a kad dođu drugi koji predlažu amandmane i misle da treba da govore o tome, e oni to ne treba da rade. Dakle, pravo, demokratija mora da jednako važi za sve i tome služi parlament.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Povređen je Poslovniku u članu 108. koji se tiče reda na sednici Narodne skupštine, a i u vezi sa članom 109. koji predviđa opomenu koju treba da izreknete narodnom poslaniku.

Naime, kako rekoše moja dva prethodna prethodnika, dva poslanika, ovaj jedan iz nacionalne manjine Vlaške, ovaj drugi, bog zna, najveći Srbin na svetu, kako kaže, svaki Vladin zakon mi dopunjavamo i poboljšavamo, i to je istina, recimo, da pokušavamo nekim predlozima da poboljšavamo i da dopunjavamo zakonske predloge kao naše legitimno pravo. Međutim, svaki izborni proces narod njima šalje poruku da nisu poželjni. Svaki izborni proces narod njih kažnjava i zbog toga ostaju na 2% glasačkog tela. U skladu sa tim, naravno, mi narodni poslanici primamo poruku naroda i ni na koji način nećemo dozvoliti da ovaj parlament obesmisle i da blokiraju njegov rad tako što će samo oni podnositi amandmane i samo oni trošiti vreme u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naravno, to ne možemo i nemamo nameru da sprečavamo, ali naravno da ćemo da učestvujemo u raspravi ravnopravno sa opozicijom.

U skladu sa tim kaže moj kolega Vlahović, Vukadinović, izvinjavam se, da mi podnosimo mnogo amandmana, 350 na ovaj predlog zakona, pa bože moj, ne bi trebalo da ih obrazlažemo itd, itd. Čisto radi javnosti, javnost sudi na osnovu ovoga, mi jesmo podneli 350 amandmana, ali je podnela i opozicija. Đorđe Vukadinović, ili ja imam pogrešan materijal, podneo je amandman na član 48, Boško Obradović na član 46, 47, 48, 49, 50. Nemam nikakav problem da obrazlože sve te svoje amandmane. Molim vas da ubuduće zaustavite ovakvu histeriju i ne dozvolite negiranje prava narodnih poslanika. Hvala vam.