Zahvaljujem, predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Član 2. Predloga zakona o strancima odnosi se na kategorije stranaca na koje se ne primenjuju ove odredbe. Međutim, zbog velike važnosti u oblasti ekonomije za sveukupan razvoj Srbije, predložila sam dodavanje novog stava sa idejom da se ovaj zakon odnosi i na strana lica koja će svojim poslovanjem pomoći ekonomski razvoj i razvoj ekonomije u celini u Republici Srbiji.

Zašto smatram da je ovo važno? Svedoci smo sve većeg broja stranih investitora kod nas i zadnjih dana se konstantno priča o kompaniji „Lidl“. Ona će širom Srbije otvoriti, i to samo za početak, do 20 prodavnica. Posle toga očekuju se nova radna mesta, nova zapošljavanja u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kruševcu itd, dakle, u gradovima i opštinama širom Srbije. Oni će svojim kupcima, u skladu sa svojim poslovanjem, nuditi najbolji mogući odnos cene i kvaliteta, što će uzrokovati širenje njihovog poslovanja, a to će za naše građane biti samo plus, odnosno značiti nova zapošljavanja i otvaranje novih radnih mesta.

Velika je važnost nemačkih investicija. Upravo kroz donošenje odgovarajućih zakonskih akata Vlada Srbije radi na poboljšanju poslovnog ambijenta kako bi stranih investitora bilo još više, odnosno kako bi se uvećao njihov broj. NJihov dolazak je važan za našu privredu jer, evo, konkretno preko „Lidla“ srpski proizvođači će moći da izvoze robu i plasiraju je širom sveta. Ovakva investiranja konkretno su jako važna i za grad Niš i znače da su samo rezultat održanog obećanja, sada predsednika, Aleksandra Vučića, koji je tada vodio ovu Vladu, ali i ove vlade, a to je da će se u jug Srbije tek ulagati. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Vukojičić, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 2. koji teži unapređenju zakona u smislu da strani investitori svojim ulaganjima mogu da pomognu položaj posebno ranjivih društvenih grupa.

Pre mene je govorila moja uvažena koleginica gospođa LJiljana Malušić, koja je iznela podatak da je na naš prostor u Beograd 10. avgusta 2017. godine došla najveća švedska kompanija za proizvodnju nameštaja i kuhinjske opreme, a to je „Ikea“ i zaposlila određen broj građana Republike Srbije. Moram da istaknem da je ova švedska kompanija dolazila i 2008. godine, u vreme vladavine Borisa Tadića, ali tada, zbog administrativnih barijera i korupcije, pobegli su glavom bez obzira, isto onako kao što je Međunarodni monetarni fond pobegao iz Srbije u vreme vladavine Borisa Tadića 2011. godine.

Gotovo sam ganuta pažnjom pojedinih narodnih poslanika opozicije koji se tiču zaštite posebno ranjivih društvenih grupa. Moram da istaknem da je u vreme vladavine „žutog preduzeća“ došlo do najveće pljačke dece ometene u razvoju i najveće pljačke koje se tiču dnevnih boravaka navodno namenjenih za odmor i rekreaciju dece. Najpre moram da istaknem da je u vreme vladavine Bojana Pajtića u Vojvodini od dece ometene u razvoju oteto 157 miliona dinara, novac je uzet, a žrtve su deca ometena u razvoj. Dvorac „Heterlend“ izgleda ovako, pokazaću slike. On je bez krova, u ruševinama i zarastao u korov.

Još ovo. I u Beogradu takođe se desila velika otimačina i velika pljačka novca koju je izvršio gospodin Dragan Đilas, upravo od onih najranjivijih, upravo od kategorije dece, a kasnije ćemo nastaviti o tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč?
Kolega Bogatinoviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, na član 2. predložio sam amandman koji kaže – U članu 2. Predloga zakona o strancima dodaje se stav 3. koji glasi: „Ovaj zakon primenjuje se na strana lica koja svojim poslovanjem treba da pomognu ekonomski razvoj i povećanje investicija u poljoprivredi Republike Srbije“.

S tim u vezi, lokalna samouprava i gradonačelnik grada Leskovca dr Goran Cvetanović prepoznali su probleme sa kojima se susreću poljoprivredni proizvođači. Dame i gospodo, iz gradske kase grada Leskovca na ime podsticaja u poljoprivredi u periodu od 2013. do 2017. godine isplaćeno je preko 127 miliona dinara. Samo u decembru prošle godine isplatilo je 823 poljoprivredna proizvođača u iznosu od preko 18 miliona dinara. Takođe, u periodu od 2014. do 2017. godine utrošeno je 11 miliona dinara za nabavku protivgradnih raketa koje su prosleđene strelcima. Takođe, grad Leskovac je u 2014, 2015, 2016. i 2017. godini, uz pomoć Vlade Republike Srbije i, naravno, finansijsko učešće resornog ministarstva, ostvario nekoliko veoma bitnih projekata, a Ministarstvo je učestvovalo i do 70% sredstava.

Prvo, sanacija i uređenje atarskih puteva – ovim projektom od 144 naseljena mesta obuhvaćeno je preko 90, vrednost projekta na tri godine je 62 miliona dinara, a ukupno je sanirano 167 kilometara atarskih puteva. Ministarstvo je pomoglo gradu u 2014. godini sa 60%, u 2015. godini sa 50% vrednosti projekta, u 2016. godini sa 47% od vrednosti projekta.

Drugi projekat je komasacija zemljišta. Ovim projektom obuhvaćeno je 1.100 hektara u tri naseljena mesta. Projekat je provođen 2014, 2015. i 2016. godine, a Ministarstvo je uzelo učešće sa 70% od ukupno uloženih sredstava. Realizacija projekata ostvarena je sa 81%. Krčenje starijih zasada, plantažni zasadi vinove loze i voćni zasadi, ovim projektom obuhvaćeno je 165 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta je 29 miliona dinara. Ministarstvo je učestvovalo sa 70%. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta je uspešno obuhvaćena geodetskim radovima sa 165 hektara. U 2017. godini otpočela je komasacija u katastarskim opštinama Gornje Stopanje i Donje Stopanje na površini od 563 hektara. Rok za završetak radova je 30. jun, vrednost 19 miliona dinara.

Takođe, dosta je učinjeno u gradu Leskovcu na smanjenju nezaposlenosti. U prethodnih pet godina smanjen je broj nezaposlenih za pet hiljada. Nova fabrika „Jure“ koja širi svoja postrojenja, što znači oko 1.200 novih radnih mesta. „Aptiv“ ili„Delfaj“ u zelenoj zoni otvara fabriku gde će biti zaposleno oko 1.500 radnika. „DŽinsi“ u adaptiranoj zgradi nekadašnje „Sintetike“ širi proizvodnju gde će zaposliti još 300 ljudi, ukupno hiljadu. Otvorene su i fabrike „Terastil“ i „VNB Knitting“ u Grdelici, koje zajedno zapošljavaju oko 200 ljudi. Naravno, „Autostop interiors“ i „Lesko beks“ ne treba zaboraviti sa 600 radnih mesta. Sve ovo je omogućeno jer je grad kupio imovinu preduzeća „Jugekspres“ po ceni od 40 miliona dinara, kao i imovinu fabrike „Sintetika“ za 30 miliona dinara. Za adaptaciju „Sintetike“ Vlada Republike Srbije izdvojila je 195 miliona dinara. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč?
Kolega Miletiću, izvolite.

Poštovani, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, podneo sam ovaj amandman sa željom da u okviru ovog člana zakona stavimo akcenat na nerazvijena područja, na brdsko-planinska područja i područja koja ima imaju u budućnost, ali sa ulaganjem stranih investitorima, imaće mnogo veću šansu, nego ovako sami.

Rezultati očekivanja građana pokazali su i u Beogradu da je veliki broj ljudi dao podršku predsedniku Srbije, gospodinu Vučiću, što znači da ćemo u narednom periodu nastaviti da radimo i u malim opštinama, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, kao što je opština Gadžin Han, gde želimo ovim mojim amandmanom da se investitori koji žele da ulažu, ulažu u malim sredinama, da recimo, ko želi da ulaže u poljoprivredu ima investiciju 150 hiljada evra, možda da uloži u opštinu Svrljig i opštinu Belu Palanku ili opština Gadžin Han, da obezbedi investiciju 10 gazdinstva kroz program zadrugarstva, kroz njihovo partnerstvo, da obezbedi nabavku krava, nabavku ovaca, nabavku koza i na taj način da sutra toj zadruzi obezbedi kvalitetne proizvode i sa tim proizvodima, taj investitor siguran sam može da izađe u bilo kom delu Evrope i sveta na tržištu. Velika šansa za sve nas jeste ulaganje u poljoprivredu sa stranim investicijama, imaćemo šanse, siguran sam, da vratimo osmeh našim selima.

Svedoci smo da veliki broj sela u Srbiji se gasi, da nema ljudi. Ovakvoj pomoći koju daju investicije, kao strani investitori, tada ćemo imati mogućnost da stvarno tim ljudima obezbedimo budućnost, da uložimo u kozarstvo, ovčarstvo, da obezbedimo kvalitetno mleko, kroz proizvodnju mleka tu je sir, tu je svrljiški belmušt, to su proizvodi koji se sutra mogu plasirati svuda u bilo kom delu Evrope.

Još jednom ja pozivam sve kolege poslanike da podrže ovaj moj amandman, zato što sam siguran da ćemo samo ulaganjem u jugoistok Srbije u brdsko-planinska područja, u nerazvijena područja zajedno sa stranim investitorima imati mogućnost da obezbedimo i nova radna mesta.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Pre svega, izvinjavam se zbog očiglednog lapsusa koji sam imala kada sam obrazlagala prethodni amandman i kada sam umesto reči „stav“ upotrebila reč „član“. Ne sporim pravo reagovanja kolega, ali se zaista ne slažem sa malicioznim komentarima. Ako je to sav moj greh, ja ga prihvatam, ali mislim da svi mi u ovoj sali znamo da građani nepogrešivo prate naš rad i naše reakcije i nepogrešivo vrednuju i naše rezultate.

Što se tiče člana 2. ovog zakona on definiše na koje se strance ne primenjuje ovaj član. Podnela sam amandman i na osnovu kojeg predlažem da u članu 2. Predloga zakona o strancima doda se i stav 3. kojim se, sa ciljem da se amandmanom dodatno definišu lica na koje se zakon odnosi.

Takođe, u prethodnom delu diskusije mnoge moje kolege su komentarisale i spominjale da se u Srbiji favorizuju strani investitori i da domaći i strani investitori nemaju jednaka prava. Htela sam da istaknem par podataka radi istine, zbog građana, da Vlada pruža sveobuhvatnu podršku sektoru mikromalih i srednjih preduzeća i preduzetnika, jer u stvari od njihovih ideja, truda i preduzimljivosti zavisi i brzina rasta i razvoja Srbije.

U tom smislu u prvom kvartalu 2018. godine predloženi su programi u kojim se daje 750 miliona dinara bespovratno programa podrške i to za preduzetnike 500 miliona dinara bespovratnih sredstava, a za početnike u poslovanju 250. Godine 2016. koja je proglašena godinom preduzetništva rezultat je bio sledeći, bilo je 17 hiljada novih preduzeća, novih 30 hiljada radnih mesta i 70% veća ostvarena neto dobit. U 2017. godini, resorno ministarstvo je izdvojilo 18,2 milijarde dinara od čega 7,6 milijardi bespovratnog novca i više od pola milijarde evra za povoljne kredite. Hvala.

Hvala koleginice Filipovski.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.