Sve zakone koje mi donosimo u Skupštini imaju prevashodno cilj da se naša privreda razvija što brže, da naša privreda bude što jača da bi pojedinci, odnosno da bi građani ove zemlje živeli što bolje.
Ovaj zakon o Nacionalnim okvirima kvalifikacija je direktno vezan za privredu. On je direktno u funkciji i privrede i EOK-a, znači Evropskog okvira kvalifikacija.
O čemu se radi? Vrlo je bitno da pravi ljudi rade na pravim mestima. Znači, tim kvalifikacijama mi moramo jasno istaći obeležje šta taj građanin, odnosno šta taj učenik, šta taj radnik zna kad dobije određeni papir. Taj papir koji govori o njegovoj osposobljenosti mora sa velikom verovatnoćom odraziti njegove mogućnosti. Ako mi to postignemo u obrazovanju, onda ćemo rešiti taj problem da ćemo imati stručan kadar, da će ljudi raditi sa zadovoljstvom, da će ljudi biti zadovoljni svojim radnim mestom i da će se stvoriti uslovi da se živi bolje.
Vrlo je bitno da ljudi i građani koji žive u našoj zemlji mogu da odlaze i treba da odlaze u Evropu, onda posle tih usavršavanja da se vraćaju jer, kažem, razmena rada, razmena znanja je nešto što je neminovno i što doprinosi razvoju celokupnog društva.
Istakao bih da u okviru ovog NOKS-a mora da se reši, ministre, i problem nostrifikacije. Znači, ljudi koji doleze i žele da rade, a to su pre svega naši ljudi, moraju odmah biti prepoznati sa kojim znanjem raspolažu i gde je njihovo mesto u privredi da bi dali svoj puni doprinos, jer samo čovek koji se nađe na pravom mestu može da pokaže i iskaže svoje znanje.S druge strane, mi moramo znati u koje ljude i u kojim sektorima moramo ulagati.
S druge strane, dopuna NOKS-u je upravo ovo dualno obrazovanje, ali NOKS je bitan za onaj segment obrazovanja gde neće biti dualnog obrazovanja. Znači, moraju kvalifikacije koje su se do sad pokazale u praksi kao nemoguće. Evo, ja bih vezano za fakultet naveo vama primer zanimanja agroekonomista. Taj, recimo, onaj ko završi visoku školu kao agroekonomista, on u državnoj nekoj službi niti može da predaje, recimo, u školstvu poznavanje robe, tehnologije itd. Znači ne može da nađe svoje mesto u agronomiji. S druge strane, ne može da nađe svoje mesto u ekonomiji jer nije diplomirani ekonomista. Znači, mora se voditi računa da sam izraz, da sam naziv zanimanja bude odgovarajući i bude u skladu sa privredom.
S druge strane, mi moramo doći u situaciju da svoje planove ne pravimo za godinu dana, nego da ih pravimo za najmanje pet godina kako se to nekad radilo. Zašto? Da bi učenici koji završe osmi razred znali koju će srednju školu upisati, kada se i kako mogu zaposliti. S druge strane, oni koji završe srednju školu moraju znati za četiri, pet godina koji će kadar biti potreban.
Znate da smo imali jednu oseku, recimo, Mašinski fakultet. Vi danas ne možete da dobijete i nemate na tržištu čoveka koji je završio Mašinski fakultet. Velika je potražnja za njim zato što blagovremeno nismo osetili kretanja na tržištu i nismo znali da će nama u ovom trenutku nedostajati mašinski elektroinženjeri.
S druge strane, imamo mnogo onih koji nisu potrebni. Znači, ovaj NOKS ne samo da rešava problem privrede i njene efikasnosti, nego rešava i problem nezaposlenosti.
Recimo, ja sam pročitao podatak najnoviji da, recimo, Nemačka traži 17.000 radnika, zanimanje – tuđa nega i pomoć. Zainteresovani su naši ljudi verovatno da nađu uhlebljenje u tih 17.000, ali oni moraju biti prepoznati po kvalifikaciji koju imaju, odnosno po beležnici, po pisanom, po papiru na kome piše da su oni sposobni da odgovore ovim zahtevima koji su postavljeni u Nemačkoj za obavljanje ovih poslova – tuđa nega i pomoć.
Na kraju bih želeo da kažem da u ovo obrazovanje od 2000. godine do 2015/2016 godine mnogo je novca uloženo. Mnogo novca je uloženo u kreiranje nastavnih planova i programa obrazovnih profila, ali pare nisu išle tamo gde treba. Pare su se odlivale u privatne džepove. Ja ću vam navesti primer jedan iz prakse.
Recimo, poslovni administrator koji je uveden na inicijativu stranaca, to je u Nemačkoj zanimanje trećeg stepena. Mi smo ga ovde pretvorili i školovali kao zanimanje četvrtog stepena i onda smo izvršili neke promene u okviru opšte obrazovanih predmeta. Znam, recimo, u okviru matematike. Neke su stvari izbačene, prosto odsečene, bez ikakve korelacije i šta smo uradili? U Nemačkoj ti poslovni administratori tri dana idu u školu, a dva dana idu na praksu, a mi smo napravili i prihvatili to i kod nas su đaci išli pet dana u školu, a umesto praktičnog rada – dva dana na poslu, oni su imali tzv. virtuelno preuzeće. Vodili su virtuelno preduzeće i normalno da je ta generacija potpuno upropaštena. Niti je bila sposobna da ide u privredu, da radi, niti je bila sposobna da ide na fakultet na usavršavanje i da stiče to visoko obrazovanje. Znači, to su stvari o kojima se mora voditi računa, a to će rešiti kreacija pre svega nastavnih programa.
Znate onaj opšti obrazovni deo, opšti stručni deo, e taj uži stručni deo, on mora biti obeležje kvalifikacije. Znači, papir koji dobije učenik koji sutra ide u privredu, on mora sa velikom verovatnoćom da odrazi šta on to zna, šta on to najbolje zna i šta on najbolje i najbrže može da nauči da bi radio posao koji njemu odgovora i koji odgovora društvu, da bi bilo dobro i njemu i društvu. Ako to mi uspemo, ministre, onda ćemo, što kaže, napraviti dobrobit i za pojedinca i za društvo. Hvala.