Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: dr Ivan Bauer i dr Milorad Mijatović.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona od tačke jedan do pet dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, prof. dr Vladimir DŽamić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Aleksandra Damjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, doc. Dr Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Natalija Pavlović Šiniković, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, Vesna Nedeljković, vršilac dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Jasmina Jovanović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Jovanka Atanacković, vršilac dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Borko Drašković, vršilac dužnosti direktora Republičkog geodetskog zavoda, Saša Đurović, načelnik odeljenja za razvoj i primenu informacionih tehnologija u Republičkom geodetskom zavodu, Đorđe Đoković, posebni savetnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, Aleksandar Marković, šef Odseka za pravne poslove u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Gordana Zorić, šef odseka za informatiku i saradnju u Republičkom geodetskom zavodu, Gordana Radovanović, rukovodilac grupe u Sektoru za inspekcijske poslove u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Svetlana Jovanović, viši savetnik, Jedinica za implementaciju strateških projekata, Kabinet predsednika Vlade, Darko Vučetić, viši savetnik u Republičkom geodetskom zavodu i Milan Josimov iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, član 96. stav 4. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, Predlogu zakona o udžbenicima, Predlogu zakona o prosvetnoj inspekciji, Predlogu zakona o elektronskoj upravi i Predlogu zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, imamo tri zakona koji čine jedan jedinstven set koji ima za cilj da u ovom delu školske godine doprinese razvoju kvalitetnijih udžbenika i reši neka pitanja koja prethodni zakon nije mogao, zatim da dođemo do zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija koji podugo traje, obavešten sam da se jednu deceniju već krčka, a s druge strane to nam je jako važno jer je to set zakona koji sa sistemskim zakonima o obrazovanju koje smo usvojili u ovom domu čini jedinstvenu celinu i omogućava da se koriste sredstva EU vezana za dalju reformu obrazovanja. Tu su u pitanju i manjinske grupe, u pitanju je inkluzija Roma, kao i niz drugih važnih pitanja i to su značajna sredstva koja su poznata javnosti koja se ovim zakonom dotiču.

Reći ću još samo par rečenica, da vas ne zadržavam, u okviru javne rasprave. Posle gotovo čitave decenije biće na razmatranju zakon kojim treba da rešimo institucionalno uređenje sistema kvalifikacija koje se stiču ne samo kroz formalno obrazovanje, nego i kroz neformalno obrazovanje. Zakonom se omogućava lakša mobilnost radne snage i primena koncepta doživotnog ili celoživotnog ili, kako god ga ko zvao, učenja do kraja života, što bi rekli.

Prvi put se definišu institucionalni okviri za učešće privrede iz sveta obrazovanja u kreiranju kvalifikacija. Republika Srbija dobija nacionalni okvir kvalifikacija koji je u potpunosti usklađen sa Evropskim okvirom kvalifikacija ili EOK-om, čime se ispunjava jedna od važnih obaveza države na putu ka EU i obezbeđuje sektorska budžetska podrška od 27,4 miliona evra. Tu ima niz još tema, videćete kroz raspravu, ali ovo su suštinski najbitnije.

Ono što je vezano za Zakon o udžbenicima, prema nacrtu ovog zakona, udžbenik je osnovno didaktičko oblikovno nastavno sredstvo koje u bilo kom obliku ili mediju može se koristiti u obrazovno-vaspitnom radu u školi za sticanje znanja, veština i formiranje stavova, za podsticanje kritičkog mišljenja, za unapređivanje funkcionalnog znanja i razvoj intelektualnih i emocionalnih karakteristika učenika i polaznika čiji su sadržaji utvrđeni planom i programom nastave i učenja koji je odobren u skladu sa ovim zakonom. Ovakvo definisanje udžbenika omogućava proces digitalizacije nastavnog sadržaja i donošenje jedne male strategije korišćenja digitalnih udžbenika ili kao celine ili kao delova uz postojeće.

U toku je donošenje standarda za digitalne udžbenike, a i donete su izmene plana udžbenika. Ovo rešenje bi značilo jeftinije, pravednije, dostupnije obrazovanje za sve učenike i, naravno, zanimljivije i funkcionalnije i dovelo bi do unapređivanja učeničkih kompetencija. Takođe, pretpostavljena su rešenja i precizirani rokovi za podnošenje i odobravanje udžbenika, što ubrzava određene procese i čini ih efikasnijim i mogućnost nabavljanja udžbenika preko škole, odnosno preko đačke zadruge, što bi ukinulo jedno sivo tržište, razne posrednike koji utiču značajno na cenu udžbenika. Ovo bi značajno formiranjem cene udžbenika omogućilo jeftiniju priču.

Ukida se postojeći procenat koji će dovesti do ukrupnjavanja tržišta, da mnogi mali izdavači mogu da prođu. Do sada je cenzus bio na 5%, time smo mnoge doveli u lošu poziciju. Ovako će konkurencija biti i kvalitetnija i veća. Ciklus trajanja udžbenika prethodnim zakonom predviđen je na tri godine zbog kraćenja roka i zbog izmena nastavnih planova i programa i reforme u ciklusima prvi i peti i prvi srednje i gimnazije je produžen zato na četiri godine i on čini onu vrstu efikasnosti porodici i značajan je za kućni budžet.

Predviđeno je formiranje organizacione jedinice Zavoda za udžbenike, tzv. Centra za niskotiražne udžbenike. Time rešavamo jedan veliki problem koji se uvek postavljao kao ozbiljno pitanje, a to su udžbenici za posebne grupe, za nacionalne manjine, za srednje škole gde su mali tiraži, govorimo o srednjim stručnim školama, sa malim brojem učenika, tako da tu rešavamo pitanje prilagođenih udžbenika za decu koja imaju određene posebne potrebe, da li je to Brajeva azbuka, da li su svi drugi razlozi, i tu je originalno rešenje stavljeno da bi se kroz taj centar svaki od izdavača obavezao da od svog prihoda, 2% od neto dobiti mora uložiti u Centar. Ne mora više po svaku cenu on raditi, znači, radiće to Zavod, ali smo nasigurno da će udžbenici biti prisutni u javnosti, da će biti gotovi i velike su, drakonske kazne zamišljene za nekog ko to neće ispuniti. Tako da smo time dobili jedan bitan resurs koji nismo imali do sada.

Ukidaju se liste ocenjivača udžbenika na dosadašnji način, jasno se precizira ko može biti predlagač ili kako bi se izbegao sukob interesa i sam proces bio što transparentniji. Ima niz tu još detalja, o čemu ćemo raspravljati.

Poslednji zakon s naše strane, iz našeg ministarstva u svetlu prosvetnih zakona, jeste i o prosvetnoj inspekciji. Iako postoje generalno zakoni vezani za inspekciju, što i kolega Ružić zna i u dogovoru sa njegovim ministarstvom, mi smo smatrali da je potrebno doneti makar i mali poseban zakon dok se u jednoj kasnijoj fazi ovaj zakon ne utopi u sistemske zakone o obrazovanju. Jako mnogo prostora rešava prosvetna inspekcija. Prosto, jako različitih oblasti ima koje su rastrzane na razne zakone, o predškolskom, o osnovnom, o srednjem, o dualnom, o visokom, o zavodima koje takođe treba nadzirati, o raznim drugim vidovima, o učeničkom, studentskom standardu, udžbenicima i svim drugim stvarima, vrlo je raznovrsna lepeza onoga što mora da se radi.

Do sada je donošenje ovog zakona trebalo da uredi i tačan i jasan posao i opis inspekcijskog nadzora i poslove samih prosvetnih inspektora, da učini dostupnijim i mrežu inspektora na lokalu, jer znate da je već ovaj posao jednim delom i prenesen na lokalnu samoupravu, negde je to u funkciji grada, i naravno poveren posao pokrajinskim vlastima, tako da tu ima dosta potrebe da se utiče. Reći ću vam da smo došli do toga da negde odlascima u penziju čitave opštine ili čak okruzi padaju na jednog prosvetnog inspektora, pa čak i nijednog, a onda ako je trebalo šest da bude, onda smo samo u problemu. Tako da se ovde propisuje i ta mreža i sve ono što je jako bitno za zapošljavanje inspektora takođe je do sada napravljena skoro nemoguća procedura. Onda ako hoćemo i da redizajniramo to telo, skoro dolazimo do situacije da ne možemo nikoga zaposliti.

Tako da su to sve vrlo važna pitanja da bi naš sistem dalje funkcionisao i da bi sa ovim setom zakona nastavili da radimo od 1. septembra planirane reforme. Hvala vam.

Zahvaljujem ministru Šarčeviću.
Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas imam priliku da vam predstavim dva veoma značajna predloga zakona, dakle, Zakon o elektronskoj upravi i Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.
Zakon o elektronskoj upravi praktično kanališe jedan preobražaj državne uprave u servis građana započet usvajanjem i primenom Zakona o opštem upravnom postupku kao temelj postupanja javne uprave u Republici Srbiji. Cilj zakonskog teksta koji je pred vama danas jeste da se javne usluge u što većoj meri pružaju i koriste posredstvom interneta, primenom informaciono-komunikacionih tehnologija, preko nacionalnog portala e-Uprave i drugih portala, kako bi se olakšala komunikacija građana sa administracijom.
Komplikovane upravne postupke moguće je dodatno pojednostaviti i ubrzati korišćenjem informacionih tehnologija. Uz kompletne, jasne i na internetu lako dostupne usluge, razvojem elektronskih servisa obezbediće se visok nivo sofisticiranosti usluga i time ostvariti efikasna elektronska uprava. Smanjenjem dužine trajanja postupaka i papirologije štedi se i vreme i ljudski resursi i stvara se mogućnost alokacije i efikasnije upotrebe ovih resursa. Povezivanje različitih sistema dovodi do bolje sistemske kontrole administracije i smanjenja grešaka pri rešavanju zahteva.
Povećanje zadovoljstva građana uslugama koje javna uprava pruža zahteva i unapređenje saradnje svih organa, institucija i ustanova. Trenutno većina institucija, u zavisnosti od volje i međusobnog dogovora, sama definiše pravila igre i ocenjuje koju dokumentaciju je potrebno predati, što dovodi do neujednačenosti u postupanju. Referenti zanemaruju mogućnosti korišćenja novih tehnologija tumačeći da postojeći propisi ne prepoznaju elektronsku razmenu podataka. Zbog toga je bilo neophodno definisati pravila koja će važiti u elektronskom okruženju kako bi službenicima dali precizno uređen način na koji će rešavati postupke. Na ovaj način bolja uprava će svakako bolje brinuti i o građanima.
Digitalizacijom, kao jednim od prioriteta Vlade Republike Srbije, modernizuje se način rada administracije i podiže kvalitet na nivo zemalja sa najbolje realizovanim servisima elektronske uprave, što svakako potvrđuje i prošlonedeljna nagrada za najbolji projekat u 2017. godini u ovoj oblasti. Ujedinjene nacije, OECD, Savet Evrope i druge međunarodne organizacije već se duže vreme bave različitim aspektima elektronske uprave, njenim konceptima, prednostima, barijerama i izazovima. Predlog zakona koji je danas pred vama upravo daje odgovor na principe koje je predvidela i Evropska unija, kao što su orijentisanost ka korisniku, efektivnost i efikasnost, pojednostavljenje procedura i proporcionalnost, bezbednost i privatnost, transparentnost i dostupnost, otvorenost i ponovna upotreba podataka.
Sve navedeno možemo prikazati na jednom primeru kao što je rođenje deteta. Naravno, predivan događaj za roditelje koji zahteva upuštanje u više procedura, upis deteta u matičnu knjigu rođenih i knjigu državljana, prijavu prebivališta, prijavu u centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja radi ostvarivanja zdravstvene zaštite i ostvarivanje prava na određene naknade, na primer roditeljski dodatak. Ovim postupcima ispunjavaju se uslovi za ostvarivanje brojnih drugih prava, s obzirom da se rođenje deteta dešava u zdravstvenoj ustanovi i potrebno je povezati sva porodilišta u centralni sistem i pojednostaviti, integrisati sve postupke u jedan. Zbog toga je neophodno da država upravo upis u osnovne registre uspostavi sistematski. Način na koji će to biti urađeno omogući će drugim državnim organima i lokalnim samoupravama da ove procedure koriste i za druge usluge.
Nema razloga da se sistemi povezuju pojedinačno od slučaja do slučaja, od usluge do usluge. Potrebno je da jednom uspostavljen servis bude dostupan čitavoj administraciji, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou. Upravo na taj način tokom 2016. godine rešen je postupak prijave rođenja deteta preko nacionalnog portala e-uprava, sprovođenjem projekta „Bebo, dobrodošao na svet“ koji je ovih dana doneo još jednu mogućnost za roditelja a to je ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.
Razmena podataka iz različitih baza, na primer jednog životnog događaja pokazuje koliko je jednostavno uspostaviti saradnju nekoliko institucija. Ukupan broj prijava koje su do sada poslate elektronskim putem iz bolnice, 91.876. hiljada što govori o velikom interesovanju roditelja koji šalju jasnu poruku da zahtevaju da država preuzme na sebe teret administracije, dozvoli ovom slučaju roditeljima da je ovo vrlo važan trenutak za njihovu porodicu, vreme usmere na prinovu.
Postojanje jedinstvenog šaltera kakav je nacionalni portal e-uprave, već je Srbiju podigla na lestvici dobre uprave koja koristi tehnologiju za uspostavljanje lagodnije i kao korisniku usmerene uprave, odnosno uprave koja razume i prati potrebe građana i privrede. Međutim, korišćenjem elektronske uprave u Srbiji nije zaživelo u dovoljnoj meri upravo zbog nejasnih pravila igre. Zbog toga je bila neophodno urediti pitanje infrastrukture neophodna je za nesmetan rad uprave, način na koji se organi povezuju kako vode evidenciju u elektronskom obliku, kako se predaju dokumenta i vrše dostave i sva druga pitanja koja su se do sada stihijski rešavala od slučaja do slučaja.
Neophodna je konstanto raditi na promeni svesti edukacije zaposlenih u administraciji u korišćenju elektronskih sistema i odredbi koje insistiraju na upravi u kojoj građanin više nije kurir, već klijent čije je zadovoljstvo najvažnije.
Upis deteta u predškolsku ustanovu, usluga je namenjena roditeljima koji više ne moraju da obilaze vrtiće i predaju papire već imaju mogućnost da elektronskim putem podnesu zahteve i na kraju upisa budu porukom obavešteni da li je dete upisano ili ne. Navedena situacija je dobar primer, kada više organa odlučuje o jednom pravu, odnosno pruža jednu uslugu, upis deteta u predškolsku ustanovu.
Utvrđivanje činjenice vrši se prilikom prijave tako što sistem proverava iz različitih evidencija sve ono što je relevantno za upis. To znači da roditelj više ne mora da donosi izvod iz matične knjige rođenih za sebe i svu decu, kao i uverenje o prebivalištu i druge neophodne potvrde. Ipak, ova usluga zaživela je tek u nekoliko gradova u Srbiji, upravo iz razloga na usklađenost i procedura od opštine do opštine i nedostatka infrastrukturnih resursa kao što je dovoljan broj računara, pristup internetu i sertifikate zaposlenih u upravi.
Način na koji će ovi resursi biti korišćeni definisan je upravo u Zakonu o elektronskoj upravi. Elektronska uprava ima za cilj da oslobodi građane brige oko procedura kod koga je i na koji način ostvariti svoja prava. Razmena podataka i provera činjenica neophodnih u postupcima ključna je za uspostavljanje javne uprave koja poštuje osnovna načela i odredbe novog Zakona u opštem upravnom postupku, koji proklamuje dalji razvoj elektronske komunikacije između uprave i građana.
Svesni značaja uspostavljanja brze i sigurne razmene podataka u činjenicama u kojima se vodi službena evidencija i potreba da se prekine sa praksom opterećivanja građana da iznova donose dokumenta kojima dokazuje činjenicu o kojima država već vodi evidencije, juna meseca 2017. godine, uspostavili smo im informacioni sistem eZUP na portalu e-uprava.
Koristeći postojeće kapacitete i arhitekturu portala e-uprava, povezano je sedam organa, dakle Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Nacionalna služba za zapošljavanje, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Ministarstvo finansija, Poreska uprava Republike Srbije, Republički fond PIO Republike Srbije i Republički geodetski zavod koji poseduje ključne podatke koji se odnose na lične statuse građana i na osnovu kojih je pre uvođenja ovih sistema samo u jednoj godini izdato preko sedam miliona uverenja, potvrda, izvoda sa organima koji te podatke koriste i kako bi neposredno odlučivali o pravima građana.
U ovom trenutku oko 200 organa među kojima su jedinice lokalne samouprave, centri za socijalni rad, obrazovne institucije, brojni državni organi izvršilo je preko 140 hiljada upita, što praktično znači da se nisu obraćali dopisima jedni drugima kako bi utvrdili činjenice već su jednim klikom došli do podataka.
Obim korišćenja informacionog sistema eZUP širi se svakim uključivanjem organa. Optimizacija procedura podrazumeva minimalne izmene pojedinih propisa. Neophodno je prilagoditi elektronske evidencije, odnosno baze podataka za razmenu podataka i povezivanje preko nacionalnog portala e-uprave i drugih portala kao što je nacionalni portal geoprostornih podataka o kojem takođe danas govorimo.
Mnogi su primeri primene informacionih tehnologija u cilju pružanja kvalitetnih usluga građanima i predstavnicima privrede, pa je tako januara meseca 2016. godine u Srbiji uveden elektronski sistem izdavanja dozvola za gradnju. U oblasti izdavanja dozvola Srbija je ušla u prvih deset zemalja sveta i to je ujedno najbolji rezultat i najveći napredak koji smo ostvarili ove godine. Od 2015. godine do danas sa građevinskim dozvolama Srbija je preskočila 176 zemalja i pomerila se sa začelja u sam vrh liste.
S obzirom na to da je uvedeni sistem u potpunosti drugačiji od sistema koji je postojao do tada, bilo je neophodno pružiti podršku kako obrađivačima tako i podnosiocima zahteva. U periodu od januara 2016. godine do decembra 2017. godine uz podršku NALED-a obučeno preko 4.500 korisnika sistema za elektronsko izdavanje dozvola i za gradnju.
Organizacijom pomenutih obuka i mentornih poseta postavljen je temelj održive i uspešne reforme sistema izdavanja građevinskih dozvola. Rezultat uvođenja ovakvog sistema jeste da je do 1. januara 2018. godine podneto 131.593 zahteva od kojih je rešeno 124.603. Sombor, Šabac, Kruševac, Čačak, Kraljevo, Svilajnac, Bečej, Sopot, Temerin i Negotin najefikasnije su lokalne samouprave koje imaju preko 90% pozitivno rešenih prijava i gotovo 100% rešenih predmeta.
Integrisani zdravstveni informacioni sistem Republike Srbije predstavlja centralni elektronski sistem u kome se čuvaju i obrađuju svi medicinski, zdravstveni podaci pacijenata, podaci zdravstvenih radnika i saradnika, podaci zdravstvenih ustanova, zdravstvene intervencije, podaci elektronskih uputa i elektronskih recepata, podaci o zakazivanju za specijalističke preglede i dijagnostičke procedure i hirurške intervencije.
Ovim sistemom omogućeno je lakše i bolje planiranje u oblasti zdravstvene zaštite i stvaranja boljih zdravstvenih politika uvođenjem integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Primena sistema se povećava kvalitet usluga pacijenata, povećava se transparentnost informacija, povećava se blagovremeno izveštavanje pacijenata i šire javnosti, obezbeđuje se transparentan i objektivan stav prema pacijentima i poboljšava pristup zdravstvenim ustanovama, smanjenjem vremena čekanja na pregled.
Trenutno je u pilot fazi uvođenje elektronskog dnevnika koji je već pušten u nekoliko stotina škola širom Srbije i ovaj projekta je osnov za razvoje informacionog sistema obrazovanja koji bi trebalo da omogući praćenje učenika od upisa u predškolsko do završetka njegovog školovanja.
Takođe se trenutno razvija jedinstveni informacioni sistem za sve inspekcije e-inspektor čiji je osnovni cilj postizanje većeg nivoa efektivnosti i efikasnosti inspekcijskog nadzora u Republici Srbiji. Sistem e-inspektor podržava funkcionalnost na sledećim nivoima.
Na nivou poslovnog subjekta, subjekata nadzora, primenom sistema samoproveravanja radi podizanja znanja i svesti o potrebi primene propisa na nivou inspektora, efikasnu primenu inspekcijskog iskustva, organizaciju posla i primenu upravljanja rizicima radi postizanja optimalnog nivoa efikasnosti i kvaliteta inspekcijskog nadzora.
Na nivou inspekcija optimalno upravljanje inspekcijskim resursima primenom planiranja na osnovu upravljanja rizicima i praćenje inspekcijskog nadzora u realnom vremenu. Na nivou inspekcijskog sistema efikasnu koordinaciju inspekcija primenom sinergijskih efekata inspekcijskog sistema putem profilisanja i ovlašćivanje inspektora za više zvanja i planiranja zajedničkih inspekcijskih nadzora, te obezbeđenje kontinuiranih treninga razvoja kapaciteta inspektora.
Na nivou države primenu povratne sprege u smislu unapređenja propisa i smanjenja administrativnih barijera u vezi sa delovanjem inspekcija sa korišćenjem baze znanja o inspekcijskom nadzoru. Na nivou građana povećanje transparentnosti primene inspekcijskog nadzora.
Što se tiče Zakona o nacionalnoj infrastrukturi i geoprostornih podataka, predstavlja integrisani sistem geoprostornih podataka koji omogućava korisnicima da identifikuju i pristupe prostornim informacijama dobijenim iz različitih izvora od lokalnog preko nacionalnog do globalnog nivoa na sveobuhvatan način. Nacionalna infrastruktura predstavlja okvir unutar koga se razvija politika širokog korišćenja geoinformacija, smanjuju administrativni troškovi i sprečava dupliranje poslova na njihovom obezbeđivanju.
Osnovni ciljevi koji se ispunjavaju donošenjem ovog zakona su kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje geoinformacija za javni sektor, privredu i javnost uopšte. Obezbeđivanje razmene kvalitetnih, standardizovanih skupova, prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji unutar geosektora.
Efikasnu i isplativu razmenu informacija između javnog i privatnog sektora, korišćenjem zajedničkih prostornih podataka kroz servise koji garantuju dostupnost, kvalitet i ažurnost. Takođe, kreiranjem okvira za podršku razvoja nacionalnog informacionog društva i međunarodna saradnja zasnovana na savremenim inicijativama i učešće u aktuelnim evropskim projektima.
Cilj uspostavljanja nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka je kreiranje zajedničkog nacionalnog okvira radi razmene prostornih informacija između javnih institucija i veće mogućnosti za javni pristup prostornim informacijama, čime se obezbeđuje dostupnost, kvalitet i efikasnije korišćenje i razmenu prostornih podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Uspešno uspostavljena nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka je bitan oslonac za razvoj e-uprave i predstavlja okvir unutar koga se razvoja politika širokog korišćenja geoinformacija, smanjuju administrativni troškovi, sprečava umnožavanje poslova.
Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka, takođe, upotpunjava međunarodnu mrežu servisa, pri čemu je naročito važna saradnja na evropskom nivou u oblasti geoinformacija.
U procesu pristupanja Republike Srbije EU u okviru Poglavlja 27, koje se odnosi na životnu sredinu, Republika Srbija se obavezala na implementaciju „Inspire“ direktive i Zakonom o nacionalnoj strukturi geoprostornih podataka u potpunosti se prenosi ova direktiva u nacionalno zakonodavstvo.
Zakonom se, dakle, stvara pravni osnov za donošenje podzakonskih akata koji zajedno sa zakonom čine pravni okvir za potpunu implementaciju „Inspire“ direktive u nacionalno zakonodavstvo koje se mora izvršiti u propisanom roku kao uslov za pristupanje Srbije EU.
Donošenje zakona je neophodno zato što je nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU za period do 2018. godine predviđeno donošenje ovog zakona u prvoj polovini prethodne godine.
Donošenje ovog zakona doprineće poboljšanju i pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke u uslovima poslovanja, dakle na Duing biznis listi, kao što je i predviđeno programom za unapređenje pozicija Republike Srbije na rang listi Svetske banke, a u uslovima poslovanja za period od 2017 – 2018. godina.
Naime, primena ovog zakona je jedna u nizu mera kojima će se do kraja 2018. godine, kako se procenjuje, značajno smanjiti vreme trajanja postupka uknjižbe imovine sa 21 na pet dana, uz smanjenje troškova sa 2,8% na 2,5% vrednosti imovine i borja neophodnih procedura sa šest na tri. Investitori će lakše i brže dolaziti do informacija o položaju, obliku i površini parcele, kao i mogućnosti gradnje na istoj.
Infrastruktura geoprostornih podataka se uspostavlja poštovanjem sledećih principa. Podatke treba prikupiti jednom i održavati na nivou gde se to može raditi najefikasnije. Treba omogućiti kombinovanje kontinuiranih prostornih podataka iz različitih izvora, podeliti iz između korisnika i aplikacija, omogućiti da informacije prikupljene na jednom nivou budu podeljene na različitim nivoima. Prostorni podaci potrebni za efikasno upravljanje ne bi smeli biti dostupni samo ukoliko je ograničeno njihovo masovno korišćenje. Potrebno je omogućiti lako pronalaženje dostupnih prostornih podataka, procenu da li su pogodni za upotrebu i ostvarenje cilja i uslove za njihovo dobijanje i korišćenje.
Geografski podaci treba da budu jednostavni za razumevanje i interpretiranje, pošto će biti dokumentovani na odgovarajući način, te se mogu predstaviti u određenom kontekstu koji će biti prilagođen da odgovara korisnicima.
Primena ovog zakona će svakako direktno uticati na državne institucije, organizacije kao subjekte koji su zaduženi za prikupljanje, izradu, održavanje, korišćenje i isporuku standardizovanih podataka i servisira i posredno na privredu i građane Republike Srbije kao korisnike.
Zakonska rešenja ojačanje i unaprediće vezu između privatnog i javnog sektora putem međusobne saradnje i razmene geoprostornih podataka.
Takođe, zakonska rešenja će poboljšati upravljanje prirodnim i zemljišnim resursima, koja će ići u prilog strategijama koje su od uticaja na društvo u celini.
Primena ovog zakona će se obezbediti efikasno korišćenje i obezbeđivanje geoprostornih podataka, što značajno doprinosi ne samo državi, već i građanima i privredi.
Primena ovog zakona će obezbediti finansijske uštede tako što će eliminisati dupliranje podataka i poslova u državnoj upravi, obezbeđujući pri tom ažurnost geoprostornih podataka.
Takođe, svi podaci na nacionalnom nivou će biti standardizovani, harmonizovani, što će pospešivati njihovo korišćenje. Standardizovani veb-servisi su najmoderniji i najefikasniji način razmene i korišćenje geoprostornih podataka. Analiza stanja geo sektora je pokazala da su neke on najvažnijih slabosti u ovoj oblasti neažurnost podataka, neusklađenost podataka, heterogenost sistema informacione tehnologije, umnožavanje napora i troškova, nedovoljno korišćenje standarda i slaba pristupačnost. Primenom ovog zakona će se otkloniti i ovi nedostaci.
Ono što je svakako takođe značajno to je da će zakon omogućiti razvoj i privredne aktivnosti na više načina, jer će moderan način distribucije standardizovanih, ažurnih i kvalitetnih prostornih podataka omogućiti njihovo korišćenje u različitim okruženjima, što će doprineti razvoju tržišta informacionih tehnologija.
Primenom ovog zakona povećaće se primena prostornih podataka i razvoj proizvoda sa dodatom vrednošću. Takođe, primenom ovom zakona investitori će lakše i brže dolaziti do informacija o položaju, obliku i površini parcele, kao i mogućnosti gradnje na istoj, kao i pratećih informacija od važnosti za donošenje odluke.
Na kraju, ja bih zaista istakao da i pored možda jezika, koji ponekada jeste, ne bih rekao birokratizovan, ali svakako u velikoj meri i tehnički i ponekad izaziva i otpor u čitanju, ipak smatram da su ova dva zakona od velikog značaja, jer uvode red u sistem i funkcionisanje svih nadležnih državnih organa i smatram da ćemo svakako i u raspravi čuti nadam se i veoma konstruktivne predloge koje ćete imati priliku da iskažete, a nadam se da ćemo u danu za glasanje imati tu čast da Narodna skupština izglasa i Zakon o elektronskoj upravi i Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, ministre Ružiću.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima gospodin Zukorlić kao predstavnik nadležnog odbora. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo želim izvestiti da je Odbor imao punu saglasnost u donošenju zaključaka i podršci predloženim zakonskim rešenjima i zapravo ukazao na značaj da se ovi zakoni što pre usvoje kako bi konačno zaokružili zakonsku regulativu i mogli se posvetiti suštinskim pitanjima vezanim za obrazovanje.

Dakle, sva tri zakona su veoma važna. Posebno pitanje nacionalnog okvira kroz koji će se otvoriti mogućnosti i rešavanja nekih operativnih problema koji su nagomilani, pogotovo vezani za priznanje stranih diploma, jer tu imamo velike nagomilane probleme i zapravo je potreban bio ovaj zakon kako bi smo operacioanalizrali mehanizmi da se ova pitanja što pre rešavaju.

Takođe, kada su u pitanju udžbenici, tu imamo veoma značajan iskorak kao što smo već čuli, pogotovo za te niskotiražne udžbenike i zapravo je i ovaj zakon dobio podršku.

Kada je u pitanju Zakon o inspekcijskom nadzoru, takođe veoma važan, jer zapravo nema kvaliteta u obrazovanju bez profesionalnog inspekcijskog nadzora koji nedostaje. Poznato je da imamo probleme i na nivou ministarstva i na svim drugim nivoima u samom kapacitetu inspekcijskih službi, ali isto tako i u samom uređenju funkcionisanja tih službi.

U ovom zakonu se možda još nešto može poraditi kod preciziranja nadležnosti samih inspektora i njihovih oblasti u donošenju neposrednih rešenja, s obzirom da tu postoji velika koncentracija važnosti, odnosno moći kada su u pitanju pojedine ustanova, kao što je nadležnost donošenja odluke o privremenom zatvaranju školske ustanove. Dakle, to je veoma osetljivo pitanje. Možda bi moglo to kroz amandmane da se donekle popravi, jer je za takve odluke veoma važno da postoji zaštitni mehanizam, pa recimo da inspektor predlaže, a da ministar odlučuje kako ne bi postojala neka mogućnost zloupotrebe, ali svakako da u hodu možemo još popraviti sva ova rešenja i svakako treba razumeti da dok se god zakoni ne izglasaju to znači da su pred nama i da su svi narodni poslanici pozvani da daju predloge, rešenja kroz amandmane, jer je zapravo cilj da imamo što bolja zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Zukorliću.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, Partija za demokratsko delovanje, moram da naglasim da za poslanike SVM, u svom obraćanju ću pričati o setu obrazovnih zakona. Za nas su predlozi zakona o udžbenicima, o nacionalnom okviru kvalifikacija i o prosvetnoj inspekciji važni najpre zbog uključivanja Srbije u evropski obrazovni prostor i usklađivanje sa strategijom Evropa 2020, ili 2020.

Ove predloge mi razumemo kao deo šire strategije pametnog, održivog, inkluzivnog razvoja i ubeđeni smo da smo zapravo svi svesni toga da pred nama stoji jedan izazov kako da stvorimo okruženje u kome će zaista obrazovanje biti dostupno za sve, a i ne samo obrazovanje, već da će princip dostupnosti izvora obrazovanja, kao što su npr. udžbenici i nastavna pomagala itd. u smislu postizanja potpune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica odnosno grupe lica o kojima je uvaženi ministar govorio, koji se nalazio u nejednakom položaju, zaista biti ostvaren.

U smislu dostupnosti obrazovanja, poslanici SVM smatraju da je napredak u smislu postizanja pune ravnopravnosti, zapravo da je do napretka došlo ovim Predlogom zakona o udžbenicima, predlozima koji se odnose na nisko tiražne udžbenike, konkretno pričam o odredbama koje se odnose na rokove, i to smo čuli na uvođenje digitalnih udžbenika koji su deo šire reforme obrazovnog procesa, kao i rešenja kojim je izmenjen način za podnošenje rukopisa i odobravanja udžbenika, propisivanjem jednostavnijih procedura i kraćih rokova postupanja.

Smatramo da ova tri predloga zakona prosvetna, imaju za cilj da se osnaži institucionalni okvir, izgradnja društva, znanje i cirkulacije znanja. Kad ova tri predloga zakona stavimo u ram evropskog obrazovnog prostora, kao što sam spomenula i strategija Evropa 2020, smatramo da više zapravo ne govorimo samo jednostavno o procedurama i tehničkim elementima, već i o ključnim politikama i perspektivama razvoja, ono što je značajno o procesima evropeizacije celog društva.

U smislu uklanjanja prepreka za protok i kruženje znanja i veština za nas je od posebnog značaja, od izuzetnog značaja postupak priznavanja stranih visokoškolskih isprava, to je možda i najznačajnije. Želela bih da citiram prvu rečenicu Konvencije o priznavanju kvalifikacija u oblasti visokog obrazovanja u regionu Evrope. Ova Konvencija potpisana je u Lisabonu još 1997. godine, a Republika Srbija je ratifikovala 2004. godine. Znači, njena prva rečenica glasi da je pravo na obrazovanje osnovno ili elementarno ljudsko pravo.

Ratifikacijom ove Lisabonske konvencije, principi ove Konvencije su naravno ugrađeni u našu zakonsku regulativu i primenjuju se u praksi određeni principi. Nažalost, ne primenjuju se sva načela Lisabonske konvencije. Ukupan sistem priznavanja nije sasvim preciziran u odnosu na proces priznavanja i ekvivalencije i zbog toga je izuzetno značajno konačno donošenje zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija ili NOKS, kako mi to zovemo.

Uspostavljanjem nacionalnog okvira kvalifikacija definiše se prostor u kome se kvalifikacije uspostavljaju. Konkretno se opisuju nivoi i vrste kvalifikacija, nadležna tela i procesi koji su u vezi sa uspostavljanjem sistema kvalifikacija, uz uvažavanje specifičnosti, naravno nacionalnog obrazovnog sistema, principa evropske obrazovne prakse i kao što smo to čuli, posebno evropskog okvira kvalifikacija.

Izuzetno je značajno što se ovim Predlogom zakona uspostavlja jedinstveni i integrisani nacionalni okvir kvalifikacija, koji obuhvata sve nivoe i vrste kvalifikacija, bez obzira na način sticanja, kao što smo to čuli, da li je to formalno ili neformalno obrazovanje, informalno učenje, životno, radno iskustvo i što je značajno nezavisno od životnog doba u kome se tiču te kvalifikacije.

Uvaženi gospodin ministar Šarčević nije u svom uvodnom izlaganju pričao o temi kao što je agencija, pa ću ja malo o agenciji, o ENIK/NARIK i o nekim pitanjima koja su značajna za nas.

Znači, po ovom predlogu Vlada će u roku od devet meseci obrazovati agenciju za kvalifikacije radi obavljanja stručnih i razvojnih poslova i obezbeđivanju kvaliteta sistema kvalifikacija i pružanja stručne podrške savetu na NOKS, čija, naravno, između ostalog, nadležnost agencije je da vrši priznavanje stranih školskih isprava i postupak priznavanja visoko školske isprave radi zapošljavanja i zapravo danom početka rada ove agencije će se od Ministarstva prosvete, nauke, tehnološkog razvoja, preuzeti zaposleni u ENIK/NARIK centru. Mi smatramo da će ovo rešenje doprineti do povećanja efikasnosti i kvaliteta rada.

Podsetila bih sve nas da je ENIK/NARIK centar, zapravo počeo da radi 1. oktobra 2015. godine i da je to deo mreže informativnih centara zemalja članica evropske kulturne konvencije ili UNESKO evropske regije, dok je sa druge strane NARIK mreža nacionalnih informativnih centara za akademsko priznavanje, osnovana na inicijativu Evropske komisije u cilju unapređenja akademskog priznavanja kvalifikacije u zemljama članicama EU, ali i Evropske ekonomske zajednice Turske, sa ciljem postizanja akademske mobilnosti, pružanja informacija o nacionalnim politikama i praksama priznavanja u vezi sa stranim kvalifikacijama, ali i nacionalnim obrazovnim sistemom. Suština je mobilnost i informacije o studiranju u inostranstvu, kao i implementacijama, malopre spomenute Lisabonske konvencije.

ENIK/NARIK mreža je deo, kao što smo to čuli, programa kao što kažu „lajf long lrning“ ili celoživotnog učenja i suština je mobilnost kako studenata, tako i osoblja među visoko školskim institucijama u ovim zemljama.

Želela bih da spomenem i manjinski akcioni plan, ili ti izveštaj, poslednji šesti izveštaj koji se odnosi zapravo na poslednji ili četvrti kvartal prošle 2017. godine, realizacija aktivnosti planiranih posebnim manjinskim akcionim planom, to je upravo jedna od aktivnosti, priznavanje inostranih visokoškolskih isprava, kroz osnivanje ENIK/NARIK centra za vrednovanje stranih studijskih programa.

Na osnovu ovog izveštaja, poznato nam je da je do 18. jula 2016. godine izdato rešenje za 417 predmeta, od kojih je, naravno, značajan broj, skoro ceo broj iz zemalja matica nacionalnih manjina, s tim da je u poslednjem, znači spomenutom četvrtom kvartalu prošle 2017. godine, samo u tom kvartalu izdato 97 rešenja, što je izuzetno veliki broj, a odnose se na diplome zemalja matica Mađarska, Bugarska, Rumunija, Slovačka, Hrvatska i Albanija.

Međutim, smatramo da se ne može govoriti o povezivanju obrazovanja sa tržištem rada i konceptom celoživotnog učenja, bez promene koncepta, kako pripremanja, tako i odobravanja izbora izdavanja, povlačenja i praćenja udžbenika i priručnika i dodatnih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu. To su oblasti koje zaista direktno utiču na razvijanje potencijala učenika i unapređuju ceo sistem obrazovanja.

Obezbeđivanje dostupnosti udžbenika i nastavnih sredstava je važno, a nažalost praksa je pokazala da su procedure takve da su izdavanja udžbenika, procedure su vrlo dugotrajne, neefikasne i da se moraju naći celoshodnija bolja rešenja, urediti nadležnost organa, obezbediti poštovanje zadatih rokova.

Ponovo malo da citiram šesti ili poslednji izveštaj o izvršenju posebnog akcionog plana za manjine. Konkretno, aktivnost obezbeđivanja svih udžbenika i nastavnih sredstava, predviđenih planom udžbenika, navodi se da u katalogu udžbenika za 2016/17 i 2017/18, odnosno 2018/19 školsku godinu, da je dostupno ukupno 1521 udžbenika na jezicima nacionalnih manjina za predškolsko, osnovno školsko i srednjoškolsko obrazovanje.

To smo, čini mi se, vrlo kratko čuli u uvodnom izlaganju uvaženog ministra, da se planira formiranje centra za niskotiražne udžbenike. Ja bih želela upravo da ukažem na ova rešenja iz Predloga zakona o udžbenicima. Znači, ovaj centar bi bio posebna organizaciona jedinica javnog izdavača.

Nadamo se, smatramo i mi da bi formiranje centra rešilo problem pripremanja i izdavanja niskotiražnih udžbenika, kao delatnosti od opšteg interesa. Vi ste spomenuli, naravno, niskotiražni udžbenik je više od udžbenika, samo na jeziku i pismu nacionalne manjine. To su i udžbenici prilagođeni učenicima sa posebnim potrebama, smetnjama u razvoju, invaliditetom, udžbenici za ogledne programe, udžbenici za sticanje obrazovanja po posebnim programima, kao i udžbenici za predmete koje pohađa manje od 2% učenika i polaznika od ukupnog broja učenika i polaznika u generaciji, koji pohađaju isti program.

Dobro je što je zakonom predloženo da Vlada u cilju omogućavanja jednake dostupnosti, pošto je to suština da pokrijemo sve, vaspitanja i obrazovanja, u skladu sa raspoloživim sredstvima budžeta Republike Srbije, donosi odluku o finansiranju ili sufinansiranju pripreme ili nabavke i dodele udžbenika, priručnika, nastavnih sredstava i pomagala za učenike polaznike koji su socijalno ili materijalno ugroženi, kao i za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Takođe stoji da Vlada utvrđuje nivo i vrstu obrazovanja, razred i predmet za koji će se finansirati odnosno sufinansirati udžbenici i priručnici, kao i uslovi i kriterijumi na osnovu kojih će učenik odnosno polaznik ostvariti pravo na finansiranje odnosno sufinansiranje.

Mi smatramo da bi trebalo da stoji da postoji obaveza finansiranja nabavke ovakvih niskotiražnih udžbenika, kao što sam to više puta spomenula, u cilju pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica odnosno grupe lica koja se faktički nalaze u nejednakom položaju, imajući u vidu zaista odredbe Ustava Republike Srbije, prema kojima je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje takođe besplatno. Da opišem problem.

Naime, kao što sam to već spomenula, pored ostalog, pod niskotiražnim udžbenikom se smatraju udžbenici na jeziku i pismu nacionalnih manjina i propisano je da izdavači udžbenika imaju obavezu da učestvuju u obezbeđivanju sredstava za izdavanje niskotiražnih udžbenika u iznosu od 2% ostvarenih neto prihoda od prodatih udžbenika u prethodnoj kalendarskoj godini i da navedena sredstva ti izdavači treba da uplate na namenski račun javnog izdavača i da, ukoliko ta sredstva nisu dovoljna, a uglavnom ta sredstva nisu dovoljna za finansiranje, Vlada u skladu sa raspoloživim sredstvima Republike Srbije donosi odluku o sufinansiranju, pripreme i nabavke niskotiražnih udžbenika.

Ukoliko je moguće, potrebno je ovo još razmotriti. Naravno da je situacija sada mnogo bolja nego što je bila u prošlosti, ali postavlja se pitanje – šta ukoliko ova sredstva nisu dovoljna, koja obezbeđuju izdavači udžbenika, a ni Vlada nije u mogućnosti, u skladu sa budžetskim sredstvima, da obezbedi dodatna sredstva u budžetu?

S tim u vezi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatraju da je potrebno propisati mehanizam kojim će se u svakoj prilici obezbediti svi potrebni udžbenici, pa i niskotiražni.

Po pitanju pripremanja ovih udžbenika, odnosno utvrđivanja plana udžbenika i odobravanju udžbenika, želeli bi da pohvalimo i zbog toga nismo morali ovoga puta da podnosimo amandmane na ove predloge zakona, jer je zaista Predlog zakona o udžbenicima u potpunosti usklađen sa odredbama Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, kao i sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i ZOS-om, iliti Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i sve je u redu što se tiče poverenih poslova Pedagoškom zavodu Vojvodine. To se, zapravo, pre svega odnosi na nadležnost u odobravanju udžbenika, priručnika, dodatnih nastavnih sredstava, didaktičkih sredstava i didaktičkih igrovnih sredstava.

Ono što je za nas takođe značajno, to je da su u ovom Predlogu zakona zadržana rešenja iz prethodnog Zakona o udžbenicima u pogledu toga šta se zapravo smatra udžbenikom na jeziku i pismu nacionalne manjine, kao i odredbe koje se odnose na upotrebu jezika i pisma prilikom izdavanja udžbenika.

Treći zakon iz sfere obrazovanja iliti prosvete koji se nalazi pred nama je Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji. Prosvetna inspekcija u vršenju inspekcijskog nadzora, vi ste vrlo kratko pričali o tome, ispituje odnosno proverava primenu zakona i drugih propisa u oblasti celog obrazovanja, znači, predškolsko, osnovno, srednje, dualno, visoko obrazovanje, udžbenici, učenički i studentski standard i ovde su značajne te nadležnosti. Znači, poslove inspekcijskog nadzora obavlja prosvetni inspektor u nadležnom ministarstvu, a ukoliko pričamo o organima Pokrajine, pokrajinske uprave nadležne za poslove obrazovanja i vaspitanja, kao i opštinske iliti gradskom organu nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja, nadzor nad radom prosvetne inspekcije, obavljanju poverenih poslova vrši prosvetna inspekcija Ministarstva i organ pokrajinske uprave nadležan za poslove obrazovanja i vaspitanja.

To ste vrlo kratko spomenuli, uvaženi gospodine ministre, ali zaista je činjenica da ovih prosvetnih inspektora nema dovoljno. Znači, na svim nivoima nedostaje određen broj prosvetnih inspektora. Mi smo na osnovu statistike, na osnovu podataka kojima raspolažemo, došli do informacije da za republički, pokrajinski i opštinski i gradski nivo je zapravo predviđeno oko 250 radnih mesta za inspektore, a da je popunjeno svega 167 od njih.

Ukupan broj predviđenih prosvetnih inspektora za sve nivoe obrazovanja kojima su povereni poslovi na pokrajinskom, opštinskom i gradskom nivou iznosi 219, a trenutno je angažovano 132 opštinskih i svega 13 pokrajinskih inspektora.

Da pogledamo što se tiče ove teme, šesti izveštaj o poslednjem, znači, prošlom, četvrtom kvartalu prošle godine, manjinskog akcionog plana, aktivnosti jačanja kapaciteta stručnih i inspekcijskih službi, u ovom izveštaju se navodi da se preduzimaju mere i aktivnosti na jačanju kapaciteta stručnih inspekcijskih službi. Na primer, radi se na osposobljavanju zaposlenih u opštinama Bečej i Čoka, da se ti zaposleni koriste mađarskim jezikom, znači, jezikom mađarske nacionalne manjine i osposobljavanju zaposlenih u gradu Subotici, koji vode postupak inspekcijskog nadzora na jezicima koji su u službenoj upotrebi u Subotici, u predškolskoj ustanovi, osnovnim i srednjim školama.

Poslanici SVM smatraju da je izuzetno značajno da u skladu sa pomenutim omnibus zakonom, tj. Zakonom o nadležnostima AP Vojvodine, Predlogom zakona o prosvetnoj inspekciji, propisano je poveravanje poslova inspekcijskog nadzora opštinskoj i gradskoj upravi u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, nad radom poslodavaca za učenje kroz rad, nad radom ustanova za obrazovanje odraslih i javno priznatih organizatora aktivnosti nad radom centara za stručno usavršavanje i nad neregistrovanim subjektom. Predviđa se poveravanje poslova AP Vojvodini u oblasti visokog obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda, na primer, rešavanje po žalbi protiv prvostepenih rešenja poverava se autonomnoj pokrajini za jedinicu lokalne samouprave na teritoriji autonomne pokrajine.

Da još ukratko spomenem, što se tiče inspektora, pošto to ne vidimo u ovom Predlogu zakona, ali se nadamo da dobro razumemo primenu ostalih zakona, kako prosvetni inspektor obavlja poslove inspekcijskog nadzora u organu državne uprave, organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kao poverene poslove, smatramo da se prilikom zapošljavanja prosvetnog inspektora, po nama je to normalno pravnički, primenjuju odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava, kao i uredba koju je donela Vlada Republike Srbije, koja, između ostalog, uređuje poznavanje jezika i pisama nacionalnih manjina kao poseban uslov za obavljanje poslova na pojedinim radnim mestima, a u cilju ostvarivanja potpune ravnopravnosti pripadnika nacionalnih manjina i potpune dostupnosti ostvarivanja prava na komunikaciju na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u određenoj jedinici lokalne samouprave.

Nadamo se da će se doslednom primenom ovog spomenutog zakona, kao i uredbe koju je donela Vlada Republike Srbije, obezbediti nedostajući broj prosvetnih inspektora sa znanjem jezika i pisma odgovarajuće nacionalne manjine.

Da sumiram, gospodo ministri sa saradnicima, poslanici SVM će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici.

Vezano je za samo jednu malu dopunu onoga što ste vi govorili, a radi ukupne javnosti i ono što izdavači znaju. Znači, izdavači plaćaju 2% neto prihoda ako sami ne izdaju niskotiražni udžbenik, što podrazumeva da ako reše da izdaju, da ne moraju da uplate. Ništa više.