Zahvaljujem, ministre Šarčeviću.
Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Upravo na tragu onoga što je narodni poslanik Jovanović rekao, mislim da je obuhvatio više tema, ne samo temu zakona o elektronskoj upravi, dakle, dotakao se i reforme sistema plata, dotakao se naravno, racionalizacije i optimizacije, koju sprovodimo protokom ovog vremena.
Upravo zakon o elektronskoj upravi se oslanja na neki način, na Zakon o upravnom postupku, i sve upravne stvari koje praktično, građani kao nosioci suvereniteta rade sa državom, sada poprima jedan sistemski osnov da bi se uvezali na elektronski način.
Dakle, sama digitalizacija, ponavljam opet, nije to tehničko-tehnološki proces isključivo, nego i društveni proces, ne podrazumeva automatski i primanje novozaposlenih u upravama.
Ali, pogledajte šta smo sve uradili u prethodnom periodu i zaista se zahvaljujem na lepim rečima.
Na primer, taj segment edukacije, donet je Zakon o nacionalnoj akademiji za javnu upravu, gde ćemo upravo imati mogućnost da sve službenike iz jedinica lokalne samouprave edukujemo kako bi oni sticali određena znanja i veštine i radili upravo na onim poslovima koji su potrebni, a prate proces digitalizacije.
Što se tiče same visine primanja službenika u jedinicama lokalne samouprave, pa i u autonomnim pokrajinama, dakle, to jeste predmet zakona, ali jeste pre svega, bazirano na našoj ekonomskoj snazi kao države.
Mislim da smo i u tom pogledu krenuli pravim putem, da se sprovodi i fiskalna konsolidacija da imamo mnogo veću poresku svest, mnogo veću odgovornost i u tom smislu očekujem da ovu godinu iskoristimo da pripremimo sva podzakonska akta kako bi ta reforma sistema plata, platni razredi, sve ono što je kolega Šarčević pominjao, profunkcionisalo, stupanjem na snagu ovih zakona koji su doneti u decembru mesecu, dakle, 1. januara 2019. godine.
Ono što su podaci koji su zaista egzaktni, to je da smo ostvarili uštede u budžetu od kraja 2013. godine, kada je i otpočeo proces racionalizacije, koji je bio nasušna potreba prosto, i da je kumulativna ušteda oko 180 miliona eura, i u tom smislu smatram da je to zaista veliki iskorak napred, koji ne bi bio moguć ukoliko ne bi bilo svesti o potrebi i odgovornosti da se takav jedan proces, praktično sprovede u delo. Takođe, paralelno sa tim imamo situaciju novih investicija, otvaranja novih radnih mesta, jer jedno bez drugog prosto ne bi moglo da bude održivo.
Delimično se slažem sa onom vašom konstatacijom da ima određenih disproporcija u transferima u jedinicama lokalne samouprave, tj. može se nazvati delimičnim recidivom nekih moguće političkih odluka iz nekog ranijeg perioda, ali moram vas podsetiti da su transferi za jedinice lokalne samouprave u nadležnosti Ministarstva finansija, ali svakako, kao ministar zadužen između ostalog, i za lokalne samouprave, već duže vreme razgovaram na tu temu i mislim da ćemo konačno doći do nekog korektnog rešenja koje će biti održivo za sve lokalne samouprave i bazirano na jednom kriterijumu ravnomerne preraspodele finansijskih sredstava. Toliko u odgovoru.

Zahvaljujem, ministre Ružiću.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Savkić. Izvolite.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću govoriti o predlogu zakona o nacionalnoj strukturi i o geoprostornim podacima. Podnošenjem ovog zakona, stvoriće se pravni okvir za uspostavljanje i održavanje nacionalne strukture i geoprostornih podataka u Republici Srbiji. Ovim zakonom prenose se u potpunosti nacionalno zakonodavstvo i direktiva EU. Privreda i javni sektor zahtevaju lak pristup geoprostornim podacima koji su u nadležnosti javnih institucija, geoprostorni podaci i servisi potrebni su za korišćenje u oblasti, kao što su zaštita životne sredine, upravljanje zemljištem i vodama, transport, tržište nepokretnosti, razvoj pozicionih i nelagacionih sistema, odbrana, bezbednost i drugo.

Nacionalna struktura geoprostornih podataka predstavlja integrisani sistem geoprostornih podataka koji omogućava korisnicima da identitet kojim pristupe prostornim informacijama, dobijenim iz različitih izvora, od lokalnog preko nacionalnog do globalnog nivoa. Na sveobuhvatan način NIP predstavlja okvir unutar koga se razvija politika širokog korišćenja informacija, smanjuju administrativni troškovi i sprečava dupliranje troškova na njihovom obezbeđivanju.

Za uspešno uspostavljanje NIP ključna je saradnja između zainteresovanih strana sa fokusom na održavanje, održivih finansiranja za prikupljanje referentnih podataka, a pored toga bliska veza sa e upravom i okosnica razvoja efikasnih e servisa.

U okviru pristupanja procesa Republike Srbije EU, i poglavlja 27. koji se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Republički Geodetski zavod je zadužen za implementaciju i direktive koja treba da pomogne u procesu kreiranja politike i aktivnosti koje mogu imati direktan ili indirektan uticaj na životnu sredinu.

U predlogu ovog zakona u članu 4. organi za uspostavljanje nacionalne strukture geoprostornih podataka su savet NIP i radna tela NIP.

Savet NIP ima 17 članova koje imenuje i razrešava Vlada, na predlog, na period od 4 godine. Radom saveta NIP rukovodi predsednik. Predsednik Saveta NIP je direktor republičkog zavoda. Pored predsednika i ostalih članova 16 Saveta NIP su predstavnici Ministarstva i posebnih organizacija, koje u okviru svoje nadležnosti koriste i raspolažu geoprostornim podacima.

Predlogom ovog zakona, Republički Geodetski zavod je odgovoran za komunikaciju i saradnju sa evropskom komisijom u vezi sa sprovođenjem ESP direktive.

Poveravanjem poslova Republičkog geodetskog zavoda iz predloga ovog zakona veliko je priznanje i obaveza u godini kada se navršava 180 godina geodetske struke i 70 godina postojanja i rada Republičke geodetske uprave, a od 1992. godine Republički zavod kao pravni sledbenik Republičke geodetske uprave.

Republički geodetski zavod, kao državni organ radi na obavljanju stručnih geodetskih upravnih poslova iz oblasti državnog premera, katastra nepokretnosti i katastra vodova, kao i niza utvrđenih novih nadležnosti koje su mu poverene od 2002. godine pa do danas.

Sve poverene poslove Republički geodetski zavod uspešno obavlja zahvaljujući kontinuiranoj brizi o ljudskim resursima, osvajanjem i uvođenjem novih tehnologija, ulaganjem u kadrove, njihovo stalno osposobljavanje putem održavanja stručnih seminara, savetovanja, radionica, razvoju softvera, izgradnji i rekonstrukciji, adaptaciji poslovnih prostora, nabavkom geodetskih instrumenata, računara i ostale potrebne opreme.

Saradnjom sa Svetskom bankom, Kraljevinom Švedskom, Kraljevinom Norveške i Japanom, Francuskom, Nemačkom, Austrijom i EU, omogućuje brz, moderan, savremen način građanima Srbije, investitorima, upis prava na nepokretnostima i stvarna prava na njoj, a to je sigurnost za domaće i strane investitore da ulažu u proizvodne kapacitete za otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje mladih, školovanih radnika. To je politika našeg predsednika Aleksandra Vučića i SNS. To su na nedavno održanim lokalnim izborima u Gradu Beogradu, Aranđelovcu, Boru, Sevojnu i Smederevskoj Palanci pokazali građani dajući veliku podršku i poverenje SNS i našem predsedniku Aleksandru Vučiću. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. (Nije prisutna.)
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, juče i danas raspravljamo o setu veoma važnih zakona iz oblasti državne uprave i reforme obrazovanja.

Očekujem da će Zakon o E-upravi osetiti građani i privreda, ali i svi zaposleni. Na taj način predlogom ovog zakona ubrzava se digitalizacija Srbije, što je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i na tome ste vi radili i sa prethodnom ministarkom i sa sadašnjim ministrom i tu zaista zaslužujete sve pohvale.

Najvažnije je što će blagodeti ovog zakona, koji se nadam da će biti usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, osetiti svi građani, što se njime štedi i vreme i troškovi, što se smanjuju administrativni troškovi, povećava pravna sigurnost i transparentnost, ali i, po mom mišljenju, ono što je najvažnije, smanjuje se korupcija.

Kada vi uvodite savremene tehnologije u državnu upravu, vi smanjujete mogućnost da bilo koji zahtev stoji u fioci bilo kog pojedinca i da taj pojedinac na bilo koji način odlučuje o tom zahtevu građanina da li će ga rešavati ili ne.

Ovaj zakon uvodimo i zbog toga što usklađujemo naše zakonodavstvo sa EU, ali mislim da je u ovom visokom Domu veoma važno da kažemo da mi pre svega ovaj zakon uvodimo zbog svih građana i građanki Republike Srbije i da smo u jednom procesu transformacije E-uprave zajedno i sa ostalim zemljama u regionu.

Mislim da je, pored važnih dokumenata, strateških dokumenata koje ovaj zakon sadrži, da su veoma važni državni službenici koji rade na ovom zakonu. Zato je, takođe, veoma važno da kao ministarstvo vodite računa o ljudskim resursima, da vodite računa o racionalizaciji javne uprave, da ovi ljudi budu na stalnim obukama, ali i o onome što je upravo u govoru pre mene upozorio i moj kolega, uvaženi Dragan Jovanović, koji je skrenuo pažnju i na činjenicu da u lokalnim samoupravama zbog uredbe koja je već nekoliko godina na snazi, nemamo dovoljno adekvatnog kadra u ovoj oblasti.

Zašto nam je još neophodan zakon o E-upravi? Mi ovim zakonom prekidamo sa stihijskom i nestandardizovanom praksom, prekidamo sa mogućnošću da bilo koja institucija kao do sada, samovoljno, zbog svojih ličnih interesa uvodi savremene tehnologije i to radi onako bez pravila, kako to njima odgovara.

Navešću primer samo nekih opština koje primenjuju član 126. ZUP-a, ali i oni koji ga ne primenjuju i kada na dva ista šaltera traže isti dokument od građana. Vrlo je važno da prekinemo sa praksom da imamo registre koji sadrže isti tip podataka, da prekinemo sa svakom vrstom proizvoljnosti u primeni ovog zakona.

Naravno, i mala i srednja preduzeća imaju koristi od ovog zakona zbog ažurnosti i zbog sigurnosti zaštite njihovih podataka. Ministar je navodio nekoliko primera koliko je važna E-uprava, a ja ću navesti jedan kada su u pitanju građanke pre svega koje menjaju prezime.

Veoma mi je drago što ste kao ministarstvo to na pravi način sagledali i u obrazloženju ovog zakona ste naveli tačan broj podataka koliko građanki menja prezime zbog udaje i na taj način, po dosadašnjim pravilima, morali su da imaju dva odlaska u MUP i tri čekanja u redu, plus uverenje o izvodu venčanih, državljanstvo, rođenih. Sve se to prekida sa ovim zakonom. Sve to govorim zbog građana Srbije, da shvate koliko je velika važnost donošenja ovog zakona o E-upravi.

Na kraju bih imala dva pitanja za uvaženog ministra Ružića, mog dugogodišnjeg kolegu iz parlamenta. Kako će se sa ovim zakonom regulisati uopšte elektronsko plaćanje u pošti i u bankama? Moje mišljenje je da bi trebalo preciznije definisati i pojmove vezane za član 4. ovog zakona, pa je moje pitanje da li će se možda podzakonskim aktima ovo pitanje rešiti, jer je važno na precizniji način definisati i pojam komunikacije i pojam jedinstveno-komunikacione mreže organa mnogih veb portala i servisa.

Kada su u pitanju setovi zakona iz oblasti obrazovanja, prekinuli ste dosadašnju praksu, ministre, koju je većina, ne svi, ali veliki broj vaših prethodnika nekako ili nije imala podršku ili je okretala glavu od reforme obrazovanja koja je nužna i za veoma kratko vreme mi ovde sa ovim zakonima koji su predloženi, rekla bih, zaokružujemo jedan osnovni set zakona koji je nužan za dalju reformu obrazovanja.

Činjenica je, i vi ste spomenuli rok od deset godina, da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nema Nacionalni okvir kvalifikacija i da je ovaj predlog zakona u stvari prilika da se postave osnovni temelji nacionalnog okvira kvalifikacija, naravno, neophodna tela i procedure za njegov razvoj i implementaciju.

Činjenica je da imamo mnogo kvalifikacija, posebno u visokom obrazovanju, da su poslodavci zbunjeni mnoštvim mnogih stručnih akademskih i naučnih zvanja. Oni u diplomama ne pronalaze vezu sa zanimanjem i ne stiče se utisak šta neko može da radi na osnovu stečene diplome. Zbog toga je cilj Nacionalnog okvira kvalifikacija da se povežu standardi kvalifikacija i standardi zanimanja i na da se to kroz registar predstavi i građanima i poslodavcima.

Veoma je važno što će Nacionalni okvir kvalifikacija definisati koje veštine i sposobnosti poseduje pojedinac posle stečenog obrazovanja i kakvu vrstu posla može da obavlja. Međutim, ministre, ovim zakonom, Nacionalnim okvirom kvalifikacija nije predviđeno da se informalno obrazovanje vrednuje na nivoima predviđenim za visoko obrazovanje, a mi u praksi imamo veliku ponudu u oblasti IT tehnologija kada je u pitanju i formalno obrazovanje. Građani su zainteresovani da se ta oblast reguliše i moje pitanje za vas je da li će se to regulisati podzakonskim aktima.

Naravno da je Nacionalni okvir kvalifikacija važan i za građane koji su se školovali na različitim univerzitetima i obrazovnim ustanovama i koji treba da imaju jednako pravo na rad, što do sada nije bio slučaj.

Zbog nepostojanja Nacionalnog okvira kvalifikacija, različite interesne grupe su štitile interese pojedinih obrazovnih grupacija. Mi sada sa predlogom Nacionalnih okvira kvalifikacija, na neki način, potpuno sigurno stavljamo u stranu ove kvazi lobiste. Pre neki dan je objavljen i Nacrt zakona o lobiranju koji će, po meni, zaokružiti ovu neregularnost, jer smatram da zakon mora da štiti stečenu kvalifikaciju.

Što se tiče novog Zakona o udžbenicima, on je neophodan iz više razloga. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je predvideo nove nastavne planove i programe za prvi i peti razred osnovne škole, planirani su i digitalni udžbenici, ali su potrebni i novi standardi i uputstva o njihovoj primeni.

Prethodni zakon nije na pravi način uredio udžbenike na jezicima nacionalnih manjina, ali i knjige u formatu i sadržaju koje su prilagođene osobama sa invaliditetom.

Ministre, smatram da je najbitnije da novim Zakonom o udžbenicima naučimo naše učenike da razmišljaju. Pratim kao pedagog određena istraživanja i procena je da će deca koja ove godine pođu u prvi razred osnovne škole u toku svog života 11 puta menjati svoje zanimanje. Takođe, procena je da će 50% sadašnjih zanimanja za 15 godina biti ukinuta.

Nosioci obrazovnog sistema u praksi su naši uvaženi nastavnici i profesori. Zbog toga je važno čuti njihov glas, izaći u susret njihovim zahtevima, ali i raditi na njihovom stalnom usavršavanju.

Zbog svega ovoga što sam rekla, ja ću u danu za glasanje podržati predložene zakone.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.

Vrlo ću kratko.
Pre svega, želim da se zahvalim na svim konstruktivnim pitanjima i konstatacijama koje upravo pokazuju i dokazuju koliki je značaj ovog zakona koji se danas nalazi pred vama.
Što se tiče pitanja vezanog za stručnu terminologiju kojom ovaj zakon odiše, prosto, razrada, imajući u vidu da se radi o zaista stručnim stvarima, razrada svih ovih odredbi zakona će biti urađena u 12 podzakonskih akata koji će, svakako, propisivati, između ostalog i tehnološke standarde koji će mnogo jasnije i preciznije biti definisani.
Što se tiče pitanja u vezi sa plaćanjem, ono što do sada imamo na polju bezgotovinskog plaćanja, plaćanje karticama, post-terminalom na šalterima, imamo e-naloge i ono što očekujemo, i-benking, koji će svakako profunkcionisati.
Pitanje o jedinstvenoj informacionoj komunikacijskoj mreži, koje je svakako najvažnije, to je nešto što sledi i što je dobro. Kada postaje jedinstveno, onog momenta kada mnogo drugih, bilo portala, bilo registara, se uveže u jedan sistem i počnu da funkcionišu interoperabilno, olakšavajući time i funkcionisanje i ono što jeste suština digitalizacije, a to je da pomognemo i građanima i privredi da ne gube vreme, nego da se ti podaci, upravo naslonjeni na primenu Zakona o opštem upravnom postupku, razmenjuju između državnih organa.
Ne znam da li je bilo još nekih pitanja, možda nisam sve zapisao, ali, ono što je, po meni, važno, pored svih ovih e-servisa, pošto jedna od tema gospodina Šarčevića jeste i prosvetna inspekcija, ja želim da podsetim, kao što sam juče uradio, na platformu „e-inspektor“, koja je praktično model i alat kako da olakšamo i unapredimo i modernizujemo rad inspekcija u Srbiji. Ima ih 41, a ove godine u pilot projektu učestvuje i umreženo je šest inspekcija na nivou Republike, tako da će svakako i to olakšati rad i prosvetne inspekcije u idućoj godini. To je i odgovor na ono pitanje koje je kolega Jovanović postavio, a vezano je za starosnu dob samih inspektora. Dakle, starosna dob jeste neodrživo visoka, preko 54 godine, sada govorim samo o inspektorima i inspekcijskim službama, o vršenju njihovog posla, inspekcijskom nadzoru itd, kao i o njihovom statusu koji nije uvek, rekao bih, dobrodošao od strane onih koji su subjekt inspekcije.
Ono što će ova platforma svakako doneti jeste, pored te modernizacije i sredstava za rad, imaćemo, praktično, inspektore koji su edukovani, koji će imati svoj lap-top, sve inspekcije će biti umrežene, neće se gubiti vreme, neće biti selektivnog pristupa, neće biti nečijeg kaprica da jedna te ista inspekcija ide u jedan te isti privredni subjekt. Naravno, po Zakonu o inspekcijskom nadzoru postoji i mogućnost samoocenjivanja, da se sam privredni subjekt pripremi za inspekcijski nadzor.
Dakle, sve te stvari možda nekome ne izgledaju dovoljno interesantne i ne izgledaju kao olakšavajuća okolnost za funkcionisanje i uopšte državne uprave, ali mislim da su to samo mali delići mozaika koji će dovesti do onog krajnjeg cilja, a to je reformisana javna uprava u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem ministre Ružiću.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Samo da se zahvalim koleginici Dubravki, jer na ovaj način jesmo zaokružili određene setove zakona vezanih za prosvetu. Naravno da imamo još seriju zakona na koje ćemo doći negde do leta, nadam se, vezanih za nauku, za standard, učenički, studentski, za finansiranje visokog obrazovanja.

Podzakonski akti će regulisati ovo što ste i sami rekli za određena zanimanja, naročito za razvoj IT sektora i tu imamo ceo IT savet koji se time bavi.

Zakon o udžbenicima je takođe jako bitan da decu nauči da razmišljaju, mnogo su bitniji obučeni nastavnici. Mnogo su bitniji i planovi i programi koje oni dobijaju, alate kojima rade. Mnogo, mnogo bitnije, ponoviću još deseti put, udžbenik je pomoćno nastavno sredstvo, nastavnik je glavni.

Pitaju se nastavnici i te kako, seminari se drže po celoj Srbiji i direktori i njih, stavili smo u zakon 12 centara i Beograd će biti trinaesti centar za stručno usavršavanje nastavnika i to nam je sada jedan dobar resurs, dobra mreža, nakon što proživi i ovaj SBS model, koji imamo sada u novcu, a i ova redovna sredstva, tako da su obuke za nove modele i načine rada pravi deo reforme. Hvala.