Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministri sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, juče i danas raspravljamo o setu veoma važnih zakona iz oblasti državne uprave i reforme obrazovanja.
Očekujem da će Zakon o E-upravi osetiti građani i privreda, ali i svi zaposleni. Na taj način predlogom ovog zakona ubrzava se digitalizacija Srbije, što je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i na tome ste vi radili i sa prethodnom ministarkom i sa sadašnjim ministrom i tu zaista zaslužujete sve pohvale.
Najvažnije je što će blagodeti ovog zakona, koji se nadam da će biti usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, osetiti svi građani, što se njime štedi i vreme i troškovi, što se smanjuju administrativni troškovi, povećava pravna sigurnost i transparentnost, ali i, po mom mišljenju, ono što je najvažnije, smanjuje se korupcija.
Kada vi uvodite savremene tehnologije u državnu upravu, vi smanjujete mogućnost da bilo koji zahtev stoji u fioci bilo kog pojedinca i da taj pojedinac na bilo koji način odlučuje o tom zahtevu građanina da li će ga rešavati ili ne.
Ovaj zakon uvodimo i zbog toga što usklađujemo naše zakonodavstvo sa EU, ali mislim da je u ovom visokom Domu veoma važno da kažemo da mi pre svega ovaj zakon uvodimo zbog svih građana i građanki Republike Srbije i da smo u jednom procesu transformacije E-uprave zajedno i sa ostalim zemljama u regionu.
Mislim da je, pored važnih dokumenata, strateških dokumenata koje ovaj zakon sadrži, da su veoma važni državni službenici koji rade na ovom zakonu. Zato je, takođe, veoma važno da kao ministarstvo vodite računa o ljudskim resursima, da vodite računa o racionalizaciji javne uprave, da ovi ljudi budu na stalnim obukama, ali i o onome što je upravo u govoru pre mene upozorio i moj kolega, uvaženi Dragan Jovanović, koji je skrenuo pažnju i na činjenicu da u lokalnim samoupravama zbog uredbe koja je već nekoliko godina na snazi, nemamo dovoljno adekvatnog kadra u ovoj oblasti.
Zašto nam je još neophodan zakon o E-upravi? Mi ovim zakonom prekidamo sa stihijskom i nestandardizovanom praksom, prekidamo sa mogućnošću da bilo koja institucija kao do sada, samovoljno, zbog svojih ličnih interesa uvodi savremene tehnologije i to radi onako bez pravila, kako to njima odgovara.
Navešću primer samo nekih opština koje primenjuju član 126. ZUP-a, ali i oni koji ga ne primenjuju i kada na dva ista šaltera traže isti dokument od građana. Vrlo je važno da prekinemo sa praksom da imamo registre koji sadrže isti tip podataka, da prekinemo sa svakom vrstom proizvoljnosti u primeni ovog zakona.
Naravno, i mala i srednja preduzeća imaju koristi od ovog zakona zbog ažurnosti i zbog sigurnosti zaštite njihovih podataka. Ministar je navodio nekoliko primera koliko je važna E-uprava, a ja ću navesti jedan kada su u pitanju građanke pre svega koje menjaju prezime.
Veoma mi je drago što ste kao ministarstvo to na pravi način sagledali i u obrazloženju ovog zakona ste naveli tačan broj podataka koliko građanki menja prezime zbog udaje i na taj način, po dosadašnjim pravilima, morali su da imaju dva odlaska u MUP i tri čekanja u redu, plus uverenje o izvodu venčanih, državljanstvo, rođenih. Sve se to prekida sa ovim zakonom. Sve to govorim zbog građana Srbije, da shvate koliko je velika važnost donošenja ovog zakona o E-upravi.
Na kraju bih imala dva pitanja za uvaženog ministra Ružića, mog dugogodišnjeg kolegu iz parlamenta. Kako će se sa ovim zakonom regulisati uopšte elektronsko plaćanje u pošti i u bankama? Moje mišljenje je da bi trebalo preciznije definisati i pojmove vezane za član 4. ovog zakona, pa je moje pitanje da li će se možda podzakonskim aktima ovo pitanje rešiti, jer je važno na precizniji način definisati i pojam komunikacije i pojam jedinstveno-komunikacione mreže organa mnogih veb portala i servisa.
Kada su u pitanju setovi zakona iz oblasti obrazovanja, prekinuli ste dosadašnju praksu, ministre, koju je većina, ne svi, ali veliki broj vaših prethodnika nekako ili nije imala podršku ili je okretala glavu od reforme obrazovanja koja je nužna i za veoma kratko vreme mi ovde sa ovim zakonima koji su predloženi, rekla bih, zaokružujemo jedan osnovni set zakona koji je nužan za dalju reformu obrazovanja.
Činjenica je, i vi ste spomenuli rok od deset godina, da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nema Nacionalni okvir kvalifikacija i da je ovaj predlog zakona u stvari prilika da se postave osnovni temelji nacionalnog okvira kvalifikacija, naravno, neophodna tela i procedure za njegov razvoj i implementaciju.
Činjenica je da imamo mnogo kvalifikacija, posebno u visokom obrazovanju, da su poslodavci zbunjeni mnoštvim mnogih stručnih akademskih i naučnih zvanja. Oni u diplomama ne pronalaze vezu sa zanimanjem i ne stiče se utisak šta neko može da radi na osnovu stečene diplome. Zbog toga je cilj Nacionalnog okvira kvalifikacija da se povežu standardi kvalifikacija i standardi zanimanja i na da se to kroz registar predstavi i građanima i poslodavcima.
Veoma je važno što će Nacionalni okvir kvalifikacija definisati koje veštine i sposobnosti poseduje pojedinac posle stečenog obrazovanja i kakvu vrstu posla može da obavlja. Međutim, ministre, ovim zakonom, Nacionalnim okvirom kvalifikacija nije predviđeno da se informalno obrazovanje vrednuje na nivoima predviđenim za visoko obrazovanje, a mi u praksi imamo veliku ponudu u oblasti IT tehnologija kada je u pitanju i formalno obrazovanje. Građani su zainteresovani da se ta oblast reguliše i moje pitanje za vas je da li će se to regulisati podzakonskim aktima.
Naravno da je Nacionalni okvir kvalifikacija važan i za građane koji su se školovali na različitim univerzitetima i obrazovnim ustanovama i koji treba da imaju jednako pravo na rad, što do sada nije bio slučaj.
Zbog nepostojanja Nacionalnog okvira kvalifikacija, različite interesne grupe su štitile interese pojedinih obrazovnih grupacija. Mi sada sa predlogom Nacionalnih okvira kvalifikacija, na neki način, potpuno sigurno stavljamo u stranu ove kvazi lobiste. Pre neki dan je objavljen i Nacrt zakona o lobiranju koji će, po meni, zaokružiti ovu neregularnost, jer smatram da zakon mora da štiti stečenu kvalifikaciju.
Što se tiče novog Zakona o udžbenicima, on je neophodan iz više razloga. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je predvideo nove nastavne planove i programe za prvi i peti razred osnovne škole, planirani su i digitalni udžbenici, ali su potrebni i novi standardi i uputstva o njihovoj primeni.
Prethodni zakon nije na pravi način uredio udžbenike na jezicima nacionalnih manjina, ali i knjige u formatu i sadržaju koje su prilagođene osobama sa invaliditetom.
Ministre, smatram da je najbitnije da novim Zakonom o udžbenicima naučimo naše učenike da razmišljaju. Pratim kao pedagog određena istraživanja i procena je da će deca koja ove godine pođu u prvi razred osnovne škole u toku svog života 11 puta menjati svoje zanimanje. Takođe, procena je da će 50% sadašnjih zanimanja za 15 godina biti ukinuta.
Nosioci obrazovnog sistema u praksi su naši uvaženi nastavnici i profesori. Zbog toga je važno čuti njihov glas, izaći u susret njihovim zahtevima, ali i raditi na njihovom stalnom usavršavanju.
Zbog svega ovoga što sam rekla, ja ću u danu za glasanje podržati predložene zakone.