Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana ministar Šarčević je u jednom intervjuu izjavio da mu nije stalo da ostane ministar. Pošto se sprema rekonstrukcija Vlade, pa pošto mu nije stalo da ostane ministar to znači da on uopšte i nema više motivaciju da unapredi rad ministarstva i da mu nije stalo da ovi zakoni budu kvalitetniji i bolji, nego što su ovde nama predloženi.
Pa, ja predlažem prvo da Narodna skupština donese odluku da se sva tri zakona vrate, dok se ne izvrši rekonstrukcija Vlade, pa da onda vidimo ko će biti novi ministar i da li će on stati iza ovih zakona ili neće.
Zašto ja ovo govorim? Zašto što mi je mnogo sumnjiv nastanak ovih zakona, posebno Zakona o udžbenicima. Vi znate da je pre tri godine, pre nepune tri godine, još u vreme ministra Verbića donesen zakon o udžbenicima, neću ja ništa lepo da kažem ministru Verbiću, uostalom i ne poznajem ga, ali protiv njega se digla udžbenička mafija.
Tu mafiju je predvodila Gordana Knežević Orlić. Ko je Gordana Knežević Orlić? Ona je još uvek šef Udruženja izdavača udžbenika, a u isto vreme je direktor privatne izdavačke kuće „Klett“. „Klett“ izdavačka kuća d.o.o.
Šta je bilo? Je li „Kle“ ili „Klet“?
(Marko Atlagić: „Klett“.)
Ovde su dva t, ne dva e, ali nije bitno. Strani naziv.
Ona je napadala taj zakon jer nije odgovarao njenoj firmi i još nekim privatnim firmama koje izdaju udžbenike. Ona se naravno zalagala i za uvođenje digitalnih udžbenika, naravno čija bi se upotreba naplaćivala. Onaj koji bi se ulogovao na internet da koristi taj digitalni udžbenik, on bi morao da plati na jedan od načina plaćanja. Ona, dakle, zastupa interese svoje izdavačke kuće i izdavačke mafije koju predvodi.
Mi smo najkvalitetnije udžbenike imali kad je jedini izdavač bio „Zavod za izdavanje udžbenika“. Tad su udžbenici bili najjeftiniji.
(Branka Stamenković: I najnerazumljiviji.)
Nije tačno, bili su vrlo razumljivi, ja sam po tim udžbenicima učio, zato sam ovako pametan Branka, ti si izgleda po ovim novim učila.
(Branka Stamenković; Ja sam učila upravo iz tih.)
Dobro. I sada ti što kaže Branka „razumljivi udžbenici“ koje izdaju privatni izdavači obično imaju velike falinke. Govoriću tek o tim falinkama. Da vidim prvo šta radi udžbenička mafija.
Pošto sam ja savladao još u najranijem detinjstvu, nisam ni prohodao, savladao sam uključivanje na internet, pa mi nije bio potreban nikakav udžbenik ja sam to malo tamo istražio i došao do egzaktnih podataka. Svi udžbenici od prvog do osmog razreda, kad bi bili kupljeni, dakle kad bi ih roditelji kupovali koštali bi za jednu školsku godinu 50 miliona evra. Od tih 50 miliona evra, prema sadašnjem stanju na tržištu udžbenika, 16 miliona evra ide na izdavačku kuću „Klett“, „Klett“, „Klettt“, „Klep“.
(Marijan Rističević: „Klep“.)
Evo zna Marijan, on je ekspert za kleptokratiju. To je 31,57% od ukupne vrednosti udžbenika za jednu školsku godinu ili u dinarima hoćete da vam kažem, to je milijarda 909 miliona 447 hiljada 538 dinara.
Na drugom mestu je privredno, čuj – privredno, društvo za izdavačku delatnost „Novi Logos“. Oni učestvuju sa 21,54%, što bi iznosilo u evrima 10 miliona 856 hiljada 376 evra i 58 centi.
Evo, ovih 58 centi može kao bakšiš ministru, da zaokružimo.
(Mladen Šarčević: A što bi meni dao bakšiš?)
A kome ću? Ti si odgovoran za sve ovo. Jesam li ja?
(Mladen Šarčević: Nisam.)
Ja mogu samo za ratne zločine biti odgovoran, ni za šta drugo.
Javno preduzeće „Zavod za udžbenike“ učestvuje samo 12,94% u ukupnoj vrednosti udžbenika koji se prodaju u toku jedne godine.
Ministre, smiri malo živce, imam još mnogo da ti kažem.
Šest miliona 519 hiljada 870 evra. Znači, „Klett“ izdavačka kuća 15 miliona 912, skoro 16 miliona. Privredno društvo „Novi Logos“ skoro 11 miliona, a „Zavod za udžbenike“ šest i po miliona.
„Zavod za udžbenike“ koji ima najbolje kadrove, koji ima najveće iskustvo i koji je svu čistu zaradu po odbitku onoga što se isplati za plate, plate su mu solidne uvek bile, ne znam kakve su sad, sad ste ga ugrozili ovom mafijom, štiteći njene interese. Taj „Zavod“ je izdavao ogroman broj najvrednijih, vrhunskih knjiga iz svih oblasti naše nauke i kulture. Sabrana dela najumnijih ljudi iz srpskog naroda. Nemojte da vam nabrajam, od Josifa Pančića, Mike Alasa, Jovana Cvijića i dalje.
Sad neko drugi ovu masnu zaradu uzima. Ovo je najmasnija zarada jer je uvek sigurno da ćete realizovati profit na tržištu, pogotovo ako imate razrađen sistem potkupljivanja nastavnika, koji će se opredeljivati za udžbenik određenog izdavača. Zato dolazi određenim školama da jedan nastavnik iz istog predmeta odredi udžbenik jednog izdavača, drugi drugog, treći trećeg. Rukovode se ljudi sopstvenim interesima. Ko na koga prvi naleti.
Pogotovo kakva je situacija kada učenik mora u toku školske godine da promeni školu, može celi komplet udžbenika odmah da menja. Cena udžbenika je mnogo veća sada nego što je bila ranije. Ranije su cene udžbenika za osnovnu i srednju školu bile najjeftinije i opet je bila dobra zarada da se od te zarade isplate plate, da se Vladi u budžet isplati određen procenat i da se štampaju dela od najveće vrednosti za našu nauku i kulturu.
Ima tu još vrlo važnih izdavača. BIGZ školstvo. Znate li ko je vlasnik BIGZ-a sada? Neki Hrvati su to kupili, neka hrvatska firma, i oni nam sada izdaju udžbenike, za 3.923.000,00 evra, skoro četiri miliona. Onda, preduzeće za izdavaštvo, proizvodnju i trgovinu Eduka.d.o.o. Oni 3.268.000,00, pa neki „Kreativni centar“, to bi Branka mogla da zna, izađe Branka, 2.000.000, „Data status d.o.o“, samo nazive slušajte, sve vam je jasno, 2.000.000. The English Book, d.o.o, ili „di ou ou“, kako bi to na srpskom zvučalo, možete misliti, koliko oni, 1.548.000, „Privredno društvo Gerundijum d.o.o“, Beograd, Palilula 1.424.000. Ja znam šta je gerund, ali šta je Gerundijum, da li bi mi to mogao profesor Marijan Rističević pomoći. Gerundijum, jel to vrsta cveća, šta je to?
Vidite ovaj naziv sada „Akronolo“. Hajde nađi mi na Guglu šta to znači Akronolo. Oni imaju zaradu 1.253.500. „Metmatiskop d.o.o.“ 384.000, pa onda su ovo sve niži iznosi, da ne idem do kraja.
Jel to grehota pred našim narodom, pred našom državom, da ovi mangupi zarađuju toliki novac prodajući udžbenike sumnjive vrednosti našoj deci?
Šta je rešenje? Rešenje je da izdavač opet bude monopolista na tržištu udžbenika, da se svake tri ili svakih pet godina obnavljaju konkursi, pa ako se neko pojavi sa boljim udžbenikom, da se onda njegov unese u upotrebu, sva svim obrazloženjem, a da se povuče stari. Pazite, udžbenik logike akademika Mihajla Markovića u gimnazijama se koristio više od 30 godina, možda i 40. Ja sam ga koristio u gimnaziji, pre mene 20 godina, a posle mene možda još toliko, i više. Boljeg od toga nije bilo naknadno. Kada se uradi dobar udžbenik, onda je on trajan, onda je njega lako doraditi, da se naučne inovacije u njega unesu itd. To je što se tiče mafije.
Što se tiče sadržaja udžbenika, e, tu je Ministarstvo pogotovo palo na ispitu. Ja sam konsultovao samo udžbenike istorije i udžbenike srpskog jezika i književnosti. Sad, tamo uči se književnost i svetska, i zamislite, umesto da se više pažnje pokloni ruskim klasicima, francuskim, nemačkim, engleskim, pa čak i Amerikanci već imaju klasike svoje književnosti. Uči se hrvatska književnost, slovenačka književnost. Franca Prešerna moraju da uče naši đaci. Ko je France Prešern, znate li vi to? Lažno se predstavljao Lovro kuhar. Umesto da je pisao neki priručnik za kuvare, on napiše, šta je ono napisao? I sad naši đaci treba to da čitaju i da uče kao značajno i vredno književno delo, a nije.
Naše đake teraju da čitaju „Smrt Smail-age Čengića“, pod imenom lažnog autora koji se zvao Ivan Mažuranić. Ivan Mažuranić, to svedoči LJuba Nenadović. Jesu li to „Pisma iz Italije“? Gde si ti to čitala, Nataša, pa si mi šapnula malopre?
Piše on u svojim sećanjima kako mu se žalio NJegoš dok je bio u Zagrebu, sreo jednog Klacmana, koji mu se divio kako piše dobre spevove, pitao ga - imaš li nešto novo što si napisao. Naivni NJegoš se pohvali – evo, baš sam napisao spev o ubistvu Smail-age Čengića, a ovaj navalio – daj mi da pročitam, daj mi da pročitam, poslaću ti poštom, poslaću ti sigurno, i nikad ga više NJegoš nije video.
Ja imam „Sabrana dela“ Ivana Mažuranića, čitao sam. Znate, ja sam na ovih 12 godina službenog puta se bavio naukom. Kakve su njegove pesme? Odvratne, ko da ih je sekirom sekao. Ništa se to više ne može čitati. Možda za Hrvate ima neku istorijsku vrednost. On je pokušao da bude ljubavni pesnik. Ali, kad na nakaradnom nekom jeziku, lošeg stila, izjavljujete ljubav, to deluje užasno, a ne budi nikakve emocije. I on je uklopio i NJegoševo delo.
U vreme Kraljevine Jugoslavije nauka je dokazala da je to NJegoševo, nesumnjivo. Posle Drugog svetskog rata pojavio se Đilas i rekao – ne, to je Ivana Mažuranića, jer ako to vratimo NJegošu, NJegoš neće biti nimalo veći nego što je inače, a ako to damo Mažuraniću, onda ćemo imati dva velikana, a ne samo jednoga. To su Đilasove reči. I vi dozvoljavate da je takav udžbenik u upotrebi.
Hajdemo na istorijske udžbenike. Pišu neki autori naših istorijskih udžbenika o nekoj Posavskoj Hrvatskoj. Srednjovekovna Hrvatska je bila samo jedna. Prostirala se od reke Cetine do planine Gvozda. To je današnja Petrova Gora, jer im je tamo poginuo poslednji kralj Petar Svačić 997. godine u ratu sa Mađarima. Negde 1102. godine Hrvatska je postala sastavni deo Mađarske i nestala kao država.
Ubacili su hrvatski falsifikatori da je slavonski knez LJudevit Posavski zapravo knez neke Posavske Hrvatske koja nikad nije postojala.
Znate li vi iz Ministarstva gde se prostirala ta slavonska kneževina? Na prostoru današnjeg Hrvatskog Zagorja. I tu su živeli Slovenci. To je Slavonija. Kad su Hrvati to osvojili, valjda u vreme kralja Petra Krešimira Četvrtog, kad im je država bila najveća, onda je on bio kralj Dalmacije, Hrvatske i Slavonije.
Oni govore drugim jezikom, kajkavskim, koji se razlikuje od čakavskog. Jesu oba slovenska, ali mnogo različita. I sad naši đaci, povode se za njihovim falsifikatorima i kažu da je to posavska Hrvatska, a kad je LJudevit Posavski poražen u ratu sa Francima, prebegao je Srbima. Gde je mogao prebeći Srbima? Odmah preko reke Save. On je stolovao u Sisku, pobegao preko Save Srbima, a onda na prevaru ubio srpskog župana u tom delu gde je pobegao i hteo da preuzme njegove vladarske pozicije. Srbi ogorčeni, najure ga, zamalo ga ubiju i on pobegne u Hrvatsku. Tamo ga hrvatski knez, jel se Borna zvaše, Nataša, kako mu beše ime, isporuči Francima. Jadni Srbi, da se nađu na usluzi, da pomognu da ga spasu, a ovi Hrvati nemilosrdno odmah ga predaju.
Nema u našim udžbenicima istorije gde se prostirala prvobitna srpska država, gde joj je bila prestonica. Nigde ne piše da je u Skadru bila prestonica cele Srbije, kojom je upravljao arhont Srbije, srpskog roda, ali postavljen od strane vizantijskog cara i da je ta država obuhvatala celu Bosnu, Rašku i Srbiju do Morave. S druge strane Morave u to vreme je bila Bugarska, naravno, Bugari koji su ovladali srpskim teritorijama i velikim delom srpskog naroda. U jednom trenutku su celom Srbijom ovladali, a to dugo nije trajalo. Nigde toga nema. Zašto toga nema u udžbeniku istorije? Hoće li nam to ova Gordana Knežević Orlić ispraviti? Neće. To može samo da ispravi Zavod za udžbenike u saradnji sa Akademijom nauka Odeljenjem za istoriju i da se isprave svi ti nedostaci koji se tiču naše prošlosti.
Bila je velika kampanja protiv jednog udžbenika istorije, jer je autor pisao o komertitima. Više od dve trećine današnjih Hrvata su komertiti, njihovi su preci bili pravoslavni, prešli u katoličku veru, pa onda pohrvaćeni. Šta su bosansko-hercegovački muslimani nego bivši Srbi pravoslavci koji su prešli na islam itd.
Imam ove četiri minute što mi je Branka ostavila.