Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Zoran Dragišić.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Zoran Dragišić nije prisutan.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić
Da li neko želi reč?
Reč ima Dragan Savkić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Predlogom zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije podneo sam u članu 1. dodaje se stav 3. koji glasi: „NOKS-om se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija“.

Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa od 2013. do 2018. godine i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine predstavljaju petogodišnji strateški okvir koji sadrži ključna načela, strateške ciljeve i strateške smernice kojima su na godišnjem nivou akcionim planovima utvrđene konkretne mere, rokovi, potrebna sredstva i nadležna tela odgovorna za sprovođenje aktivnosti, mere utvrđene Akcionim planom za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa i za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine moraju slediti smernice i mogu biti postavljene kratkoročno, srednjoročno i dugoročno, zavisno od kapaciteta i potrebnih aktivnosti.

Državno veće tužilaca aktivno učestvuje u ažuriranju akcionih planova i svoje aktivnosti i rokove za realizaciju mera usklađuje sa dinamikom rada, postupa po merama i aktivnostima koje su predviđene Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine i redovno ih dostavlja Ministarstvu pravde, Komisiji za sprovođenje Nacionalne strategije reformi pravosuđa i Agenciji i Savetu za borbu protiv korupcije. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Mićin.

Dame i gospodo narodni poslanici, cilj mog amandmana je da istakne značaj ovako jednog dobrog zakonskog predloga iz oblasti obrazovanja za unapređenje investicija u našu zemlju.

Savremeno obrazovanje značajno doprinosi ličnom razvoju pojedinca, ukorenjivanju društvenih i građanskih vrednosti kao što su jednakost, tolerancija i solidarnost, ali i omogućava svima da spremno uđu, ostanu i napreduju u svetu rada. Dinamičnost i promenljivost privrede sve više zahteva da veštine i kvalifikacije kojima se opremamo u formalnom obrazovanju u većoj meri odgovaraju potrebama postojećih i novih poslova i zanimanja. Da bi se obezbedila izvesnija i sigurnija budućnost za naše građane neophodna je konstantna interakcija i saradnja između obrazovanja i sveta rada.

Upravo predloženim zakonom definišu se kvalifikacije za obrazovanje kompetentnih kadrova koji će moći da profesionalno i adekvatno odgovore potrebama tržišta rada, potrebama privrede, pa i svojim ličnim potrebama i afinitetima.

Dugoročni razvoj, napredovanje privrede i dolazak novih investicija u našu zemlju tesno je povezan sa savremenim sistemom obrazovanja.

Donošenjem jednog ovako dobrog zakona iz oblasti obrazovanja, kakav je Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, unapredićemo obrazovni sistem Republike Srbije, a samim tim i trasirati put u sigurnu budućnost naše zemlje. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Birmančeviću.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici i poštovani građani, nacionalni okvir kvalifikacije Republike Srbije, zakon koji je čekan dugi niz godina i koji je u ovom obliku odgovorio na mnoga pitanja koja nisu bila ni laka ni jednostavna za rešavanje.

Problemi koji su prepoznati od strane privrede i od strane tržišta, od strane ministarstva, ovim su zakonom našla svoja rešenja, a verovali ili ne, došli smo u probleme da imamo u različitim nivoima nedovoljno kvalifikovanih kadrova.

Ovaj nacionalni okvir će uvesti osam nivoa. Podsećam, od osnovnog nivoa obrazovanja osmogodišnjeg do najvišeg nivoa obrazovanja, a u osam nivoa će biti klasifikovani svi naši kadrovi.

Ono što je problem, nije problem samo u informacionoj tehnologiji, jer one jesu budućnost, ali i sadašnjost i budućnost, i prošlost su povezana sa automehaničarima, limarima, zidarima, molerima i drugim zanatskim uslugama koje jednostavno nemaju dovoljno kadra i na kojima se mora poraditi.

Jedan od načina će sigurno biti i dualno obrazovanje koje je uvelo jednu novu praksu i novi nivo u samom obrazovanju budućih kadrova.

Postignuti rezultati, moram se osvrnuti i odgovoriti koleginici, svakako su dobri. Na današnji dan, stanje i uslovi u kojima su postignuti, ali oni svakako moraju i mogu biti brži, jači, bolji, i oni će uz ovaj zakon i uz set zakona koje smo ranije usvojili svakako to i biti.

Svaki region imaće jednaku šansu za razvoj. Kada pričamo o regionima, upravo se moj amandman odnosi, poseban osvrt na regionalno povezivanje i to regionalno povezivanje ne odnosi se samo na regione unutar Srbije, nego u opšte na regionalno povezivanje bankarskih država.

Ako vam kažem da na današnji dan u jednoj Koceljevi, imamo čoveka iz Italije, Poljske, Rumunije koji su se prijavili i koji rade trenutno u Koceljevu. U jednom Ubu imamo čoveka iz Poljske, u Rumi imamo od Nemaca, Poljaka, Japanaca, Indonežana, da nekog ne preskočim, ali verujte, regionalno povezivanje na svim nivoima od regiona unutar Srbije do regionalnog povezivanja na nivou Balkana i upravo ovaj nacionalni okvir je bio uslov svih uslova da znaju gde dolaze, da znaju sa kakvim kadrovima raspolažemo i da oni koji završe određeni nivo obrazovanja, jednostavno znaju gde mogu da se zaposle.

Svi moji amandmani koji će biti u narednom periodu obrazlagani, pre svega su usmereni na regionalno povezivanje. Ovaj nacionalni okvir je bio je preko potreban. U danu za glasanje svi oni koji misle dobro i Republici Srbiji i svakom regionu u Republici Srbiji, moraju podržati i ovaj zakon. Hvala.

Hvala, kolega Birmančeviću.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu od jednog sata.
Nastavljamo sa radom u 15.00 časova.
Hvala.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik doc. dr Mihailo Jokić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Jokić. Izvolite.

Sve zakone koje mi donosimo u Skupštini imaju prevashodno cilj da se naša privreda razvija što brže, da naša privreda bude što jača da bi pojedinci, odnosno da bi građani ove zemlje živeli što bolje.

Ovaj zakon o Nacionalnim okvirima kvalifikacija je direktno vezan za privredu. On je direktno u funkciji i privrede i EOK-a, znači Evropskog okvira kvalifikacija.

O čemu se radi? Vrlo je bitno da pravi ljudi rade na pravim mestima. Znači, tim kvalifikacijama mi moramo jasno istaći obeležje šta taj građanin, odnosno šta taj učenik, šta taj radnik zna kad dobije određeni papir. Taj papir koji govori o njegovoj osposobljenosti mora sa velikom verovatnoćom odraziti njegove mogućnosti. Ako mi to postignemo u obrazovanju, onda ćemo rešiti taj problem da ćemo imati stručan kadar, da će ljudi raditi sa zadovoljstvom, da će ljudi biti zadovoljni svojim radnim mestom i da će se stvoriti uslovi da se živi bolje.

Vrlo je bitno da ljudi i građani koji žive u našoj zemlji mogu da odlaze i treba da odlaze u Evropu, onda posle tih usavršavanja da se vraćaju jer, kažem, razmena rada, razmena znanja je nešto što je neminovno i što doprinosi razvoju celokupnog društva.

Istakao bih da u okviru ovog NOKS-a mora da se reši, ministre, i problem nostrifikacije. Znači, ljudi koji doleze i žele da rade, a to su pre svega naši ljudi, moraju odmah biti prepoznati sa kojim znanjem raspolažu i gde je njihovo mesto u privredi da bi dali svoj puni doprinos, jer samo čovek koji se nađe na pravom mestu može da pokaže i iskaže svoje znanje.S druge strane, mi moramo znati u koje ljude i u kojim sektorima moramo ulagati.

S druge strane, dopuna NOKS-u je upravo ovo dualno obrazovanje, ali NOKS je bitan za onaj segment obrazovanja gde neće biti dualnog obrazovanja. Znači, moraju kvalifikacije koje su se do sad pokazale u praksi kao nemoguće. Evo, ja bih vezano za fakultet naveo vama primer zanimanja agroekonomista. Taj, recimo, onaj ko završi visoku školu kao agroekonomista, on u državnoj nekoj službi niti može da predaje, recimo, u školstvu poznavanje robe, tehnologije itd. Znači ne može da nađe svoje mesto u agronomiji. S druge strane, ne može da nađe svoje mesto u ekonomiji jer nije diplomirani ekonomista. Znači, mora se voditi računa da sam izraz, da sam naziv zanimanja bude odgovarajući i bude u skladu sa privredom.

S druge strane, mi moramo doći u situaciju da svoje planove ne pravimo za godinu dana, nego da ih pravimo za najmanje pet godina kako se to nekad radilo. Zašto? Da bi učenici koji završe osmi razred znali koju će srednju školu upisati, kada se i kako mogu zaposliti. S druge strane, oni koji završe srednju školu moraju znati za četiri, pet godina koji će kadar biti potreban.

Znate da smo imali jednu oseku, recimo, Mašinski fakultet. Vi danas ne možete da dobijete i nemate na tržištu čoveka koji je završio Mašinski fakultet. Velika je potražnja za njim zato što blagovremeno nismo osetili kretanja na tržištu i nismo znali da će nama u ovom trenutku nedostajati mašinski elektroinženjeri.

S druge strane, imamo mnogo onih koji nisu potrebni. Znači, ovaj NOKS ne samo da rešava problem privrede i njene efikasnosti, nego rešava i problem nezaposlenosti.

Recimo, ja sam pročitao podatak najnoviji da, recimo, Nemačka traži 17.000 radnika, zanimanje – tuđa nega i pomoć. Zainteresovani su naši ljudi verovatno da nađu uhlebljenje u tih 17.000, ali oni moraju biti prepoznati po kvalifikaciji koju imaju, odnosno po beležnici, po pisanom, po papiru na kome piše da su oni sposobni da odgovore ovim zahtevima koji su postavljeni u Nemačkoj za obavljanje ovih poslova – tuđa nega i pomoć.

Na kraju bih želeo da kažem da u ovo obrazovanje od 2000. godine do 2015/2016 godine mnogo je novca uloženo. Mnogo novca je uloženo u kreiranje nastavnih planova i programa obrazovnih profila, ali pare nisu išle tamo gde treba. Pare su se odlivale u privatne džepove. Ja ću vam navesti primer jedan iz prakse.

Recimo, poslovni administrator koji je uveden na inicijativu stranaca, to je u Nemačkoj zanimanje trećeg stepena. Mi smo ga ovde pretvorili i školovali kao zanimanje četvrtog stepena i onda smo izvršili neke promene u okviru opšte obrazovanih predmeta. Znam, recimo, u okviru matematike. Neke su stvari izbačene, prosto odsečene, bez ikakve korelacije i šta smo uradili? U Nemačkoj ti poslovni administratori tri dana idu u školu, a dva dana idu na praksu, a mi smo napravili i prihvatili to i kod nas su đaci išli pet dana u školu, a umesto praktičnog rada – dva dana na poslu, oni su imali tzv. virtuelno preuzeće. Vodili su virtuelno preduzeće i normalno da je ta generacija potpuno upropaštena. Niti je bila sposobna da ide u privredu, da radi, niti je bila sposobna da ide na fakultet na usavršavanje i da stiče to visoko obrazovanje. Znači, to su stvari o kojima se mora voditi računa, a to će rešiti kreacija pre svega nastavnih programa.

Znate onaj opšti obrazovni deo, opšti stručni deo, e taj uži stručni deo, on mora biti obeležje kvalifikacije. Znači, papir koji dobije učenik koji sutra ide u privredu, on mora sa velikom verovatnoćom da odrazi šta on to zna, šta on to najbolje zna i šta on najbolje i najbrže može da nauči da bi radio posao koji njemu odgovora i koji odgovora društvu, da bi bilo dobro i njemu i društvu. Ako to mi uspemo, ministre, onda ćemo, što kaže, napraviti dobrobit i za pojedinca i za društvo. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre Šarčeviću, ja bih pre svega htela prvo da pohvalim Predlog zakona o NOKS, zakon koji već dugo čekamo i kojim se omogućava lakša mobilnost radne snage i primena učenja do kraja života, dokument bez koga poslodavac ne prepoznaju ljude na tržištu rada.

Moj amandman je vezan za privredni rast i unapređenje u stvari privrednog rasta u Republici Srbiji. Dijalog između Vlade i privrede mora da postoji, jer je to jedini način da zemlja brzo napreduje. Vlada sluša šta kaže privreda i organizacija civilnog društva, koji su problemi i kako da ih rešimo.

Prethodna vlada je učinila jako teške nepopularne i bolne mere da stabilizuje Srbiju, pre svega u ekonomskom smislu. Uspeli smo da ostvarimo rast, privukli veliki broj stranih investitora, održali domaće privrednik da se šire, zbog čega i imamo smanjenje nezaposlenosti. Stabilnost ekonomska, regionalna i politička su i uslovi za nove investicije. Bez stabilnosti ne bi bilo stranih investitora, ne bi ni naši domaći investitori ulagali u svoju zemlju, već negde drugde.

Rezultati u oblasti podsticaja investicija u periodu za nama govori o poverenju investitora u Vladu Republike Srbije. U situaciji smo da možemo da gradimo jer imamo stabilnu osnovu koja je omogućila ubrzani privredni rast. Hvala.