Zahvaljujem, gospodine Šaroviću.
Više puta smo, tokom prethodnog zasedanja…
(Nemanja Šarović: Da li si ti…)
Ne, nemojte, to nije moj manir, gospodine Šaroviću i to vi veoma dobro znate.
Dakle, više puta smo tokom prethodnih zasedanja govorili na ovu temu i mislim da se shodna primena Poslovnika, vi to jako dobro znate, odnosi na sve učesnike u raspravi.
Što se tiče vremena koje je prevazišlo tih dva minuta, koliko je dozvoljeno, treba da imate na umu da se sve to na jedan način skida od onog kumulativnog vremena od 180 minuta, koliko ima ministar. Dakle, smatram da nisam učinio povredu Poslovnika.
Na vama je da odgovorite da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem gospodine Šaroviću.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Marko Parezanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nadam sam se da će moj čačanski kolega ove prethodne mesece iskoristiti da nešto pročita, da se edukuje malo, ali vidimo da to nije slučaj.

Čuli smo dosta neistina o tome da država ne pomaže domaće investitore. Osloniću se na tu tezu i na osnovu onoga što je kolega Orlić već rekao, ja to mogu i da potvrdim, jer su upravo neki od tih domaćih investitora iz Čačka. Dakle, „Čipsi vej“ iz Čačka, koji je dobio značajnu subvenciju od Vlade Republike Srbije, i ne samo oni. Lokalna samouprava podstiče domaće investitore, domaće privrednike, kroz veliki broj subvencija.

Krajem prošle godine Vlada Republike Srbije je gradu Čačku iz budžetskih rezervi opredelila 60 miliona dinara, od čega je najveći deo tog novca otišao za postojeću industrijsku zonu u kojoj se nalaze isključivo domaći investitori. Dakle, to su sve primeri kako država Srbija pomaže domaće privrednike.

I onda vam dođe neki poslanik iz Čačka, koji sve to nije primetio, sve to nije video, i kaže kako država Srbija ne pomaže domaće privrednike. To je upravo razlog zašto taj poslanik sigurno ne može da zakuca na vrata nijednog ozbiljnog domaćeg privrednika, jer svi znaju da je diletant. A zašto je diletant? Evo zašto.

Moj čačanski kolega je na prethodnim izborima bio u koaliciji sa strankom „Dosta je bilo“ Saše Radulovića.

Nema razloga direktno, govorite o amandmanu, molim vas.

Koliko se ja sećam, to je čovek koji je, dok je bio ministar, javno izjavio, više puta, da on neće ukidati subvencije stranim investitorima i da će, dok je on ministar, strani investitori dobijati subvencije. Sada se ja pitam – da li oni uopšte znaju šta je njihova politika? Ja mislim da oni imaju veliku krizu identiteta i da oni nisu najsigurniji šta je tu njihova politika. Oni se jedan dan zalažu za strane investitore, da dobijaju subvencije, a onda posle toga kažu da su protiv toga. Ali, mislim da to građani na izborima prepoznaju i da je to jedan od razloga ovako lošeg rezultata te koalicije.

Nemate osnova za repliku, a koliko vidim, kolega Vesović je ukazao na povredu Poslovnika. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Mislim da ste prekršili član 109. Poslovnika, kada kaže da se opomena izriče narodnom poslaniku ukoliko upotrebljava psovke i uvredljive izraze. Da li je uvredljiv izraz za kolegu u Skupštini reći da je diletant?

Ako vi smatrate da nije uvredljiv izraz, onda ću ja reći da je diletant pričao o nečemu što ne zna da kaže. Ja mislim da to nije primerno i primereno ovoj Skupštini. Krajnje je vreme da prestanemo sa favorizovanjem pozicije, koja je brojnija, koja je meni jasna, ništa tu sporno nije, ali samo da shvate da mi imamo pravo na svoje mišljenje. Ako naše mišljenje nije identično njihovom, to ne mora da znači da smo licemeri. Setiće se drugi potpredsednik koji mi nije dao repliku, kada sam lično prozvan licemerom, i da nismo diletanti. LJudi, mi ne mislimo isto kao vlast. Šta je tu sporno? Nemojte, zaštitite nas.

Ja vas molim da ne kršite Poslovnik. Nema razloga da se vređa, jer uvrede nikada ne počnu sa ove strane. Hvala.

Kolega Vesoviću, naravno da imate pravo na svoje mišljenje. Omogućeno vam je da saopštite svoje mišljenje kroz ukazivanje na povredu Poslovnika, za koju smatrate da sam ja lično činio.
Nisam primetio da se kolega Parezanović uvredljivo izražavao. Primetio sam da je u jednom trenutku želeo možda direktno da se obrati. Samo sam ga zamolio da to ne čini.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Dragan Vesović: Ne.)
Zahvaljujem.
Kolega Đukanoviću, vi ste se javili po amandmanu?
(Vladimir Đukanović: Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Znate, ja razumem da neko ima drugačije mišljenje. Svako pokušava da dođe do birača na neki način. Nemam zaista ništa protiv, ali treba nekad razmisliti o promeni koncepcije i ne pričati nekada nešto što zaista nema utemeljenje.

Ovaj amandman ću zdušno da podržim, jer ja sam pristalica potpune liberalizacije, da li stranim ili domaćim ljudima, ali da se omogući da mogu što slobodnije da posluju. Ko ima kvalitetniji proizvod taj će na tržištu i da se proslavi. To je valjda neka logika?

Ovde smo slušali nešto što mi liči na neke šezdesete godine prošlog veka, otprilike kada smo uvodili i kao ideal stavljali samo upravni socijalizam, gde se traži od naših firmi, mi ćemo to da subvencionišemo, a oni će planski da nešto proizvode, a gde će da prodaju, to niko nema pojma i to je nešto što je katastrofalno u ekonomiji.

Hajde sada po logici kako je moj kolega bio protiv ovog amandmana, to bi bilo na sledeći način. Recimo „BMW“ želi da investira u Srbiju, želi da otvori fabriku, mi bismo rekli – nećemo „BMW“, mi ćemo ulagati u nekog našeg proizvođača ovde da bude jednak „BMW“ otprilike, što je nemoguće, jer nemate ni takvu tehnologiju, niti imate takvu radnu snagu obučenu, niti prosto imate ta sredstva kojim bi mogli da budete konkurentni „BMW“, ali je to neka logika koja se ovde stalno suprotstavlja stranim investicijama.

Kažu – pa mi ćemo ulagati. Oni ovde kažu - Dolaze zato što smo jeftina radna snaga. Pa, jesmo. Zato što 30 godina niko živ nije radio ništa, uništene fabrike. Kako mislite da imate obučenog radnika, ako nije prošao nikakav proces zanavljanja tehnologije u smislu da nauči nešto? Kako mislite da imate onda skuplju radnu snagu?

Moram da vam priznam, sadašnja cena još je i adekvatna kakva je zaista mogla da bude i kroz šta je Rumunija i Bugarska, kroz šta prolaze i dan danas. Čak se Rumunija dosta usavremenila. Pa, ne možete da imate obučenu radnu snagu ako 30 godina ni jedna fabrika ljudski nije radila, a jedini način da dođete do radne snage, koja će biti naravno daleko cenjenija i skuplja na tržištu, pa to je da recimo, ovo što smo uveli dualno obrazovanje, da ljudi počnu da se obrazuju i da znaju kako se radi u proizvodnji. To je valjda neka logika.

Jeste to trnovit proces, ali moraćemo to da prođemo, zato što godinama ništa nismo radili. Pa, kažu – mi ćemo sada, ne znam koliko u poljoprivredu da uložimo, iako država daje ogromna sredstva za poljoprivredu, a kako mislite da bude konkurentni, ogromni konzorcijumima i u Francuskoj i u Nemačkoj, to su ljudi koji decenijama, godinama rade nešto, imaju nove tehnologije, vi to nemate ništa ovde? Mi smo jedini koji su uspeli fabrike traktora do temelja da uništimo, i onda kažu – Uvozimo strane traktore. Uvozimo, kad su oni savremeniji, mi nemamo više domaćih, kad je te fabrike upropastio.

Mi moramo da krenemo bukvalno iz početka. Strana investicija, posebno kvalitetne strane kompanije, pomažu ovde da se obuči radna snaga, pomažu ovde da nešto nauče. Taj radnik koji prođe tu fabriku, odnosno ko je tamo radio, i ako ode iz nje moći će nešto sam da pokrene, zato što je negde nešto naučio. Nekim se novim tehnologijama naučio. Potpuno je nenormalno terati stranu investiciju odavde, to je potpuno pogrešan koncept. Na kraju krajeva, videli smo na izborima da ipak ljudi znaju to da cene. Neće ljudi da sa prosipanjem demagogije, da teraš stranca iz sopstvene zemlje zarad, navodno, neke priče pitke, da nekom domaćem privredniku nešto daš, a kome, kad jednostavno tako nešto nemamo. Ono tamo što je obezbedilo domaćih privrednika, što je uspelo da obezbedi plasman robe na strano tržište, pa tu država i te kako ulaže, ali dugo će još proteći vode Dunavom dok mnogi naši privrednici ne stanu tako na noge, da zaista možemo da imamo krajnje konkurentnu i stabilnu privredu, nekim naravno evropskim tržištima. Hvala vam.

Po amandmanu, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad vam poenta ekonomije, dođu iz čačanske biblioteke i kada neko priča o budžetu, investiciji, o proizvodnji, a celu svoju užu familiju zaposlio u javni sektor, onda vam još priča i o partokratiji.

Neko ko je u parlament ušao na listi sa DSS, koja je 2007. godine parafirala čuveni SSP – Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Tim sporazumom je dozvoljena preterana i prerana liberalizacija. Dakle, uvoz. Čovek koji je ušao na listi, sa onima koji su otvorili vrata uvozu širom, danas priča o zaštiti domaće proizvodnje.

Da bi se to nadoknadilo, dame i gospodo narodni poslanici, država mora ofanzivno da neguje proizvodnju radi izvoza. Kapital je stran, ali sva preduzeća u Srbiji su domaća i posluju po domaćim uslovima, domaćim prilikama, sa domaćim računima, itd.

Svaki od tih investitora sa stranim kapitalom, da tako nazovem, je sa sobom doneo i komad tržišta. Time je nadoknađena ona šteta koja je prouzrokovana koalicionim partnerom prethodnog govornika, koji je pokušao tako nadahnuto da govori o zaštiti domaće privrede, a u parlament ušao sa onima koji su ugrozili domaću privredu.

Dame i gospodo narodni poslanici, male zemlje mogu da se izvuku samo ofanzivnim izvozom u takvim prilikama u kojima smo mi danas, ali po pitanju zaštite investitora, ja moram reći da je pomenuti gospodin pokušao u gradski parlament da uđe sa „Sašom Rasulovićem“, koji je izjavio 2014. godine, na početku 2014. godine – Ne ukidamo subvencije za investitore; i pri tome posebno naglasio stranku i potrebu da oni postoje.

Sada ja ne znam da li je to podvojena ličnost koja ovde nastupa, sa jedne strane ulaziš u parlament sa onima koji ugrožavaju domaću proizvodnju, sa druge strane pokušavaš u drugi parlament da uđeš sa onima koji su za strane investitore posebno da se nagrade, a ovde pričaš sasvim drugu priču.

Domaći investitori, ovo su podaci, da kažem, do pre godinu i po dana, 132 puta su dobili subvencije, a oni sa stranim kapitalom, koji takođe ovde osnivaju domaće firme, su dobili 116 puta. Dakle, ipak je Vlada favorizovala investitore sa domaćim kapitalom, barem po ovom broju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova Vlada i ova vlast želi da učini dobro, ali u Srbiji kada želite da učinite dobrom nemojte očekivati od ovakvih da vam sklone neki kamen sa puta. Možete očekivati samo da vam navaljaju neku kamenčinu na put i pokušaju da vas spreče da izvučete zemlju iz nevolje u koju su ih upravo oni gurnuli. Hvala.