Zahvaljujem.

Zahtev, objašnjenje i pitanje. Zahtev predsednici Vlade Ani Brnabić i njenim saradnicima koji su doneli Odluku o subvenciji od devet i po miliona evra „Kontinentalu“ za subvencionisanje 200 programerskih pozicija. Zahtevam da mi se dostavi obrazloženje ekonomske održivosti i osnov da se nekome daje iz Nemačke devet i po miliona evra na tržištu IT u Srbiji gde nema nezaposlenih programera. Dakle, ne kvalifikujem, ne diskvalifikujem, zahtevam, i to je obaveza predsednice Vlade i njenih saradnika da mi pre potpisivanja ugovora dostave ekonomski osnov i obrazloženje.

Objašnjenje zahtevam od ministra finansija i guvernerke Narodne banke Jorgovanke Tabaković da mi objasne kakva je korist od Odluke o posebnoj listi lica kojima je dozvoljeno da otvaraju devizne račune u inostranstvu i o zabrani da to rade fizička lica. Dakle, da mi objasne kako smo to na dobitku da se formira čitava odluka o specijalnom broju lica koji imaju veze ili sa diplomatskim misijama ili sa hartijama od vrednosti ili sa kupoprodajnim ugovorima u inostranstvu, a zabranjujemo da to rade fizička lica uz istovremeno propagandu, ispravnu, ako postoji uopšte ispravna propaganda, u šta sumnjam, o E – poslovanju. Dakle, objasnite mi kakva je korist od toga što sva fizička lica ne mogu da otvaraju devizne račune u inostranstvu?

Pitanje postavljam nadležnom Tužilaštvu za organizovani kriminal, ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i direktoru BIA Bratislavu Gašiću. Pitanje – koji je status istrage o ubistvu šest mladića u kafiću „Panda“ 14. decembra 1998. godine? Tog 14. decembra u kafić su upala dva maskirana naoružana muškarca i rafalom ubili šestoricu dečaka: Ivana Obradovića, Zorana Stanojevića, Svetislava Ristića, Dragana Trifovića i Vukosava Gvozdenovića, srednjoškolce, i studenta Ivana Radevića.

Nema podataka o krivcima za ovaj zločin. Ima propagande o zločinu. U zavisnosti od toga ko radi propagandu, ona ima različitu interpretaciju. Po jednima propaganda je služila za odmazdu srpskih snaga na teritoriji Kosova, po drugima propaganda je služila terorističkoj vojsci OVK da, kako se to kaže, napravi svoj slučaj pred javnošću, po trećima reč je o hladnokrvnoj zajedničkoj propagandi.

Status istrage je imao različite oblike tokom poslednjih 20 godina. Nikakvih podataka nismo imali 1998. i 1999. godine, osim interpretacija propagandi. Tih šest dečaka bi danas imalo između 35 i 40 godina. Ako smo nekome dužni, odustajanje od propagande i pronalaženje krivaca za ovo jezivo ubistvo, onda smo to dužni njima i njihovim roditeljima.

Drugi oblik istrage je bio kada je predsednik Srbije 2014. do 2016. godine rekao da ima saznanja, ali nema dokaze, i da se ta saznanja nikome neće dopasti u Srbiji. Razumem i potpuno da se ne može bez dokaza tvrditi koja su saznanja, ali ja sam narodna poslanica, Ustav obavezuje i mene i Tužilaštvo za organizovani kriminal i ministra unutrašnjih poslova i direktora BIA da meni dostave informacije o tome u kom statusu je ta istraga danas.

Ako nastavimo da zataškavamo slučaj ili da pokazujemo nesposobnost da rešimo to jezivo ubistvo od 14. decembra 1998. godine, ona ćemo ostati neosetljivi na svaku vrstu propagande, laži i klevete koje se proizvode o bilo kojoj strahoti koju doživljavamo kao ljudi, bez obzira da li živimo u Beogradu, u Prištini ili bilo gde na teritoriji bivše Jugoslavije.

Činjenica da je ovo jedno od strašnih zločina uz nestala lica o kojima nemamo već treću godinu nikakve informacije je obaveza istovremeno svih nas da te informacije dobijemo, da ovaj zločin od propagande očistimo, oljuštimo i da ljudima damo istinu. Hvala.