Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Da li neko želi reč?
Kolega Palalić. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče..

Strane investitore prvenstveno zanima, kada je u pitanju investiranje u određenu zemlju, da li u toj zemlji funkcioniše pravna država, tj. prvenstveno kako i na koji način funkcioniše pravosudni sistem i pravosudne institucije.

Za razliku od nekog prethodnog perioda kada je pravosuđe sistematski razarano i uništavano, kada je izvršena katastrofalana reforma koja je bukvalno razjurila svakog ko je želeo da ulaže u Srbiju, u prethodnih nekoliko godina ozbiljno se pristupilo popravljanju tog katastrofalnog stanja. S jedne strane, to se odnosi na kadrovsku obnovu i kadrovska pitanja. Mi smo u nekoliko prethodnih godina imali veliki broj izbora u pravosuđu koje se tiču i tužilačkih i sudijskih funkcija sa najmanjim mogućim broje osporavanja ovde u Narodnoj skupštini, u odnosu na neki prethodni period. Takođe se mnogo radilo, što pokazuje posvećenost promenama, da se izvrše promene u pravosuđu kada je u pitanju pravosudna infrastruktura.

Samo kažemo da su u prethodnom periodu izgrađene potpuno nove zgrade sudova u Užicu i Požarevcu, da su izvršene rekonstrukcije u Kraljevu, Prijepolju i Zaječaru, da je napravljen projekat izgradnje nove Palate pravde u Kragujevcu i da se vrši ozbiljna rekonstrukcija Palate pravde u Beogradu. Da ne govorim o tome da je faktički otvorena, kada je u pitanju pravosuđe, da je izvršena kadrovska obnova i da je na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju rešeno milion i 700.000 starih predmeta.

U pitanju je, takođe, i uspostavljanje javnobeležničkog sistema i uspostavljanje e-pravosuđa, tj. povezivanja sa svim drugim institucijama neophodnim za funkcionisanje pravosuđa.

Želim da napomenem da je izvršeno i obnavljanje privrednih sudova i uloženo u računarsku opremu privrednih sudova preko 200 miliona dinara, što sve govori da je uspostavljen normalan i efikasan pravosudni sistem i da se teži što boljem pravosudnom sistemu radi uspešnog privlačenja stranih investicija.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Da li neko želi reč?
Kolega Birmančević. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, amandman koji sam podneo odnosi se pre svega na kretanje stranaca i upravo kretanje stranaca, pre svega, akcenat je na investitorima, pokazuje da smo u periodu do 2012. godine imali situaciju u kojoj upravo ti stranci, ne da nisu dolazili u Srbiju, nego su je obilazili u širokom luku.

Upravo od 2012. godine pa na ovamo sve je krenulo u pravom smeru i 60, 70 objekata, odnosno novih preduzeća i novih radnih mesta otvorenih u tim preduzećima dokaz su da smo na pravom putu.

Grad Šabac, Novi Sad, Zrenjanin, Beograd, bilo koji drugi, postojali su i pre 2012. godine, ali investitori jednostavno tu nisu dolazili. Ako uzmemo za primer Šabac, 26. septembra 2017. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ambasador Japana Đuići Takahara, otvorili su fabriku „Jazaki“ u Šapcu, sa potencijalom od 1700 radnih mesta, sa halom od 30 hiljada kvadratnih metara i sa planiranom proizvodnjom, odnosno izvozom od 120 miliona dinara.

Ono što je značajno reći, to je da „Jazaki“ ulaže 25 miliona evra u tu kompaniju, odnosno izgradnju. Od države je dobio podsticaj u iznosu od 10,1 milion evra, što samo pokazuje da ova Vlada i država misle o ravnomernom razvoju svih gradova, bez obzira što u tom gradu do dolaska SNS od 2000. godine na ovamo, do 2012. godine, samo se unitavalo i rasprodavalo. Ali, ono što je bitno, od 2012. godine na ovamo ima ko da misli ne samo o drugim gradovima, nego i o Šapcu. I, upravo građani Šapca su na izborima 2017. godine sa 56% podržali predsednika Aleksandra Vučića, a on im se odužio otvaranjem fabrike „Jazaki“ sa 1700 novih radnih mesta.

Kretanje investitora u budućem periodu po Srbiji biće, naravno, u skladu sa dosadašnjim. Znači, svi mogu očekivati nove investicije i nova radna mesta. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Barišić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman koji dodatno definiše putne isprave.

Zadatak države, kao i svih nas, kao i cele Vlade i resornih ministarstava jeste da pomognu da se stvore bolji uslovi i da se stvori bolji poslovni ambijent koji će omogućiti, naravno, ulaganje stranih i domaćih investitora.

Mislim da smo na dobrom putu i da to pokazuje upravo pozicija Srbije na Doing business listi Svetske banke, gde smo napredovali za 48 pozicija u poslednje tri godine i sada smo na 43. mestu, što je najbolji plasman od kada uopšte lista postoji.

Ova naša politika, pre svega, naše Vlade Republike Srbije je pokazala da smo na dobrom putu, jer ne samo da dolaze novi investitori, već i oni investitori koji su već uložili u našu državu, dolaze i proširuju kapacitete, pa tako je fabrika „Henkel“ u Kruševcu najavila 25 miliona evra novih ulaganja za tržište sa novom proizvodnom tehnologijom. Zaista je to nešto dobro i građani to poštuju. To je znak da ćemo uspeti da uposlimo novu radnu snagu i spasiti mnoge porodice koje su do 2012. godine ostale bez posla. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.

Zahvaljujem.

Sam Predlog zakona o strancima je jedan kvalitativan iskorak na više i na bolje i usklađen je sa svim važećim svetskim i evropskim normama.

No, ja sam na član 5. ovog zakona uputio amandman i tražio da se doda stav 3, gde se definiše pitanje korišćenja putnih isprava.

Normalno, i ovde ću se pozvati, kao i u svim amandmanima koje sam ja predložio na ovaj predlog zakona, a to je pitanje borbe i zalaganja Vlade Republike Srbije na ekonomskom razvoju i održivom razvoju Republike Srbije, a sve u kontekstu Agende, već mnogo puta spominjane sa moje strane, 2030 UN, koja se tiče održivog razvoja i gde u određenim poglavljima, a sad konkretno, govori se o miru, pravdi, snažnim institucijama, svetu bez siromaštva i bez gladi. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Nenad Bogdanović i Zdravko Stanković, i zajedno Nikola Savić, Aleksandra Belačić i Vjerica Radeta, i zajedno Boško Obradović, Srđan Nogo, Marija Janjušević, Dragan Vesović, Ivan Kostić, Zoran Radojičić i Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovani građani Srbije, dva dana ste se naslušali rasprava trla baba lan, otprilike, zato što sve ono što je rečeno o ovim amandmanima, odnosno Predlogu zakona o strancima nema veze istinski sa Predlogom zakona koji je na dnevnom redu.

Poslanici vladajuće većine su podnosili amandmane iz kojih ste mogli svašta da čujete, ali ništa o Predlogu ovog zakona. Oko 190 puta danas ste mogli da čujete šta će sve u Srbiji da se uradi kada dođu neki novi stranci, ali oko 190 puta ste mogli da čujete da zapravo u Srbiji ništa ne funkcioniše, jer kažu poslanici vladajuće većine biće bolje stanje u zdravstvu kad bude više stranaca u skladu sa ovim zakonom, što naravno nema veze, pa onda kažu biće više puteva kad dođu ti neki stranci, kad im se omogući da lakše dobijaju lične isprave, uglavnom tako su pisali, pa biće bolje stanje u školstvu, pa biće bolje stanje u regionalnom razvoju, čak kažu kad budu stranci lakše dobijali lična dokumenta biće ozbiljne borbe protiv korupcije i kriminala, biće ekonomskog razvoja. Ako će sve to biti, onda to znači da poslanici vlasti priznaju da toga do sada nema, a sa čim se mi apsolutno slažemo.

Što se tiče amandmana koji smo mi podneli na član 6. i koji zaista ima veze i sa Predlogom zakona i sa članom 6, mi tražimo da se deo ovog člana briše radi pravne sigurnosti, jer ne može se reći da stranac može da ulazi i boravi u Republici Srbiju pod uslovima iz ovog zakona sa važećom putnom ispravom u koju je uneta viza ili odobrenje boravka. Zapravo ovo može, ali ne može ukoliko zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno. To mora da se odredi ovim zakonom i ništa šire od toga. Međunarodnim ugovorom može samo onim koji se ratifikuje u Narodnoj skupštini a to nema potrebe da se unosi u zakon. hvala.