Dame i gospodo narodni poslanici, svaka vlast od 5. oktobra do danas je apsolutno posvećena evropskim integracijama Srbije, a sa tim pitanjem je neraskidivo povezano pitanje Kosova i Metohije, koje treba da se reši na srpsku štetu. Mi pregovaramo već 20 godina u raznim formatima, a konkretnog progresa u tim pregovorima nema.
Na Kosovu i Metohiji, od kad je Kosovo i Metohija međunarodni protektorat za bezbednost, treba da bude zadužen KFOR, a videli smo, prvo, 2004. godine, 17. marta, da taj KFOR nije uradio ništa dok su spaljivane srpske kuće, manastiri, a Srbi proterivani sa Kosova. Juče smo takođe videli da je KFOR pustio albanske teroriste da divljaju na severu Kosova.
Mene zanima šta su konkretni napreci u ovom briselskom dijalogu, šta je ono što smo mi u tome dobili, pošto možemo da vidimo kontradiktorne stavove nekih od čelnika Evropske unije, NATO pakta i srpskih zvaničnika.
Na primer, 19. januara 2017. godine šef srpske diplomatije Ivica Dačić tvrdio je da oružane snage ne mogu na sever Kosova i Metohije i da se poštovanje dogovora iz Brisela, postignutih na visokom nivou, podrazumeva, bez obzira da li su bili pregovori usmeni, tj. da nije bilo sporazuma i da oružane i bezbednosne snage ne mogu da dolaze na sever Kosova, a poštovanje dogovora postignutih na visokom nivou se podrazumeva, bez obzira na to da li su usmeni. Apsolutno je nebitno da li je usmeno, pismeno, sa pečatom ili bez njega, na salveti ili hartiji – to je rekao šef srpske diplomatije o tome da li specijalne policijske snage ROSU mogu da se pojavljuju na severu Kosmeta i da li postoji o tome usmeni ili pismeni sporazum. A prema zvaničnicima NATO, Briselski sporazum iz 2013. godine – kosovske vlasti ne moraju od KFOR-a da traže odobrenje za upućivanje policijskih snaga širom Kosova i Metohije.
Dakle, šta smo mi to postigli i šta smo mi dogovorili, ako imamo u vidu ono što se desilo juče u Mitrovici?
Imam pitanje za predsednika Republike, Aleksandra Vučića, predsednika Vlade, Anu Brnabić i predsednicu parlamenta, Maju Gojković: kada će Narodna skupština da zakaže zasedanje na kojem će se raspravljati o učlanjenju Republike Srbije u Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti, u Vojni savez na čelu sa Ruskom Federacijom? Od 2013. godine Republika Srbija ima status posmatrača i zbog naše bezbednosti je važno da mi u ODKB imamo punopravno članstvo, zato što se pokazalo da ne možemo da verujemo ni pregovorima u Briselu, ni zvaničnicima Evropske unije, ni komandantima KFOR-a, ni komandantima NATO pakta. Srpski narod na Kosovu i Metohiji je ugrožen i mi smo to mogli da vidimo juče. Šta god ja mislio o Marku Đuriću, on je juče predstavljao Vladu Republike Srbije i poniženje je i sramota da se onako ponesu prema bilo kom funkcioneru ili službeniku Vlade Republike Srbije, pošto je to uvreda za Republiku Srbiju.
Mi treba da brinemo o našoj bezbednosti, treba da jačamo svoj položaj, kako ne bi više smelo da nam se događa ono što se desilo 2004. godine, 17. marta, i ono što se desilo juče u Mitrovici.
Trebali bi da shvatimo više EU kao takva je priznala tzv. Kosovo čim vodi pregovore sa njima o učlanjenju, čim potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i kako može da bude objektivan posrednik neko ko priznaje nezavisno Kosovo?
Treba da vratimo pregovore pod okrilje Saveta bezbednosti UN jer tamo imamo jaku zaštitu Ruske Federacije i Narodne Republike Kine u Savetu bezbednosti i tamo da razgovaramo o Kosovu pod okriljem Rezolucije 1244. Hvala.
