Kolega Vesoviću, nemate pravo na repliku kada je u pitanju povreda Poslovnika.
Koleginice Barišić, smatram da kolega Vesović, odnosno da nisam prekršio Poslovnik što sam ga postio da govori. Ja zaista ne znam na koje se poslanike odnosilo. Znam da su određeni poslanici vređali i ministra i vladajuću većinu, verovatno je mislio na njih, ali ja neću o tome da iznosim pretpostavke.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Vujadinović, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Ovo je sada neke promena. Imali smo priliku to da čujemo od prethodnih govornika u odnosu na ranija istupanja. Priznato nam je pravo da imamo legitimno pravo da podnosimo amandmane. Priznao nam je da želimo dobro Srbiji i mi smo i zahvalni zbog toga.

Međutim, nisam baš siguran kako i šta oni žele Srbiji, možda i žele, ali suština je da narod u te njihove reči baš nešto mnogo i ne veruje.

Da se vratim na sam amandman i na sam zakon. U pitanju je korišćenje putne isprave stranih lica koja ulaze, borave i izlaze iz Republike Srbije. Naravno da je to već definisano i sadašnjim važećim zakonom ali i u predlogu koji je pred nama. Međutim, smatrao sam da možda treba da pomenemo i strane investitore, verovatno zato što dolazim i Subotice i znam značaj toga.

Zahvaljujući i predsedniku i Vladi i gradonačelniku, a možda i tome što je Subotica blizu graničnog prelaza i te putne isprave su nam nekako deo svakodnevnice, znamo kolika je važnost. Moram vas obavestiti da je gradonačelnik sa ministarstvom potpisao, sa tim istim strancima iz Nemačke KfW banke, ugovor o donaciji.

Znači, ovde se ne radi samo o investiciji, da o investiciji svakako, ali radi se o donaciji o nepovratnim sredstvima za sanaciju jezera Palić. Mislim da svi oni stranci koji doprinose takvom jednom procesu, da kažem osnaživanju turizma u Srbiji, moraju da dobiju posebni status. To sam i o ovom zakonu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Đokić, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, u članu 5. govori se o korišćenju putne isprave. Podneo sam amandman da se u članu 5. Predloga zakona o strancima doda stav 3. koji treba da glasi – za vreme boravka i prilikom izlaska iz Republike Srbije, stranac investitor koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i osnaživanje sistema odbrane je dužan da koristi putnu ispravu države sa kojom je ušao u Republiku Srbiju.

Podneo sam ovaj amandman, između ostalog, i zbog toga što sam na neki način smatrao da je moje pravo da govorim o ovom zakonu i podnosim amandmane potpuno isto kao i pravo članova opozicije, jer sam došao do zaključka da je naša opozicija na neki način razmažena. Oni smatraju da samo oni imaju pravo da govore o zakonima, da samo oni imaju pravo da podnose amandmane, da samo oni imaju pravo da kritikuju, retko kad i da hvale, a da mi treba samo da ćutimo i da slušamo i gledamo taj cirkus.

To su malopre i potvrdili i juče i danas, tokom svojih izjava. Ne znam da li će se usvojiti ovaj moj amandman, da li ćemo ga izglasati ili ne, ali sam svakako mislio da uvođenje pojma stranac investitor, će poboljšati ovaj zakon, zato sam i podneo sve amandmane pa i ovaj gde se kaže da oni moraju da koriste putne isprave. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima koleginica Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, oblast kretanja i boravka stranaca na teritoriji Republike Srbije sve više dobija na značaju sa porastom migracija i dejstvom terorističkih organizacija na teritoriji EU. Potrebno je tu oblast urediti i obezbediti najveći stepen bezbednosti i pravne sigurnosti, kako građana Republike Srbije tako i stranih državljana koji borave u našoj zemlji.

Ministarstvo unutrašnjih poslova se stara da stanje bezbednosti na državnoj granici i u prigraničnom području bude stabilno. Značajne aktivnosti sprovedene su u cilju suzbijanja svih oblika prekograničnog kriminala.

Posebno bih pohvalila operaciju „Ikarus 2017.“ koja je sprovedena na aerodromima u Beogradu i Nišu. Akcenat je stavljen na detaljnu proveru putnih isprava, na koje se i odnosi ovaj član Predloga zakona, a u cilju otkrivanja falsifikata, kontrole putnika i prtljaga, radi sprečavanja prekograničnog kriminala.

Vlada ulaže sve napore kroz delovanje MUP-a da zaštiti državne interese Srbije, obezbedi sigurnost građana i otkloni sve bezbednosne rizike i pretnje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima koleginica Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice, podnela sam amandman na član 5. koji se odnosi na korišćenje putne isprave i naravno on je u duhu mojih prethodnih amandmana, a to je ekonomski razvoj ima direktan uticaj na poboljšanje položaja ranjivih društvenih grupa.

Ovde ću govoriti o položaju jedne od najranjivijih društvenih grupa, a koje su tretirane predloženim Zakonom o strancima a to su deca bez pratnje. Naime, moram da istaknem da MUP u saradnji sa drugim državnim organima i drugim institucijama, uvek polazi od zaštite najboljeg interesa maloletnika bez pratnje i blagovremeno i adekvatno sarađujući sa drugim organima, drugim državnim institucijama ali i nevladinim sektorom obezbeđuje kompletnu porodično-pravnu zaštitu.

Šta to znači? To znači da Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno policija, u saradnji sa nadležnim organom starateljstva, odnosno u saradnji sa Ministarstvom za rad, boračka i socijalna pitanja, maloletnike bez pratnje stavlja pod starateljstvo i na taj način, na najviši mogući način, uspostavlja porodično-pravnu zaštitu nad maloletnim licima.

Ali, nije samo to, ne radi se samo o tome. Radi se i o smeštaju maloletnika bez pratnje roditelja, staratelja ili odraslih bliskih osoba. Naime, možemo da se pohvalimo da je na severu naše zemlje, u gradu Subotici, u domu „Kolevka“ za 20 migranata, zahvaljujući donaciji švajcarske agencije za razvoj i saradnju, otvoren objekat za prihvat 20 dece migranata. Ja mogu da pokažem i slike tog prostora, koji je funkcionalan, koji je prilagođen namenama i potrebama upravo najranjivije kategorije, dece bez pratnje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč?
Kolega Bogatinović, izvolite.

Zahvaljujem presedavajući.

Grad Leskovac je naklonjen poljoprivredi. Ova delatnost je bila i ostaće glavna šansa za razvoj čitavog kraja. U cilju promocije sela, poljoprivrednih proizvoda i što boljeg plasmana proizvoda leskovačkog kraja, kao i stvaranja uslova za privlačenje stranih investicija u poljoprivrednu proizvodnju, grad svake godine organizuje manifestacije koje su već postale tradicionalne.

Jagoda se u Jablaničkom okrugu uzgaja na preko 180 hektara, od čega je u leskovačkom kraju zastupljeno 70%, a centar proizvodnje i uzgoja jagode je selo Dušanovo, u kome se organizuje tradicionalna manifestacija „Dani jagode“.

U Lipovici, selu pored Leskovca, organizuje se tradicionalna manifestacija „Dani višnje“. Na ovim prostorima uzgaja se višnja dobrog kvaliteta, koja predstavlja i zaštitni znak ovog mesta.

Kruška se na teritoriji grada Leskovca gaji na 530 hektara, a najveće površine pod kruškom su u okolini Vučja, 50% ukupnog zasada ovog voća. Do pre skoro tri decenije, porečki kraj nazvan je „srpskom Kalifornijom“ zbog ogromnog zasada krušaka DOO „Porečje“ iz Vučja, koje je sada u stečaju. Svake godine u Vučju se organizuju manifestacije „Dani kruške“.

Svake godine u septembru mesecu, na 14 km severnoistočno od Leskovca, u selu Donja Lokošnica organizuje se manifestacija „Dani paprike“. Ovo je selo jedinstveno iz razloga što se svih 300 domaćinstava na oko 200 hektara bave proizvodnjom paprike generacijama. Ova paprika se uglavnom koristi kao začin, ali i za punjenje. Začinska paprika i suva paprika može se naći na svim pijacama širom Srbije. Isto seme se koristi već 400 godina, bez bilo kakve modifikacije.

U selu Pečenjevcu organizuje se manifestacija „Dani krompira“. Pod zasadom krompira oko 250 hektara, do pre nekoliko godina, ovo selo je bilo najveći proizvođač krompira u Srbiji. Hvala.