Hvala.

Pa ne želim naravno, da ne želimo da se mešamo u ovu raspravu, ali na osnovu člana 27. Poslovnika govorim, ali mislim da radi javnosti treba da se zna da su poslanici drugih poslaničkih grupa podnosili amandmane.

Mi iz SRS na ovaj zakon smo podneli ja mislim 115 amandmana, i tu smo da obrazlažemo svaki od podnetih amandmana i ne stavljamo primedbe nikome ko to isto radi, jer podnošenje amandmana na Vladine predloge i jeste posao svih narodnih poslanika.

Ja sam više puta ranije molila i sad molim kada se tako međusobno prepucavate, da nas na neki tako čudan način svrstavate u ovu neku stranu, mi smo poslanici SRS, nismo ni na ovoj, ni na onoj strani, mi smo opoziciona politička partija, ne smetaju nam ničiji amandmani, ali mi smo podnosili svoje amandmane.

Za svaki smo uvereni i da je smislen i da predlažemo, za svaki smo i u buduće ćemo predlagati ministru da ih prihvati, uvereni da našim amandmanima želimo, da bismo našim amandmanima zaista popravili tekst predloženog zakona. Radićemo tako i ubuduće, branićemo sve ono što napišemo, zato što to ne radimo reda radi, zato što to ne radimo da trošimo vreme, već jednostavno, zato što je to obaveza svakog narodnog poslanika ukoliko misli da ima potrebu za tim.

Dakle, nije ovo možda najklasičnija povreda Poslovnika, ali bih vas molila, i ranije sam to radila, da skrenete pažnju narodnim poslanicima da nas izdvajaju iz te grupe opozicionih poslanika koji tu povremeno dolaze. Hvala.

Smatram da nije bilo kršenja Poslovnika.
Vi ste hteli da pošaljete svoju poruku.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne.)
U redu.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Povređen je Poslovnik u članu 106. i 107. u članu 106. stav 2. bi se moglo reći, ali 107. koji se tiče dostojanstva Narodne skupštine.

Podsetiću vas samo na jedan istorijski podatak 27. marta 1933. godine Hitler je zapalio državni parlament da bi tada preuzeo neograničenu vlast i neograničena prava. Ponovo mi sve ovo danas liči na to pokušaj da preuzmete neograničena prava i neograničenu vlast, time što ćete ućutkati poslanike bilo jedne ili druge strane.

Isto to se desilo nama 5. oktobra 2000. godine, potpuno kao 1933. godine, ono što je urađeno u Nemačkoj, zapaljen je parlament, preuzeli su neograničenu vlast i neograničena prava tadašnji lideri DOS-a, na čijem čelu je bio i ovaj današnji veliki zaštitnik srpskog parlamenta gospodin Živković, Đilas, Šutanovac, itd, itd. Iz tih neograničenih prava, iz te neograničene vlasti je proizašlo sve ono o čemu danas govorimo i onaj famozni vinograd, i 500 hiljada evra, i stan od 200 kvadrata i zgrade na pašnjaku na Vračaru, itd, itd.

Ja vas molim da ubuduće prosto ne dozvolite jedno takvo ponašanje i da u buduće prekinete sve ove koji prosto pokušavaju navući maglu na Srbiju i pokušavaju nadmetnuti zaborav na sve ono što su radili 5. oktobra 2000. godine i što su uradili i do unazad godinu i po dana. Jer, sve ono što se radilo u Srbiji do 2000. godine, tj. u centralnoj Srbiji do 2012. godine, u Vojvodini smo imali priliku da osetimo na svojoj koži do unazad godinu i po dana.

S tim u vezi, ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika, nego da samo ubuduće opominjete govornike.

Kolega Vujadinoviću, kao što vidite ovde može da govori svako skoro sve što hoće, samo ne sme da se vređaju poslanici i članovi njihovih porodica.
Kolega Rističeviću, vi po amandmanu? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću podržati amandman koji je koleginica podnela. Vlada taj amandman nije prihvatila. Recimo, kada Vlada odbije amandman opozicije, onda nastane kuknjava, Vlada je takva i takva, apriori odbacuje amandmane opozicije, a kada im usvoji 20 i nešto amandmana, onda im opet nešto ne valja, umesto da kažu da Vlada radi ni po babu ni po stričevima, da radi po kvalitetu i to ukazuje ne samo na vrednost amandmana, već i na vrednost Vlade.

Ja ne verujem da je predlagač usvojenih amandmana, pisao sam. Ovde je on govorio o nekoj pameti, i ja ću na kraju reći da je on stvarno retko pametan čovek, ali stvarno retko. Hvala.

Po amandmanu, narodni poslanik Zoran Živković.

Tako je, da, rekao sam da je to izigravanje prava, naravno da svako ima pravo da podnese amandman, ali isto tako postoje neka nepisana pravila, to se zove inače kodeks, džentlmensko ponašanje, dobar običaj, a to znači da poslanici opozicije, naravno da više koriste pravo za predlaganje amandmana, jer naprosto to je njihovo ukazivanje na ono sa čime se oni ne slažu, makar to bilo samo iz ideoloških razloga, a ne zato što je to suštinski loša stvar, jer svako ima pravo na svoju ideologiju, ako nije zabranjena zakonom.

Nigde u svetu, poslanici vlasti ne pišu stotine amandmana, u normalnom svetu, a to je veći deo sveta i potpuno je besmisleno da pišete amandmane Vladi koju ste vi izabrali i to u stotinama primeraka, hiljadu. Time hoćete da kažete da Vlada nije dala dobre predloge zakona, a onda posle toga ta Vlada odbije te vaše amandmane, a posle toga vi glasate za taj predlog Vlade. To je malo bezveze, to je jako mnogo bezveze.

Pošto se pominje svašta u ovoj raspravi o ovom zakonu, pa i spaljivanje Skupštine. Tačno je da je paljenje Rajstaga bio pokušaj da jedna fašistička vlast, ne opozicija, fašistička vlast, to je bilo 1933. godine i čitajte malo istoriju, uzme svu vlast.

Državni udar je definicija kada vlast uzima više od onoga što po Ustavu i po zakonu ima pravo, a ne kada opozicija ili narodna masa ili strani okupator, ne znam ko, preuzme vlast.

Imam vremena, pričam o amandmanu.

To ko je spaljivao 5. oktobra, evo da vam kažem, pa i to proverite isto kao i ovo sa IBM i „Digitalom“.

Poslednja rečenica, jedan od učesnika spaljivanja parlamenta 5. oktobra o čemu postoji i fotografija je bivši direktor Elektromreža Srbije, poznat kao kum Aleksandra Vučića.

Po Poslovniku, narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Prethodni govornik je zaista uvredio, ne samo nas narodne poslanike nego i sve učenike, studente i građane Republike Srbije, jer sad su odmah reagovali studenti kada je izjavio da je kodeks nepisana knjiga. Upravo je obrnuto. Kodeks je knjiga od najmanje dve stranice, pisane.

Ne čudi me što to dolazi od prethodnog govornika. Ja mu zaista preporučujem na neki način da pre nekih reči koje upotrebljava ovde, zaviri u rečnik pre nego što ih izrekne.

Ne tražim da se o ovome glasa.

Kolega Atlagiću, ja zaista, potpuno se slažem sa vama da ovde već šestu godinu slušamo razne uvrede. Za ovih šest godina imali smo, koliko ja znam 2014, 2016. godine parlamentarne izbore, predsedničke izbore i dva puta beogradske izbore, jedne lokalne i svaki put su valjda zbog tih uvreda i lošije i prolazili.
Ja tu ne mogu da im pomognem. Nemojte vi da im u tome pomažete. Pustite neka to rade, izdržaćemo njihovo vaspitanje ili nevaspitanje, kako hoćete.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Po amandmanu ili po Poslovniku, kolega Rističeviću?
(Marijan Risičević: Po amandmanu.)
Pre vas ima reč kolega Orlić, pravo na repliku. Izvolite.