Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Povreda Poslovnika narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Gospodine Milićeviću, možda je nekom bila zanimljiva ova prethodna rasprava, jeste zanimljivo slušati kada jedan doktor nauka predlaže amandman, a drugi mu odgovara, ali postoji problem. Poslovnik o radu Narodne skupštine u članu 106. kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i o amandmanu o kome se trenutno raspravlja.

Sve ovo što smo prethodno čuli i zaposlenja i „DŽipsi“, i inevestitori i sve drugo o čemu je bilo govora, nema apsolutno nikakve veze ni sa zakonom, niti sa amandmanom, jednostavno nema.

Sada, da se dotaknemo malo stručnosti. Kažu gospoda iz SNS kako su jako dobro pročitali zakon. Mene je to iznenadilo, jer prva moja pretpostavka kada sam čitao amandmane SNS, je da je došlo do nekog tehničkog problema i da su predali amandmane koje su mislili na drugi zakon.

Samo se obratite meni, u čemu je učinjena povreda.

Apsolutno, ja vam obrazlažem gospodine Milićeviću u čemu je povreda Poslovnika, a da je povređen Poslovnik najbolje govori obrazloženje Vlade. Pročitaću obrazloženje Vlade zašto se odbija amandman gospodina dr nauka Orlića. Kaže ovako – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se amandmanom predlaže materija koja nije predmet uređenja ovog zakona. Nikakve veze sa zakonom nema amandman koji ste predložili. Nema logičke veze. Nema nikakve veze.
Dakle, pokažite tu svoju stručnost na delu. Stotine su takvih amandmana. Treba se zabrinuti ako čitava poslanička grupa predloži amandmane, a nijedan nema veze sa materijom koju zakon reguliše.

Zahvaljujem, gospodine Šaroviću.
Gospodine Šaroviću, vi ste dugogodišnji poslanik i jako dobro znate da mi raspravljamo o alternativama kako da dođemo do kvalitetnijih zakonskih predloga. U toj raspravi i poziciji je i pozicija i opozicija imaju potpuno pravo da podnose amandmane. Shvatio sam da su tokom malopređašnje diskusije kolege iznosile argumentaciju zašto bi njihov amandman bio doprinos ovom zakonskom predlogu. Iz tog razloga smatram da nisam prekršio Poslovnik jer sam dozvolio kolegama da govore o svojim amandmanima.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Da.) Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Član 103. stav 8. i biću vrlo kratak, par sekundi. Pošto već pričamo o stručnosti, ja sam želeo da pomognem, možda bude korisno ovom prilikom.

Dakle, predlog vama gospodine predsedavajući, da narodnog poslanika upoznate sa replikom kao pojmom, da mu objasnite šta bi moglo da znači i da mu objasnite da ako ne razume repliku kao pojam, ta stručnost o kojoj pričamo može da se dostigne odgovarajućim čitanjem na primer Poslovnika. Dok on to bude čitao, moj predlog vama je, da skratite vreme za raspravu poslaničke grupe za dva minuta, verovatno će i ta dva minuta dodatno doći dobro kao dopunski prostor za čitanje i dostizanje vaskolike stručnosti. Hvala lepo.

Gospodine Orliću, zahvaljujem.
Gospodin Šarović takođe kao poslanik ima legitimno pravo da meni kao predsedavajućem ukaže na povredu Poslovnika. Ukoliko smatra da je povreda učinjena, nisam želeo da ga prekidam, naravno, kao što to ne činim kada je reč o bilo kom poslaniku i poziciji i opozicije.
Ja sam rekao svoj stav, smatrajući zašto nisam povredio Poslovnik, a o tome da li sam povredio Poslovnik ili ne odlučiće Narodna skupština u danu za glasanje.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni? (Ne.) Zahvaljujem.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, povreda Poslovnika.

Gospodine Milićeviću, član 104. kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici uvredljivo izjasni o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe i tako dalje, ima pravo na repliku. Vi ste bili dužni, pre svega, gospodina Orlića da prekinete. Znate, uvredljivo je da se za bilo koga od 250 narodnih poslanika, kaže da treba predsedavajući ili bilo ko drugi da mu objašnjava pojam replike.

Znate, to može da izgovori samo onaj ko apsolutno ne razume ništa o parlamentarnoj demokratiji. Parlamentarna demokratija podrazumeva da građani na slobodnim izborima odrede svoje predstavnike. Iz svih tih 250 predstavnika, odnosno narodnih poslanika imaju ista prava i za njih se podrazumeva da su stručni da diskutuju o bilo kojoj temi i podrazumeva se i to da poznaju Poslovnik. Može se ukazati na neke konkretne stvari, kao što sam ja ukazao na obrazloženje Vlade Republike Srbije koja tvrdi da gospodin Orlić ne zna čime se bavi zakon, to tvrdi Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije tvrdi da se amandmanom predlaže materija koja nije predmet uređenja zakona.

Dakle, ako gospodin Orlić ima problem sa tim neka se obrati ministru, a ne meni, ali nije dozvoljeno da se bilo ko na način na koji je to učinio gospodin Orlić optužuje za neznanje ili za nepoznavanje Poslovnika. Poslanik sam mnogo duže nego gospodin Orlić i ako nije ni to nije neki argument može on biti još deset mandata, ali ako ovako nastavi teško da će bilo šta naučiti.

Zahvaljujem gospodine Šaroviću.
Nisam imao nameru da prekinem ni vas ni gospodina Orlić, a mislim da sam u malopređašnjem obrazloženju i odgovoru zašto nisam povredio Poslovnik upravo dao odgovor na pitanje koje ste lično meni postavili. Zaista molim vas da se ubuduće obraćate konkretno meni kada ukazujete na povredu Poslovnika, kao i prethodni put smatram da nisam povredio Poslovnik o radu.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne.)
Po amandmanu narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, tražio sam repliku, ali računajući da ću je teško dobiti, nije sporno da koristim i vreme ovlašćenog, tj. šefa poslaničke grupe.

Dakle, ne vidim razlog da se kolege iz vlasti ljude ako u Narodnoj skupštini Republike Srbije čuju drugačije mišljenje. To je jedna potpuno normalna stvar. Videli ste kako je ministar reagovao potpuno normalno. On je čuo jedan drugačiji pogled na ekonomiju i u svom odgovoru je pokušao da obrazloži zašto misli da je politika subvencionisanja stranih firmi ispravna.

Po mom mišljenju, njegov odgovor je bio dosta tanak, iz razloga što zaista nema dovoljno argumenata zašto bi se sponzorisale strane firme, a ne domaća privreda, ali to je poenta jedne skupštinske parlamentarne rasprave.

Samo moram da skrenem pažnju javnosti na nekoliko važnih i suštinskih stvari koje govore u prilog ekonomskoj politici Dveri.

Za vreme vlasti SNS a i ranije je bilo slično, više milijardi evra je dato za strane firme koje dolaze u Srbiju. Koje su plate u tim stranim firmama najniže u čitavoj Srbiji? Kakvi su uslovi rada? Da li može da uđe bilo koja inspekcija, ekološka ili inspekcija rada? Kakva je, recimo, situacija sa osnovnim sindikalnim pravima u tim stranim firmama?

I, naravno, ono što je za mene ključno pitanje, zašto mislim da je potpuno suprotna ekonomska politika ispravna, to je što vi dovođenjem strane konkurencije, ubijate konkurenciju domaćeg proizvođača, a poenta ekonomije jeste kako zameniti uvoz domaćom proizvodnjom. Kako, dakle, sponzorisati više domaću privredu i poljoprivredu? Jer je poenta da profit ostaje u ovoj državi a ne da se iznosi u inostranstvo. I, tu je moj zaključak sa ovom temom.

Vi smatrate da su izjednačeni domaći i strani investitori. Ja tvrdim da nisu izjednačeni, već da su strani investitori favorizovani u Srbiji. Čak i da su izjednačeni, ja se ne slažem sa tim. Ja mislim da domaći privrednik i poljoprivrednik treba da budu favorizovani u ovoj njihovoj državi, onako kako su domaći privrednik i poljoprivrednik favorizovani u Francuskoj, u Nemačkoj, u Holandiji, i u bilo kojoj drugoj državi. Zar mislite da oni tamo ne štite svog privrednika i poljoprivrednika, pre nego stranog investitora? Naravno da to rade.

Dakle, kada se suočite sa argumentima, nemojte se ljutiti, prosto je drugačije mišljenje osnovno demokratsko i parlamentarno pravo. Građani pažljivo slušaju ovu raspravu. Ministar je pokušao da ponudi argumente, ali su bili tani.

Poenta priče je, svaka ozbiljna država na svetu, podržava na prvom mestu svoju privredu i poljoprivredu, a ne strane investitore i ni jednu državu na svetu nisu razvili strani investitori, oni ovde dođu da uzmu jeftinu radnu snagu, da uzmu naše pare i da iznesu profit u inostranstvo.

Ne dolaze strani investitori, drage kolege narodni poslanici, i poštovani građani, ne dolaze strani investitori u Srbiju da nas razvijaju. Nije valjda da vi imate tu iluziju? Oni dolaze ovde samo da nas očerupaju, da uzmu što mogu više para i da iznesu što veći profit u inostranstvo.

Ja opet kažem, nemam ništa protiv stranih investitora, ako donose svoje pare, ali da mi naše pare damo stranoj firmi, umesto domaćem privredniku i poljoprivredniku, ja sam protiv toga.

Sada vi morate građanima, evo i kolega, gospodin ministar, može da objasni građanima zašto naše pare daju stranoj formi, umesto firmi? To je celo pitanje. To je cela razlika između našeg i vašeg ekonomskog modela.

Mi smatramo sve naše pare, poreske podsticaje, subvencije, olakšice, sve što može domaćoj privredi, domaćoj poljoprivredi, da obnovimo poljoprivredno-industrijske kombinate, da obnovimo industriju domaće poljoprivredne mehanizacije, da obnovimo zadrugarstvo, da uložimo u svaku porodičnu firmu, da smanjimo porez na zarade. To od vas očekuju privrednici u Srbiji.

Vi za šest godina niste uradili tu najvažniju stvar, da smanjite poresko opterećenje domaćem privredniku, da mu date vazduha da može da diše i da radi, pa će on da otvori novo radno mesto, pa će da uloži u novu tehnologiju, pa će da proširi svoje kapacitete. Vi ste sve to zanemarili i sve karte bacili na stranog investitora. To je greška. To je ekonomska greška koja nas skupo košta. Ja vam samo na to ukazujem. Nema razloga da se ljutite. Ovo je samo drugačije mišljenje.

Ako ste toliko uvereni da je to dobro, vi ćete nastaviti tim putem, ali ja vam kažem – to nije dobro. Treba sve naše pare da date domaćem privredniku i poljoprivredniku i to oni od vas očekuju. Oni pune taj budžet i oni očekuju da im sopstvena država pomogne, a ne da ih sopstvena država zgazi taksama, porezima, PDV-ima, svim vrstana opterećenja, pritisaka, inspekcija, napada, upada i svega onoga što država radi prema domaćem privredniku i poljoprivredniku.

A, stranac, stranac zaštićen kao beli medved, dođe ovde pokupi naše pare, kad završe subvenciju on ode na drugo mesto, a ostadoše prazne hale. Dakle, poenta priče – ulagati u domaće, a ne u strano, što nam iznosi profit i odlazi odavde.